Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 st1\:*{behavior:url(#ieooui) } /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Jastuk, "cug" u tramvaju

Ili zavera

Tek ja nesto malo ispod vrata imam "rupu" koja me boli

Ne mogu nista osim da gledam pravo

A mogu i da ne gledam

Tu "zaveru, mrznju i nepravdu"

Ako “zategnem” skulpturom neprijatelja u vugla

Ili bar razbijem neki izlog

 I eto sad

Da nisu uhapsili onog coveka ja bih mozda sada bila izlecena

Ali jok, nece moci

`Oce da nas satru

Pa pocnu tako sto otvore prozore u prevozu

Ti se ukocis

A iscelitelja uhapse

E jbg

Ne da se coveku u ovoj Srbiji pa to ti je.

 Pa je l` to sad lepo?

Nije, al` je novi svetski poredak

 Da me ne boli kicma

Ja bih lepo kao covek otisla i gadjala narod i izloge skulpturama

Iz protesta

Pa nece oni meni da....

Otvaraju prozore u prevozu

I na silu namecu umetnost i kulturu

Tako bi ja...al` kasno Marko na Kosovo stize

Skulpture su porazbijali, ostatak sklonili

Vec su me upropastili

Toliko, da ne mogu nista osim da gledam pravo

A mogu i da ne gledam, ako razbijem glavu novinaru televizije B92

Medjutim, nisam u stanju

Boli me kicma

Od zavere ili demonstracija devedesetih

Mozda sam na`vatala budj “na koske” od vodenih topova

Pa se sad polako slamam

Ili je to ipak neka stara povreda zadobijena

Onomad kad je vlast “dobro tukla narod bas”.

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

Ko bi to mogao znati?

 

 Kako god, u “grad” ne idem da me ne pogodi umetnost

Jos neka povreda bi me mozda dotukla

To mi se ne isplati

 A I ostarilo se

Ima mladjih

Na mladima svet ostaje.

 

Ja odo` da kupim “tigrovu mast”.

 

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4 st1\:*{behavior:url(#ieooui) } /* Style Definitions */ table.MsoNormalTable {mso-style-name:"Table Normal"; mso-tstyle-rowband-size:0; mso-tstyle-colband-size:0; mso-style-noshow:yes; mso-style-parent:""; mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt; mso-para-margin:0in; mso-para-margin-bottom:.0001pt; mso-pagination:widow-orphan; font-size:10.0pt; font-family:"Times New Roman"; mso-ansi-language:#0400; mso-fareast-language:#0400; mso-bidi-language:#0400;}

U grudima postoji jedno mesto.

To je ono mesto na koje cesto stavljamo dlan.Mozda zato sto tu "zivi" dusa.

Niko ne zna kako dusa izgleda, niko sa sigurnoscu ne moze da tvrdi da postoji a ipak, tu na tom mestu u grudima neceg ima.

Nicim se ne mogu zabeleziti procesi koji se tu odvijaju.Ne postoji uredjaj koji ce ocitati informacije koje sa tog mesta dolaze.

Ponekad se na tom mestu stvori praznina.Stvaranje obicno rezultira necim konkretnim, samo stvaranje praznine u dusi rezultira nicim.

Dusa ima sopstvenu logiku.Ako imamo srece, logika duse uglavnom bude u skladu sa logikom uma.

Ili bar dovoljno dobro saradjuju, pa ne zivis konfliktan i frustrirajuc zivot.

Medjutim, ponekad dusa preuzme kontrolu.Ponekad to ucini um.To je ok.Posmatras procese koji se odvijaju u tebi.Zanima te ko je mocniji.Cija je rec poslednja.

Um kalkulise.Obican digitron.

Dusa svoje procese obavlja u tisini.I nepoznanica je, ma kako dobro covek bio sa sobom.

Cini se da je dusa ta koja donosi konacan sud.Mudrija je od uma.

I ume da stvori prazninu.Kako, kada i zasto dusa tako odreaguje na odredjene pojave, misterija je.

