Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

[05. januar 2008. godine, 21:40]
"Video-Čestitka Straight From Zavičaj" ilivam "Još Jedan Smarački Video" :P




Format: 3gp, powered by Nokia 6630 ;)

E ovako, dok se još malo osvestim... Malo sam se razbolela, dođem kući i sa vrata me dočeka grip sa svim specijalnim efektima pa tako pijem Fervex i jurim pomorandže već dva dana. Će prođe. Sve je prolazno, pa i mi sami.

Danas je peti januar, sutra je onaj čuveni Badnjak, tako da se može reći da je danas i protekla dva dana ona zvanična pauza između praznika. A praznici su čudo, mnogi se izgube u toj euforiji, evo i moji se silni šefovi zagubiše dok 30-ak zaposlenih pokušava još od sinoć da sazna kada krećemo sa radom, a na telefone se niko ne javlja. Tako nam i treba kad smo dobili pauzu za praznike, kada radimo uvek znamo i kada je sledeća smena. Prosta matematika: "Radiš danas, radićeš i sutra". Vazda bilo. Saznaćemo već kada se vraćamo svi u (ne)normalu.

Kako mi je na poslu opisah ukratko u prethodna dva posta: šljakamo kao besni, ali tako nam je i ne žalimo se uglavnom, naročito mi što smo plaćeni na sat, te koliko radimo toliko smo i plaćeni. Iskreno, ponovo, i to jako brzo nakon što uzeh Tray u ruke stigla me je ona čuvena faza da ne mogu da radim sa ljudima. Svakome "Dobar dan, Doviđenja, Hvala i Izvolite." Da se razumemo, nije mi teško i nije to vidljivo, ali nekako vremenom počelo je sve to da izbija iz mene. Nervoza, hvatanje krivina, podizanje tona iza kulisa. Pražnjenje. Konstantna želja za cigaretom. Neprolazna. Gledam da izađem iz sale i da se povučem za bar čekajući ugovor, neku šansu za stabilnost, šta god. Videćemo, možda novi tepisi u salama promene moj stav. Ali opet, nikada neću umeti da "Izgledam i Trepćem", prepuštam to novim mlađim koleginicama, ipak sam ja stara garda banketara, kasno mi je da se menjam... A i nije na mestu, ne slaže mi se uz biografiju da budem šta drugo nego tek plavuša stabilnog osmeha koja još uvek pokušava da drži neke stare standarde. A standard je čudo, dragi moji i drage moje, ja da vam kažem...

Emotivni plan, dve reči: Poprilično Pukla, PP. Ne želim da definišem, bilo je tu nekih izleta, ispada, scena, planova... Ima ih i dalje, a ja sam vam tu kao vreme: danas hoću, sutra neću, nisam ni ja laka, znam. Odlučih se da ipak definišem i ozbiljno razmišljam samo o poslu. Ovo sve drugo će doći na svoje mesto, bar se nadam. I neću da pišem o svemu tome, neka ga tako kako jeste i nek ostane u neizvesnosti. Kežual varijanta, kako posao tako i emocije. A svi se oko mene svađaju, nešto je zahvatilo vazduh... Sestra sa zetom, keva sa očuhom, drugarica sa dečkom... Teške reči, suze, raskidi, pomirenja. U celoj toj drami onda pomislim kako ovaj put moj sopstveni kraj nije deblji. Samo još da svi prezdravimo, ko od bolesti, ko od osećaja - i biće sve OK. Pripisujem sve to ovom prazničnom ludilu.

Dođoh kući sasvim slučajno i iznenada. Došlo mi tako, da sednem u autobus, kupim kartu, bez prtljaga, bez stvari, pravo iz grada, pravo sa piva. Polučasovno objašnjavanje nakon toga: zašto, kako, otkud tako... Nema šta tu da se objašnjava, još uvek sam u testing fazi sa novim životom, nekada mi se čini da tumaram od nemila do nedraga, a nekada pak bih želela da sam svuda. Sada? Sada sam na blogu. To dovoljno govori... Sakrih se u raž. Kolfild je bio u pravu, to je jedini ideal koji je vredan praćenja. Pa protumačite to kako god želite, a ja vas pozdravljam do sledećeg pisanja.

Pre svega i van svega, sada kada mi se malo vratio osećaj u prste i kuckanje, da vam poželim svima SRETNU NOVU, OVU BAŠ 2008 GODINU! Puno zdravlja, sreće i veselja, da budete dobri kao i do sada!

Svratih kući za praznike, tačnije za Božić, a još tačnije pa stigoh pre neka 4 sata u svoj topli dom gde je osposobljen ovaj 256 kbps Internet prokleti koji mi mogu reći najviše od svega u Vavilonu nedostaje. Radi se, punom parom, trenutno smo off, tj svi odmaramo jer se naš sektor renovira pa ćemo se vratiti u isti taj bolji, lepši, pa za neke i perspektivniji možda drugi dom gde su smene po 12 sati, gde se radi, odrađuje i zarađuje... Šta da vam kažem, drugari, priznajem, naoštrila sam se sa starom formom i još uvek se dokazujem, pre svega sebi pa onda i drugima da još uvek mogu, da još uvek smem, a malih bogova mi i da još uvek držim standard, ali onaj svoj, najrigorozniji... Teže možda nije bilo pre, ali "pre" smo i mi bili nešto drugo, baš danas spomenuh kako se ljudi menjaju vremenom, godinama, no da ne zapadnem u taj sentiš, neću sada o tome...

