Papazjanija po nekoj definiciji dođe ono neko jelo koje je svojevremeno spremao Branko Kockica u svojoj emisiji. A sada kada svedem presek stanja za jučerašnji dan, šta sam sve pričala i sa kim, gde sam sve bila i stigla, šta sam sve radila, dođem do zaključka da je moj dan bio jedna vrsta te... Papazjanije.
Da krenemo od početka, moram da kažem da opciju "snooze" treba izbaciti iz mobilnih telefona i alarma što narod bude rano izjutra. Ja zaista ne znam, ali kada jednog dana počnem da radim normalan posao (neki koji, za početak, ne počinje u pet popodne), taj "snooze" će da me košta kao sv. Petra jaje na oko (zašto se kaže kajgana i kakve veze sv. Pera ima sa kajganom? Ja moja jaja volim na oko. Tuđa ne volim na oko.) Kako "snooze" nije bio od velike pomoći pri ranom jučerašnjem ustajanju, probudila me je rečenica iz naslova ovog posta, koja je zavrištala iz grla voditeljke sa TV-a. Ja ne razumem šta je pisac hteo da kaže ovom mišlju, ali razmišljah o tome čitav dan i i dalje me ne popušta. Moram priznati, mislilačka izjava.
Elem, tužna je istina da mene za kutiju cigareta možete naterati na skoro sve (naglasak na "skoro", za prijatelje box dok se niste navadili, pušim Lucky Strike), pa tako i ja pristadoh da stojim u kojekakvim redovima pre i posle podne za druge i da čekam papirologiju. Ili kako ja volim da kažem: "Ja ne stojim u redu ni za obrazac ni za drugoga,već samo za cigare". Ti redovi me vazda oduševljavaše, čak i više nego koeficijent ljubaznosti onih sa druge strane mišje rupe (šaltera). Da skratim priču, čekah da povadim koješta za zdravstvenu knjižicu, ovaj put ne moju - i mogu vam reći da svašta oni vama danas traže ako se nedajbože razbolite u sred sezone gripa. Verujem da je moje imovinsko stanje vrlo presudno u slučaju da se mojoj majci nešto desi pa zaglavi u bolnici, no to prepuštam ovim organima (državnim) i njihovim glavama (državnim) da se zamisle.
Takođe ako ne promenih jedno 100 nivoa raspoloženja u toku jučerašnjeg dana, nisam nijedno. PMS, tako muškarci to zovu (ko nije znao PMS nije skraćenica za pred-menstrualni-sindrom, već za p****-materinu-sve), nego da nastavim priču. Nakon što završih mučni deo prvi koji kaže predavanje zahteva za obrazac (naravno da postoji i deo drugi, pa kako bi drugačije državni organi funkcionisali), idoh ja na ono skidanje konaca u jedan popodne. Ovde iskorišćavam svemogućnost PMS-a i gađam njime svakoga ko je rekao da to ne boli. Boga mi da boli! I nema tu češkanje ni ikakve prijatnosti sem saznanja da od danas smem da se tuširam sa obe noge u kadi i da sam raskinula ovu 14-dnevnu vezu sa mojim Čika Docom. Kao da mi nije bilo dovoljno što pola jutra jaukah što sam u toku noći nezgodno iskrivila nogu i zategla ožiljak, još su mi posle sve to rastezali i mučili u ambulanti... Kažem ja lepo, zaslužila sam ja i više od jedne kutije cigareta, nego mi ovi anti-pušači ne veruju.
U pauzama između jaukanja, skakutanja na jednoj nozi, želje za češanjem i čekanja u redovima, utehu tražih na ovom našem velelepnom netu. Nije mi dan bio, priznajem, forumi sumorni, blogovi u frci (jel'te da pitam, kakvi su vam ovo oglasi na naslovnici mojblog.co.yu? Mnogo ružno izgledaju, al' šta se ja tu pitam, valjda od nas blogera ionako 'leba nema), eto prvi mi put palo na pamet da sakrijem post na pola dana od onih koji mi nisu na spisku prijatelja... Odlučih i da pravim i manju pauzu u pisanju, pa se eto setih onog nekog bloga koji obećavam da ću da "obučem" i doteram kako valja već šest meseci. Neka me i bog i blog ubije, ali toliko vremena ima da mi je jedna devojka dala pisanu dozvolu da u novom dizajnu iskoristim njenu fotomanipulaciju... Bacah se ja i na to, skupljah isečke i ideje, četkice i efekte i bože zdravlja možda i finiširam ovih dana, napokon, eto neke koristi od onog PMS-a.
Ajoj, a kako me onaj moj Žmu iznervirao. Uvek se setim jednog bivšeg koji je voleo da kaže da kada me svi drugi iznerviraju ja na njemu krenem da se istresam. Nisam ja kriva što su meni muškarci na dnu lestvice prioriteta pa nekako uvek povuku taj deblji kraj. Bejah malo bezobrazna, ali to vam je onaj trenutak kada treba prelomiti "Ili dođi il' odustani" (krajnje je vreme), baciš kocku, baciš kosku, pa kud koji mili moji... Nekad mi je tako drago što sam žensko, pa mi imamo one PMS-ove, migrene i ostale nervozne komplikacije koje muškarci nikada neće želeti dovoljno da izučavaju, jer je mnogo jednostavnije ženama povlađivati. Žmu će doći. Pametna mu odluka, poštujem. Dobio je rok do kraja nedelje, čisto discipline radi.
Nego, tako je otprilike tekao moj jučerašnji dan, nakon još brda nekih raznoraznih priča sa raznim ljudima (bilo je tu i priča o kuhinji, i moram u jednom narednom postu da do detalja opišem kakav bih svoj poslednji obrok želela da okusim, veliki sam gurman po tom pitanju, ja sa svih svojih 56 kilograma), mešala se ta Papazjanija od dana. A danas? Promolila nosić ispod jorgančeta, čula kišu, vratila se nazad, nekako iskobeljala kao da me na električnu stolicu teraju iz kreveta... Dan je dušu dao za ženska sređivanja (sebe) i ubijanje računara u zdrav hard disk. Znao je Žmu da je njemu bolje da mi odmah poželi dobro jutro jer je šansa da se ostrvim ponovo na njega bila veoma velika. Dnevni savet svim muškarcima: danaske ne štedite kredit, mnogo smo nervozne, potvrdila anketa od deset ženskih ispitanika za ovo jutro.
I za kraj pita me moj Žmu "Želim li zajedno sa njim da zapalim njegovog majstora". Nemam vremena da razmišljam šta je pisac hteo tom rečenicom da kaže (nadam se da u njoj ne vidim samo ja više od jednog smisla), još uvek mozgam zašto je svaka sarma organizam za sebe.
