Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ljudska glupost je inspirativna
Mozda najinspirativnija pojava od svih.
Toliko je ima, da to mora biti neka visa sila, o kojoj mi nesrecnici ne znamo nista

Ipak, kada glupost postane izvor inspiracije, treba se najhitnije istusirati hladnom vodom
Ili se bar najstrasnije napiti.
S obzirom da je opasno vruce ovih dana, pijanstvo moze da bude kobno.
Dakle, ostaje hladna voda.
A o gluposti ovaj put necemo govoriti.

Mozda da prozborimo koju o manirima?

Biti gospodin ili dama pod svim i svakavim okolnostima je tesko.U relativno normalnim uslovima bi to trebalo da bude prirodno stanje stvari.Stanje uma i svesti, te nacina na koji se postoji.
Kad ja tamo...a ono medjutim.Nece moci!
Nema toga mnogo na ovim prostorima.Svest je deficitarna "roba" (Srbin bi to da kupi ako moze na kredit..."kes, kolica, smekerica"...pa sto ne i malo svesti ).Ima se, moze se.
Ali nema toga u prodavnicama.
Ima zato za "Dz" prostackih manira.Gde, kad a bogami i koliko god hoces.
Stanja svesti jednakih prostackim manirima.
Moze da se bira.
I zamislite...sve to za "Dz".
Pa nije li to krasno?

Izazov je biti gospodin.Ili dama.Izazov, sa kojim ako se jednom suocis mozes da pobedis sebe.
Samo moras da budes jak.
Srbi ne vole izazove.Ne one koji zahtevaju da se suocis sa sobom.
Izazove tipa rat ili svakojaka sranja manjeg obima Srbi vole.
Kakav jednostavan narod.
 
Nemogucnost poimanja potrebe za finim manirima prosto razoruzava.
Tako da necemo duziti sa ovom pricom.

Cast, dostojanstvo, rec....
Rec jbt!
....
Bila jednom jedna zakletva.Secaju je se valjda jos uvek oni koji imaju oko cetrdeset godina.
Obecali su...i lagali.
Pa nije li to tuzno?

I tako...moglo bi se o ovome pisati i pricati jos mnogo.Ali uzalud je.

Samo jos jedno pitanje.

Nije li ipak sve to u tesnoj vezi sa gluposcu, o kojoj, dakako ovom prilikom necemo govoriti?

Njih dvojica su mladi, mozda bi bili i lepi, da nisu ogavni.

Imaju na glavama neke frizure, koje se na daju opisati.U svakom slucaju kucna radinost.Izbrijano iznad usiju, ostatak kose u katastrofalnom stanju.Pre svega, zato sto su im kose prljave.

Obojica imaju neke rane po glavama i telima.Sveze.Nose ih kao ordenje.

I govore.Govore stvari zbog kojih svako normalan pozeli da im nalupa samare.Deluju primitivno i opasno po radan i obican svet.Pred nekim zestokim gradskim facama, za cijim drustvom vrlo ocigledno zude, bili bi manji od zrnca peska.

Svejedno, na sav glas se hvale kako poznaju neke od njih.A najglasnije od svega isticu kako su sa njima “lezali” u zatvoru.

Nisu oni kriminalci.Oni su samo prilicno opasne stetocine sa izrazenom ambicioznoscu.

Mozda trenutno kradu retrovizore sa nekih besnih automobila.

Da kradu automobile, ne bi se valjda vozili tramvajem.

Sveze rane po telu su znak da zure ka vrhu.Na kom kada popijes metak znaci da si bio nesto..neko...u ovoj izgubljenoj zemlji.

Stanje svesti kao u nekadasnjih dizelasa.Samo im je stil odevanja drugaciji.

Na trenutke se osmehuju i zaista pomislis da bi mozda mogli biti lepi.

Recimo da imaju neku godinu preko dvadeset.

Njih dve su lepe i potpuno iste.A nisu bliznakinje.

Frizure su im iste, cini se da ima tu i nekih nadogradjenih pramenova od po pola metra.

Odeca i obuca u istom fazonu.I...identican nadrkan stav.

Modifikovane Cece.

Spakovane u PR persone.Nevesto izvajane na nekoj brzoj obuci.Buduce hitre PR menadzerke, koje znaju kako se radi i stvara, iznad svega kako se kolegi "podmece noga".Isforisarano agresivne, u kombinaciji sa navodnom pristojnoscu.Tu su ispred tebe.