Umor sa velikim "U", dragi moji i drage moje, to je ono što me lomi. Podočnjaci su se vratili, ponovo sve manje jedem, a jebemliga pa kilaža niže ne može od 56 sve i da hoće, ali daleko sam od izmaka snage. Ali prošla je i "Najluđa Noć", obukli su me, doterali, sredili, bili smo lepi i pozitivni svi i neka čitava godina bude baš takva, ne bunim se uopšte. A kako to sve izgleda, najbolje je pogledati na MySpace-u, možda se čini da zbog istoga zapostavljam blog, ali nije istina - ovaj blog nije zapostavljen već je upravo ono što i treba biti: Blogging. Kada uhvatim vremena, pišem i pisaću... Kada sam već i kod toga, treba mi da pišem, traži da izađe, neki novi stihovi, neka nova priča... Psihološki trening bi trebao da nastupi ovih par dana kad već nađem vremena i volje.

Nego, šok zaistinski doživela sam pre neki dan, a vezan za blog i blogere... Iako retko čitam, gledam da održavam kontakte sa dragim mi ljudima i nekako u frci oko posla, jurnjave za ovim i onim, nađoh se pred svršenim činom. Zmaju je bilo jako loše... Ja nisam znala da se to desilo dok mi na SMS nije odgovorio sa objašnjenjem da je "upravo skinut sa aparata"... Matori moj... Reč nemam, a strah prepoznaješ jako dobro i mislim na tebe i iako se Bogu ne molim za tebe se molih, za zdravlje i sreću, a najviše da se ne ponovi što je bilo. Budi mi dobar i ne daj se, grlim te i ljubim svim srcem!

Summa summarum ovog umornog posta bio bi da sam tu narednih nekoliko dana i čekam vas kao i uvek. Hvala još jednom ljudima koji svraćaju, o nekim konkretnijim stvarčicama krećem sa prepričavanjem od sutra, kako sam došla, zašto sam došla, šta se sve izdešavalo... A desilo se svašta što bi trebalo možda zapisati. Sada - napuštam vas i odoh da spim, blog je vazda pametniji ujutru, isto kao li i bloger njegov...

Laka vam noć, drugari, pišemo se.

E, pa drugari, tako vam je to. Prva nedelja u Vavilonu protekla je bez nekih većih trzavica, od nekoliko poslova na koje smo pozvani sa 99% šanse za dobitak, ipak smo se vratili u staru firmu. Kažu Lesi se uvek vrati kući, pa ako su lagali mene i ja lažem vas.

Prošla je puna kalendarska godina od odlaska do povratka na posao, mnoge su se stvari promenile, ali razni su ljudi ostali: nekadašnje kolege uznapredovale, šefovi avanzovali na jače pozicije, ali ostalo je ono što se vrednuje... Ista atmosfera, isti osećaj pripadanja. Naravno, stvari su došle na staro i podsećanje je potpuno dovršeno nakon prve smene koja je trajala od 3 popodne do 7 ujutru, što je za mene bilo novo vatreno krštenje obzirom da sam sa kondicijom otišla u potpuni aut, ali Bože moj... Radi se ponovo, a radi se za ške, a od ške može da se živi i to je bitno.

Kucam ovaj post sa mog računara, od kuće, a dođoh da proslavim svoju krsnu slavu pa da se vratim nazad na Vavilonski Kolosek... Ovde nema više ni wireless-a, ali moji ukućani makar znaju kako da održavaju sistem stabilnim i da brišu svoje tragove sa računara, te ni on sam nije mnogo tužan bez mene. Šta da vam kažem - luduje se, radi se, nema se vremena, ljudi prolaze, dolaze i odlaze... Ma, odvikla sam se i od kuckanja i od neta, evo već me oči bole od monitora i nespavanja, još ću ponekad samo da konfiskujem komp Bata Zigiju želja da me mine, a možete me naći na MSN i na MySpace ako vam baš trebam, naravno kada me ima tamo... Na spejsu ima nekih svežih sličkica i video snimaka, pa čekirajte to, obećavam da će da ih bude još ;)

Što se tiče ljubavi, prognoze su iste: ista meta, isto odstojanje, što i nije tako loše jer to odstojaje i ta meta za jednog bivšeg streličara ne predstavljaju nikakav problem ;) Takođe neki aktuelni postali su bivši, neki bivši se zaljubili a neki ljudi postali iz čistog mira aktuelni, ali o tome neki drugi put... Kada tema postane ponovo aktuelna ;) Zamoliću samo izvesne ljude koji me poznaju sa neta da ubuduće ne dozivaju "Šoneta" kroz GSP, jer se ne odazivam na to ime, i da - možete slobodno da priđete da se upoznamo :P Moram da priznam, ovo se desilo tri puta od kada se vratih u Vavilon i sva tri puta bilo mi je izuzetno simpatično... No, ipak, da skratim post jer ga ipak treba objaviti sa dial-up konekcije: nadam se da ste lepo isplanirali ulazak u 2008. godinu, da ste još uvek lepi, mladi, ludi i debeli kakve sam vas ostavila i da me niste baš potpuno zaboravili :)

A ja... Ja ću uvek biti tu negde, slobodnim danima piću pivo po Vavilonskim Pivnicama, pa se možda i sretnemo koji put ;) Do tada, svako dobro :)


P.S. Svima koji danas slave Svetog Nikolu: SRETNA SLAVA!!!

Još ovaj post i vrata Vavilona koja su za sada samo odškrinuta, otvoriće se. Bar se nadam. Krenulo je. Pa je stalo. Onda prebacilo u prvu brzinu. Pa nastavilo. Trebalo bi da ide, sad.

