Svi postovi sa bloga: Dragan Varagic Web Log

costa-coffee

05. decembra 2012. g. u 18:00 organizuje se događaj pod nazivom #PosaoUp koji ima za cilj da na jednom mestu okupi one koji traže posao, i one koji traže pojedince i kompanije iz oblasti online promocije. Ideja za ovaj događaj je potekla od sličnog događaja organizovanog nedavno u Zagrebu. Povod za PosaoUP je situacija u kojoj se nalazim i ja, ali i mnoge druge osobe koje organizuju poslove iz oblasti online nastupa (u ovom slučaju sa akcentom na online promociju), a to je da pored onih pojedinaca i kompanija koji su dovoljno vidljivi u čestim offline druženjima, ima veliki broj drugih pojedinaca i kompanija za koje većina ne zna, a mogu uraditi tražene poslove veoma kvalitetno. Kako je inače teško doći do različitih osoba koje kvalitetno obavljaju poslove iz različitih oblasti (uključujući i ovde tražene), ideja je da se što više proširi informacija o ovom događaju, da bi na njemu bilo što više onih koji su spremni da prihvate izazove iz sledećih oblasti online promocije:
  • SEO analitičari/menadžeri
  • AdWords analitičari/menadžeri
  • SocialMedia menadžeri
  • Content kreatori
  • Novinari
U mom konkretnom slučaju, objedinjeni su interesi nekoliko kompanija za mogućnosti saradnje sa pojedincima i kompanijama po principima primarno outsourcinga, naročito za poslove iz SEO i content creation. U pojedinim slučajevima postoji mogućnost angažovanja na (plaćenom) probnom radu i mogućnosti zapošljavanja iz ovih oblasti. Takođe, postoji mogućnost direktnog angažovanja novinara (Telegraf.rs), jedino što je potrebno je da se na webu mogu pronaći vaši  članci (spisak odabranih linkova do vaših članaka) na osnovu kojih se može proceniti način i kvalitet pisanja. Kako se radi o otvorenom događaju, očekuje se da će i drugi poslodavci kojima su potrebni resursi iz ovih oblasti doći da popričaju sa potencijalno zainteresovanim pojedincima i kompanijama, i ovom prilikom ih pozivam da se odazovu i dođu na ovaj događaj. Za razgovor o potencijalnim poslovima je potrebno da pripremite odgovore na pitanja kako bi ste vi i šta generalno (ne mora naročito detaljno) radili u svojim oblastima za potrebe Web sajta http://elakolije.univerexport.rs/ (Univerexport je dao dozvolu da se njihov Web sajt uzme za primer u ovom slučaju, iako to nije jedna od firmi za koju se javljaju zainteresovani). Ako smatrate da ćete time što ćete nešto konkretno predložiti za ovu firmu odati neku vašu metodologiju rada za koju ne treba da se zna, ili mislite da ćete time poslodavcima dati nešto besplatno za ništa, onda nemojte tako nešto ni pripremati da odgovorite. Cilj odgovora na data pitanja jeste da se ustanovi koliko poznajete date oblasti i na koji način razmišljate u kontekstu rešavanja problema iz datih oblasti. U slučaju kompanije Internet Group (koja je jedna od kompanija koju predstavljam u ovom slučaju) biće nas troje koji ćemo prihvatati ponude i razgovarati sa kandidatima i potencionlanim partnerima. Nadam se da će dovoljno osoba doći i biti u situaciji da se upozna šta sve ko radi, i da dobiju priliku da to i pokažu.
#PosaoUP se održava 05.12. od 18:00 u Costa Coffe, Jurija Gagarina 28, Novi Beograd. Možete se prijaviti za prisustvo događaju ovde.
Isto se tako nadam da će se i drugi potencijalni poslodavci odazvati ovom pozivu i da će proširiti ovu informaciju, jer na taj način ova ponuda za poslove može se proširiti daleko...