Kome su ikada u kucu usli oni zalosni ljudi sto prodaju (ili bar pokusavaju) Kirby usisivace, mogu pomenute devojke da uporede sa njima.To je taj fazon.Sektaski.

Pozdrave te kako dolikuje.Ostro, sigurno, kratko I jasno - "Dobar dan". -

Pa da...dan je.Pozdravis i ti njih.Onda one nesto razgovaraju a ti ih posmatras.Kada imas negde oko cetrdeset godina pomalo si umoran od tih histericnih, isfoliranih nastupa.Setis se da si u njihovim godinama ziveo drugacije.Neki redovi za hleb i secer, dizelasi, ratovi i da osim sto si se trudio da prezivis, ne secas se jesi li imao prostora za foliranje.Ziveo si na dnu a one bi izgleda da ti serviraju danas neku mudrost.Prilicno plasticnu.Na brzinu pokupljenu na nekoj obuci.

Ok, neka bude tako.

Pre nego sto igra pocne, umom ti prosetaju ona dva nesrecnika iz tramvaja.Da, oni bi mogli biti vrsnjaci.Dizelaski umovi I modifikovane Cece.

A onda ona sevne pogledom.Ti se osmehnes, umesto da ostanes na mestu hipnotisan.Valjda je to imala u planu kada te je tako opako pogledala.Da te hipnotise i na tebi isproba neku novu poslovnu tehiku.Sa one brze obuke. A pogled joj staklast.Ponekad ulicom u kojoj radis prodju verski fanatici, jer je tu negde blizu crkva.I oni imaju takav pogled.

- Nevesto devojcice, skroz nevesto – pomislis.I bude ti smesno.

Ona za to ne mari previse.Ustremljuje se I nicim izazvana, autoritativnim tonom pita moze li da da neku sugestiju u vezi sa proizvodnjom obuce.

Opet se blago osmehnes, zahvalis na ponudi I kratko saopstis da tu postoji neko ko se bavi tom problematikom, te da su sugestije nepotrebne, ali da ako insistira slobodno kaze sta je to imala na umu.

Ona se malo drzne.Pogleda te kao da si poslednji jadnik na ovom svetu a ti se opet osmehnes.

- Hm, pa valjda vam je u interesu da poboljsate proizvodnju I prodaju? – ostro I gotovo uvredjeno te pita.

Ti malo podignes jednu obrvu, ponovo se osmehnes I kazes:

- Paaa…ne bas –

Jer vise ne mozes.Dosadno ti je.

Isforsirana poslovnost se razbija na komade.Sad bi se ona malo svadjala.Vidi se ispod staklastog pogleda neki bes.Medjutim, prostora za to vise nema.Kraj.Vreme je da odu I praksu sprovode na nekom drugom mestu.

Pa da. Mozda su one na praksi.

Ne dozvolis devojci da od radnje koja se po svemu sudeci pre blizi penziji, stvori giganta koji ce progutati svaku postojecu cipelu na ovoj planeti.

Da ni flekice ne ostanu.

Steta sto ne koristi cula.Da je samo malo pogledala oko sebe bilo bi joj jasno da gubi vreme.Ali to je valjda iskustvo.Dodje malo kasnije.Doduse, ne bas uvek.Ima tako nekog sveta napaljenog do poznih godina.

Devojke odu.Ti ostanes da razmisljas o tim mladim izgubljenim ljudima.

O ovoj izgubljenoj zemlji.

O naciji u pokusaju koja hvata poslednji voz za nigde.

Pa ti se na tren ucini da su devedesete bile smislenije.Postojao je cilj.Svrgnuti diktatora.

Za to je bila potrebna snaga, umece, hrabrost, zelja, ideja, bistar um.

Ovo sada ne lici ni na sta.

Sitni kriminalci, plasticne poslovne devojke I mladici

Buducnost izgleda prilicno jadno sa takvim ljudima.

Ili..ili to samo ti staris., pa ti se cini.

Ima ljudi cije su duse ranjene.Ima i onih cije nisu.Pa se dobro drze.

Ima i onih cije su duse bile ranjavane, pa se dobro drze.

I tako, svakakvih dusa ima.

Ima i svakakvih ljudi.

Ima i onih sto misle da se drze mnogo bolje od drugih.A to bas ne odgovara istini.Samo tako izgleda.

