Blogodak - Svi postovi sa bloga: Tržišno rešenje

Gas

Tržišno rešenje - 28.12.2011, 10:36:00

Pitanje je - da li će Rusi da grade Južni tok? Čini mi se da je najtačniji odgovor - "niko ne zna". Zašto?
Kao što sam napisao pre jedno tri godine, Južni i Severni tok služe isključivo kao alternativa sadašnjim gasovodima koji idu kroz Ukrajnu i Poljsku, dakle izgradnja nije prevashodno podstaknuta nedostatkom kapaciteta. Pošto Rusi periodično imaju probleme i sa jednima i sa drugima, prosto žele da diversifikuju kanale snabdevanja. Ukoliko, recimo, uspeju da se nekako dogovore dugoročno sa Ukrajincima, Južni tok je čisto bacanje para. Čak i da se poveća tražnja u Evropi, uvek je jeftinije da naprave još jedan gasovod kroz Ukrajnu, nego da ga postavljaju po dnu Crnog mora.
Drugo veoma bitno pitanje sa realizaciju ovog posla (a koje se otvorilo tek u poslednjih par godina) je otkriće velikih zaliha gasa u Poljskoj, kao i energetska politika drugih EU zemalja (Koga zanima ovo pitanje, obavezno neka pročita ovaj članak. U stvari, pročitajte članak i ako vas energetska politika ne zanima previše, stvarno je dobar). Ukratko, ako Nemačka nastavi sa planovima za odustajanje od nuklearne energije, otvara se ogromno dodatno tržište energije. Međutim, u Poljskoj su nađeni velike zalihe gasa koje novom tehnologijom mogu da se eksploatišu. Pitanje je kako će Francuska (kojoj je nuklearna energija primarni izvor energije i koja računa na veliki izvoz u Nemačku nakon zatvaranja tamošnjih nuklearki), kao i Rusija (kojoj se očigledno nasmeši brk svaki put kada nemački antinuklearni lobi postigne neku pobedu) da reaguju na mogućnost eksploatacije gasa u Poljskoj. Naime, tehnologija vađenja gasa koja bi morala da bude primenjena u Poljskoj je relativno "prljava", pa postoji bojazan da će Francuzi (ali i Rusi) lobirati u Briselu da se Poljacima maksimalno oteža i poskupi eksploatacija. Naravno, pitanje je i da li Poljaci imaju dovoljno dobar regulatorni okvir koji bi privukao privatne investicije bez kojih nema ništa od eksploatacije.
Ljude u Srbiji ovo pitanje zanima prevashodno zbog toga što je svojevremeno dovedeno u vezu za prodajom NIS-a. Dakle, ovde je narodu "prodata" prodaja NIS-a bez tendera pričom da je vezano za izgradnju Južnog toga. Ali, treba biti svestan da ako Južnog toka uopšte ne bude, ne treba kriviti Ruse.
Naime, ruska strana u pregovorima za NIS nikada nije ništa pismeno garantovala. Možete pročitati vesti od pre tri godine, pa ćete se sami uveriti. Evo jedne vesti:
Vlada, naime, nije prihvatila da se sa Gaspromom napravi jedinstveni ugovor, koji će obuhvatati i prodaju NIS-a i garancije o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i izgradnju skladišta Banatski Dvor. Prema izvoru B92, Dinkić je ponudio opciju da Gasprom kupi 25 odsto NIS-a sada, a da preostalih 26 odsto akcija dobije kada se potpiše ugovor o Južnom toku.
Većina članova Vlade odbila je taj predlog insistirajući da se NIS proda Gaspromu bez ikakvih garancija.
Evo i druge vesti:
Cvetković je kazao da će Srbija i Rusija potpisati jedan krovni sporazum, koji će sadržati političke garancije da će Srbija dobiti gasovod preko svoje teritorije i završetak izgradnje skladišta gasa Banatski Dvor. Iza tih garancija, za koje je ocenio da nisu male, biće predsednik ruske vlade i predsednik Rusije Vladimir Putin i Dmitri Medvedev.
Na pitanje da li je Srbija uspela da u pregovorima zaštiti svoje interese i uz podsećanje da je predsednik Srbije Boris Tadić ranije kazao da Srbija traži finansijske i pravne garancije za realizaciju celog sporazuma, Cvetković je naveo da za sada Srbija nema takve garancije, ali da ih očekuje u roku od dve godine.
"Imamo političke garancije dva predsednika Putina i Medvedeva, koji su založili svoj lični i politički kredibilitet. Nije finansijska garancija i mi zakonski gledano ne bi mogli da naplatimo garancije ukoliko do realizacije sporazuma ne dođe. Međutim, malo je verovatno da će dva takva državnika pogaziti ono što su obećali", objasnio je premijer.
Znači, jasno je od početka da izgradnja Južnog toka nije izvesna, kao i da Rusi nijednom nisu formalno (kada kažem "formalno" mislim - "pismeno, uz jasne pravne i finansijske sankcije za nepoštovanje dogovora") garantovali izgradnju Južnog toka. Svakome ko iole poznaje situaciju je jasno da je Rusima izgradnja Južnog toka second best rešenje, a da je najbolje rešenje dogovor sa Ukrajincima. Takođe, jasno je Rusima da im Južni tok ne rešava sve probleme. Dok na Ukrajinskom gasovodu treba samo da se dogovaraju sa Ukrajincima, na Južnom toku treba da se dogovaraju sa makar tri zemlje (Bugarska, Srbija, Mađarska), koje nisu ništa bolje raspoložene prema Rusima od Ukrajinaca (osim možda nas, mada smo i mi prevrtljivi).
Sve u svemu, moj zaključak je da se još ne može znati da li će Južnog toka biti ili ne. Ali, kakva god odluka da bude, nemamo razloga da se ljutimo na Ruse, oni su ljudi štitili svoje interese. Možemo samo našim političarima da budemo zahvalni na svemu ovome. Namerno kažem "političarima" a ne "vladi", jer je privatizacija NIS-a imala apsolutnu podršku skoro svih stranaka. Ako se dobro sećam, protiv su bili samo G17 i LDP.