Um moze da pokusa da da odgovor na pitanje.Ali nikada dovoljno dobar.Jer je slabasan, neuk i sicusan pred silinom kojom dusa "lupi pesnicom od sto".I kaze da je kraj.

Kakva i kolika je ta praznina ne znas.Ako se dovoljno dugo bavis tim pitanjem moze da ti se desi nesvakidasnje iskustvo.

Umiris um, izvadis mu baterije da ne ometa proces stupanja u kontakt sa sopstvenom dusom.

To nisu nikakve razradjene tehnike, to se prosto desi, ako si dovoljno otvoren za iskustva tog tipa.

I onda se desi nesto predivno.Dobijes sliku tamno-sivog, gotovo crnog, malog ali beskrajnog prostora, maglicastog, potpuno praznog a opet tako ispunjenog "necim".To "nesto" osetis na kozi.Kako...ne znas.

Onda se u tom prostoru nadjes ti.Vidis sebe kako lezis na nicemu sa rukama ispod glave i dobro ti je.

Ni previse, ni premalo, dobro ti je taman koliko treba.

Odakle se stvorila ta slika, pojma nemas.Mozda to i nije bila slika.Mozda si to bio u svojoj dusi da vidis prazninu koja te je zanimala.I naposletku, mozda si niko i nista u odnosu na silu koja zivi u tvojim grudima.

Vratis umu baterije.Jadno izgleda svaki pokusaj da se objasni emocija koju si imao tada.

Zato neces vise ni pokusavati.

Da ne pokvaris ono sto si osetio.

Zakljucices tada samo, da nista sto je covek u stanju da smisli, nije ni do kolena, svemu sto je u stanju da oseti.

Ako to sebi dozvoli.

 

 

Izvinite molim vas, da li ovde postoji neki red?
Pitas da bi znao gde da stanes, buduci da su te ucili kako red treba da izgleda.Onako, ljudi stoje jedan iza drugog.Mozda je to staromodno, medjutim ni ti nisi vise u cvetu mladosti.
Vremesni gospodin ironicno saopstava da on ceka.U tim godinama bi valjda i sam trebao da zna kako izgleda red.Njegovi vrsnjaci su ga stvarali i redu nas ucili.
Ti kazes, da to sto neko nesto ceka, ne znaci da je to red i da vidis samo okruzenje u kom stoje rastrkani ljudi cije namere ne znas.
Onda ti on kaze da je imao nameru da te propusti posto si dama ali da sad nece zato sto si neprijatna.
I on bi se malo svadjao.
Aha, ocitao ti je! I tri sekunde pre tebe kupio cigarete.Oh, kakvo gubljenje zivotnog vremena!
On ga je izgubio.Zvuci apsurdno, s obzirom da je tri sekunde pre tebe kupio cigarete, ali da ne duzimo pricu.
Gde bi se covek mogao sakriti od drugih ljudi?
Nema izgleda da ce se to desiti.
Od besmisla takve komunikacije mozes iznenada da nestanes kao da te nikada nije bilo.
Tu sa mesta gde si stajao.
I da se mozda na istom mestu pojavis, isto tako iznenada, posle 314 godina.
Ljudi bi i tada bili isti.
I nasmejes se, sta drugo mozes.
Izvinis se gospodinu, kazes mu da obicno nisi takva ali da trenutno na trzistu nema lekova "protiv zivaca" koje redovno uzimas i ponizno ga zamolis za oprostaj.
- Znate gospodine, malo kriziram.-
To mu kazes ozbiljnim tonom, i on ostane da stoji nekoliko sekundi u nekom stanju, valjda samo njemu znanom.
Ponadas se da nece dugo biti zbunjen, jer ces umreti od smeha a mozda i od tuge, ako dozvolis sebi da besmisao takvog postojanja posmatras sa nekog drugog aspekta.
On ipak odluci da uradi sto je naumio i da te kazni tako sto te nece propustiti.Ostane dosledan sebi.Kakav covek! Prosto da se zaljubis, na vetru koji je prijatno dodirivao tvoja ramena.
Izvolite gospodine Vase tri sekunde, izvolite sve sto mozete da uzmete.Tebi je sasvim dovoljan i taj prijatan hladnjikav vetar.
Bude ti ga na trenutak cak i zao.Nije mu lako.Tolika uznemirenost mora da boli.I dusu i telo.
Dok on kupuje cigarete, ti razmisljas o tome kako je svet skup nepopravljivo beznadeznih bica.
Naglas se u sebi smejes i nabrajas:

