Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prosto kao pasulj - postoji takva izreka, medjutim postoji i izreka - Zasto jednostavno kad moze komplikovano. Ovde ce biti sve napisano prosto jednostavno, jedino me mrzi da razlazem na slogove.

Sumnjam da ce i jednostavno biti razumljivo, no ajde bar da pokusam.

Ko nije zadovoljan sto nema lepse, duze prste nek' se seti onih koji nemaju prste. Ko nije zadovoljan sto mu noge nisu duze, ovakve ili onakve nek' se seti da neki nemaju noge. Ko nije zadovoljan sto mu kosa nije prava, kovrdzava nek' se seti onih koji nemaju kosu. Ko nije zadovoljan sto nema bujniju kosu nek' se seti onih koji nemaju kosu zbog teskih bolesti, a ne zato sto je to prirodna pojava prilikom starenja. Ko nije zadovoljan svojom bojom ociju nek se seti onih koji nemaju oci. Ko nije zadovoljan sto nema stan od zilion kvadrata nek' se seti onih koji zive kao podstanari i onih koji zive na ulici. Ko nije zadovoljan sto nema vilu i zamak nek' se seti onih koji je imaju a zive sa bodigardovima oko sebe i da im zivot svaki dan vise na koncu, o snu da ne i govorim. Ko nije zadovoljan sto nema manji nos nek se seti onih koji imaju mali nos, ali zbog bolesti ne mogu da disu na njega. Ko nije zadovoljan svojom majkom nek' se seti onih koji su sirocad, onih koje su majke ostavile, onih koji nemaju majku. Ko nije zadovoljan svojim tenom nek se seti svih koznih oboljenja. Ko nije zadovoljan sto mu dete nije prof dr sci... nek se seti onih koji nemaju decu. Ko nije zadovoljan sto ima devojcicu, a ne decaka i obrnuto nek se seti opet onih koji nemaju decu. Ko nije zadovoljan sto danas recimo pada kisa, nek se seti onih koji nikada nisu culi zvuk kise koja pada ili bilo sta drugo.....................................................................

A sad da ponovimo jos jednom da utvrdimo gradivo, vec pominjano u pesmama na ovom blogu: Ako imate nekog ko je bolestan i pomazete mu, ako nekome otvorite vrata i budete kulturni, ako nekom date nesto.... radite to cista srca inace to nista ne vredi.................................................

Ko nije zadovoljan sto na ovom tekstu nema zakacenih kvacica na slovima š, ć,č kao i sto nema slova ž, đ nek ih sam okaci i promeni.

A sad zadovoljstvo..muzika ... je'n dva tri...

( autor spota: jelenaartpoezija)

Proleće uvek počinje sa rečju Volim. Volim da dišem proleće i volim moje oaze. Jedna od oaza je zagrljaj sa brezama. Ne znam zašto ih volim.

Ovo proleće počinjem sa nadom i radom na ostvarenju snova i to je negde slično igranju lotoa, samo što loto ne igram.  

Život je lep 

 imam neodoljivu potrebu da to napišem. Ne znam zašto.

Kolaž u irisu,

dublji od sna

preklapaju se niti čežnjivih usana

uplivavam u tvoja snivajuća mora

pretaču se niti s’ dlanova

tamo, grlim te nasmejana

dok skupljam šumove naših koraka

i hitam natrag,

posipam oslikane konfete u džepove

putovanja

i hitam natrag,

svetlost u prozoru bivam

dok s’ puta te čekam, daleka

kolaž u irisu,

dublji od sna

traži me,

u košnici svetala.

(autor: jelenaartpoezija)

Jedna je devojka

stalno zaposlena u rudniku svetlosti

posmatram je svakoga dana

na putu do posla

kroz stopala joj protiče oštro kamenje

ježi se divlja kupina

kad joj je previše, zatvara pore

da joj ne isklija lice

ona govori,

kupine su mali mozgovi žbunja.

Pogledaj krošnje, zar ti se ne čini

da su plodovi

mozgovi bilja

Jedna je devojka

stalno zaposlena u rudniku svetlosti

posmatram je svakoga dana

sklapa kapke gnušanja

useca se duboka bora mrštenja

ona govori

misao mi oslepela

ne shvatam gracioznost toreadorskih pokreta

ona govori

dželat u šljaštećem odelu

i otvara kapke vrištanja.

Jedna je devojka

stalno zaposlena u rudniku svetlosti

posmatram je svakoga dana

sačekaće da joj modri prsti iskijaju

još neku isprekidanu naznaku

onda će poć’

u prevremenu penziju

ostavljajuć’ za sobom različke oblaka

što se dobacuju jednim od million zrnaca

na kojima pod lupom klesaše

nikad nisam shvatila

onda će poć’ srećna, negde u prašume Madagaskara

da otpeva sve što je iskopala

mišolikim lemurima

onda će poć’

i biti čuvar u sijalici pod abažurom pastelnih boja.

Jedna je devojka

stalno zaposlena u rudniku svetlosti

prehlađena

nešto buncala

slomiću kazaljke pod abažurom pastelnih boja

dajte mi vode iz svetlih žila

što sam pronalazila.