profesionalna-orijantacija

U aprilu 1998. g. prvi put sam počeo da razmišljam o tome da bi nešto što je u vezi sa Internetom mogla biti moja profesija, a tada sam imao 30 godina. Na osnovu ovoga može se na prvi pogled zaključiti da su svi moji prethodni izbori školovanja bili veoma pogrešni. U mom slučaju, svi važni životni izbori, uključujući i profesionalne bili samo evolucija koja je dovela do posla koji radim u poslednjih osam godina. "Podebljavanje" osnovnih kompetencija neformalnom edukacijom Sam sam u poslednjih nekoliko godina razmišljao o tome kako sam došao do toga da radim posao koji radim, i da li je nešto u mom ranom profesionalnom razvoju nagoveštavalo da ću "istrenirati" veštine koje su potrebne da radim svoj sadašnji posao. Ono što je obeležilo moje školovanje jeste paralelna neformalna edukacija iz oblasti koje su moji roditelji ili ja smatrali da su važni za moj budući posao:
  • Engleski jezik (poznavanje nekog svetskog jezika) - Od kako sam u osnovnoj školi krenuo da učim engleski jezik, roditelji su me upisali na dodatnu nastavu iz engleskog jezika (tada u NS popularni "Radnički Univerzitet"), tako da sam od osmog razloga na dalje često bio u situaciji da imam konverzaciju sa osobama koje ne znaju srpski, ali i da se dopisujem sa ovim osobama. Poznavanje engleskog jezika mi je omogućilo da početkom devedesetih veoma dobro savladam rad u različitim kompjuterskim programima (korišćenje opcije F1 - help), a na početku korišćenja Interneta od 1997. g. koristio sam za edukaciju skoro isključivo tekstove na webu sa engleskog govornog područja.
  • Pri kraju mog školovanja u Osnovnoj školi, preko primera mojih veoma talentovanih rođaka zainteresovao sam se za oblast elektro-tehnike, što je bio neposredni povod da kasnije upišem srednju elektro-tehničku školu. Na početku prve godine srednje škole samostalno sam odlučio da postanem radio-amater, jer se tamo između ostalog radila i praksa samostalnog kreiranja jednostavnih radio-stanica (tzv. KIT). Upravo rad u konkretnoj praksi lemljenja i sklapanja različitih električnih kola mi je malo po malo pokazao da taj posao nije nešto gde se pronalazim (iako sam ostao veoma aktivan u radio klubu do kraja srednje škole). Za vreme boravka u radio-klubu imao sam prve intenzivne kontakte sa kompjuterom i programiranjem (sredina osamdesetih godina), i tada sam veoma brzo shvatio da me samo programiranje ne interesuje toliko koliko me interesuje šta se konkretno pravi tim programiranjem. Posledica toga je bio veoma interesantan spoj rada jednog prijatelja koji je jako voleo da programira (ali nije znao šta), i mene koji nisam baš bio vešt u programiranju, ali sam znao šta bi moglo da se pravi programiranjem.
  • Fakultet- Pri kraju srednje škole već sam bio gotovo siguran da neću da upišem elektro fakultet, iako sam kasnije bio na upisu. U to vreme sam čuo savete mnogih da je korisno upisati tehnički fakultet (bilo koji smer) jer "uvek ima posla za inženjere". U četvrtoj godini srednje škole pričao sam sa jednim prijateljem koji je bio stariji od mene i već je krenuo da studira saobraćaj na FTN-u (NS), i posle njegovog detaljnog opisa i saznanja da mene godinama unazad svašta interesuje, upisao sam saobraćajni odsek na Fakultetu tehničkih nauka u NS. Na drugoj godini fakulteta već znam znao da saobraćaj neće biti moj profesionalni poziv, ali sam svakako želeo da završim ove studije, jer sam već tada znao da je važno završavati započeto. Važno mi je bilo to što sam na fakultetu napokon realno naučio šta je matematika (položio sam 5 matematičkih predmeta), i da sam usvojio matematički sistem razmišljanja koji meni najviše doprinosi brzom shvatanju šta je negde problem i kako pronaći različite vrste rešenja u zavisnosti od konkretnog problema.
  • Poznavanje rada na računaru kao uvod u edukaciju, upoznavanje sa medijima i kao povod za prvi posao Paralelno za vreme studiranja sam počeo da koristim (svoj) kompjuter i posle nekoliko meseci korišćenja programa Word for Windows (verzija 2.0), dovoljno sam naučio da ga dobro koristim (uz korišćenje čuvenog F1 dugmeta) da sam počeo da redovno gostujem u jednoj kompjuterskoj TV emisiji (na TVNS) u periodu od nekoliko godina. Pored samog rada u MS wordu, tada sam već počeo sa uobičajenim instaliranjem i isprobavanjem stotine različitih kompjuterskih programa koje sam opisivao u toj emisiji. Paralelno sa svojom "medijskom karijerom" veoma brzo nakon početnog shvatanja da već tada (početak devedesetih) korišćenje kompjutera uopšte nije komplikovano, pričajući sa tadašnjim "kompjuterašima" uočio sam da se većina ovih osoba svesrdno trudi da prikaže "kako su oni nešto posebno, jer znaju nešto što drugi ne znaju", odnosno da su kompjuteri neka "velika nauka". To mi je bio povod da krenem u edukaciju rada na kompjuteru da bih pokazao kako je u osnovi korišćenje kompjutera (ne programiranje) veoma jednostavno, i da to nije ništa strašno. Sredinom devedesetih sam napravio dva programčića u Visul Basic 3.0 (MS SQL 1.1) da bih pokazao kako "Perica" sa osnovnim poznavanjem algoritama i korišćenjem tastera F1 može da napravi kompjutersku igricu. Tada sam i potvrdio sebi da je programiranje kao takvo veoma privlačna stvar, ali da nije za mene. Kako je određeni broj profesora na mom fakultetu znalo da koristim kompjuter, i kako sam za sam diplomski rad odabrao temu u vezi sa kompjuterima i Internetom, profesor na tom predmetu iz kojeg sam radio diplomski mi je pre završetka studija ponudio da odmah kada diplomiram postanem stručni saradnik na njegovom predmetu, jer mu je trebao neko ko zna da radi na kompjuteru. Praktično, 24 sata od momenta kada sam diplomirao počeo sam da radim na fakultetu, iako mi je prosek studija bio ispod ocene 7.0 (zbog moje odluke na drugoj godini da mi je samo važno da završim fakultet, ali ne ida imam nekakv prosek).

    U drugom delu ovog članka na temu šta me je dovleo i kako sam došao do posla koji danas radim, osvrnuću se na razloge kako sam uopšte počeo da radim u oblasti Interneta, i šta je uticalo na to da krenem u vode konsaltinga...

      Napomena 1: Ovaj članak je napisam kao podrška projektu ProfesionalnaOrijentacija.org koji u osnovi ima dodatnu edukaciju osnovaca i srednjoškolaca kao podršku pojednostavljanju odabira dalje edukacije u sistemu formalnog školstva. O ovoj temi preporučujem da pročitate tekstove Vladimira Prelovca, Tatjane Vehovec, Sandre Simonović i Marte Denić, a probleme koje stvara neadekvatna priprema učenika za buduću profesionalnu orijentaciju možete pročitati npr. u ovom novinarskom tekstu.     Napomena 2: Slika je preuzeta odavde.