Od svih dusa, te su najtuznije.

To su duse od bodljikave zice.

To su duse koje uzvracaju svetu udarac.Nevesto, bolno za gledati.

Nikada to ne rade direktno.Jer su trenuci kada ih je svet boleo prosli.Modrice su pozutele pa nestale.Ipak, ostao je trag.

Tada nisu bili spremni da uzvrate.Bili su mali, nejaki, nisu znali trikove.

A onda su im duse postale bodljikave zice.Bodu.Svaki pokret im napravi jos neku ranu, koja sada vise nema veze sa svetom.Svejedno krvari.To su opasna unutarnja krvarenja.

Zajedljivoscu svoju osujecenu dusu prosipaju u tudje zivote.Uglavnom to rade onima koji jos uvek pokusavju da zakrpe svoju ranjenu dusu.Onima koji se ne foliraju da im dobro ide i da se dobro drze. Onima koji svoje zivote pokusavaju da usiju iglom i koncem.A zivot je zajeban za sasiti ga.Ne moze da se “protera” na masinu.Moze samo da se zakrpi i mozda jednom od njega ispadne sasvim solidan pacvork.Neki bi rekli da je to bezvezna sarena krpa.Al` daj im iglu i konac..pa neka je naprave.

Bolje nego da cepaju sasivene.Medjutim, vise vole da unistavaju teskom mukom krpljene zivote.Ili bar da pokusavaju da to urade.Stvaranje ih boli.Nisu oni za to krivi.Samo su I sami tako lose sasiveni a to se spolja ne vidi, deluju kao dobar komad necega a pucaju po savovima.

Markirana sintetika.Ona sto pece.

 

I tako se vrtimo u krug.

I vec nam se milion godina uzasno vrti u glavi.

Vrtimo se tako tuzni, da tuzniji ne mozemo biti.

I tu se izgleda ne moze nista.

Tako stvari stoje.

Covek je coveku….covek.

 

Nju ljudi vole.Pardon, ne vole je.Gotive je.Ljubav je precenjena.

Ja prema njoj ne osecam gotovo nista.Simpaticna mi je mozda.Ponekad.

Ali nikada se sa njom ne bih druzila, jer se inace ne druzim.Sa njom ne bih posebno.

Komplikovana je.

Oni koji su je grlili, kazu da I zagrljaj podnosi tek koliko da se to nazove zagrljajem.

Mada mi savrseno odgovara to sto ume da cuti.Sto me nikada ne zove da mi isprica sve banalne detalje svog svakodnevnog zivota, sto voli da izvrce zivot naopacke i da sve ispremesta pa ti nista ne bude jasno.

I ono sto si mislio da znas posle njenog izlaganja vise ne znas.Sto kada tako prica imas utisak da ti je izmakla stolicu na kojoj si sedeo, pa ustao...pa kad si opet hteo da sednes, seo si na pod.

Pa ostao zbunjen.Da, to ona radi, zbunjuje ljude.Ali nema losu nameru.Ona uopste nema nameru.

Ponekad izgleda kao kontras.A nije.Samo zivot posmatra iskljucivo iz nekog samo njoj poznatog ugla.

I cesto, mozda precesto izmice.Svima i svakome.Ne da bi neko za njom patio, niti da bi se igrala svih ljudskih glupih i dosadnih igara, izmice zato sto ne moze dugo da bude tu.Takva joj je priroda.

Ili je takva vremenom postala.Nevazno.Ali da, izmice.Cesto.

Ona ne ucestvuje.Ne voli okupljanja ni drustvene igre.Ne zanimaju je pobede, poraze ne priznaje.

Ja nju ne poznajem dobro.Samo ponekad o njoj steknem neki utisak.Ne govori mnogo ali sigurna sam da se u njenom umu uvek odvijaju neki novi procesi.Bice joj je kao kipuca voda.Voda kada vri nikada to ne radi isto.Tako ona postoji.Kao voda koja vri ali bez onog propratnog zvuka.

Kada dolazi i odlazi, to radi tiho.Ne voli buku koju stvaraju drugi, te je tako ne stvara ni ona.

Nikada ne ubedjuje ljude ni u sta.Jer je to najbesmislenija od svih besmislica na svetu, ima obicaj da kaze.Kada govori a to se retko desava.

I kraj.

Ako i kada uspeju da je nagovore da prica o sebi, pricu grubo presece kada ona smatra da je dovoljno rekla.