Darežljivi narodi

Tržišno rešenje - 27.12.2011, 16:07:00

Izašao je izveštaj pod nazivom World Giving Index 2011, koji je pripremila Charities Aid Foundation. Cilj izveštaja je da rangira zemlje u svetu po, recimo, darežljivosti. Metodologija je vrlo jednostavna - uzeli su tri odgovora iz Gallupovog Worldview World Polla i uzeli prosek. Relevantna pitanja se odnose na to koji procenat stanovništva donira novac, koji procenat volontira i koji procenat bi pomogao strancu (ili je pomogao strancu, nisam siguran šta je tačno pitanje, a mrzi me da tražim).

Naravno, svima je sasvim jasno da listom prosto moraju da dominiraju levičarske zemlje, koje su u svoje građane usadile ideju solidarnosti i pomoći bližnjima i tako iz njih u najvećoj mogućoj meri izbacile sebičnost i slične loše osobine, jel tako? Evo prvih pet zemalja, pa zaključak donesite sami: SAD, Irska, Australija, Novi Zeland, Ujedinjeno kraljevstvo. Kako je to moguće, kad svi znamo da surovi anglosaksonski neoliberalni društveno-ekonomski model otuđuje ljude i promoviše "čovek je čoveku vuk" filozofiju? Nemam pojma, mora da je metodologija pogrešna.

Srbija se nalazi na zavidnom 147. mestu od 153 zemalja. Inače, region Centralne i Istočne Evrope se nalazi na samom dnu svetskih regiona, iza podsaharske Afrike, a rang susednih zemalja je: Bosna 144, Bugarska 145, Crna Gora 146, Hrvatska 149, Albanija 150. Znači, sasvim smo prosečni u regionu, a bolji smo od Hrvatske. Ja mislim da treba da budemo zadovoljni.

Larry Summers o krizi

Tržišno rešenje - 26.12.2011, 23:27:00

The central irony of a financial crisis is that while it is caused by too much confidence, borrowing and lending, and spending, it can be resolved only with more confidence, borrowing and lending, and spending.

Kapirate? Ništa logičnije. Ceo tekst o Fedu i krizi ovde.

Hotel iz budžeta

Tržišno rešenje - 26.12.2011, 09:41:00

U kojoj je školi ekspert naučio da država treba da gradi hotele?

Ovo je koncept razvoja afričkih zemalja iz 1960-ih godina. Ne afričkih zemalja danas, nego Afrike iz 1960-ih. Jer Afrikanci su u međuvremenu shvatili. Samo tada je država direktno investirala u profitne projekte, kao što danas Srbija gradi stanove i hotele.

Postoji nešto što se zove industrijska politika, što podržavaju intervencionistički orijentisani ekonomisti poput Danija Rodrika. Ali i ta industrijska politika podrazumeva eventualne poreske olakšice i podsticaje privatnom sektoru za ulaganja u određene grane, dok se država ograničava na infrastrukturu. Niko normalan, ni Rodrik ni Krugman ni Stiglitz, vam neće reći da država treba da iz budžeta "investira" 30 miliona evra u gradnju sopstvenog hotela. Ovo je jedinstvena, srpska škola ekonomije.

