Mnogo su me puta prozivali zbog jedne stvari koju ja ne krijem i koje se ne stidim jer smatram da ne smem da se stidim sebe - previše bi me koštalo. Prezirem ljude koji ostale teraju na stid zbog onoga što oni jesu, što ih čini različitim. Ali isto tako previše puta čujem da se neko menja samo zbog glasa, menja sebe iz korena samo da bi bio prihvaćen. Prezirem javno propagiranje seksa i iskorišćavanje istog u pogrešne svrhe. Prezirem pornografiju i kada se o njoj veoma glasno priča. Isto tako prezirem sve što je navalentno i po svaku se cenu želi usaditi u vaš stav. Ali ja imam svoj život i vodim ga na jedan način. Drugi ljudi imaju neki svoj koji vode na drugačiji način i ja to poštujem. Kada bismo se svi u svemu slagali, postojanje univerzuma prestalo bi imati smisao.
Ja sam Bi. Da, baš to - to znači da sam u životu imala odnose i sa osobama istog pola kao što sam ja. Da li znate koliko mi je to problema donelo u životu? Koliko lažnih prijatelja a koliko je ista činjenica nekih drugih odbila od mene? Isuviše. Da li se stidim što sam u životu činila neke stvari koje drugi možda nisu? Ne. Izvinite, zagledam li ja u vašu spavaću sobu i šta vi tamo radite i vodite li perverzniji seksualni život od mene? Da li je odjednom sam čin seksualnog odnosa postao takmičenje u perverziji? Naravno da nije. I nikada neće, sve dok budemo gledali svoja posla i ne budemo zabijali noseve u tuđu intimu, u one stvari koje jednostavno nisu niti trebaju biti naša stvar. Ako se vaš svet samo oko seksa vrti, dragi gospodine, veoma mi je žao.
Predrasude. Kada se svi poubijamo međusobno jer smo zaratili zbog reči od dva slova, pokrenuli tenkove i očistili lice zemlje od svakog traga našeg postojanja, Predrasuda je jedina stvar koja će ostati živa. Stajaće uspravno, isprsiće se kao pravi pobednik i zabiti još jednu zastavicu da obeleži svoju teritoriju. Rećiću vam jednu stvar. To što sam ja Bi, koštalo me je uglavnom "prijateljica", plitkoumnih "patrijarhalno vaspitanih" devojaka koje bi u trenutku kada čuju tu izgovorenu, ružnu i tešku reč "Bi" skočile kao oparene u strahu da ću... Šta? Pa za šta vi mene smatrate? Zar nismo dovoljno vremena proveli zajedno da uopšte možete da pomislite takvo nešto? Čemu strah, čemu tolike predrasude? Čemu prozivke, zar sam ja niža klasa nego što ste vi? Kada vam komšija bude gromoglasno rekao uz pivo kako je svoju ženu "opalio" na sred kuhinjskog stola za kojim su kasnije porodično jeli lazanje, vi ćete u to ime nazdraviti; ali ako ja kažem da smatram da je baš ona tamo povučena devojka sa kojom sam provela sat vremena u kafeu pričajući o seksualnoj orijentaciji koju delimo izuzetno inteligentna i da ima mnogo lepše oči nego što se to sa ove razdaljine čini - vi ćete mene smatrati za zver a ne dotičnog gospodina koji se svojim prostaklukom ponosi. Podićićete zid, visok popout Kineskog, trzaćete se svaki put kada vam bretela prslučeta bezobrazno izviri ispod majce misleći da ću... Šta? Pa za šta vi mene smatrate?
Pitali su me zašto sam Bi. Odgovorila sam da možda u jednom periodu svog života nisam želela samo ono što mi se do tada pružalo. Možda sam razvila određen stav prema muškarcima, možda mi nekolicina njih sa kojima sam bila do tada nije pružilo ono što je meni bilo potrebno. A najverovatnije je da sam takva bila od prvoga dana kada sam postala svesna svoje seksualnosti i emocija. Periodi apstinencije koje sam sebi odredila naterali su me na razmišljanje. Tražila sam ljubav, a ljubav je slepa, dragi gospodine, slepa je i za boju kože, i za jezik kojim govorite, slepa je i za pol. Ljubav kao i pravda preko očiju nosi jako debeo povez. Izgubila sam prvu ljubav, izgubila drugu... Onog trenutka kada sam postala svesna kako se ljubav teško pronalazi, rekla sam da je neću ograđivati. Ne, neću joj postavljati uslove. Ne, neću sebe lišiti šanse da je osetim još jednom u životu. I hoćete da vam odam tajnu? Od tog trenutka osetila sam se slobodnom i srećnom. Moj život je postao potpuno moj.
Da li ja čitav svoj odnos sa ljudima baziram na svom seksualnom opredeljenju? Nikako. Prijatelji su jedno, veze su drugo. Zna se, kao i u muško-ženskim odnosima kako se i kada granica prelazi, a kada je ne treba dirati. Da, jednom mi se svidela devojka kojoj sam se veoma divila, ali koja je bila strejt. Moja osećanja su bila dovoljno jaka da nisu mogla biti odćutana. Radile smo zajedno i jedan dan me je pitala zašto je izbegavam, a jesam, jer nisam želela da pomisli da od nje nešto tražim po svaku cenu. Odgovorila sam joj, potpuno iskreno, kako jeste i kako stvari stoje, rekla da razumem svaku reakciju koja bude usledila, ali da su stvari, jednostavno, takve. Zagrlila me je veoma jako, rekla je da je takav odgovor najmanje očekivala na svoje pitanje i postale smo veoma bliske iako nismo delile seksualnu orijentaciju. Prihvatila me je ovakvom kakva jesam uprkos svemu, postala moja muza, inspiracija za neke pesme i priče kojima se veoma ponosim. Ni u jednom trenutku nije postojao strah sa njene strane, ni u jednom drugom nije postojalo ništa navalentno sa moje. Ona je moje stanje emocija prihvatila kao kompliment i taj smo breg prešle zajedno bez predrasuda. Pošteno. Ako se plašite da vas nečija odćutana ljubav ugrožava u bilo kom smislu, razmislite da li vas možda ipak malo više ugrožava ona dvolična odćutana mržnja.
Pomislih da možda treba da se obratim ženskom delu publike i da upitam da li sumnjaju u moje reči, sve do sada izrečene. Da li sumnjaju u moje namere i da li su neke istine dovoljno teške da trebate podizati zidove oko sebe...? Ne, neću upitati to ženski deo publike, pitanje ću postaviti onima koji duboko u sebi znaju da su otpisali svoje prijatelje samo zbog njihove seksualne orijentacije. Smatram vas perverznima, čisto da znate, jer vaš se svet samo oko seksa vrti, ali nikako ne želim da vas bude stid:
Želim vam samo da nikada više ne nađete toliko dobrog prijatelja kakav je bio baš taj koga ste obrisali sa spiska zbog vaših glupih predrasuda.
