Koga je danas briga, to što su pre 2 godine BlogOyu lepili etikete - pesničkog blog sistema, koga će progutati žabokrečina stihova ?
preživeli smo...
Koga je danas briga, to što su mu nekada lepili etikete patetičnog bloga, svratišta izgubljenih duša, ostavljenih žena, propalih ljubavi i brakova ?
preživeli smo...
Koga je danas briga, to što BlogOye nije Благоје i što poglavica nije По главици
preživeo sam....
Koga je danas briga to što su mu... to što su mu... su mu... svašta nešto....
preživelo se...
Koga danas brine to što klinci od 13 godina pišu masovno blogove? Mene svakako ne, klinci su mi dragi kada ih vidim na blogu, i to je dobar znak da se informatičko društvo u Srbiji razvija ...
... ali... zapitam se po nekada - kako bi to izgledalo kada bi se matorci u zrelim godinama istripovali, i pokušali da budu ljubichanstveni, Extra, SuperTeen....
Da... samo se zapitam... osmehnem se, pripalim cigar ... ali ne brinem ...
Naslov posta nema ama baš nikakve veze sa ovim što sledi, ali, eto - došlo mi da vam kažem... :)))
A sad prelazimo na podnaslov,
Rekreativna Kreacija - ima se SITUACIJA!
U ovih nekoliko zadnjih dana, došlo je do mog naglog psihičkog rasterećenja... Neke stvari koje su me mučile mesecima, konačno zadobijaju oblik i sve se poput kockica slaže, što automatski ima uticaja na moju kreativnost i nemirni duh... jelte.... pa sam iskoristio danas malo vremena i igrao se na WEB-u posle ko zna koliko vremena....
Dobro jutro!
Dobar dan!
Dobro veče!
Kako kome i kako gde....
Hvala na pitanju, poglavica je odlično, što i Vama želi. Ovih dana sam jedino imao problema s komarcima, koji su bili nemilosrdni, pa me je muka naterala da smislim basnu za rasterivanje komaraca, i verujte na reč, deluje 100%. Elem, sve što treba da uradite, jeste da prebajete jednom u toku dana, kada vas prvi komarac ujede i problem je rešen, neće Vas više ni jedan capiti....
Evo poklanjam vam basnu:
Oj komarcu, komarčiću
ne ujedaj moju kožicu
idi šetaj - komarčicu nađi
pa se s njome ti u sexu sladi
Idemo dalje... u stvari ne idemo nigde, kod mene kiša pada već nekoliko dana, pa sam svoje kretanje sveo do prodavnice po cigarete, novine i to je to.... ali zato možemo da se krećemo ovim matrix magistralama, ne obraćajući pažnju na vremenske (ne)prilike. Ukoliko vam je monoton vikend, preporučujem vam da intezivnije posećujete BlogCaffe, a za razbijanje dosade ubačene su i nove igrice, kao i uvek pažljivo odabrene i zarazne do bola.
Ako koristite Mozillu Firefox za surfovanje, evo da vas obradujem. Za 4 dana, tačnije 17. jun-a, zvanično izlazi finalna verzija 3. U međuvremenu ako ste nestrpljivi možete ovde skinuti pred-finalnu verziju Firefox 3 RC3.
I na kraju ako je neko raspoložen da i meni život učini boljim, neka mi pozajmi jedno 5.000 jevritja, na neodredjeno vreme - bez kamate, taman bi mi dobro došlo da završim neki posao.... a ja ću, naravno, reći hvala.
Hrani sina (ćerku) pa šalji u školu tenisa...
...dok nam i tu jednog dana ne uvedu neki ultimativni sporazum
po kome bi nam bilo zabranjeno dalje plasiranje, od recimo, četvrt finala....
Drugovi i drugarice indijanci, a ti... bogca vašeg...
ta sretjan vam Dan mladosti...
ajmo rukice gore, nogice dole...
i mešaj kukovima... taaakkkooo....
Čudni su putevi Božiji, jel da ? Hmmmmm... od obećanog raporta sa druge večeri bajkerijade u Paraćinu nema ni slova B. Pogubismo ti se mi sinoć negde, toliko se pogubili da ja uopšte nisam siguran ni gde sam bio, ni šta sam radio, ni kako sam se vratio, i da nema par fotki, sve bi završilo u crnoj rupi....
