Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Hajde Da Zaspimo
I Ne Sanjamo Vise Nista
Hajde Da Se Probudimo
Tamo Gde Sve Sto Smo Nekada Sanjali
Ceka Samo Nas

I opet je zivot zastao

Tu kod nas

Umoran od nacina na koji ga zivimo

Zastao, prestao, nestao...

Zivot

......

Tako strasno Umoran od nas

 

Ona pusi
I to krije
Zato uvek ima zvake
Nije stipsa
Uvek te ponudi
I ti svaki put kazes:
"Ne hvala"
Ona uvek, ali bas uvek pita:
"A zasto?"
......
Ti onda mozes:

-Da pokupis svoje stvari i izadjes bez pozdrava
-Da se rasplaces
-Da padnes u nesvest
-Da se pravis da si umrla

Zato sto je to ponekad jedini nacin da nekoga ne uvredis
I
Da pet sekundi svog zivotnog vremena zadrzis u svom vlasnistvu.

Ona je nekada bila On.

Kada je prvi put dosla da kupi cipele sa nestvarno visokim potpeticama,
gledala me je drsko, zauzevsi bespotreban gard.
Bespotreban ali razumljiv.

Sa njom su bile dve prijateljice, koje su takodje nekada bile muskarci.
Ona je nekako dominirala nad njima.Svakim delom svog bica.
Sve tri su preterano insistirale na seksipilu i zenstvenosti.Zanimljiv
prizor koji sam sa interesovanjem posmatrala.Na tren su nam se sreli
pogledi.Primetila je kako je blagonaklono gledam, dok sam razmisljala 
o tome, kako mora biti da je uzasno tesko ziveti u Srbiji takav zivot.I
ona drskost u njenom pogledu je nestala.
Kupila sam je "ocima" za sva vremena.Njoj je potrebno tako malo.Samo
jedan pogled.A pogled se prepoznaje bicem.
Tada je nevazno kog si pola, zapravo nevazno je sve osim cistih sustina
dva ziva bica koja komuniciraju ocima.
Kupila sam je pogledom.Kupila sam je drugacije od drugih.
A ona je na prodaju.Prostitutka je.

Ima dugu plavu kosu, na temenu neverovatno zamrsenu, kao nebo plave
lepe oci,vesto iscrtane obrve i uredno obrijanu bradu koja opstaje
uprkos hormonima koje redovno uzima.Od pomoci nije ni ogromna kolicina
pudera kojom prekriva lice.Osim tog pudera, nista od sminke na njenom
licu nije preterano naneseno.Naprotiv, nasminkana je bolje od 50% zena
koje srecem svaki dan.Nikada ne nosi suknju, uvek je u uskim
pantalonama (koje joj ne stoje bas lepo) i rado istice dekolte
Onomad je "kupila" sebi grudi.
Ona cesto prolazi ulicom u kojoj se nalazi moje radno mesto.Onaj
blagonaklon pogled je ucinio da mi se uvek, ali uvek javi.Osmehom,
mahanjem ili ako tog trenutka ne gledam prema vratima, mutirajucim
glasom me bucno pozdravi.I obavezno udeli neki kompliment.
Ali mnogo iskrenije nego sto to rade "prave" zene.
Ponekad svrati u radnju, tek onako, da malo popricamo.Tada se obicno
vise gleda u ogledalo nego sto gleda mene u oci....i to je ok.Zena pred
ogledalom je prosto nemocna.Jednom mi je tako ogledajuci se pricala
kako je neki "mnogo dobar tip" (njena musterija), na sebi imao
podvezice, ispod vrlo muske garderobe.Nije ga osudjivala...samo je bila
razocarana.
Sasvim je izvesno da bi Ona mogla ispricati neverovano zanimljive
price.I ja bih je danima slusala.Ne zbog neke idiotske znatizelje, vec
zato sto njene price poticu iz mraka.A ja volim mrak.U svim oblicima.
Fleksibilnost koju pokazuje u odnosu na bilo koju pojavu kojom se tog
trenutka bavi, je fascinantna.Izdvaja je kao bice.cini je
kvalitetom.Cistim.Covekom pre svega.Ona ili On, nevazno.Ona je dva u
jednom, ona je Yin & Yang.I sasvim sigurno zivot posmatra sa dva para
ociju.Kakva je to prednost!Vredelo bi cuti njenu pricu.Celu.
Mogla bi ona svetu pruziti vise od tela koje se prislanja na hladne
zidove prljavih haustora...mogla bi, kada bi svet u kome zivimo imao
bar hiljaditi deo njene fleksibilnosti.Ali nema.
Zato kada ja zavrsavam svoj radni dan, Ona svoj pocinje.Oko 20.15.Uvek
je u to vreme na uglu jedne ulice.Seta levo-desno i osmatra.Zivi svoj
zivot na 12 cm visokim potpeticama cizama kupljenih u "mojoj" radnji.
Jednom cu je zamoliti da mi prica svoju zivotnu pricu, onako u
komadu.Zamolicu je da mi dozvoli da zabelezim na papiru njeno
postojanje.Ako pristane, ja cu biti pocastvovana.
Jedini problem bi (ako pristane) moglo vreme.Moj drustevno prihvatljiv
rad se ne poklapa sa vremenom kada ona zapocinje sa svojim poslom, koji
ce joj sutra obezbediti isto sto i svima nama.Ziveti se mora (mozda i
ne mora, ali to je druga prica), a za to je potreban novac.Zato ona
radi...zato ja radim.
Veceras smo se na tom uglu ponovo videle.Pozdravile se, razmenile par
recenica na temu vremenskih prilika.Rekla je da joj je hladno.
Upalilo se zeleno svetlo na semaforu i svaka je krenula na svoju
stranu.Ja da predjem ulicu...ona prema mestu odakle pocinje svoju
"levo-desno setnju".
Poceo je da duva hladan vetar a ona je viknula za mnom...
"Ej Yin,lepa ti je kosa!"
...
"Hvala S"
.........
Ne znam da li me je cula.