    multi-channel-attribution-across-multiple_screens

    Od 2001. g. IAB je nekoliko godina promovisao Cross Media Optimization Study (XMOS) kao prvi ozbiljniji pokušaj stavljanja u fokus zajedničkog korišćenja različitih kanala promocije (online i offline) i njihove optimizacije u cilju povećanja efekata svih promotivnih aktivnosti u organizaciji. U mom članku iz 2008. g. pominjem pojmove Six Sigma Marketing i Marketing Operations Management kao metodologije koje za osnovu imaju efekte (ROI) kroz različite vrste kanala komunikacije. U poslednje dve godine, a naročito u 2012. g. fokus različitih promotivnih aktivnosti se polako ali sigurno uvodi u vode praćenja efekata raznorodnih kanala komunikacije, naročito od kada je postalo očigledno da postoje tzv. osobe sa četiri ekrana ("four screen" people - TV, desktop, tablets, smart phones) koji Internet koriste uporedo preko različitih uređaja. U praksi se ispostavilo da je pretpostavka kako osoba vidi neku informaciju o proizvodu i zatim je kupi sasvim pogrešna i da danas korisnici definitivno pregledaju iste sadržaje preko različitih naprava tako što jednom dođu na sajt preko telefona, drugi put preko tableta, a npr. kupe proizvod preko kompjutera. Ova pojava se naziva Multi-Channel Attribution, Across Multiple Screens (MCA-AMS) i ona opisuje raznorodne načine kako korisnici npr. putem pretrage na tabletu, pa zatim otvaranja sajta na telefonu, ponovnog pretraživanja na laptopu i kliktanja Google reklame dolaze do proiz voda koji kupuju. Od "poslednjeg klika" do učešća pojedinog kanala komunikacije u efektima promocije Najvažnija stvar koja se dešava naročito ove godine jeste objašnjenje razlike u praćenju efekata koji su bliski samoj konverziji - last click attribution (šta je to što je doprinelo konverziji), do praćenja celokupne interakcije korisnika kroz različite platforme i sisteme komunikacije i određivanja pojedinačnog doprinosa kanala komunikacije samoj konverziji - Marketing Attribution (sve važne marketing konferencije ove godine su prepune tema iz oblasti multi-channel i attribution marketinga). U osnovi, Marketing Attribution predstavlja merenje uticaja različitih kanala komunikacije koji su rezultirali nekoj konverziji, odnosno prati se ponašanje korisnika kroz različite kanale komunikacije koji su doveli do konverzije. Potrebno je razlikovati nekoliko vrsta kombinacije različitih kanala komunikacije (Multi-Channel) koji su doprineli traženoj akciji korisnika:
    • Doprinos offline promotivnih aktivnosti online prodaji.
    • Doprinos online promotivnih aktivnosti offline prodaji.
    • Doprinos različitih kanala online promotivnih aktivnosti online prodaji.
    • Doprinos usaglašavanja različitih promotivnih aktivnosti na raznorodnim platformama (npr. Web, FB, Mobile) određenim konverzijama.
    • ITD.
    U kontekstu raznorodnih online aktivnosti koje doprinose konverzijama, od pre nekoliko meseci Google Analytics je pustio Multi-Channel Funnels, a ima opis kako preko GA raditi modeliranje doprinosa raznorodnih kanala online komunikacije (Attribution Modeling). Obavezno pogledati White Paper koji je uradio Google i Econsultancy na temu Marketing Attribution istraživanja po kompanijama. Važno je da se na prethodnim primera vidi da se za početak može raditi ozbiljnija analiza doprinosa samih online kanala komunikacije, i na koji način se ovakvi kanali preklapaju, da li ih je moguće optimizovati i napraviti najbolji odnos uloženih sredstava i efekata online aktivnosti. Istraživanja pokazuju da je glavni razlog za početak primene Marketing Attribution principa praćenja efekata raznorodnih kanala komunikacije sve značajnije učešće mobilnih platformi i društvenih medija i praćenje njihovog uticaja na konverzije. Na kraju ovog teksta preporučujem "reality check" o ovoj oblasti iz pera Avinasha Kaushika, vodećeg stručnjaka iz oblasti Web analitike. U osnovi, kod nas je prvo potrebno da se kvalitetno nauči značenje i relano praćenje samih konverzija (tzv. last-click analiza), pa kada se to savlada, a tek onda da se stvari "dodatno komplikuju" sa "tamo nekim dodatnim doprinosima" efektima promocije, uključujući i napredne sisteme dodavanja rezultata offline prodajnih efekata.