Iz vesti mi je najupečatljiviji ovaj detaj:
On je naveo da je u hotel na Staroj planini država iz budžeta investirala više od 30 miliona evra i naglasio da je to prva "grinfild investicija" u domaći turizam u proteklih 20 godina.

I nije im malo na pamet da možda ima razloga zašto je to tako? Da možda privatni sektor nije zainteresovan za turizam u Srbiji zato što turističkog potencijala nema?

Ovde se radi ili o fundamentalnom neznanju osnova ekonomije ili o golom kriminalu. Trećeg nema.

ECB interveniše

Tržišno rešenje - 23.12.2011, 07:26:00

Do sada je glavno pitanje u krizi evra bilo koliko će se Evropska centralna banka uključiti u operaciju spasavanja. Svaka zemlja ili unija koja ima svoju valutu i dug denominovan u svojoj valuti se može lako rešiti duga. Njena centralna banka može otkupiti sav dug od poverioca za svež novac. To će stvoriti inflaciju, ali duga više nema.

ECB je odbijala da tako nešto uradi iz više razloga. Prvi je inflacija. Drugi je što ta inflacija, osim što je loša sama po sebi, podrazumeva i preraspodelu jednaku poreskim transferima -- opet bi zemlje koje su štedele trpele inflaciju zbog onih koje nisu. Treći je što ni Mastriški sporazum ne dozvoljava ECB-u direktan otkup obveznica država.
Ali prekjuče se dogodilo nešto važno. ECB je uvela novi program niskokamatnih kredita komercijalnim bankama, prema kojem banke mogu uzeti neograničene količine novca, po kamati od 1%, na tri godine.
Ovo je mnogo drugačije od onoga što centralne banke obično rade. Tradicionalno one pozajmljuju bankama na vrlo kratak rok -- na dan, na nedelju ili dve, maksimalno na tri meseca. (Pošto ukupan obim zajmova obično raste one ovim putem ustvari "štampaju" novac.) ECB je sada uveo klasično dugoročno finansiranje komercijalnih banaka, nešto što je van opisa posla bilo koje centralne banke. I banke širom evrozone su iskoristile priliku i odmah uzele oko 500 milijardi evra.
Razlog za ovu akciju je samo jedan. ECB se nada da će banke sada ove kredite iskoristiti da kupe obveznice zemalja poput Italije i Španije sa sličnom ročnošću. Za banke je posao lak -- pozajme od ECB po 1%, a kupe španske, italijanske ili druge obveznice, koje im donose po 4-7% godišnje. Time ECB zaobilazi mastriško pravilo po kojem ne sme direktno pozajmljivati vladama, ali suštinski radi baš to, preko privatnog sektora kao posrednika.
Ako banke budu kooperisale i prionu na kupovinu državnog duga, onda će evrozona još neko vreme biti sigurna. Grčka više nije u igri jer je jedino pitanje kako će se gubici njenog de facto bankrota raspodeliti, ali Španija, Italija i drugi će dobiti novu slobodu da dalje pozajmljuju.
Ovo, naravno, nije trajno rešenje, ovo je dupliranje uloga. Kao i kod svake piramidalne šeme, rezultati su povoljni samo dok je šema u usponu. U prvi mah to će biti dobro i za banke koje u ovome imaju zaradu i za zadužene države čiji će dug sada neko kupovati i obara im kamate. Ali ECB će jednom morati ili da prekine finansiranje ili da ode u hiperinflaciju. U trenutku kada finansiranje prestane, države će biti još zaduženije, a banke će imati još više državnog duga.
Naravno, moguće je i da banke ne uđu u veću kupovinu sumnjivog duga. One nisu u obavezi da to rade, one mogu uzeti ove trogodišnje zajmove od ECB i uložiti u nešto drugo. Ali ovo je vreme simbioze države i finansijskog sektora, banke rade za državu a država radi za banke. Cela šema je smišljena da bi se kupovao dug i čini mi se da će nekako, uz pomoć štapa ili šargarepe, banke pre ili kasnije to i raditi.
Zaključak: očekujte privremeno olakšanje dužničke krize, a zatim, u zavisnosti od vaše političke procene, ili osetnu inflaciju u evrozoni ili slom još većih razmera nego što bi bio sadašnji.

