Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Naučićeš me da ljubim tvojim usnama
Milovaću te tvojim taktovima prstiju

Gledaćeš me mojim zenicama
Plesaćeš mojim nogama, mojim prstima
Naučiću te

Videćeš, nije teško

Pomicaćemo se u smeru lepšeg
Čulnijeg, slojevitijeg u raznovrsnim pravcima
Disaćemo poput oblaka
To će nam oni reći kako

Ovo naše jedno kuckavo
Zna putanje nedarskih slapova
Satovi bahati, šepurkasti ništa ne znaju
Od njih nećemo učiti
Ama baš ništa

Odvešću te na livadu
Koja se nikada ne kosi
Tamo gde sam posejala zrna zlatne kose
Prizvaćemo lahorne vode
Da nam razliju oblike
U akvarel tragove upisane u čeone misli
Rasplinutih trajanja
To će joj nebesko bilje
Reći kako

Jelena Stojković Mirić

Belina prekrila nasip kraj reke
krošnjama drveća krune darivala,
od nežnih pahulja loptice meke
u zimskim noćima deca snivala.

Uz tiho svitanje belina bljesnu,
škripe koraci po prvom snegu,
dečija rukica od sreće pljesnu
sankama jureći ka prvom bregu.

Sve je čarobno, potpuno belo
drugim bojama nestao trag.
Bele se njive, belo je selo
severni vetar, beo i blag.

Snežna Kraljica zasuta injem
iz srca sipa pahulja splet,
zimska čarolija sa novim svitanjem
najviše raduje dečiji svet.

Mesec na nebu ljupko se smeška
dok tiho veče donosi san.
Na bezbroj mesta po jednog Sneška
deca napraviše za jedan dan.

Tatjana Đulinac

Gospodine svakoga dana poželim
da Vam izlijem spomenik
sa natpisom zasluga
ali to otužno zvuči
gotovo mrtvački
nije to za Vas, mladi ste

odustanem

pomislim da Vas uramim
sa natpisima značenja

glupost, gospodine
čista glupost

uramiću Vas u vlastitu kožu
tkanjem trajnosti
krivica je Vaša

malo malo
a godinama srce mi se zbog Vas izmesti
u druge predele tela
iznikne mi na noktima
rascveta se u kosi
pa me pitaju:
“Šta ti je to!?”
“Osip.”, slažem.

Gospodine, zbog Vas mi srce čergari
ponese gitare i šator
ujutru ga zateknem na vrh kapka

vreme je da Vas ozbiljno, i opet
zaprosim
pod Vašom krošnjom jorgovana
dok bude sipila lagana srebrnasta kiša.

Jelena Stojković Mirić

Kratko traje.
Kao trenutak kada opereš zube,
ispereš usta,
podigneš glavu ,
pogledaš svoje neobrijano lice ,
tužne oči ,
i shvatiš,
u potpunoj tišini kupatila,
u pet ujutru,
da bi trebalo nešto da promeniš u životu.

Ili , onaj trenutak,
kada se izgubiš u rečima
najbolje prijateljice
i shvatiš da bi želeo da joj ljubiš stopala
umesto što upoznaješ njenog novog dečka,
ali i taj trenutak kratko traje.

Ovi momenti hiper iskrenosti
nažalost,
kratko traju i bivaju
zatrpani
zvonjavom budilnika,
kupovinom hleba,
sociologijom Maksa Vebera,
novim Tarantinovim filmom,
kafom sa slatkom koleginicom,
telefonskim razgovorom sa roditeljima,
Lu Ridom,
pranjem sudova
i ostalim ritualima svakodnevice
koji ,kad se zavrte,
dobijaju sivkastu boju
i oblikuju krug koji se zove moj život,
čiju koncepciju trenuci iskrenosti
poprilično narušavaju.

Bojan Marjanović

Ušla sam u kuću, izula cipele, skinula kaput
i okačila se o čiviluk

prošla su dva, tri godišnja doba
tako

zaškripala je kvaka iščekivanja
obukao me na sebe i krenuo cvetnom ulicom

otvorih oči u času kad izbismo do starog zamka
na vrhu brega

oblikovali su nas vetrovi
nad ravnicom pijanosnenom
sanjasmo vinjete pitomog leta porama energije
nadolaskom prviih naznaka
bujnobojnih meseci
skinula sam
svu našu odeću
obukla u zrnevlje bilja i
posadila nas pod krošnjom jasike

kad odzimi,
da izniknemo šareno, bogato zanjihani željom.