    kickstarter-beograd

    U sklopu akcije "Ima posla i para" u ovom tekstu je fokus na jednostavnim mogućnostima finansiranja projekata, sa akcentom na veoma aktuelni sistem finansiranja od strane zainteresovanih pojedinaca pod nazivom CrowdFunding. Investicije odmah - Balkan Venture Forum, FundraiseIT i investicioni fond Eleven U narednih nekoliko dana možete u Beogradu videti na koji način je ipak moguće doći do veoma legalnih i sigurnih investicija (za one koji misle da će na neki način biti prevareni), i to FundraiseIT događaj 16.11. i Balkan Venture Forum 22.-23.11. (BKF 2012). U slučaju događaja BVF 2012 od preko 120 kompanija koje su učestvovale u konkursu za odabir projekata kojima će se kroz takmičenje  biti u prilici da dobiju sredstva od respektabilnih investicionih fondova, odabrano je 43 projekta da učestvuju u završnici ovog događaja 22. i 23. novembra. Konferencija FundraiseIT daje mogućnost zainteresovanim za finasiranje svojih projekata da nauče šta je važno znati da bi ste bili u situaciji da realno dođete do sredstava za finasiranje. Ako nemate u ovo vreme dovoljno vremena (i/ili sredstava) da prisustvujete ovim događajima, svakako možete da se obratite Vukašinu Stojkovu koji zvanično obavlja posao pronalaženja Startup kompanija za finasiranje u korist investicionog fonda Eleven. Očigledno je da samo na osnovu ovih primera (a ovakvih vesti će u narednom periodu će biti sve više) ne može više da se tvrdi kako "ovde nema para", jer to jednostavno nije tačno! Ako želite sredstva ali ne i investitore-suvlasnike: CrowdFunding O pojmu CrowdFunding u poslednje vreme se sve češće piše i na srpskom jeziku, pa vam skrećem pažnju da pročitate sledeće članke: - Šta je Crowdfunding, iliti: dinar po dinar… - PREKO KICKSTARTERA DO 10 MILIONA DOLARA INVESTICIJE - Crowdfunding (Gaming) renesansa - Šta su...crowdsourcing i crowdfunding mehanizmi? Teorija CrowdFunding sistema investiranja projekata kaže da veliki broj zainteresovanih pojedinaca, običnih osoba može da se okupi na Internetu oko neke ideje i da prema svojim mogućnostima finasira neki projekat koji svojim sredstvima želi da pomogne. Prvi ozbiljan primer prikupljanja sredstava od pojedinaca putem Interneta jeste online FundRaising kampanja u predsedničkoj kampanji 2008. g. kada je Obama prikupio preko 4 mil dolara putem malih donacija od pojedinaca preko Interneta. U međuvremenu, CrowdFunding model na Internetu je evoluirao u nekoliko (najčešćih) pravaca: Upravo primeri servisa Kickstarter i Indiegogo su najinteresantniji sa aspekta investicija koje ne zahtevaju od vas da dajete udeo u vašoj kompaniji/projektu da biste dobili sredstva. Možda ste servis Indiegogo videli kada je i kod nas bila aktuelna vest o finasiranju kreiranja Teslinog muzeja u SAD, obzirom da su sredstva za taj muzej upravo prikupljena preko ovog servisa. Ove platforme za finansiranje se već uveliko koriste u ovim krajevima, što možete videti na primerima Kickstartera za Beograd ili Indiegogo za Beograd. Interesantan je primer investiranja u film "Ozon", koji su propratili i ovdašnji mediji. Poslovni model oko servisa Kickstarter i Indiegogo u osnovi predstvlja platformu za e-trgovinu (!) gde zainteresovani za finasiranje biraju neki od predefinisanih iznosa za finasiranje (npr. 5$, 25$, 50$, 250$...) i za tu vrednost zainteresovani za finasiranje praktično kupuje neki proizvod/uslugu ili suvenir. U slučaju servisa Indiegogo, moguće je pored ovog modela obezbediti i klasične donacije. Prethodno znači da vi praktično postavljate svoj projekat kao prodajnu priču, gde ako zainteresujete potencijalne investitore (vašom pričom, urađenim delom priče, proizvodom u nekoj fazi, itd. - pogledati primere uspešno finasiranih projekata na ovim servisima), vi njima prodajete same proizvode i/ili usluge koje još niste kreirali za određeni iznos, ili prodajete neke suvenire u vezi sa vašim projektom (majice, kape, šolje...). Najinteresantniji momenat kod ovog poslovnog modela jeste na koji se način obezbeđuje da se ovde potencijalni investitori ne prevare:
  • Investitor sam odabira koji će projekat investirati.
  • Vi kao investitor kupujete nešto konkretno za iznos investicije koju ste spremni da date.
  • Vlasnik projekta dobija prikupljena sredstva samo pod uslovom da je za dati ograničeni period vremena sakupio minimalno sumu sredstava koju je i tražio! Ako iznos investicija ne dosegne naznačenu sumu od strane vlasnika projekta, investitorima se vraćaju pare.
  • Prethodno znači da vlasnik projekta mora veoma dobro da razmisli koliko sredstava da traži za projekat, odnosno da taj iznos bude što realniji, jer ako za ograničeni vremenski period ima makar i 1$ manje od predviđenog iznosa, finasiranje se smatra neuspešnim. Upravo, odabir načina predstavljanja projekta i onoga šta tačno prodajete potencijalnim investitorima opredeljuje da li ćete uspešno finasirati projekat na ovaj način ili ne. Mogu da najavim jedan ozbiljan projekat ovog tipa koji će "osvanuti" kod nas u narednim mesecima. Napomena: Treba dobro razmisliti da vam možda ipak nije bolje da finasirate projekat preko investicionih fondova, jer u ovom slučaju dobijate ozbiljnu pomoć u upravljanju kompanijom i projektima (management), što je u slučaju početničkih kompanija (Startup) jedan od najčešćih problema. Naravno, možda uspete da finasirate projekat i preko predstavljenih platformi, ali i putem investitora.  

