Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Sapletene nožice leptira

lepljivost paučinastog sirovog trenutka

svršenost čina shvatanja

atom po atom urušenog sna

eksplozija neprožimanja.

Prah sa kostiju mojih,

znojno čelo

arheolog otresa:

Živela je, hranila se, boja kose…

Iz znojne žlezde prašine

izbija

niko je suštinski voleo nije.

(autor pesme: jelenaartpoezija)

Steže tmina

pada li kiša tamo
pada
još kako pada

kroz telefonske žice
i bez žica
tamo i ovde
jesam

složena od preteških listova

još samo linije izlaze
njima mogu život menjati
pomeriti
oživeti
mogu se igrati
još kako igrati
lepše boje složiti

mogu
još kako mogu
taloge težine sloj po sloj izvući

svesna da koren bola neću iščupati

izaćiću
još kako izaćiću

 
posteljicom radosti dečaka utopliti
blesaviti se
imitirati
on mene ja njega

izaćiću
još kako izaćiću

svesna da koren bola nikad do kraja neću iščupati

svako svoju brigu briga
reče mi neko 
o, drago mi je
još kako mi je drago
nisam svako
pa nek me košta šta košta.
 
možeš ti i gore
gos'n novembar
al' mislim da je bilo dosta
pusti me
da izađem iz ove želatinaste mase

za četiri dana šlepere kamenja izručiti

mnogo je

reci mi nešto lepo
reci mi negde je svanulo
beli se oblak nagnuo
negde se ljubav rodila
dečica vesela rumena zdrava.

izaćiću
još kako izaćiću.

(autor pesme, spota, crteža, slika: jelenaartpoezija)

( autor spota, crteža, slika: jelenaartpoezija)

(1934- 2.11.07)

Kažu mi da si jutros zaspala, moja mila Iko, moja mila Ikana, moja druga majko. Kažu mi da si jutros zaspala.
Ko je zezao hirurge, ko se šalio svojim mukama, ko je moj Heroj, ko me čuvao, ko me grdio kad sam nestašna i velika i mala, kod koga su jutrom dečje nožice na Božič trčale, kod koga se tražila parica, kod koga je puna kuča dece, smeha, kod tebe mila Iko, kod tebe mila Ikana. Koga moja majka zove sestrom, ko je grdio komšije što posipaju led, pa se deca ne mogu lepo ulicom sankati, ko je uvek bio tu, ko je pomogao kad nam je bilo najteže, moja mila Ika, moja mila Ikana, njena kuća cela. Ko je odgajio svojih petoro dece i gde se najslađe jelo i gde se može kao u svojoj kući spavati kod moje mile Ike , kod moje mile Ikane. Ko me naučio šta je patišpanja i čija je najlepša supa i štrudla sa orasima. Ko mi je prvi došao kad sam se porodila. Ko je znao onako grditi, opsovati , a voleti.
 
Kažu mi da si jutros zaspala, moja mila Iko, moja mila Ikana, moja druga majko. Kažu mi da si jutros zaspala. Koliko se puta orila od smeha  cela naša varošica jos od donjeg šora, nasmejem se i ja, stojeći na terasi: Aaa to se smeje moja Ikana.
Ako se nebo nasmeje, moja Iko, moja mila Ikana ,znaću da si ga ti nasmejala.
Oprosti mi sto nemam snage doci, a trebala bi biti u prvom redu, medju svom decom koju si čuvala. Oprosti mi.

(autor: jelenaartpoezija)

