neke nove, izmišljene,
samo da te više ne znam
kada znam da više nemam
sve čemu je ime Moje
sve što zna za druge boje
osim sive koju nosim
koju pamtim i podnosim
baš jer moram, jer ne umem
ni da živim, ni da umrem -
Još sam negde gde je vreme
stalo, prošlo, sišlo s'teme,
nevažno je, prolazno je,
nije isto, sve razno je,
nije puno, sve prazno je,
ali dišem, posve tiho,
da ne čuje jecaj niko,
a gledam te kad te boli,
sada znaš šta karma voli,
sada znaš, koliko boli -
Osetiš li, tu, pod košem
koliko se nadam lošem
kada god te neko vidi,
kad god ti se neko svidi,
još memljiv je ukus tu,
još srce te zna po zlu,
još te duša zna u snu -
Al' u umu, tu te nema,
tu nikada nisi tema,
tek mržnje ponekad porok,
tek za pesmu nekad prorok,
tu, što psuješ, što je truješ,
tu u koju ne veruješ.
O tebi je - sebe psuješ,
o tebi je - sebe truješ,
samom sebi ne veruješ,
ja je još ponekad čujem -
jer ne znam da ne verujem.