    business-development1

    U poslednjih nekoliko meseci sve češće u razgovoru sa određenim osobama čujem da se nalaze na poziciji ili traže poslovnu poziciju biznis developera (business development), a kako to obično biva u sličnim situacijama (npr. 2008. g. ste mogli da pročitate vesti na SR o cloud computingu, ali nigde i objašnjenje šta je to), nisam nešto primetio da postoji neko objašnjenje šta je uopšte business development. "Razvoj posla" nije drugo ime za prodajnu poslovnu poziciju, ali ima velike veze sa prodajom Iako priča o biznis developmentu (business development bukvalno prevedeno znači razvoj posla) na engleskom postoji već godinama, aktuelnost ove tematike se može videti i na primeru magazina Forbes, gde je u martu ove godine osvanuo članak pod nazivom "Šta je tačno Business Development?". Prema Wikipediji:
    Business Development predstavlja razvoj i implementaciju zadataka i procedura koje omogućuju rast kompanije. (A subset of the fields of Business and commerce, business development comprises a number of tasks and processes generally aiming at developing and implementing growth opportunities.)
    Prema pomenutom članku iz magazina Forbes:
    Business Development predstavlja  kreiranje dugoročne vrednosti za organizaciju u odnosu na klijente, tržišta i poslovne odnose. (Business development is the creation of long-term value for an organization from customers, markets, and relationships.)
    Kako se može videti i u pomenutom članku, ali i u mnogim drugim tekstovima, kao i u samim ponudama za posao, najveći broj ovakvih poslovnih pozicija predstavlja samo drugačije (čini se - bolje) ime za prodavca, direktora prodaje, i sl., odnosno biznis development se često poistovećuje s prodajom. Kao što se može videti na prikazoj grafici u ovom tekstu (by MustardMarketing), pored razvoja/unapređenja prodajne funkcije, business development u sebi sadrži i poslove u vezi razvojem poslovnih procesa, razvojem proizvoda/usluga, itd. Šta je sve Biznis Development? U zavisnosti od vrste kompanije, oblasti poslovanja, stanja tržišta i konkurencije (...) zavise i načini kako ostvarititi strategiju dugoročnog rasta kompanija. Najozbiljniji načini poslovnog dugoročnog razvoja ogledaju se u konstantnom razvoju inovacija (Research & Development - R&D), gde su najpoznatiji primeri npr. Apple sa svojim iPod, iPhone, iPad uređajima, ili npr. studija slučaja P&G sa spekta povećanja poslovnih mogućnosti (business growth) putem implementacije inovacija u postojeću poslovnu praksu. Najčešći načini upotrebe Business Development strategije u praksi jesu različite varijante kreiranja partnerstva među kompanijama koja za posledicu imaju tzv. diversifikaciju portfolija, odnosno ulaske na druga tržišta i/ili druge privredne grane. Jedan od poznatih primera ovakvih partnerstva je iPod-Nike dil, a slične primere možete detaljnije proučiti u tekstu Setha Godina na temu razumevanja poslovnog razvoja. Nalaženje novih načina prodaje, ili osmišljavanje drugačijih načina prodaje predstavlja jednu od čestih karakteristika uspešnih Business Development implementacija u slučaju manjih (Internet) kompanija, kao što se to može videti na primerima uspešnih modela prodaje Google adWords, ili Facebook SocialAd, koji nisu postojali u takvom obliku pre nego što su se pojavili kao modeli prodaje u ovim kompanijama. U slučaju Twittera, upravo pronalaženje adekvatnog modela prodaje, odnosno unovčavanje pogućnosti Twitter platforme predstavlja jedan od najznačajnijih zadataka ove kompanije. U slučaju Internet startup kompanija najčešći slučajevi Business Developmenta se zasnivaju na prilagođenju ili izmeni proizvoda/usluga u kontekstu pronalaženja načina da bi se našlo više načina prodaje (tzv. revenue stream diversification - primer Zynga). Business Development primer Trust-HR.com (2006/2007) Upravo kod osmišljavanja ili ranog testiranja novih proizvoda i/ili usluga (naročito kod startup kompanija), često se radi kompletna redefinicija poslovnog podela, da bi takav imao dugoročno smislene modele poslovanja i zarade. Primer jedne ovakve redefinicije početke ideje u projekat koji je kasnije otkupljen u Srbiji, može se videti u slučaju sajta Trust-HR.com, koji je 2007. g. otkupila kompanija Infostud, i koji je kasnije postao osnova za njihov servis Moj Tim. U ovom slučaju, Nataša Šovljanski koja je autor pomenutog servisa je od početne ideje da prodaje različitih HR alata za zaposlene iz oblasti ljudskih resursa, napravila je kompletan pretplatnički servis sa člancima za javni (besplatni deo sajta) - HR magazin, kao i tekstove i alate za zaštićeni deo sajta - uz godišnju pretplatu (redefinicija poslovnog modela i modela prodaje kao Business Development Consulting). U roku od 18 meseci od puštanja ovog servisa, praktično sve kompanije koje imaju razvijene službe za ljudske resurse su koristile ovaj servis, što je i bio povod da Infostud kupi Trust-HR.com 2007. g. kao zvaničnu prvu domaću "dot com kupovinu" u Srbiji. (Online) Business Development Consulting Praktično, kao jedan od najčešćih poslova koje radim u svojoj konsalting praksi za kompanije koje tek planiraju da krenu u online biznis, kao i za one koje su već krenule, upravo jeste Business Development, a na ovu temu studenti Specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja rade rad kao ispit na predmetu E-marketing. U sklopu kompanije Internet Group, ovaj segment aktivnosti se nalazi u rupi usluga pod nazivom "Osmišljavanje online nastupa". Savet: Za vas koji ste zainteresovani da radite na poslu Biznis developera, preporučljivo je pored već linkovanih članaka u ovom tekstu da pročitate i veoma detaljno uputstvo o potrebnim veštinama za poslovnu poziciju Business Developera na sajtu Mashable.