Izglačati kamen s’ oštricama u srcu. Izgrickati stenje u prepunim ustima. Prepešačiti okean. Probiti rupu u oblaku nerazumevanja. Plivati kroz planinske vence. Žonglirati između Pitagorine teoreme, razlomaka, kuhinje, nervoze tuđih isijavanja. Odleteti do sledeće galaksije. Uskočiti u kadu prepunu boja. Na podu, bez štafelaja. Pustiti muziku da fiksira linije. Išutirati kamenje i ne mariti za cipele.
Posle svega reći: Hoooop!!!
Nasmejati se sebi, usred prelivanja oktobarskog kamenja. Moguće!? Nemoguće!? Govoriti slikom. Pisati bez slova. Ne objašnjavati sebe. Čemu!? Nasmejati se svesnosti da sve stvoreno ništa neće značiti najmilijem, kad mu podariš,  jer drugo nisi imao.
Nikako ne razmišljati u smeru, da sam rođena na drugoj paraleli u drugo vreme.
Pogubno je.
Sanjati Mir.
Izaći na bis, pokloniti se sebi sarkastično, to mi ide od ruke i najslađe je.
Uživati u unutrašnjim svemirima, stihova i slika , obavezno zaobići crne rupe i reći: Moje nebo!

(autor teksta, spota i svega na spotu: jelenaartpoezija)

IZGUBLJEN OSMEH KROZ CRTEŽE I SLIKE

( autor crteža, slika i spota: jelenaartpoezija )

(.... ja sam rodjen sasvim sam.... EKV...)

Izgubljen osmeh na trzalici lica bez imena,
na vetrometini nerazmišljajućih raskrsnica
u vrletima iščekivanja neuvelih otkucaja
negde oko jesenjeg časovnika,
ne zna se kog dana.

Moli se pošteni nalazač da ga vrati
sledi nagrada,
od par hiljada neribolikih usana.

(autor pesme i spota : jelenaartpoezija)

Jeste li Vi ona, vekovima k’o zver, proganjana, lovljena, ranjavana, lomljena, ubijana, na dimu lagano sušena, seckana, raskrvavljena, slomljenih kostiju u ambis bačena? Ona sa modricama pod kojima trule i trule tkiva i netkiva; ona skršenih poljubaca, što su Vam na telo donosili izabranika ini ljudi, ona na ručku svadbenom ošamarena pa u prvu bračnu noć položena.
Jeste li Vi ona što je na njivama kopnila, na porođajima izdisala, muža iz mehane čekala?
Jeste li Vi ona što su Vam usta pesnicom ušivali, ruke vezivali, noge u okove stavljali, u roblje prodavali, harali?
Jeste li Vi ona jadnica bičevana što je ljubavnice gospodara k’o dvorkinje služila?
Jeste li Vi ona što je zgasla od tih zala i  zaboravila šta znači snevana ljubav i cvetna nežna postelja?
Jeste li Vi ona prećutkivana, zabranjivana, što joj se po mozgu blatnjavim cipelama gazilo i dušom očnjacima grizlo?
Jeste li Vi ona ostavljana, na njivama ubivana, u kućama rušena, na trgovima k’o veštica spaljivana?
Jeste li Vi ona što se je sa usana konce počupala, od zlotvora sa decom pod skutima bežala?
Jeste li Vi ona što se drznula slova učiti, sebe izraziti, ne mučati, ne gnjiliti?
Jeste li Vi ona što se usudila budna kroz život hodati?
Jeste li Vi ona kojoj su tolike pesme pisane, ona u zvezde okovana, divljena, u skulpture optočena?
Jeste li…

-Da.
-Imate li sta reći u svoju odbranu?
-Da su mi samo ranije dojavili, da ću se ženom po rođenju zvati, ja bih se već nekako snašla.

U ranu zoru je streljana ili je bila giljotina, ko zna , tako kruži legenda.
Ponekad se o njoj tiho šapne il’ s’ nevericom priupita, da li je ikada postojala, al’ niko nikad ne zaplače i ne govori o tim sudbinama.

Sve prekrije tišina.
Vekovna.
Nehajna.
Nemarna.

Ponekad vetar donese priču i u pra-pra-pra-pra…  očima, zacakli pitanje, dal’ joj je duša mir pronašla.  

(autor: jelenaartpezija )

Ona
reči guta
pretvara se u supicu
slova od testenine.

Ona
igra se
teškom kuglom na plećima.
Ona
krhkog stasa
baca kamenje
s' jedne lopatice na drugu.

Ona
sve svoje ćelije
pretvara u suze.

Ona
ćuti
tečna.

 (autor pesme, spota i svega  na spotu : jelenaartpoezija)