Gospode Boze, Isuse i Marijo, Svi Sveti, Ljudi Moji, Sto Mu Gromova, valjda isto toliko mu Darbova, Covece, Aman, Majku mu, Jelenskih Mu Rogova I Bubnjeva Darkvuda, Bilo je Aman, sad Zaman i Jebote (izvin`te)  Bre!

Besmisao, da..to je besmisao.Predivan u svoj svojoj velicini.

U povratku sa "mesta zlocina" sednes na stepenice ispred doma svog i zapalis cigaretu.
Posmatras Mesec boje zlata, pa mu ispruzenim kaziprstom u vazduhu nacrtas oci i osmeh.
Dobro mu stoji.

 

.....i odes na Jamajku.....

Neka ljude otpises.

U stvari, otpisu se sami

U moru vec otpisanih samo su jos jedna kap.

Padali su

Na razne nacine

Neki padovi su bili smesni, neki bolni, neki smrtonosni

Ljudi su dolazili, prolazili i odlazili

Neki su ostavili trag

Neki nista

A neki samo svoje padove

One najgore

Padove u oku posmatraca

Takvi padovi se nikada ne zavrsavaju

Ne postoji tlo koje ce takav pad zaustaviti

Zato sto kad se jednom tako padne

Pada se dok si ziv

Ziv u padu, mrtav za posmatraca

I sve je to gotovo nevazno

To su ljudi koji se ponavljaju

Razliciti samo po fizickom izgledu

Nacini su isti

Oko bilo kojeg posmatraca se izdvaja kao zanimljivost

Tako je malo

….

Ko bi rekao u da u njemu postoji takav bezdan.

 

Ljudska glupost je inspirativna
Mozda najinspirativnija pojava od svih.
Toliko je ima, da to mora biti neka visa sila, o kojoj mi nesrecnici ne znamo nista

Ipak, kada glupost postane izvor inspiracije, treba se najhitnije istusirati hladnom vodom
Ili se bar najstrasnije napiti.
S obzirom da je opasno vruce ovih dana, pijanstvo moze da bude kobno.
Dakle, ostaje hladna voda.
A o gluposti ovaj put necemo govoriti.

Mozda da prozborimo koju o manirima?

Biti gospodin ili dama pod svim i svakavim okolnostima je tesko.U relativno normalnim uslovima bi to trebalo da bude prirodno stanje stvari.Stanje uma i svesti, te nacina na koji se postoji.
Kad ja tamo...a ono medjutim.Nece moci!
Nema toga mnogo na ovim prostorima.Svest je deficitarna "roba" (Srbin bi to da kupi ako moze na kredit..."kes, kolica, smekerica"...pa sto ne i malo svesti ).Ima se, moze se.
Ali nema toga u prodavnicama.
Ima zato za "Dz" prostackih manira.Gde, kad a bogami i koliko god hoces.
Stanja svesti jednakih prostackim manirima.
Moze da se bira.
I zamislite...sve to za "Dz".
Pa nije li to krasno?

Izazov je biti gospodin.Ili dama.Izazov, sa kojim ako se jednom suocis mozes da pobedis sebe.
Samo moras da budes jak.
Srbi ne vole izazove.Ne one koji zahtevaju da se suocis sa sobom.
Izazove tipa rat ili svakojaka sranja manjeg obima Srbi vole.
Kakav jednostavan narod.
 