(autor: jelenaartpoezija)

Zaboli li te ikad išta moje

tvoreno tvojim dolascima?

Zaboli li te ikad išta

dok stižes svojom alejom jablanova

dičan i zaslepljen lepotom najlepšeg

ne vidiš trule povorke

jadnih

nagriženih

oljušćenih

tmurnih

panjeva

sam sebi polažeš kukavičje jaje

san o savršenstvu

pejzažnog autoportreta.

I sve bi imalo nekog smisla

kad bi postojao razređivač razbijač

permutovanih mesta

devijacije sna.

(autor:  jelenaartpoezija)

(autor spota: jelenaartpoezija)

Kao one večeri

kad je dvorište blještalo od svitaca

a ti,

vrteška bez belega gravitacije

kao kad prstićima pišeš po nebu:

to su malena sunca,

samo nekako drugačije

kao one večeri

kad te poljubac letnjeg pljuska

uzme u naručje, blago u jezero spusti

zasvetliš bez krljušti

kao kad plešeš prstima:

to su zeleni plamičci na usnama vode,

samo nekako drugačije

kao one večeri kad je naivni slikar

istisnuo iz tube žute balončiće

na zelenoj podlozi

kao ritam igre:

to su malena sunca skrita iza zelenih misli

nečeg što diše,

samo nekako drugačije

kao one večeri

kad smo pili Mlečni put s’ drvenog mosta, naiskap

kao one večeri kad je riba

progutala mamac bliskosti i,

izdahnula na obali

kao kad si sve reči sa ugraviranim dugama, one devojke

zaključao u školjku

i zabacio daleko u okean zaborava,

samo nekako drugačije

kao one večeri

kad su me istrgli iz nekog normalnog toka

kao kad cvet sam sebe opraši i,

rodi se kroz nekoliko nečega

kao kad ti se u prste vraća ples, opet,

samo nekako drugačije

kao konfuznost u vrevi i metežu

kao one večeri

kad si se presvukla u kožu breze

pozajmila kosu platana

sela na vrh brda, kraj onog drveta i, rekla:

Ja bih da ćutim s Vama.

Samo nekako drugačije

kao ove večeri

kad si istu haljinu obukla

pozajmila krila lastavice

sletela na srebrni broš i, rekla:

Ja bih da ćutim s’ Vama.

Samo nekako drugačije

broš je ćutao samnom

neku čudnu tugu.

(autor: jelenaartpoezija)

Rođena u sazvežđu suza

kanuh na Mrtvo more.

Zagledana u modrinu sa koje odkanuh

bosonoga 

po ko zna koji put

opet sam plutala sama

nepromočiva za prividna naslanjanja

nesročiva da kapljem sama

nesadrživa u jedinici

nerastvorljiva u ulju formalnog kako si

nesrasla imeđu rebara La Žno

po ko zna koji put

opet sam plutala sama.

Ko zna koliko bih puta izludela

da mi muzika, krčage topline donosila nije

da mi umine tišinu, utrnulu i slanu.

Ko zna.

Sitno je sazvežđe okeansko,

naspram zrna istisnutog iz okna nedarskog.

Još bih sa bradavice zabluda, mleko pila

da mi se nije onomad

meteor, u drob obrušio

masku klovna spržio

od tada, družbu sam na nokat brojala

no kivna nisam bila

samo sam zbunjena zastala

(naramcima sreće raskalašno sam zalivala)

                                               samo sam zbunjena zastala

obrevši se u močvari meduza

samo sam potom, tiho

sama sa sebe

k’o probuđena voćka, pala.

Od tada često, često

plutam po Mrtvom moru

sama

šapćem sa zvezdama

i slad s’ usana njihovih

pod kožu akumuliram

nek’ mi se nađe

za harfu da ga zadenem

nek’ mi se nađe.

(autor: jelenaartpoezija)

Moje je tkivo goblen bez konca

moje je tkivo til

splet vetrova

moje je tkivo arhiva lišena vremena

moje je tkivo vreteno

pršti, ispisuje

centrifugalnim silama

moje je tkivo umoženo 

(rošavo i glatko

meko i tvrdo)

onim što jezdi drumovima čekića i nakovnja.

Ono ne pamti crno-belo

ne stagnira

moje je tkivo jetra i um

rep guštera

moje je tkivo uvo i oko

sa aditivima i prirodnim začinima.

(autor:  jelenaartpoezija)

Da ne ujedem Mesec za oko

pasje glođem kost.

Meteorolozi najavljivaše Sunce

moraću da obrišem kapke

meni je padalo sranje.

Kupujem flegmatičnu osovinu

da se ne zadavim koskom

svojom glavom

mesečevim okom

nožnim prstom.

Iznebuha poturena noga

zveknuh glavom o ledinu.

Sedim u neuramljenoj slici,

srećom

da ne pojedem ram

krajnici bi mi ličili na ježeve ekserastih bodlji.

Nad oglasima vrisnem: Fuj!

Flegmatičnost se dobija u paketu sa kupusom i rodama.

Ko misli da razume neće shvatiti

ko misli da shvata neće razumeti.

                   (autor crtice i fotografije: jelenaartpoezija)