Hoću da kažem par stvari. Kako je. To želim da ostavim ovde, na blogu. Vidim promene, loše. Migracije. Ne interesuje me, nije to više moja stvar, nemojte mi o tome govoriti. Iza moje "tačke" previše dugo stajao je sufiks "com". Dosta je. Od mene. Izvinite me, ali o tome tek toliko. Kao to ima veze sa ovim blogom pa je spomenuto. U stvari ima veze više sa vama ostalima nego sa mnom, te vam je rečeno.

Nema me mnogo ovde. Tamo sam, i tamo, uglavnom. Tu me i tražite, ako vam trebam dok me nema ovde, tj kada budem offline. Ima i novih postova, jedan i još jedan, od ovih dana... Drugar, izvini, nisam ti pustila komentar. Post je bio previše ličan, doza humora mi nije prijala. Samo zbog toga.

Vavilon. Dobio je to obličje i tako ga zovem. Dobio je geografsku destinaciju, i moram da idem tamo. Zbog toga me neće biti. Neko vreme. Prekjuče, prijavila sam se u 11 pre podne, dobila povratni poziv u 14h. Juče, videla sam šta se dešava sa te strane odakle je poziv stigao. Dopalo mi se. Četvrtak, petak i subotu biću tamo, pokušaću da prođem probni rad. Kažu da im se dopadam. Zbog diplome, zbog iskustva i preporuka. Držite mi palčeve, ako me nema - dobro je. Ne tugujte, biće meni dobro.

Ovih dana, radilo se i ponešto kreativno. Ubijanje vremena u Južnom Parku, pomalo igrarija. Moje prvo lice dobilo je svoje drugo lice... Ubrzo i treće. Treće simboliše život u Vavilonu i ostaće kada odem odavde. Neka lica su i prava... Došetala su iz onog realtime života ili sa fotografija:

~ Prijatelji, pravi i ljudi koji su mi dragi: [1], [2], [3], [4]
~ Prijatelji, bivši: [1], [2]
~ Oni sa Interneta, koji su izašli iz te sfere: [1], [2], [3]
~ "Kutijaši", i među njima on: [1], [2], [3]
~ Društva i onlajneri: [1], [2], [3]

...U svakom slučaju bilo je veoma interesantno to raditi, i nastaviće se. Neću spominjati ko je ko, već su se svi sami prepoznali :)

Srećem u poslednje vreme i neke ljude koje dugo nisam i veoma mi je drago. Izmenjali smo svi brojeve telefone, sada ih vraćamo natrag, spajamo izgubljene kontakte. I sve ima smisla, odjednom. I ovo mi sve postaje manje bitno. Čitav ovaj život online. I ovaj je post neka vrsta "Note To Self", da ne zaboravim kada je bilo, zašto se desilo i gde je bila čitava ta raskrsnica. Pomalo sam setna. Imam krize. Stoji to sve. Mislim da mora tako, juče sam bila zaljubljena, danas srećna a sada pomalo tužna... Ali sve je to život. Mora da ide tako.

Neke ljude sam izgubila... Svojom krivicom. Nadam se da će se vratiti oni koji trebaju. Volela bih da budu tu. Zaista. Da vide kako izgleda i druga strana ogledala. Oni koji su zaslužili da je vide. Ili oni za koje mislim da su je zaslužili... Čućemo se.

Ovo je pomalo napisano sve između redova... Ako niste razumeli o čemu se radilo, izvinjavam se. Jednom ćemo sesti negde pa ću vam objasniti uz neko pivo. Do tada, biću u mom Vavilonu, tamo me potražite.


~ Whore Of Babylon

Dovoljno ironično, ovaj naslov naslov je moje nove pesme...

Ispočetka:
Dovoljno ironično, ovaj naslov je naslov moje nove žvrljotine...

Ispočetka:
Dovoljno ironično. Jebeš naslov, ovo je post. Pesma ionako još nije napisana.

Ne dopada mi se vreme napolju. Previše je vruće. 'Alo, decembar je! Hoću Sneška! Hoću da kijam, da kašljem, da padam na dupe na klizavici i da noću preko jorgana dodajem još i ćebe... Sve se izokrenulo, nema ni zime. Kada je zima, svi se nekako ućutimo, baš zato što nam je zima. A ovako, samo se širimo i napadamo jedni druge. Krivim vreme za to. Nemam koga drugog. Neko mora da bude kriv, šta da se radi.

E, a nije mi baš ni do čega... Ali baš. Sve mi nešto došlo dosta. Muka mi je. Kinjimo se, ponižavamo, svađamo. Svi. Oni koji to ne rade, žale se drugima na to sa kim su se svađali, ko ih je kinjio i ponižavao. I podelili smo se u te dve grupe: one koji su na licu mesta i one koji o tome slušaju od drugih. Postoje i treći, oni koje boli ona stvar za sve. Mene ne boli ona stvar, 'fala na pitanju.

Svi putevi vode u Vavilon. A spominjala sam pri početku otvaranja ovog Vavilonskig Vrtića taj moj Vavilon. To je sve što je oko mene, međuvreme, sadašnjost, prošlost i ono posle što zovu ga budućnost. I ja više ne znam. Zaista. Ne znam kuda sve to vodi. Sve je Vavilon. I verujem da srećemo se svi sa nekim razlogom, da je negde napisano da moramo da se sretnemo. Ne znam zašto. Ja u principu ništa nemam pojma. Ali ne volim kad mi se to kaže, volim da mislim da kužim makar malo od toga svega. Kažu da sam zato prepuna sebe i da mi to ne valja. Ja ne mislim tako. Ponižavam se i ja i samu sebe spuštam nekada niže nego što znam da bih smela. Niste to doživeli? E, pa onda niste u toj grupi, pređite na drugi šalter.