Ko pre devojci

Tržišno rešenje - 22.12.2011, 21:59:00

Predsednik je ponovio nešto što sam više puta čuo - da je veoma bitno da mi završimo radove na Koridoru 10 pre nego što Rumuni i Bugari završe most preko Dunava.

Logika mi je skroz neverovatna: Ko pre završi put - preuzima ceo saobraćaj zauvek! Kao da turski kamioni ne mogu da idu našim autoputevima pa da onda pređu na put preko Rumunije, kada bude završen (ili obrnuto).

Naravno, naš glavni problem ni tada ni sada nisu autoputevi, već činjenica da ako kamiondžija odluči da ide preko Srbije čekaju ga makar dva granična prelaza. Ubrzanje saobraćaja usled izgradnje autoputa Niš - Dimitrovgrad je trivijalno u odnosu na vreme izgubljeno na carini. Ali, ko će da se zeza sa time, tu nema prilike za slikanje, nošenje šlemova i polaganje kamena temeljaca.

Kuriositas

Tržišno rešenje - 22.12.2011, 11:35:00

Mislim da nisam nikada linkovao na Kuriositas, jedan od najlepših sajtova na koje sam ikada naleteo. Svakoga dana postavljaju linkove na kratke filmove, kompjuterske animacije, ili serije fotografija. Evo malog izbora iz proteklih par nedelja, čisto da steknete neku predstavu o tome šta sve možete tamo da nađete.

1. Kratki film "School Portrait"

School Portrait (2011) from Michael Berliner on Vimeo.

2. Kratki film "Big Society" sa istim glavnim glumcem, mogao bi slobodno da se zove Private Provision of Public Goods.

Big Society from Nick Scott on Vimeo.

3. Ako neko i dalje ne veruje da je kompjuterska animacija umetnost ravna ostalima, neka pogleda Pregunta Hermosas:

Preguntas Hermosas from Süperfad on Vimeo.

4. Serija slika o tvrđavama na Temzi, koje su izgrađene pred II svetski rat.

5. Slike drveća u koje su urasli novčići

6. Slike plavog sela u Andaluziji, koje je bilo belo, ali je onda kao deo plana za promociju filma o Štrumpfovima ofarbano u plavo

7. Neverovatan predeo oko vulkana Dalol u Etiopiji

Postajemo Amerika

Tržišno rešenje - 21.12.2011, 10:59:00

1. Aleksinac postaje Teksas.

2. Žagubica postaje Nevada (mada, zašto Nevada, a ne Kalifornija, kad je tamo bila najpoznatija zlatna groznica, nemam pojma).

3. Detroit već imamo.

4. Najavljuju da će i jug Srbije postati Kalifornija (gde se za sada nalazi najveća solarna elektrana na svetu).

Samo još neko da u sve to poveruje.

Dovoljno im je 10%

Tržišno rešenje - 21.12.2011, 10:34:00

Ograničiće maržu na 10%. Nekoliko razloga protiv:

1. Troškovi prodaje nekih prehrambenih proizvoda (poput svežeg mesa) su relativno visoki. Em moraš da ga prevoziš hladnjačom, em mora da stoji u frižideru, em moraš da zaposliš posebnog radnika da ga prodaje. Dakle, ima nekog smisla da marža na sveže meso bude viša nego na zejtin, koji samo "stoji" na podu. Predloženih 10% možda uopšte neće biti dovoljno da pokrije te troškove, pa mesa baš neće ni biti u supermarketima. Sa druge strane, verovatno će ga biti u mesarama koje drže sami proizvođači (poput Matijevića ili Big Bulla) i koji lako interno mogu da povećaju nabavnu cenu, smanje maržu, a cenu zadrže na sadašnjem nivou.

2. Može lako da se desi da se u stvari ništa ne desi. Jednostavno, proizvođači imaju interes da prodaju robu, potrošači imaju interes da je kupe, trgovci imaju interes da posreduju. Suština je da marža nije jedini prihod trgovca. Može lako da se desi da trgovac ode kod proizvođača i kaže "E, meni se ne isplati da držim tvoje proizvode ako zarađujem samo 10%. Ajde da se ovako dogovorimo. Do sada si mi prodavao kilo mesa za 200 dinara, ja ga prodavao za 300. Ajde sada da mi ga prodajes za 270, ja ga prodajem za 300, ali mi plaćas 70 dinara po kilogramu za "materijalne troškove", ili "troškove marketinga", ili "troškove automatske obrade podataka". Takav dogovor je obojici u interesu, ne verujem da Ministarstvo može i to da spreči, a i ako spreči, ne vidim kako može da to kontroliše.