    Webinar-Steal_My_Idea-300x300

    Kao što sam najavio, nastavljam serijal tekstova sa tematikom "Ima i posla i para" (#imaiposlaipara) iz razloga podizanja svesti o mogućnostima ličnog anažovanja na kreiranju i implementaciji sopstvenih projekata koji mogu a omoguće samozapošljavanje. Ako osećate potrebu i želju, moždete se i sami priključiti ovoj akciji sa vašim sadržajima na temu podsticanja ljudi da je potpuno netačna floskula "nema ni posla ni para". Da li će investitori ukrasti vašu ideju? Ispostavilo se da u državama kao što je Srbija, gde ne postoji dugogodišnja tradicija dolaženja do sredstava preko investitora (pojedinačnih investitora ili investicionih organizacija), da je najveći problem povećanja broja projekata koji se finansiraju strah da će investitor ukrasti ideju, umesto da uloži sredstva u nju. O ovoj temi se puno priča i u državama kao što je SAD, gde postoji višedecenijska praksa investiranja u raznorodne projekte od strane privatnih investitora, i kako to obično u bilo kojoj oblasti biva - razlozi za strah su uvek vezani za nedostatak znanja iz datih oblasti.
    Npr. dete od 4-5 g. ako samostalno prelazi neki bulevar, to može da bude veoma lako situacija sa smrtnim ishodom. Pitanje je da li se generalno prelazak neke ulice smatra aktivnošću koja je veoma rizična? Ako prelazite ulicu gde ne treba i ako ne pazite - jeste rizična aktivnost!
    U slučaju pronalaženja investitora za ostvarenje vaše ideje, svakako je potrebno da povedete računa o nekoliko veoma važnih detalja da biste bili sigurniji u to da vas neće pokrasti:
  • Koliko su investitori kredibilni, odnosno da li se radi o nekim "sumnjivim likovima". Kakve su reference investitorima u prethodnim projektima, koji su to projekti, iz kojih oblasti... Kada birate investitore, svakako je poželjno da se raspitate o njima.
  • Kada šaljete predlog projekta na "neviđeno", prezentacija ili dokument treba da izgleda dovoljno primamljivo, ali ne sa previše detalja kako se to konkretno postiže.
  • Bez obzira što to tako ne izgleda, u Srbiji je sve efikasnije štititi se Zakonom o autorskim i srodnim pravima, što u osnovnom slučaju znači da ako imate detaljan dokument za koji se može dokazati vlasništvo i datum kreiranja, postoje velike šanse da se eventualna krađa opisane ideje spreči, odnosno da se eventualni kradljivac uspešno spreči tužbom sa pozitivnim ishodom. U ovakvom slučaju je problem vreme koje će biti potrošeno da se pravda desi, i zato je bolje pronaći pouzdane investitore.
  • Ako vaša ideja u sebi ima inovativne sedmente, ona se u Srbiji može zaštititi tzv. malim i velikim patentima. I u prethodnom i u ovom slučaju potrebno je kontaktirati adekvatne pravnike koji vam mogu pomoći da osigurate vašu ideju od eventualne krađe.
  • Kada ste došli do ozbiljnih investitora, i proverili ste ih, praksa pokazuje da i dalje postoji strah od krađe ideje... U ovom slučaju bi trebalo da znate kako funkcionišu ozbiljni investitori:
    • Investitori imaju pare da bi ih uložili i zaradili više od projekata koji finansiraju nego što bi dobili para stavljanjem na oročenu štednju u banci. Oni ne žele da rade i samostalno razvijaju vaš projekat (imaju druga posla), oni žele da daju pare i da posle nekog vremena dobiju"oplođeni kapital". Ako vi vašom idejom i vašim radom to možete da ostvarite njima, zašto bi oni vama krali vašu ideju?
    • Investitori vam mogu pomoći da ostvarite uspešno vašu ideju poslovnim savetima, čak i angažovanjem dodatnih osoba koje su potrebne za uspešno razvijanje projekta, a ako vi doprinosite uspehu istog projekta, zašto biste bili "izbačeni", odnosno pokradeni?
    • Potpuno je druga priča procena vrednosti vašeg projekta, i u tom kontekstu vrednost uloga koji daju investitori, i koliko od vrednosti/udela u projektu/kompaniji vama ostaje. Idealna je varijanta da se informišete na više različitih mesta, da napravite što realniju procenu vrednosti vašeg projekta, i ako investitor pristane na date uslove (u osnovi, ovde se radi o trgovini procenama uspeha, i njihovoj vrednosti), i ako vi pristanete - kada kreirate zvaničnu kompaniju sa ugovorenim procentima, generalno ste zaštićeni vašim osnovačkim ulogom/procentom učešća u vlasništvu. Savet je da se ozbiljno informišete/naučite kako funkcioniše investicioni biznis sa aspekta većeg broja krugova investicija,na koji način i kako se upravlja padom procenata učešća u vlasništvu i sl.
    Posebno za vas važan detalj u celokupnoj priči o investitorima i investiranju jeste procena koliko je vaša sjajna ideja i objektivno "sjajna", odnosno da li je poslovno izvodljiva, da li donosi dovoljno prihoda da bi bila interesantna investitorima uopšte. Ono što svakako dobijate od kredibilnih investitora jeste objektivna procena vaše ideje. Ako investitor da sredstva za razvoj ovakve ideje, znači da je ona stvarno sjajna. Da li će ona u praksi i doneti očekivane rezultate - to zavisi od realizacije, a ne od toga da li je ideja sjajna ili ne.
    Savet: Nemojte da vaš strah od toga da budete pokradeni bude dobar izgovor da ne ostvarite vašu sjajnu ideju...
    Napomena: Da kao i u prethodnim postovima dodam konkretnu informaciju o tome gde se mogu naći pare: 22. i 23. novembra u Beogradu se održava Balkan Venture Forum sa većim brojem investitora iz Evrope i SAD koji ukupno raspolažu sa kapitalom u vrednosti od preko 3 milijarde EUR. Prijavite ovde vaš projekat za investiranje. Update: Pročitajte ovaj Forbsov tekst na temu važnih VC investitora i na čega obratiti pažnju kod odabira investitora.