Ne voli da misli i govori o sebi.Ovo sto sam saznala, rezultat je kratkotrajnog trenutka njene dobre volje.

Kada bih se druzila sa ljudima, ona sigurno ne bi bila jedna od njih.

Komplikovana je.

A ipak mi takva savrseno odgovara.

Svako je postojanje nekom vazno

Samo su neka posebna, crvena, topla i ziva kao krv 

Opste vazna

I mozda su samo ta postojanja dotakla smisao stvaranjem lepote

 

Stvarati lepotu u ovom i ovakvom svetu je tesko

Ali je beskrajno vazno

Jer bez lepote bi bili potpuno izgubljeni zauvek

 

I sa lepotom se ovom jadnom svetu crno pise

Ali se to crno slovo lakse podnosi

 

Nekim postojanjima pripadaju zasluge

Za ta olaksanja

I retke trenutke istinskih zagrljaja sa sopstvenim emocijama.

 

 

Sta misliti o ljudima koji strahuju od par kapi letnje kise
A nemaju problem sa mogucom kolektivnom smrcu izazvanom gusenjem
Smrcu koju su sami uprilicili zatvarajuci prozore.
Sta misliti o takvim ljudima?

Da ih je neko silom ugurao negde gde ce se ugusiti
Bili bi skloni da sebe nazovu zrtvama stravicnog zlocina
Panicno bi trazili izlaz
I ako bi im uspelo da izadju kisa im tada ne bi smetala.

Kad sami naprave gasnu komoru onda je to zato sto ne zele da pokisnu.
Kada bi ih neko drugi smestio u istu, to bi bio zlocin.
.....
Ko bi na koncu razumeo sve te "zagusljive" ljude?

Bila bi ovo poslednja misao zabelezena u jednom umu, da se nisu otvorila vrata.

Jebes zagusljive ljude.


  Get this widget | Track details | eSnips Social DNA

Bilo je jutro

Onda je poceo dan, pa ce neko vreme trajati

Onda ce pasti noc I to je to

Jedan dan ce proci.

 

Ok, tako to ide, dani prolaze, zivot prolazi.

U stvari ne prolazi zivot, prolazis Ti.

 

Nema ovde niceg pametnog, mudrog ni smislenog.

Muzika nema veze sa slikom, slika sa tekstom, tekst sa zivotom.

Smisleno ne postoji

A

Trazenje smisla je gubljenje vremena

Zato

Necemo zalaziti u detalje

 ....

Toliko o tome.

 

Izgovoris nesto a da toga nisi ni svestan
Onako, vise za sebe
Izgovoris bez namere da o tome razgovaras
I odmah zatim pozalis

Kazes da su muve odvratna i dosadna stvorenja

A on kaze vrlo znacajnim tonom
Nekako "naucno", autoritativno, sa podignutom obrvom
Da muve ulaze kroz prozore i vrata
I nastavi znacajno da te gleda

Molim lepo!!!
Kroz vrata i prozore!
Ko bi takvoj istini mogao da protivureci?
I sa kakvim argumentima?
Ko bi se samo usudio?


Ti malo cutis jer ne znas sta bi sa tom informacijom
Pa kazes

Kroz prozore i vrata kazete?

Da, da (znacajno)...evo i jutros je jedna u pekaru usla kroz vrata.

Jeste?
Cccccc, kuda ide ovaj svet?

Onda ga znacajno pogledas, pokusavas se da se ne ugusis od smeha i vidis...vidis jbt, da on lici na muvu.
A on te jos uvek ozbiljno gleda.
Kapiras da je cela ta situacija toliko glupa da zasluzuje da bude zabelezena.

I tako, mozda se to i nije desilo.
Mozda je samo trip od vrucine.

Ukljucis klimu i malo sacekas.
Okrenes se da vidis da li je "muva" jos tu.
Tu je i jos uvek te znacajno gleda.
I sta onda?

Raid?

Niko te ne pita zelis li da se rodis.Ipak ti se to desi.Pa ti vidi sta ces.Snadji se..ili nemoj da se snadjes.

Zivot funkcionise po principu

Ko Te Jebe

A neki kazu da je dar.

Nebitno.

U svakom slucaju, bices tu neko vreme.

Vecina za to vreme uglavnom pravi sranja, pa imamo svet kakav imamo, ona preostala manjina se trudi da kvalitet zivota podigne na neki visi nivo.I to je to.