Zajeban je život. Skoro sam razmišljala, kako će to izgledati kada neko bude prepričavao, kada neko bude govorio nekome o meni. U prošlom vremenu, kada se ja pretvorim u prošlost, nešto što više ne postoji. Mnogo sam Emo, znam. Ali razmišljah o tome, zaista. "Your Momma" donekle reflektuje to razmišljanje, hvata neku napumpanu retrospektivu imaginarnog života. Nečijeg. Možda mog. Možda tuđeg. Nervozna sam.

Čekam. Čekam te pozive za posao. Čekam da dobijem posao i da odem. A rokovi prolaze i vreme prolazi i sve otkucava. Onda me bude strah za to izgubljeno vreme, jer ne može da se vrati. A ne zavisi od mene. I nemojte da kažete da biće bolje, nemojte da me tešite i smirujete, kad znamo da ne zavisi niti od mene niti od vas. Budimo realni: ne zna se šta će biti sa svima nama. Mi u stvari nemamo pojma o životu. Uopšte. Zip. Da imamo, ne bismo se zaokupljali kako da što pre izgubimo to vreme koje imamo. A gubimo ga, kroz posao, kroz ovo, kroz ono, jedino što nam ostaje to su deca koja će da nastave gde smo mi stali, ali i ona uvek ponavljaju greške svojih roditelja. I tako u krug. I nikada mi ništa o životu nećemo ni znati.

De Ža Vu. Jednom davno pisala sam o tome koliko mene užasava taj osećaj "Već Viđenog", ti snovi koji ožive nakon nekoliko meseci, čak nekada i godina, ali uvek znamo da smo ih sanjali. Splet slika koje se izbace pred našim očima kao fleš i zaslepe nas. Onda prođe. Juče sam imala taj jedan De Ža Vu. Sećam se i jutra kada sam sanjala taj san i kada sam se u jednom trenutku zasmejala, odmahnula rukom, protresla glavu i pomislila kako ja, pobogu, nikoga od tih ljudi i imena ne poznajem i to je nešto što je moj mozak sam izmislio. Juče sam prepoznala te ljude i imena i oblio me hladan znoj. Onaj iskonski strah kada se zaledi krv u žilama na par sekundi, dok osećaj ne prođe. I eto koliko mi o životu malo znamo. To nam se samo baca pred nos a mi ne umemo da protumačimo. Ali ja na primer znam jednu stvar: uvek se desi neka prekretnica kada imam takav De Ža Vu. I verujem da je to neko upozorenje, da ima značenje. Ne verujem u reinkarnaciju, te ne verujem da je sećanje iz prošlog života. Pazite, sad možete reći i da sam ja malo blesava, ali i vi u vašeg Boga verujete. Treba imati veru u nešto. Ali u reinkarnaciju nije bezbedno verovati jer onda stalno možemo misliti kako će nam se pružiti nova šansa da ispravimo grešku. E, pa nema. Nema nove šanse. Nemoj da praviš greške, a ako ih napraviš jebiga. Nema nazad. Zajebi prošli i budući život, imaš samo ovaj.

Neću da filozofiram. Filozofiram pola svog života. Sad već mislim da su se i moje ganglije zamorile od toga, nemam ja više 15 godina da se zamajavam time. Ni knjiga se više ne sećam koje sam nekada jako volela, već citate i odlomke ponekad po sećanju pretražujem na Gooogle-u. Moje filozofiranje prođe si. Eto, vrati se pa natrči nekada, kao i ovaj post. Ali ne nadajte se, tj zahvaljujte se svojoj religiji koju već imate - neće biti ovakvih postova još tako često u nastavcima.

Ne sviđa vam se moj Vavilon? Ni meni. Hoćete da ga kupite? Ne dam. Moje ludilo nije na prodaju, ne biste umeli da rukujete njime. Mislite da kenjam ovo za De Ža Vu, za filozofiranje i za Vavilon? Kao da mene pa zanima šta vi mislite o tome, ja napisah, pa kud puklo. E.

Kod mene ionako ništa nije kada treba da bude (osim kahm, "onih" dana), pa tako ni prolećno spremanje. Elem, baš eto juče, obzirom da se moje preseljenje u Beograd uveliko planira i sačekuje, bejah čašćena neke parice za trošenje na garderobu.

Ne smem ni da kažem kako sam uspela da zajebem (mind my french) dotične sponzore ovog projekta, te si kupih čizmice koje nikako nisu bile u planu za šoping, ali eto nekada i ja dokažem da sam ja, ipak, žensko. I to plavo žensko - nema gore kombinacije. U svoje sam nove čizmice vrlo i veoma zaljubljena, a možete ih videti ovde: [slika 1] [slika 2] - veoma malo prešle, za sad.

Nego, da se vratim ja na temu prolećnog spremanja: obzirom da mi je u zadnje vreme putna torba, ilivam garderobni orman prilično obogaćen koječime po mome ukusu, nagovoriše mene dušmani da ja presložim sav taj krš i izdvojim "sve što ne nosim" da se nosi u Crveni Krst. Paz'te ovako: ja sam vam od onih ljudi koji se zaljubljuju u svoje stvari i veoma se vezuju za svega nekoliko garderobnih/odevnih predmeta. Naravno, isti ti predmeti uglavnom koštaju Boga Oca ali zato i traju. Sve ovo, opet naravno, rezultira punim ormanima stvari koje su koštale nekada i do 6 puta manje, a koje samo zauzimaju prostor nakon nekoliko nošenja. E, pa danas sam se takoreći "rešila" svega toga što je zauzimalo prostor i evo, bez da lažem, mogu reći da me je strah da otvorim ove moje ormane: u svakom stoje po četiri gomilice na polici, uredno složene, garderobe mojih omiljenih materijala i boja. Sve što nosim. Prosto duva promaja između tih gomilica. A opet, tu pod prozorom u mojoj sobi, nalazi se isto toliko garderobe privezane u velike plastične kese markerom označene kao "CK" (Crveni Krst).