    Paypal

    Poslednjih nekoliko godina, a naročito u poslednjih nekoliko meseci sa razlogom se intenzivira priča o sređivanju načina plaćanja/naplate preko Interneta, što je kulminiralo na nedavnoj javnoj raspravi  (pogledati i linkove do ostalih tekstova u linkovanom članku) na temu izmena Zakona o deviznom poslovanju. Kako to ovde obično biva, radi se o kozmetičkim izmenama koje ne rešavaju osnovne probleme olakšavanja izvoznog poslovanja, iako svi političari viču u glas kako su im potrebni i izvoz i investicije... Ukratko, dok se ne desi značajno pojednostavljenje procedura izvoza, naročito na nivou izvoznih procedura finansijskih transakcija, Srbija se neće brzo razvijati u pravcu izvoza sopstvenih proizvoa i usluga. Pored Zakona o deviznom poslovanju, još je važnije promeniti Zakon o platnom prometu, koji treba da uvede i zvanično/formalno posrednike u sistemima elektronskog plaćanja, tzv. e-wallet sisteme, od kojih je jedan i čuveni PayPal. Naravno, banke su najveći protivnici uvođenja konkurencije na njihovo tržište, ako to ikako mogu da spreče, i naravno drugi još veći protivnik jeste neznanje nadležnih, koje naročito počiva u NBS (i u prethodnoj i u sadašnjoj garnituri). Razvoj E-trgovine nema nikakve veze sa računima pojedinaca u inostranstvu, poreski zakoni imaju! Razlog zbog čega se neće desiti da Vlast dozvoli primanje bilo kakvih para na račune fizičkih lica preko nekog sistema plaćanja/naplate kao što je PayPal, ili da pojedinci zakonski legalno mogu da otvaraju račune u inostranstvu, leži u činjenici da je potrebna ozbiljna reforma poreskog sistema (koji trenutno predstavlja Frankenštajn-varijaciju poreskog sistema iz SFRJ), za koju ja nisam čuo da neko u sadašnjoj Vlasti pominje na bilo koji način. Sve dok država ne može jednostavnije da prati primanja pojedinaca, odnosno da jednostavnije naplaćuje poreze od pojedinaca, do tada će postojati veliki problemi sa "sivom" ekonomijom, i problemi sa "vađenjem keša" i plaćanjem pojedinaca od strane kompanija (legalno, minimalno je 24-26% trošak plaćanja pojedinca od strane kopanije). Ako bi u ovom momentu država dozvolila naplatu pojedinaca preko nekog sistema gde je trošak takve transakcije ispod 20%, to bi automatski značilo da će taj sistem naplate postati kanal za "pranje keša". Slično važi i za račune pojedinaca u inostranstvu. Sa druge strane, PayPal će se verovatno uskoro pojaviti u Srbiji, ali na taj način što će se moći plaćati preko tog sistema, a kompanije će moći da naplaćuju svoje usluge preko istog sistema. 3 glavna razloga zašto je priča o PayPal-u preduvana Pre pomenute top liste, da napomenem da je "halabuka" oko PayPal-a u određenim segmentima veoma dobra jer već duže vreme podstiče Državu da nešto po pitanju razvoja e-trgovine konkretno i uradi. Sa druge strane, PayPal predstavlja potrebnu veoma malog segmenta aktuelnih Internet korisnika.
  • Prema grubim procenama (poznatim autoru teksta), samo do oko 5 odsto aktuelnih Internet korisnika u Srbiji bi mogao da ima realne koristi od uvođenja PayPal-a (ovim korisnicima je ovaj sistem plaćanja važan, pa su zato toliko glasni, što je generalno dobro) - oni koji trguju preko E-bay aukcija, oni koji plaćaju proizvode i usluge u inostranstvu koje se najlakše plaćaju putem ovog sistema, oni koji žele da naplaćuju svoje proizvode i usluge u privrednim granama u svetu gde se najlakše to naplaćuje preko ovog sistema. Postavlja se pitanje šta je sa onih preostalih 95 odsto?
  • U poslednjih godinu dana oko 70 odsto svih online naplata se ostvaruje plaćanjem putem poštanskih uplatnica, iako postoje i druge opcije plaćanja, uključujući i platne kartice. Ovako visok procenat naplate preko Pošte u osnovi ima veoma veliki procenat osoba koje u Srbiji ne koriste bankarski sistem za bilo kakva plaćanja. PayPal neće uticati na pad korišćenja poštanskih uplatnica u online naplati, jer se ovaj sistem vezuje za sigurnije korišćenje platnih kartica (osnova uspeha PayPal-a u svetu jeste građenje sigurne naplate putem kartica sa ovim sistemom kao posrednikom).
  • Izmene Zakona o platnom prometu su naročito važne ne zbog PayPal-a, već zbog pojave drugih e-wallet sistema koji imaju mnogo veće šanse da postanu dominantan sistem online naplate u Srbiji. Oni sistemi naplate koji u sebi podrazumevaju i upotrebu tzv. anonimnih sistema plaćanja (kao što je i gotovina anoniman sistem plaćanja - ne ostavlja trag transakciji) preuzeće određeni (nadam se veći) procenat ovih "poštanskih uplatnica", i takvi sistemi će zavladati online naplatom u Srbiji.
  • Biće uskoro dosta e-wallet sistema plaćanja/naplate, a za sada se može videti da na ovom planu imaju najveću šansu u Srbiji sistem plaćanja "Platindo" koji će uvesti Limundo.com (prednost zbog velike baze postojećih korisnika), a šanse imaju i sistem plaćanja Kiwi (dominantan ruski sistem online naplate ima šansu ako dobro urade promociju ovog sistema); i dalje šanse ima i Qvoucher, ali uz određene promene poslovne politike i sistema promocije. Već se duže vreme priča i o tome da će se još dve ili tri banke pridružiti mogućnosti online naplate platnim karticama, što bi značilo da ako prođu kako treba pomenuti Zakoni (naročito onaj o platnom prometu), u ovo vreme sledeće godine živećemo u potpuno drugačijoj Srbiji sa aspekta razvoja e-trgovine. Ako...!    

    day-rates-outsourcing

    Ogromna većina postojećih IT kompanija kod nas i u regionu, naročito one najveće, su u osnovi outsourcing kompanije (ne prodaju sopstvene proizvode u inostranstvu), odnosno njihov posao je rad za različite vrste inostranih partnera kojima je isplativije da rade sa ovdašnjim kompanijama nego sa nekim drugim kompanijama. Slična je situacija i u ostalim segmentima online poslovanja, i ovaj trend se dodatno ubrzava još od 2008.g. kada je i počela svetska finansijska kriza. U ovom kontekstu, veoma je važno znati šta je uopšte aktuelno u svetu outsourcinga, a naročito šta će biti aktuelno u narednim godinama iz razloga ubrzanog razvoja ovakvog tipa "delegiranog poslovanja" i rasta prihoda od ovog tipa posla. Kompanija Econsultancy je pre nekoliko dana objavila istraživanje na temu outsourcinga od strane različitih vrsta digitalnih agencija u Engleskoj, i ovaj dokument daje veoma dobar uvid u aktuelno stanje ovog tipa poslovanja. Kao što se može videti na uvodnoj slici, ako ste u poslu koji je interesantan kompanijama koje autsorsuju svoje online aktivnosti, cene koje se za to dobijaju nisu uopšte naivne, naročito ako se uzme u obzir da su cene ovih usluga u Engleskoj dva puta skuplje nego u SAD. Ali, bez ozbiljnog znanja pojedinačnih traženih veština i predanog rada... ništa od ovih poslova... U nastavku ovog teksta sledi još nekoliko zanimljivijih prikaza rezultata ovog istraživanja... Važno je napomenuti da od ovdašnjih IT kompanija koje su dominantno u outsourcing biznisu veoma mali broj njih direktno pravi poslove sa digitalnim agencijama koje inače predstavljaju glavni izvor ovakvih poslova, naročito u online okruženju. Ovaj trend se u poslednje četiri godine menja u korist onih ovdašnjih kompanija koje uspevaju da se na dovoljno kvalitetan način predstave ovim agencijama, što je kasnije prikazano na jednom od grafika. Prikaz oblasti koje se najviše traže za outsourcing kod digitalnih agencija govori o tome da pored opšte poznate tehničke potrebe (programiranje i dizajn), očigledno je da i u drugim oblastima postoje rezerve za outsourcing različitih aktivnosti, ako postoje adekvatna znanja za to. Kada se pregleda spisak traženih veština, ipak se vidi da se dominantno radi o programerskim veštinama, što samo potvrđuje da upravo u ovoj oblasti postoje najveće rezerve za rad na dobro plaćenim poslovima. Ovde tačno možete videti šta je potrebno učiti od veština da bi ste bili uspešni u outsourcingu. Mišljenja sam da pružanje različitih vrsta struktuiranih usluga dugoročno posmatrano predstavlja kvalitetniji segment ponuda koje se nude kao outsourcing, nego sirovo nuđenje različitih veština u najam. Ovo ne znači da tako nešto ne treba da postoji, ali... Interesantan je podatak da prema sličnom istraživanju iz 2008. g. sa 3 odsto outsourcovanih poslova u Istočnu Evropu, ovaj procenat je porastao na 13 odsto u 2012. g. U ovom grafiku se vidi i odgovor na pitanje iz kog razloga ovdašnje outsourcing kompanije najčešće rade indirektno predstavljene tipove poslova - najveći procenat outsourcinga se radi iz Engleske, gde ove kompanije dodatno unajmljuju pojedince i kompanije iz drugih država (što se može videti po cenama rada koje postižu ovdašnje kompanije - daleko su od cena predstavljenih u gornjoj tabeli)... Zaključak Engleska je veoma značajno outsorcing tržište na svetskom nivou, što znači da je konkurencija za outsourcing toliko ozbiljna da samo najolje kompanije mogu godinama da posluju za potrebe ovog tržišta. Preporuka je da prvo "nakupite" dovoljno znanja i iskustva iz željenih oblasti, pa da tek onda da date ponude za ovakvo i slična outsourcing tržišta.  