 

Kao....tu je

A nije

U stvari jeste

Samo sa druge strane

.....

Okreni se

I bice to ulaz

A ne izlaz

Koji ne postoji

Nisam u stanju da pisem o tome sta je to sto radim na blogu
Zato sto ne razmisljam o tome
Zato sto se ne definisem i ne odredjujem
Na isti nacin tretiram svoj blog i sve sto sam na njemu ostavila
Postojim u nekom obliku
To bi valjda bilo sve
Eto

Po ko zna koji put, od kad je sveta, dan je umirao.Pred poslednji izdisaj, belezio je svoje trajanje crvenom bojom na nebu.Tu mirnu smrt, koja se odvijala u fazama, remetile su zice kojim je nebo ispresecano.Sami smo ih stvorili.Zato su tu.
Aparatom zabelezen trenutak kada dan umire.Vec sledeceg trenutka prizor se promenio.
Dan je umirao, da bi se ponovo rodio.Ciklusi.

Odjednom, snazan nalet davno zaboravljenog nacina postojanja ispunio je bice.Bila je to sustinska zivotnost, ono rano iskustvo koje smo ostavili iza sebe, dana kada su svecano poceli da nas uvode u ono sto sasvim pogresno nazivamo zivotom.Bio je to sekund neizrecive lepote.Emocija je neopisiva.To se ili dozivi ili ne.Sve ostalo je samo pokusaj da se docara trenutak.Ipak ces o tome govoriti.Bio je to povratak bicu koje je nekada bilo u tesnoj vezi sa univerzumom.Sirom otvorenih ociju.Sa srcem koje kuca u ritmu zivota.
Nicim izavan savrseno dobar zivot, kratko je trajao.A onda ponovo nalet, snazniji od prvog."Udario" je iznutra negde u predelu grudi i u nemerljivo kratkom roku ispunio citavo bice.Znas da si se nekada tako osecao.Nekada, dok nisi bio svestan sebe u ovom svetu.Sveznajuce bice u tebi pamti, sve zna, postoji.U odabranim trenucima dozvoljava povratak.Blistav, kao nista od onoga sto nazivamo zivotom.Za kratko vreme koliko nalet traje, um belezi istinu.Za takvu vrstu istine ne postoji poznat termin.
Onda je i drugi nalet nestao podjednako brzo kao sto se i pojavio.Osetis prazninu.Ostanes da stojis u prostoriji a da ne znas sta si tu pre tih malih prosvetljenja radio.I nije te briga.Bio si ziv.Mozda sekund, mozda manje od sekunde.Zapravo, vreme je tu potpuno nevazno.Posmatras svoje ruke kao da ih vidis prvi put.Nakon prvobitnog iznenadjenja shvatas da si se ponovo rodio.Te momente poznajes.Ta ponovna rodjenja.O njima retko govoris.
Poznajes dodire sa razlicitim nivoima sopstva.
Onda ponovo nalet.Opet udar koji dolazi iznutra.Iz samog centra zivota u tebi.

Volis iznenadjenja koja priredjuje ta fascinantna sila.Naucis vremenom da ih tumacis.
Vreme je da naucis da se njima koristis kada to pozelis.Jer taj zivot nije netragom nestao.Samo je u komi.Vreme je da se probudi.Oduzio si ono stanje koje pogresno nazivamo zivotom.Na putu ka sredistu svoga bica, rana iskustva, otvaraju novu dimenziju.Znas to.Pogledas jos jednom svoje ruke, kao da ih vidis prvi put, onda pogledas kroz prozor.Dan je umirao crveno...i konacno umro. Sasvim tiho je nestao, ne izazvajuci tugu.
Crnom bojom se radjala noc.Rodila se....Crvenim Mesecom na sredini neba.

Tako....sedim ja

I nesto kao mislim

Pa onda glasno kazem

 

Srbijo jebote bre!

 

Nemocno rasirim ruke

I opet tako nesto kao mislim

Malo cutim

Pa onda opet glasno kazem

 

Srbijo jebote bre!

 

Onda pomislim

Sto meni uopste treba da mislim

Kad to u Srbiji bas I nije popularno

Eeee

Ali se zato nigde na svetu

Ne igra tako dobro

Rado i cesto

Igra

Cik pogodi

 

 

I tako...niko nema sto Srbin imade

 

Srbijo jebote bre!

Okolnosti zbog kojih doneses odluku

Da propustis mogucnost

Su

Neminovnost

.....

Neminovnost je kao tesna cipela

Zulja

A zivot ne prima reklamacije

Ne postoje prava potrosaca

Ne priznaje racun

Ne trguje

 

I sta onda?

Nista

 

"Nosis" neminovnost

Okrenes lice ka Suncu

Poklonis vetru kosu

I nastavis dalje

 

Jednom ce se neminovnost razgaziti

 

Do tada

Blago provociras slucajnost

Zato sto je tako lepse

…..

Zato sto tako duze traje