Bilo kako bilo, sve ih negde ceka smrt.Bez izuzetka.

I tako, umre covek.Od starosti, bolesti, pogine u saobrcajnoj nesreci, ubiju ga..ili tako nesto.

Sve su to nacini.Najzad, istina je da covek bez obzira na nacin, umre od smrti. 

Ovo ne zvuci bas najbolje, ali je istina.

 

Kada covek umre "od smrti", zivi mogu nesto da nauce i poboljsaju kvalitet svog zivota.Dok jos ima vremena.

 

Nista tako jasno ne govori o nacinu na koji su se ozalosceni ophodili prema preminulom, kao nacin na koji se ponasaju kada on umre.Ujedno i kako ce se ponasati prema onima kojima dani nisu jos uvek odbrojani.

Morbidno zvuci ali to je idealna prilika.Svi cemo mi jednom nekom biti prilika..i to je ok.Sta sve nismo u zivotu bili..pa zasto ne i prilika.

Ok.I sam si ispratio mnogo tela u zemlju, duse ko zna gde.Podrazumeva se da si za to vreme naucio da se u takvim situacijama pristojno ponasas Naucio si da tugujes i u svojoj patnji budes umeren, da ne ometas tudje procese svojim tugovanjem.I da nastavis dalje.

Tako radis ti..ali ne i drugi.To je prilika.Posmatraj i uz njih ostani ili bezi glavom bez obzira.Razume se, prvo pristojno ispratite pokojnika tamo kuda je krenuo dusom.

U takvim prilikama se uvek pitas zasto ozalosceni toliko placu.Da li placu za umrlim ili sazaljevaju sebe zbog tuge koja im predstoji.Nevazno, bol bi trebalo da mozes da razumes.I da saosecas.

Momenat kada prvi grumen zemlje udari u poklopac sanduka je zaista neprijatan.Taj zvuk oznacava definitivan kraj.Nikad vise.

Ako neko od ozaloscenih padne u nesvest to je ok.Kada je bol neizdrziva to se desi.Ali ako ne padne u nesvest, nego krene da pada u raku to je prvi znak.Da treba da zapalis sto pre.

Nesto tu nije kako treba.Imali su priliku da postoje zajedno, za to vreme su mogli da ucine sve sto je potrebno da im bude dobro.Gotovo je.Tuzno, tesko...ali gotovo.Smrt je uvek tu negde a o tome treba misliti dok zivot protice venama i skladu sa tim se ponasati.Popravnog nema, od padanja u raku covek moze samo da se polomi i napravi neprijatnu situaciju jos tezom.

O degutantnosti takvog cina da i ne govorimo.Zanimljiv je podatak da su “padaci u raku” najcesce sa preminulim ziveli u jezivim odnosima..

Dakle, bezi.Lazljivi su to ljudi, foliranti.Padace isto tako i na tebe, a ti ponekad ni sebe ne mozes da nosis.

Ako se pokojnikova cerka doterala kao da ide na prijem, izgledom moze da te prevari.Mozes da pomislis da smrt poima na zdrav nacin.Doduse ako ti pre sahrane isprica kako je celu noc (?) peglala "malu crnu haljinu" i birala odgovarajucu sminku, kremu za samopotamnjivanje...zapitaj se.

Takodje mozes da ispadnes I budala ako se na sahrani potreses vise nego ozaloscena u “maloj crnoj haljini”.Zato, pre sahrane popi nesto za smirenje.To je vazan momenat.Jer kada ozaloscena u “maloj crnoj haljini” pocne da trepce kao da je fotografisu za neki casopis, stvarno mozes da pomislis da sa tobom nesto nije u redu.

I razume se, cim se sahrana zavrsi, pali…sto dalje I sto pre.

Zato sto ce glumatati I sa tobom, zato sto ce namestati zivot kao pogled.

Ako to ne uradis, moze da ti se desi da opet ispadnes glup.Da odes posle nekog vremena u dom preminulog I ozaloscenih, u nameri da im teske dane olaksas svojim prisustvom I da te sa stola gleda pokojnikova slika.Ili pokojnik sa slike Ili stajaznam kako to da objasnim.