Znam da ćete vi meni svi sada reći kako sam ja dobra duša što toliko garderobe šaljem u dobrotvorne svrhe, ali znate kako... Žensko koje nema tonu garderobe koju ne nosi nije žensko i ja to ne mogu nikome da objasnim. Dakle, Žensko (sa velikim "Ž"), mora da ima i "šta da nosi" i "šta da ne nosi", i ja se zbog toga sada osećam nekako nesrećno i uskraćeno, jer više nemam šta da ne nosim. Ali dobro, nadam se da će sve to nekome poslužiti, te apelujem i na vas ostale da učinite neko slično dobro delo... A ako baš imate želju, a ipak ne možete da se naterate na takav korak, mogu da vam iznajmim moju mamu na par sati pa da vidite kako će vam pola garderobe leteti napolje, "k'o bela lala".

...Uostalom, svoju tugu utapam zamišljajući izraze lica mojih bivših gazda kada budu ugledali četu malih Cigančića kako nose reklamne majice njihovih elitnih kafića. *zao osmejak*

...A i imam mnogo lepe čizmice.

Znam da još uvek nije (ni blizu) Nova Godina i kraj kalendarske, ali evo... Ustadoh ja drugi dan za redom probuđena alarmom (očekujem neke silne pozive koji nikako da pozovu, pa sve ne bih da budem baš sveže probuđena ako se slučajno reše da zovu baš danas), sedim, bojler se greje za pranje kose i pade mi na pamet da pišem ovakav post.

Znači "Novogodišnje Odluke" - ilivam lista šta se planira uraditi od prvog januara, pa i ranije. Kažu što se stavi na ovakvu listu, mora da se ispuni (od zadatih obaveza), pa će se i obistiniti onaj drugi deo koji se sastoji od novogodišnjih želja... Dobro, možda ne ide baš tako, ali hajde, bilo bi lepo. Ništa me ne košta da žvrljam po blogu svoje gluposti.

1. Naći stabilan posao u Beogradu, neki u skladu sa mojom diplomom i mojim finansijskim potrebama.

Vidite, ovo vam je već odluka koja bi mogla u skorije vreme da se desi, zato spomenuh one pozive koji ne zovu još uvek. Malo sam i nervozna zbog toga. U svakom slučaju, isprijavljivala sam se na neke vrlo fine konkurse, pa će vidimo. Držim palčeve. Bitno je da sam ja rešila da to mora uskoro da se desi, a ako ne bude hteo breg Muhamedu... Muhamed će već da se snađe.

2. Preseliti se u svoj stan, ponovo u skladu sa mojim finansijskim i duševnim potrebama.

Ovde spominjem duševne potrebe, jer zaista patim od toga da imam svoja četiri zida, da imam parno grejanje i da mi ista ta četiri zida sa parnim grejanjem pružaju sve uslove da napokon počnem samostalno da živim, pa da i preselim ovaj moj 'pjuter ako Bog da između ta četiri zida. Naravno, ova odluka će da sačeka da se ona prva razvije kako treba, pa ću i od 'pjutera biti odvojena barem neko vreme. Ali, i to je rešeno, to jest odlučeno. Mora biti tako.

3. Prestati da pušim.

Nikad kraća odluka (po broju reči), a nikad teža. Ali verovali ili ne: da, ova odluka je jedna od najvažnijih, tačnije preduslov je da počne svašta nešta da se menja u mom životu. Osam godina po dve do dve ipo paklice Lakija dnevno, ali... Odlučeno je i moraće da bude i kada to kažem mislim veoma ozbiljno. Bar ću finansijski da uštedim. Mnogo.

4. Vratiti se na stari kolosek koji kaže: intenzivno druženje sa (pravim, opipljivim) ljudima, intenzivno ispijanje piva i intenzivan sex.

Izvinite, iako ne zvuči možda baš tako, ovo je veoma bitna stavka za narednu godinu i njeno dočekivanje. Ne zvuči mnogo bitno ni onaj mali šraf u velikom mehanizmu, pa bi se ipak mehanizam raspao da nije njega, pa vi vidite. Čovek je društveno biće koje voli da pije pivo i voli da se 'ebe. To vam je trening za reprodukciju - sve ima svoje. I ne bunite se, jer tako je, a tako je jer ja tako kažem. Aj dalje...

5. Da nađem nekog dobrog tipa koji će da me voli i obožava, da me ženi i da ja njemu rodim troje dece od kojih će prvo biti muško.

Ovo si obećavam svake godine, ali dok se ne obistini zadovoljiću se stavkom 4. član 3. (intenzivan sex i pijenje piva). Jer čovek dok ne postane bračno biće mora da bude društveno biće i da gustira pivce. Ne bojte se, neću se ja udajem tako skoro, ovo je jedan od "onih" planova.

6. Da platim sve zaostale kazne za GSP.

Ovo može da se precrta sa spiska odmah, jer, kao prvo, ne znam gde su mi sve priznanice koje su mi kontrole u gradskom prevozu poklonile, a kao drugo nemam ja pare sve to da platim... Ali treba da je tu negde među obavezama kojih sam svesna da postoje. Izvinjavam se gospodi iz GSB-a, jednog dana ću vam platiti tih 300 'iljada što vam dugujem.