Nemogucnost poimanja potrebe za finim manirima prosto razoruzava.
Tako da necemo duziti sa ovom pricom.

Cast, dostojanstvo, rec....
Rec jbt!
....
Bila jednom jedna zakletva.Secaju je se valjda jos uvek oni koji imaju oko cetrdeset godina.
Obecali su...i lagali.
Pa nije li to tuzno?

I tako...moglo bi se o ovome pisati i pricati jos mnogo.Ali uzalud je.

Samo jos jedno pitanje.

Nije li ipak sve to u tesnoj vezi sa gluposcu, o kojoj, dakako ovom prilikom necemo govoriti?

Njih dvojica su mladi, mozda bi bili i lepi, da nisu ogavni.

Imaju na glavama neke frizure, koje se na daju opisati.U svakom slucaju kucna radinost.Izbrijano iznad usiju, ostatak kose u katastrofalnom stanju.Pre svega, zato sto su im kose prljave.

Obojica imaju neke rane po glavama i telima.Sveze.Nose ih kao ordenje.

I govore.Govore stvari zbog kojih svako normalan pozeli da im nalupa samare.Deluju primitivno i opasno po radan i obican svet.Pred nekim zestokim gradskim facama, za cijim drustvom vrlo ocigledno zude, bili bi manji od zrnca peska.

Svejedno, na sav glas se hvale kako poznaju neke od njih.A najglasnije od svega isticu kako su sa njima “lezali” u zatvoru.

Nisu oni kriminalci.Oni su samo prilicno opasne stetocine sa izrazenom ambicioznoscu.

Mozda trenutno kradu retrovizore sa nekih besnih automobila.

Da kradu automobile, ne bi se valjda vozili tramvajem.

Sveze rane po telu su znak da zure ka vrhu.Na kom kada popijes metak znaci da si bio nesto..neko...u ovoj izgubljenoj zemlji.

Stanje svesti kao u nekadasnjih dizelasa.Samo im je stil odevanja drugaciji.

Na trenutke se osmehuju i zaista pomislis da bi mozda mogli biti lepi.

Recimo da imaju neku godinu preko dvadeset.

Njih dve su lepe i potpuno iste.A nisu bliznakinje.

Frizure su im iste, cini se da ima tu i nekih nadogradjenih pramenova od po pola metra.

Odeca i obuca u istom fazonu.I...identican nadrkan stav.

Modifikovane Cece.

Spakovane u PR persone.Nevesto izvajane na nekoj brzoj obuci.Buduce hitre PR menadzerke, koje znaju kako se radi i stvara, iznad svega kako se kolegi "podmece noga".Isforisarano agresivne, u kombinaciji sa navodnom pristojnoscu.Tu su ispred tebe.

Kome su ikada u kucu usli oni zalosni ljudi sto prodaju (ili bar pokusavaju) Kirby usisivace, mogu pomenute devojke da uporede sa njima.To je taj fazon.Sektaski.

Pozdrave te kako dolikuje.Ostro, sigurno, kratko I jasno - "Dobar dan". -

Pa da...dan je.Pozdravis i ti njih.Onda one nesto razgovaraju a ti ih posmatras.Kada imas negde oko cetrdeset godina pomalo si umoran od tih histericnih, isfoliranih nastupa.Setis se da si u njihovim godinama ziveo drugacije.Neki redovi za hleb i secer, dizelasi, ratovi i da osim sto si se trudio da prezivis, ne secas se jesi li imao prostora za foliranje.Ziveo si na dnu a one bi izgleda da ti serviraju danas neku mudrost.Prilicno plasticnu.Na brzinu pokupljenu na nekoj obuci.

Ok, neka bude tako.

Pre nego sto igra pocne, umom ti prosetaju ona dva nesrecnika iz tramvaja.Da, oni bi mogli biti vrsnjaci.Dizelaski umovi I modifikovane Cece.