3. Mnogi sada rade kompenzacije sa trgovinskim lancima. Poznajem jednog čoveka koji Metrou prodaje svoje brašno, a za uzvrat iz Metroovih prodavnica kupuje robu kojom snabdeva svojih nekoliko radnji. Jedan drugi poznanik radi isto to, ali sa Ideom i marmeladom. Ko će tu da ustanovi kolika je marža i kako će da sprovede ograničenje, baš bih voleo da vidim.

4. Posle se čude zašto nema greenfield investicija u maloprodaji. Pa ko je lud da ulaže u zemlju u kojoj vlada može tek tako da mu limitira zaradu?

5. Uopšte mi nije jasna politička ekonomija svega ovoga. Sektor maloprodaje je sektor koji zapošljava ubedljivo najviše ljudi u Srbiji. Mnoge prodavnice, naročito one male prodavnice u komšiluku, jedva preživljavaju i sada. Obaranje marži će mnoge od njih primorati da stave katanac i otpuste ljude. Ne verujem da će iko da glasa za ovu vlast zato što zejtin umesto 120 košta 113 dinara. Sa druge strane, neko ko izgubi posao zbog ovoga, sigurno neće sa oduševljenjem da glasa za ovu vlast.

6. Što se mene tiče, sve manje strepim od ishoda sledećih izbora. Ne zato što sam nešto naglo počeo da cenim SNS ili DSS već zato što zaista gubim i poslednje tragove strpljenja prema ovima koji su sada na vlasti.

Treba li evru zajednička fiskalna politika?

Tržišno rešenje - 20.12.2011, 21:56:00

Jedna često ponavljana tvrdnja kada se govoti o krizi evrozone je da se ne može imati zajednička monetarna politika ako se vode odvojene fiskalne politike. Na to su kao na ključni problem evrozone ukazivali kritičari evro od početka, a danas se svi slažu da je, bez obzira na prezaduženost kao neposredan uzrok, neusklađenost fiskalne i monetarne politike taj fundamentalni problem koji se dugoročno mora rešiti. Neki čak vide potpunu fiskalnu uniju ili raspad evrozone kao jedine dve ravnotežne tačke.
Iako sam i sam to automatski prihvatao, sada vidim da je to pogrešna dijagnoza. Tačno je da je zajednička poreska politika jedna od stvari koje su načelno poželjne ako imate zajedničku valutu. Ali ona nije ništa važnija od drugih uslova -- zajedničke konjukture, povezanosti ekonomija, mobilnosti radne snage, mobilnosti kapitala, jezičke i kulturne bliskosti.
U doba zlatnog standarda (otprilike 1861-1930, negde kraće, negde duže), evropske zemlje i sve veće svetske ekonomije su imale jedinstvenu valutu -- zlato. Valute su se formalno zvale drugačije, ali pošto su bile definisane u gramima zlata, praktično su sve bile jedno te isto. "Dolar" ili "franak" su bili samo nazivi za određene količine zlata, to je bilo njihovo jedino značenje. Neke evropske zemlje su, da bi pojednostavile transakcije i računanje, čak i napravile uniformne valute sa identičnim vrednostima i to nazvale (Latinskom) monetarnom unijom. Ali i bez toga od SAD, preko Evrope do Japana, sve veće ekonomije sveta su preko zlata bile u monetarnoj uniji. Kako su tada zajednička monetarna i različite fiskalne politike mogle ići zajedno?
Vrlo lako, ako nema arbitrarne monetarne politike, samostalnog štampanja novca, i ako nema neodgovorne fiskalne politike, ako se budžet u srednjem roku uravnotežava, onda nema ni problema sa monetarnom unijom. Da je danas jedinstvena monetarna politika navodno nemoguća bez zajedniče fiskalne, nije ekonomska zakonitost nego posledica promene prirode ovih politika. "Monetarna politika" je danas šifra za arbitrarno manipulisanje kamatnih stopa i količine novca, "fiskalna politika" je šifra za budžetske deficite i potrošnju bez pokrića, a obema je kejnzijanska makroekonomija još dala i naučnu auru. Jedino ako ih tako definišemo monetarna politka ne može bez fiskalne. Dok nisu postojale kao svesne makroekonomske politike, dok je monetarna bila ograničena na garantovanje vrednosti valute a fiskalna na uravnoteženje budžeta, moglo je.
Poenta je -- evrozona nije idealni valutni prostor, ali ako i hoće da ga očuvaju nije tačno da je fiskalna unija jedini način za to.

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak

Svi postovi sa bloga: Tržišno rešenje

Gas