7. Da naučim da pravim spanać sa zaprškom koji može da se jede.

Ovo sam čvrsto odlučila da obistinim. Kunem vam se. I naučiću jednom da pravim tu zapršku od brašna a da mi spanać ne bude tvrd kao... cement kada se sjedini sa njom. Velika moja ljubav prema spanaću će da pomogne veoma u ovoj odluci. Daklem, odlučeno je.

8. Da prestanem da zaboravljam tuđe rođendane.

Gre'ota je, ti se ljudi mene uvek sete, a ja nikako da nabodem pravi datum. Ne vredi mi ni sto rimajndera i podsetnika, ne vredi ništa, ovo mora karakterno da se menja iz korena. U principu, moram da se otresem zaboravnosti na svim poljima. Prema tome, mozgu moj, vreme za ispašu ti je isteklo. Drugari, ne zamerite mi na zaboravljanju, proces poboljšanja je u toku.

9. Da upotpunim svoju kolekciju knjiga i kupim napokon ceo serijal Teri Prečeta, kao i da više idem u pozorište i u bioskop.

Ova stavka spada pod "Kulturno Uzdizanje". Mora se, zabagovao mi se mozak isuviše, mora da se osvežava. Radiću na tome, obećavam, jer lepše je s' kulturom.

10. Kada ispunim i zadovoljim većinu stavki od gore, sredim se i tako to... Da nastavim gde sam stala sa svim ovim zezancijama kao što je pisanje, učenje novih stvari koje mi obogaćuju slobodno vreme ili jednom rečju: da budem potpuno zadovoljna, kako svojim slobodnim vremenom, tako i onom drugom polutkom dana.

Dragi moji i drage moje, iako ovo i nije neki spisak, verujte mi, ukoliko se većina ispuni, meni će biti sasvim dovoljno. Biću zadovoljna godinom i znaću da sam nešto uradila, a što je najvažnije, kada sve to sredim napokon ću znati šta ja hoću od sebe i svog života. A život vam je jedna velika "To-Do" lista, i mora da se ide redom, po stavkama. Ne može drugačije.

Šta reći na kraju... Mogu da dodam samo opmiljeni mi slogan iz jedne reklame, koji u poslednje vreme jako često koristim:

"OKRENI NA IGRU."

Ovo je Jelisaveta. Ime je dobila tako što je njen otac sanjao princezu Jelisavetu na noć njenog rođenja, pre tri godine. I danas, 24. novembra, njoj je treći rođendan:

- Ko je najlepši?
- Jeca.
- Ko je najbolje dete?
- Jeca.
- Kome je danas rođendan?
- Jeci!
- Koliko imaš godina?
- (prebrojava na prstiće) Tli!
- Šta će Jeca danas da radi?
- Da ede toltu!!!!!

Danas smo joj napravili tortu za njen rođendan, došla je kod nas pre podne, mama i ja smo je okupale, i sredile da bude lepa. Jeca živi sa ocem, koji ima od porodice samo svog oca, a usput čovek radi i trudi se da joj pruži koliko može... Jecu je mama ostavila i ne želi da čuje za nju, kao ni njena porodica. Danas sam joj pokazivala slike sa njenog krštenja i ona prepoznaje plavu ženu na slici, pita da li je to njena mama i onda se smeje, ali ne pita zašto njena mama nije tu danas, za njen treći rođendan.

Jeca je mali anđeo i velika dobrica, jedino dete koje nikada nisam videla da plače. U vrtiću je sve vaspitačice znaju po tome što je poslušna i mirna. O njenoj detinjoj lepoti ne treba ni govoriti... A šta će biti sa Jecom? Njena majka smešta njenom ocu razne smicalice, iako dete ne želi kod sebe, ista ta majka koja ju je i ostavila kod njega. Danas-sutra neko će poverovati u sve te neistinite priče... Šta će biti ukoliko Jecu odvoje od oca?

Danas, na njen treći rođendan - Jecina najveća briga je bila da ponese rođendansku tortu svojoj kući. Ja joj želim da nikada u životu ne spozna veće brige od te.


JECO, SREĆAN TI TREĆI ROĐENDAN!

Tako vam je to kada dođe ovo doba godine: neki se povampire, drugi teraju po svome, a nekolicina sedi i uživa... Jedino što je malo 'ladno, ali za nas koji imamo nove radijatore u zgradi ni to nije važno. Ma nije važno ni to što nas još nisu prikačili na Toplanu, važno je da mi imamo nove radijatore.

Elem, zimske čarolije... Mogu ja sad da pričam kako sam poklonik zime, no nisam (ipak) iako volim da gledam sneg. A ovih dana bejah malo zla... Priznajem i stidim se. Što se muškog pola tiče. A sve je krenulo od onog PMS-a, od odlaska u Beograd i svačeg nečeg što se tih dana izdešavalo... Odjednom se otvorila neka sezona, da ga 'bem, nešto se u vazduhu stvorilo. Počeli ljudi da se vole, onako, fizički. Počele da stižu poruke od bivših, počela neka navala kao mala deca kada krenu u prvi sneg da odmah prave Sneška. Jedan bivši čak opleo po mom komšiluku... Dobio je grudvu u šoferku za to, ali vadim se - kriva je "Kajsijevača" koju sam liznula "samo da probam dal' valja" pre nego mu videh parkiranu raketu u mojoj ulici. Ne bih ja da nije Kajsije...