Otvorih oči negde u ravnici
baš dok se slikar potpisivao na koncu svog pejzaža

nasmešismo mu se prirodom
pegice svemira poleteše…

Greška u oku slikara.

Negde sam već videla takav akt.

Jelena Stojković Mirić

Autobus kreće
od Vukovog spomenika.
U njega je tiho
ušetala jedna
sredovečna gospođa.
U ruci je stezala ceger,
u cegeru zelena salata,
novine, cigarete,
mleveno meso,
nova Gloria
i dva hleba.

Kupila je sve ono
što će joj pomoći
da današnje popodne
ne provede u razmišljanju
zašto joj ćerka izlazi sa
deset godina starijim tipom
koji je prilično bezobrazno zurio u nju,
njenu majku,
kada ih je jednom srela
na ulici.

Gloria i uređenje stana
Nataše Bekvalac
pomoćiće da danas
ne razmišlja o tome
zašto joj je sin uhapšen
zbog posedovanja marihuane.

Pomoćiće joj intervju
sa Ivanom Bosiljčićem
da ne misli zašto njen muž
sa više strasti gleda Čelsi
nego nju.

Krst joj se nalazi tek malo
iznad oznojenih sisa,
on će joj pomoći ne samo da zaboravi,
nego da život čak i ima smisla.

Pored nje u busu
stoji jedan muškarac.
Epski model života
njemu omogućuje
zaborav sa lakšom kesom.
Gospođa je morala da nosi
povrće, meso, cigarete, hleb, novine.
Muškarcu je dovoljna samo
flaša vinjaka.

Bojan Marjanović

Krenuh ja tako
sporo, dostojanstveno
romantično…
Ali svi povikaše
Pazi! Opšte mesto!
preneraženi, uplašeni, zabrinuti.
Zato sam skrenuo levo
sporednom ulicom,
da zaobiđem TA
OPŠTA I POZNATA mesta.
Al tu narandžasti majmuni već vladaju.
Prevrću se preko glave
i gledaju me svojim ljubičastim očima
sa zelenim tačkama.
Drže moje tek napisane rukopise.
O zašto se smejete?
Ma ti mali ma ne cepaj te papire,
ma smiri se
ma objaviću JA te pesme…
…………………..
…………………..
O!! zaboga oni doslovno pocrkaše od smeha!!

Olivera Milojković Opresnik

„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)

Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi

Udara među razapete
misli
i prste

Sad mislim dan
i sopstvenu misao

Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi

Želim rukama
sam
u očima

Kako izdržati a
ne postati drugo

Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći

„Čuj moje moljenje,
jer se ponizih veoma,
izbavi me od mojih gonilaca
jer su jači od mene”
(Ps 141,6)

Ništa
me progoni
Ne spavam
Izvire iz utrobe
prevrće se
Ono boli
hoće da rascepi

Udara među razapete
misli
i prste

Sad mislim dan
i sopstvenu misao

Dišem načinom deteta
u majčinoj utrobi

Želim rukama
sam
u očima

Kako izdržati a
ne postati drugo

Zar je to put
koji će roditi jutro
kojim ću poći

Vladimir Počuč

Papir štuca
od naših misli.
Posramljen sadržajem
krivi se pod penkalom
pitajući se
gde su nestala ona vremena
kada je bezbrižno ležao
u kori drveta
kada nije osećao
težinu oštrog pera.
Sada zna
samo neki
dospeju do važnih ruku

Anjička Balaž

Posle upotrebe
dobro ga promućkati u ustima
ispljunuti ušima
isprati troprocentnim hidrogenom
(u nedostatku istog preporučljiv je čaj od žalfije)

skuvati cigaretu
pustiti boje
posmatrati muziku
zapaliti kafu

na kraju deaktivirati se.

Okačiti ceduljice podsetnika
na svim dobrovidljivim mestima

podići umorni talambas kiše
ugurati ga u nebo
spustiti oblake nisko
zaključati ih

ujutru otvoriti Sunce
u slučaju da se kvaka zaglavi
u startu
deaktivirati se.

Jelena Stojković Mirić