Postavljena tamo gde je nekada dok je bio ziv sedeo.Dobro, to bi mozda bilo ok (mada sam ne praktikujes da ljude koji vise nisu tu rasporedis po kuci I pravis svetiliste) da ti se ne desi da sa sobom povedes I baku, koja je imala dobru volju da se nadje ljudima kada je tesko.I kada se sirota jedva uzvere uz neke stepenice, pozeli da sedne, jako pozeli da sedne, ozaloscena (istina) blago pridrzavajuci staricu za lakat, nju I njenu zadnjicu usmeri na drugu stolicu, bezi.Povedi I babu.Njoj je verovatno vec svega dosta odavno.Ti se tamo ne vracaj.Pomisli na ono blago pridrzavanje za lakat.Pomisli na usmeravanje na dozvoljeno mesto.Ne vracaj se.Jer bice u tom zajednickom bitisanju mnogo nedozvoljenih mesta za “sedenje, stajanje, udisanje vazduha”.I sve to ispod neodoljjivog pogleda godinama vezbanog.Mogao bi se covek prevariti.

 

I najzad, ako posle dve godine sretnes tridesetogodisnju cerku drugog preminulog I ona ti kaze da joj treba drustvo za prizivanje duhova, jer ne moze da prihvati cinjenicu da njenog tate vise nema, ako mozes okreni se bez reci I idi.

Ako ne mozes priupitaj je da li kapira da sa njom nesto nije u redu.

Reci joj da nema smisla maltretirati mrtve, kao uostalom ni zive.

I tako, uci dok imas priliku.

Zivi najbolje sto mozes.

Jednom ces I ti umreti od smrti I nestaces kao dim cigarete.

.... 

Kakva glupost!

 

Poslednji trenuci samoce isticu jednog suncanog jutra.
Ako nisi posebno druzeljubiv ni razgovorljiv jutrom, onda to moze biti problem.Ne bas preterano veliki problem, ali ometajuca okolnost u svakom slucaju.

Ubrzavas misao da je dovedes do kraja, dok ti nasilno ne prekinu tok misli.Razmisljas o svetu u kom zivis i konstatujes da se ne slazete.
Tolerisete se nekako ali ni izbiliza dovoljno da bi postali prijatelji.
Buduci da ti u prijateljstva ne verujes, to i nije neka steta.

Volis samotna jutra.
Koja uvek neko ili nesto prekine.Onda pocinje drugi deo jutra.Onaj koji zahteva toleranciju.
A tebi smetaju ljudi.

Sta sa tom cinjenicom? Nista.To je tako.
Sto si stariji, to su razlike izmedju tebe i sveta vece.I nista to ne znaci. I nije vazno ko je u pravu ili krivu. I nije vazno ko je bolji ili pametniji.Sve je to potpuno nevazno.
Sve te odredbe su u ponoru izmedju tebe i sveta. U ponoru koji se iz dana u dan prosiruje, produbljuje i kapiras da se ta rupa koja zjapi izmedju tebe i sveta nikada vise nece zatvoriti.
Ni most ne bi pomogao.Jer tamo nema vise nicega za tebe.

Ostaces na svojoj strani. Svet ce ostati na drugoj strani. Izmedju vas u ponoru ima mnogo dusa koje su u pokusaju da stvore svoju stranu postradale.Vise im se ni glas iz tih dubina ne cuje.

Svet i ti cete se ipak negde u vazduhu iznad tog ponora, susretati s vremena na vreme.

Odlucujes se za tisinu. Cemu uopste sluze reci, kada je gotovo sve vec receno. Nista vise nije ostalo da se kaze. Zato pises. Ponekad ces od tog ispisanog lista papira napraviti avioncic. Prepustices ga vetru. Neces ga usmeravati. On ce svejedno odleteti tamo gde treba da odleti.
Sta ce biti sa njim kada tamo stigne, ne zanima te.

A jutra su tako lepa kada je tiho. Kada niko i nista ne remeti tok misli koje mozda i nisu od neke posebne vaznosti. Ali su tvoje.

I tako, kada bi nacin na koji postojis morao da odredis prema drugoj strani, nekoliko odredbi bi doslo u obzir.

- Lud -
- Baksuz -
- Svoj -
- Osobenjak -
- Samotnjak -

Ili, sto bi rekla jedna stara gospodja:

- Ti Si Covek Osim Sveta -

Kako god i sta god, osmehnes se.

Sloboda ne postoji, moras da je izmislis, da je materijalizujes a onda ukrades.
Lopov si.
Tako zivis i to je to.