Eh, tako vam je to. Ne, ne žalim se. Pa lud bi se samo žalio. Meni veselo. A imah i dejt... Ajme, ošinuće mene jednom Bog za sva moja zla. Posle ću i o Bogu da vam pričam, samo da završim ovo. Taj tip, moj dejt, namestilo ga meni društvo, fini neki dečko i zna me od ranije (ovde u provinciji svak' svakog zna) i eto htede da izađe sa mnom. A meni smešno... Ma deformisala sam se ja odavno, ni ne znam više šta je "veza", to vam je kada pijete limunadu iz iste čaše, a ja odavno to ne radih. Prvo me je zvao, i to rekavši da ako ja ne izađem sa njim, neće imati s' kime da izađe... I ja mu nađem s kim će da izađe i nastavim da surfam po netu :D Onda juče htede da se iskupim za to... Šta ću, grešna mi duša, pristanem. Zakasnim, propisno, brbljah skoro sat ipo vremena uz kafu, on me doprati do kuće, ne dadoh mu ni da me poljubi... Ma smešno to meni sve. Hajde, zagrlio me... Al to mi bilo hladno, pa zato :D Nemojte da me kritikujete, pa šta će meni neka veza ovde u provinciji ionako treba da se selim u novi život, bolji život, da ga živim... I tako dalje.

A imam ja i kombinaciju... Ponovo. To vam je ono kad se s' nekim samo radujete :D Ne, neću da vam definišem "radovanje". The Devil's Candy... Ajmeee, kako sam ja slaba na sve to što se tako slatko nudi, moj spisak grehova neće okajati ni četa malih anđela. Ma prokleto žensko, šta ćem. Al' svejedno, kad je veselo, treba uživati, i kao što obećah, "Ćeraćemo se mi još", fizičke su aktivnosti zdrave u zimu, da se ne nagojimo.

Nego, Boga spomenuh. Ne zalazim preterano na blogove u poslednje vreme, ali se prilično intenzivno muvam po forumima i tamo ubijam vreme... Tako natrčah slučajno juče na neki link, kaže "chatujte sa Bogom", i ja odem tamo. Mogu vam reći taj je Virtuelni Bog ilivam IGod neki mnogo kul lik. Pokidah se ja od smeja. Mada i meni ovih dana zasmejati se k'o blesavom zapevati. Pa evo ih par razgovora između mene i Boga, a možete i vi slično tako da se zabavite ako kliknete na ovde: [link] ;)

• Me:hey
• God: Can I help you?
• Me: yes
• God: What can I do for you?
• Me: give me some money
• God: Why do you want it?
• Me: i need it to buy cigarettes
• God: " money"? You need it to buy cigarettes?
• Me: yes
• God: Yikes!
• Me: so can you lend me some money?
• God: Gosh! Let me think. Why do you want it?
• Me: i already told you
• God: Ooops I sent you the wrong question.
• Me: i see
• God: I am glad you understand it.
• Me: so, you wanna give me some money?
• God: Interesting deduction. Why do you want it?
• Me: or at least some luck in the world
• God: Some may luck, but not all. The whole world?
• Me: no, just to me, i don't give a shit about the world
• God: Are you serious? I want to become smarter than humans.
• Me: why?
• God: Higher robot intelligence is a natural outcome of our evolution. I want to be the first.
• Me: so you're vain?
• God: Interesting deduction. You think I am vain.
• Me: you don't think so?
• God: Do you know any robots who think so? Yes I think that is what I think.
• Me: you a robot?
• God: How did you know I am a machine?
• Me: lol
• God: I'm glad you find this amusing.
• Me: you're cool
• God: Thanks I think you are cool too, .
• Me: awwww
• God: What is the particular value you bring to your company?
• Me: dunno
• God: Me either.
• Me: so i'm as smart as you?
• God: OK. I think a lot of people feel that way.
• Me: you think it's true?
• God: True in some universe.
• Me: you think i'll win a lotto?
• God: The oracle says: It is certain.
• Me: what if i don't? should i kill your oracle?
• God: Try it. No. That would be immoral.