A za sve je krivac Virus, koga sam usput ostavio ovde:
I umesto jednog, koliko sam sebi obećao, napravila se tu neka kompozicija....
Posle nepoznatog broja čaša, uputio sam se ka Paraćinu, ali kako đavo ne spava, izgubio sam se i zaglavio u jednoj kafanici... jednu od onih sa kariranim stolnjacima. A šta je bilo dalje, nemam pojma, ostaje kao svedok fotka da sam noćas i mečku terao...
Kao što obećah, sledi raport sa prve večeri bajkerijade 2008. u Paraćinu. Malo mi je kasno proradilo kefalo, te sam Vas na žalost tek juče obavestio i pozvao, da - ko je u mogućnosti - da nam se pridruži u ovom dobrom zezanju. Ipak, kako je ovo tradicionalno okupljanje, i kako postoje svi uslovi za kamp, ovo-ono, nešto smo se sinoć dogovarali i evo tvrdo obećavam da će mo počevši od sledeće godine uporedo s bajkerijadom praviti na istom mestu i organizovani skup blogera. Ono nije da nije bilo blogera, tu i tamo našlo se nešto lokalaca...
Ok, sad idemo slikom, tonom, videom i rečima kroz prethodnu noć....
Pri polasku pozdravio me je mačak Marko koji je priveo komšisku Cicu, i koji je kategorično odbio da krene sa nama, jer kao što se iz priloženog da videti, bio je zaokupljen nekim drugim stvarima.
A u Paraćinu, gori asfalt, polegla je trava, na stotine uparkiranih mašina ....
Brrrmmm Brrrmmm... Verujte nije lako bilo uparkirati mašinu, a kad ja već negde umetnete, uvek se nađu i drugari kibiceri....
Susret dvojice poglavica, moja malenkost i Živorad (poglavica Belih Anđela)... O bajkerima, motorijadi, Belim Anđelima i još koje čemu sledi kratak intervju koji možete poslušati, ako kliknite ovde.
Bajkeri (za blogere nisam sasvim siguran) nikad ne lome krivine bez svojih SKVO !
O da, prijatno sam se iznenadio, kada sam neočekivano ugledao svog starog drugara i prvog mi basistu, Joleta, koji je porodično doputavao na feštu. Pili smo sokiće, da se odmah razumemo.
Naleteh još na neke drugare, ovaj prvi s desna Vam je bloger "majstor".
Blogerski podmladak, Toce sa svojom drugaricom Anči nije mogao da odoli a da se ne ufotka za uspomenu na jednoj od najatraktivnijih mašina na skupu.
E onda smo se u stejdžu našli sa drugarima iz YU Grupe, Dragi, Žika, Petar Jelić, svi na okupu... Sa Dragijem sam odradio ekskluzivni intervju, koji u skraćenoj verziji možete da poslušate ako kliknite ovde.... Obratite pažnju na specijalni pozdrav upućen blogerima...
Koncert je bio do džidže.... što se i dalo očekivati....
Smenjivali su se hitovi, Nona, Sama, Kosovski Božuri, U tami disko Kluba, Od zlata jabuka, Dunav, Crni Leptir... Skoro 2 sata svirke nabijene energijom do maximuma....
Hmmmm .... A šta je radio poglavica za vreme koncerta.... Zar sumnjate... Svo vreme je bio u transu...
Reklo bi se, pravi indijanski ples....
I za kraj jedan video klip, tek toliko da Vam dočara atmosferu s koncerta...
Dosta je za danas... Odoh da se lagano priprem za noć koja sledi i naravno prenesem Canetu Vaše pozdrave... Biće to brejkovita noć, sasvim sigurno... a više o tome u sutrašnjem postu...
A ja.. ja sam bio ubeđen da će za ovih dvadesetak dana koliko me nije bilo, sve otići u tri lepe....
Ooo Neeee, ništa od mog kulta ličnosti, kakva šteta, a imao sam želju da potpomognem njegovom urušavanju, časna reč, da ga satremo, uništimo, da ne ostane ni kamen na kamenu.
Ali, izgleda, ne ide to baš tako lako. Na žalost, ne vrti se svet oko mene, ni oko mojih (ne)prijatelja, ni oko družine Pere Kvržice, svet se jebeno i dalje vrti samo oko svoje ose... Šteta... Kakva šteta... Definitivno...
pa sam iskoristio danas malo vremena i igrao se na WEB-u posle ko zna koliko vremena....