A onda ona sevne pogledom.Ti se osmehnes, umesto da ostanes na mestu hipnotisan.Valjda je to imala u planu kada te je tako opako pogledala.Da te hipnotise i na tebi isproba neku novu poslovnu tehiku.Sa one brze obuke. A pogled joj staklast.Ponekad ulicom u kojoj radis prodju verski fanatici, jer je tu negde blizu crkva.I oni imaju takav pogled.

- Nevesto devojcice, skroz nevesto – pomislis.I bude ti smesno.

Ona za to ne mari previse.Ustremljuje se I nicim izazvana, autoritativnim tonom pita moze li da da neku sugestiju u vezi sa proizvodnjom obuce.

Opet se blago osmehnes, zahvalis na ponudi I kratko saopstis da tu postoji neko ko se bavi tom problematikom, te da su sugestije nepotrebne, ali da ako insistira slobodno kaze sta je to imala na umu.

Ona se malo drzne.Pogleda te kao da si poslednji jadnik na ovom svetu a ti se opet osmehnes.

- Hm, pa valjda vam je u interesu da poboljsate proizvodnju I prodaju? – ostro I gotovo uvredjeno te pita.

Ti malo podignes jednu obrvu, ponovo se osmehnes I kazes:

- Paaa…ne bas –

Jer vise ne mozes.Dosadno ti je.

Isforsirana poslovnost se razbija na komade.Sad bi se ona malo svadjala.Vidi se ispod staklastog pogleda neki bes.Medjutim, prostora za to vise nema.Kraj.Vreme je da odu I praksu sprovode na nekom drugom mestu.

Pa da. Mozda su one na praksi.

Ne dozvolis devojci da od radnje koja se po svemu sudeci pre blizi penziji, stvori giganta koji ce progutati svaku postojecu cipelu na ovoj planeti.

Da ni flekice ne ostanu.

Steta sto ne koristi cula.Da je samo malo pogledala oko sebe bilo bi joj jasno da gubi vreme.Ali to je valjda iskustvo.Dodje malo kasnije.Doduse, ne bas uvek.Ima tako nekog sveta napaljenog do poznih godina.

Devojke odu.Ti ostanes da razmisljas o tim mladim izgubljenim ljudima.

O ovoj izgubljenoj zemlji.

O naciji u pokusaju koja hvata poslednji voz za nigde.

Pa ti se na tren ucini da su devedesete bile smislenije.Postojao je cilj.Svrgnuti diktatora.

Za to je bila potrebna snaga, umece, hrabrost, zelja, ideja, bistar um.

Ovo sada ne lici ni na sta.

Sitni kriminalci, plasticne poslovne devojke I mladici

Buducnost izgleda prilicno jadno sa takvim ljudima.

Ili..ili to samo ti staris., pa ti se cini.

Ima ljudi cije su duse ranjene.Ima i onih cije nisu.Pa se dobro drze.

Ima i onih cije su duse bile ranjavane, pa se dobro drze.

I tako, svakakvih dusa ima.

Ima i svakakvih ljudi.

Ima i onih sto misle da se drze mnogo bolje od drugih.A to bas ne odgovara istini.Samo tako izgleda.

Od svih dusa, te su najtuznije.

To su duse od bodljikave zice.

To su duse koje uzvracaju svetu udarac.Nevesto, bolno za gledati.

Nikada to ne rade direktno.Jer su trenuci kada ih je svet boleo prosli.Modrice su pozutele pa nestale.Ipak, ostao je trag.

Tada nisu bili spremni da uzvrate.Bili su mali, nejaki, nisu znali trikove.

A onda su im duse postale bodljikave zice.Bodu.Svaki pokret im napravi jos neku ranu, koja sada vise nema veze sa svetom.Svejedno krvari.To su opasna unutarnja krvarenja.