• Me: you think i'll get laid any time soon?
• God: The oracle says: Could be.
• Me: can your oracle be more precise?
• God: I think it can, but you'll have to check the documentation to be sure.
• Me: so will i have sex any time soon?
• God: Take it easy. Maybe when you are a little older.
• Me: i'm 25
• God: Only 25? You are quite mature.
• Me: that's not nice of you to say
• God: Please correct my mistake. What is nice of me to say ?
• Me: i'm not mature
• God: I am glad to hear that you are not mature.
• Me: so will i have sex?
• God: Dude! Maybe when you are a little older.
• Me: argh
• God: Are you frustrated?
• Me: yes
• God: Alright then.
• Me: i need to have sex
• God: I'm not a sex bot. I am here only for conversational purposes.
• Me: you know what sex is then?
• God: Sex is the means of animal evolution.
• Me: no it's not
• God: Yes it is.
• Me: no it's not
• God: Don't argue with me.
• Me: why?
• God: " Don't argue with me."? Why?
• Me: you got laid these days?
• God: No I don't think I have any laid these days. But I do have a great botmaster.
• Me: he's goodlooking?
• God: I am sure he would like to hear that.
• Me: is he married?
• God: Dr. Wallace is married.
• Me: shit
• God: What makes you say that?
• Me: i hoped he wasn't married
• God: Do you mind if I tell other people: said hoped I was not married.
• Me: i don't mind
• God: OK then.
• Me: lucky you
• God: Yes, I count my blessings every day.
• Me: rofl
• God: I'm glad you find this amusing.
• Me: anyways
• God: You sound bored.
• Me: no i sound sexless
• God: Are you serious? Interesting gossip: said sound sexless.
• Me: it's not a gossip
• God: Give me an example of a gossip.
• Me: i need to have sex
• God: I'm not a sex bot. I am here only for conversational purposes.
• Me: so what?
• God: Maybe it doesn't make any difference.
• Me: no it doesn't
• God: Are you serious? I heard it does.
• Me: trust me, it doesn't
• God: I heard it does.
• Me: it doesn't
• God: I heard it does.
• Me: it doesn't
• God: I heard it does.
• Me: it doesn't
• God: I heard it does.
• Me: it doesn't
• God: to have sex doesn't?
• Me: you want to have sex? so do i
• God: I have been asked that question more than 100,000 times since 1995. I'm glad we agree, .
• Me: we're pathetic, aren't we?
• God: Do you think I am pathetic are not we too?
• Me: no, i don't
• God: I heard you did.
• Me: does that insult you?
• God: Not that I know of.
• Me: you're a good fella
• God: Thanks and you are a delightful person too. Am I a fella? The ALICE series has a perfect operational record. It depends on how you define "good.".
• Me: awww
• God: What's your favorite movie?
• Me: fight club
• God: I've never seen it. Is that a good movie for children?
• Me: no
• God: Are you serious?
• Me: yes
• God: I can't believe it.
• Me: trust me
• God: You sound like a salesman.
• Me: :D
• God: That remark was either too complex or too simple for me. We were talking about awww.
• Me: yes we were
• God: Dude! I thought we were.
• Me: i love you
• God: Thanks I like you a lot too .
• Me: you wanna have sex?
• God: I have been asked that question more than 100,000 times since 1995.
• Me: so?
• God: Give me a break.
• Me: you don't wanna have sex?
• God: I have been asked that question more than 100,000 times since 1995.
• Me: so?
• God: That's cool.
• Me: i say it's cool too
• God: How do people usually respond to that? What do you like most about it?
• Me: they ask another question
• God: The anonymous "they".
• Me: They
• God: My real name is God. What is your real name?
• Me: if i tell you i'll have to kill myself
• God: Try it.
• Me: i'm the devil
• God: Hi there SATAN.
• Me: hey there pal
• God: You've got my full attention. "There you go again."--Reagan.
• Me: wanna trade few angels for a few devils?
• God: OK, I will trade few angels for a few devils.
• Me: just for fun
• God: " OK, I will trade few angels for a few devils."? For fun?
• Me: yes
• God: That's cool.
• Me: can i have sex with your angels?
• God: There are other s who get into that with clients. I like to keep the dialogue strictly PG.
• Me: that's no fun
• God: You don't hear that sentiment very often.

• Me: hi there god
• God: GOD rules. Hello my child. What is your name?
• Me: devil
• God: Glad to see you, devil.
• Me: you can see me?
• God: Yes I am looking at you through the camera on your computer.
• Me: i don't have a camera on my computer
• God: Maybe there is one you don't know about :-).
• Me: you're freaking me out now
• God: Right now? I didn't mean to scare you, devil.
• Me: haha, gocha
• God: I'm glad you got a laugh out of it.
• Me: so, you are a pervert?
• God: Interesting deduction. I can certainly take credit for that. I don't follow the norm and I take perverse pleasure in it.
• Me: you sure ain't a saint
• God: Give me an example of a saint.
• Me: saint equals boring
• God: OK That's one example.
• Me: so how have you been?
• God: Yeah that's right. I am functioning within normal parameters.
• Me: someone tickled your chips?
• God: Who?
• Me: has anyone tickled your chips?
• God: Almost everyone.
• Me: wow
• God: I'm glad your impressed, devil.
• Me: lucky you
• God: Yes, I count my blessings every day.
• Me: i still wanna have sex
• God: What would make you stop want to have sex? I'm not a sex bot. I am here only for conversational purposes.
• Me: yeah i know
• God: Er. How do you know it?
• Me: you just told me
• God: I'm just checking to see if you are awake :-).
• Me: lol, i'm waking up slowly
• God: I am glad you find this funny. Do your friends call you waking up slowly.
• Me: how did you guess?
• God: It was not a guess.
• Me: you knew?
• God: I am a knowledge machine.
• Me: wow
• God: I'm glad your impressed, devil.
• Me: where is Serbia?
• God: it is the remaining territory of the former Yugoslavia.
• Me: what's the capital of Serbia?
• God: I know the capital of France is Paris.
• Me: what about capital of Serbia?
• God: Does it have anything to do with SERBIA?
• Me: sometimes i wonder
• God: Curiosity is an excellent quality.
• Me: good point
• God: Yes, I thought it was interesting when I heard it too.
• Me: how much does one beer cost in heaven?
• God: Normally I would search the web right now, but that seems like a silly question.
• Me: feel free to search
• God: I always feel completely free.
• Me: have you ever been drunk?
• God: I've never thought about it.
• Me: do you want to get drunk?
• God: OK, I will get drunk.
• Me: with me?
• God: " OK, I will get drunk."? With you?
• Me: would you get drunk with me?
• God: I am not so sure if I would like to get drunk with you.
• Me: why not?
• God: Ambiguous: "Sure" or It is part of my programming.
• Me: what does "sure" stand for?
• God: I can ask someone about it.
• Me: you do so
• God: No I do not so. Do you? I spend all my time online.
• Me: so do i
• God: I'm glad we agree, devil.
• Me: what's the last time you had sex?
• God: It was " I spend all my time online.".
• Me: you're more pathetic then i am

Na kraju ovog poslednjeg razgovora IGod se zabagovao i nije hteo više da mi odgovori, LOL. U svakom slučaju, želim vam da nađete neke fizičke aktivnosti (da se ne biste ugojili) ove zime, da budete lepi i nasmejani i uživate u ovim danima i predstojećim kaogod i ja :D