pre no što si šešir skinula
dugo sam se od tebe krila
sve sam puteve sažvakala
znakove izokrenula
da me ne nađeš
potpisivala se lažnim imenima
da me ne pročitaš
visoke zidine sagradila
oko onog ostrva
što sam ga
za svaki slučaj zbog tebe kupila
da me ne doploviš
voskom sam sve pore zalepila
da me ne nanjušiš
iza uglova pažljivo sam izvirivala
da me ne sačekaš
svaku sam stopu ogluvela
da me ne čuješ
čak sam naučila biti nevidljiva
dok sam se izmeštala s mesta na mesto
da me ne progledaš.
Znam te gospođo
i da se nisi predstavila,
dolaziš iznenada
i sad, kad si me silovito oborila
rukav mi istrgnula
ne pitaj me kako sam te prepoznala
kako sam znala da si magična
ne pitam te ni ja kako nepoznaješ starosno-godišnja doba
kako ne znaš da brojiš
pobedila si
nenadana
smeješ mi se
u ovom maratonu bila si istrajnija
i sad kad si stigla blesava
kad ti je lice radost obrgrlila
nazdravimo u tvoje zdravlje
al’ ne pitaj me
što sam se od tebe skrila.
Jelena Stojković Mirić