Zajedljivoscu svoju osujecenu dusu prosipaju u tudje zivote.Uglavnom to rade onima koji jos uvek pokusavju da zakrpe svoju ranjenu dusu.Onima koji se ne foliraju da im dobro ide i da se dobro drze. Onima koji svoje zivote pokusavaju da usiju iglom i koncem.A zivot je zajeban za sasiti ga.Ne moze da se “protera” na masinu.Moze samo da se zakrpi i mozda jednom od njega ispadne sasvim solidan pacvork.Neki bi rekli da je to bezvezna sarena krpa.Al` daj im iglu i konac..pa neka je naprave.

Bolje nego da cepaju sasivene.Medjutim, vise vole da unistavaju teskom mukom krpljene zivote.Ili bar da pokusavaju da to urade.Stvaranje ih boli.Nisu oni za to krivi.Samo su I sami tako lose sasiveni a to se spolja ne vidi, deluju kao dobar komad necega a pucaju po savovima.

Markirana sintetika.Ona sto pece.

 

I tako se vrtimo u krug.

I vec nam se milion godina uzasno vrti u glavi.

Vrtimo se tako tuzni, da tuzniji ne mozemo biti.

I tu se izgleda ne moze nista.

Tako stvari stoje.

Covek je coveku….covek.

 

Nju ljudi vole.Pardon, ne vole je.Gotive je.Ljubav je precenjena.

Ja prema njoj ne osecam gotovo nista.Simpaticna mi je mozda.Ponekad.

Ali nikada se sa njom ne bih druzila, jer se inace ne druzim.Sa njom ne bih posebno.

Komplikovana je.

Oni koji su je grlili, kazu da I zagrljaj podnosi tek koliko da se to nazove zagrljajem.

Mada mi savrseno odgovara to sto ume da cuti.Sto me nikada ne zove da mi isprica sve banalne detalje svog svakodnevnog zivota, sto voli da izvrce zivot naopacke i da sve ispremesta pa ti nista ne bude jasno.

I ono sto si mislio da znas posle njenog izlaganja vise ne znas.Sto kada tako prica imas utisak da ti je izmakla stolicu na kojoj si sedeo, pa ustao...pa kad si opet hteo da sednes, seo si na pod.

Pa ostao zbunjen.Da, to ona radi, zbunjuje ljude.Ali nema losu nameru.Ona uopste nema nameru.

Ponekad izgleda kao kontras.A nije.Samo zivot posmatra iskljucivo iz nekog samo njoj poznatog ugla.

I cesto, mozda precesto izmice.Svima i svakome.Ne da bi neko za njom patio, niti da bi se igrala svih ljudskih glupih i dosadnih igara, izmice zato sto ne moze dugo da bude tu.Takva joj je priroda.

Ili je takva vremenom postala.Nevazno.Ali da, izmice.Cesto.

Ona ne ucestvuje.Ne voli okupljanja ni drustvene igre.Ne zanimaju je pobede, poraze ne priznaje.

Ja nju ne poznajem dobro.Samo ponekad o njoj steknem neki utisak.Ne govori mnogo ali sigurna sam da se u njenom umu uvek odvijaju neki novi procesi.Bice joj je kao kipuca voda.Voda kada vri nikada to ne radi isto.Tako ona postoji.Kao voda koja vri ali bez onog propratnog zvuka.

Kada dolazi i odlazi, to radi tiho.Ne voli buku koju stvaraju drugi, te je tako ne stvara ni ona.

Nikada ne ubedjuje ljude ni u sta.Jer je to najbesmislenija od svih besmislica na svetu, ima obicaj da kaze.Kada govori a to se retko desava.

I kraj.

Ako i kada uspeju da je nagovore da prica o sebi, pricu grubo presece kada ona smatra da je dovoljno rekla.

Ne voli da misli i govori o sebi.Ovo sto sam saznala, rezultat je kratkotrajnog trenutka njene dobre volje.

Kada bih se druzila sa ljudima, ona sigurno ne bi bila jedna od njih.

Komplikovana je.

A ipak mi takva savrseno odgovara.