    insajder tw

    U poslednja dva dana ne stišava se "buka" oko komunikacije na Tviter nalogu emisije Insajder. Redakcija ove emisije koja je stala iza "slobodnih", "Anti-PR" i ostalih reakcija preko ovog naloga, preko kojeg "mora biti napadnut svako ko ima nešto protiv Insajdera, jer se tako brani od laži". U osnovi jesu potpuno "bespredmetne gluposti" oko problema u komunikaciji online, umesto da se raspravlja o samoj emisiji "Patriotska pljačka". Da li je u sklopu emisija na TV-u dozvoljeno psovanje, vređanje..? Zašto bi takav govor bio sasvim normalna stvar na društvenim mrežama? Kada se neko obraća preko TV-a sasvim je normalno da se to tumači kao javni nastup, a nije normalno da se online komunikacija naziva javnim nastupom? Ostrašćeni dijalozi u vezi sa podrškom Insajderu su sasvim u redu u okruženju u kojem ova veoma važna emisija funkcioniše, i ona predstavlja referentnu tačku našeg novinarstva godinama. Da li onda ovakav status ove emisije opravdava bilo kakvu vrstu bahatog ponašanja - "jer mi se može"? Online konverzacija nije nimalo jednostavna tekovina savremene civilizacije i ona se uči, i veoma je različita od samog posla novinara i novinarstva, iako je i u jednom i u drugom slučaju reč o javnom nastupu. Nepoznavanje kulture online dijaloga ne znači da "nas ne interesuje PR", i da je pljuvanje i vređanje neistomišljenika bilo čime opravdano. Ako postoji referentnost u javnom nastupu na TV-u, zašto je problem da referentnost postoji i u online konverzaciji? Biti "slobodan" ne znači moći raditi šta hoćeš - to je anarhija. "Čini šta te je volja i neka ti to bude jedini zakon" - Alister Krouli. Ekipi Insajdera preporučujem (kao i još neki) da se o svom online nastupu na društvenim mrežama posavetuju sa Suzanom Trninić koja predstavlja verovatno najbolji domaći primer kako bi novinari trebali da koriste društvene mreže u konverzaciji.    

    reputation-capital

    Pre tri godine (2009.) pisao sam na temu trenda razmatranja kapitala na društvenim medijima, čiji je smisao da se definiše koja je to vrednost aktivnosti i ostvarenih veza putem društvenih medija koju imaju pojedinci i organizacije. Upravo ostvarenje vrednosti svojim online aktivnostima dovodi do ponovnog redefinisanja pojma ekonomije reputacije (ekonomija poverenja), koji predstavlja meru  izgradnje online poverenja. P2P Marketplaces - Collaborative Consumption - Masovna razmena u cilju potrošnje (zajednička potrošnja?) U poslednje 2 godine doživljavamo pravu revoluciju u razvoju hiljade servisa koji omogućuju pojedincima da međusobno razmenjuju, rentiraju, menjaju (...) svoje stvari, proizvode, usluge. Termin Collaborative Consumption (kolaborativna potrošnja) 2010 godine magazin Time je proglasio za jednu od ideja koje mogu promeniti svet (ovdašnji tekst na ovu temu). Neki smatraju da će ovaj trend u narednom periodu postati  toliko važan, da nazivaju vreme posle industrijskog doba - doba kolaboracije. U celom svetu (ali ne baš puno i kod nas) sve su popularniji servisi kao što je:
    • AirBnB.com - Iznajmite višak vašeg stambenog prostora, ili nađite povoljno smeštaj u preko 190 država. Primer ponude iz Novog Sada.
    • ExchangeZones.com - Želite li da zamenite stan/kuću s nekim na određeno vreme?
    • FreeCycle.org - Želite li besplatno da razmenite poklone ili date stvari koje vam ne trebaju? Primer ponude iz Beograda.
    • Kiva.org - Društveno pozajmljivanje sredstava.
    • Paperbackswap.com - Servis za besplatnu razmenu knjiga
    • ...
    Na primeru koji možete videti u gornjem videu, prikazuju se vidovi korišćenja servisa koji spajaju pojedinačne potrebe korisnika za potrebe unapređenja javnih usluga po gradovima. Collaborative Consumption projekti su zasnovani na korišćenju online servisa koji omogućuju jednostavno povezivanje pojedinaca (Peer to Peer - P2P) u mreže sa tačno određenim ciljevima te mreže - P2P Networks. Collaborative Consumption i Srbija Kao što se moglo videti u nekoliko primera (ima ih još) u Srbiji se ovakvi servisi već koriste, iako praktično da nema domaćih servisa ovog tipa. U kontekstu prethodne teme o pronalaženju sredstava za online projekte, jedan od tipova servisa koji je zasnovan na pojedinačnim donacijama ljudi koji veruju da će se projekat i desiti (CrowdFunding - pisaću posebno o ovoj temi) jeste i npr. KickStarter.com, na kojem je trenutno aktuelna ponuda za finasiranje ovdašnjeg filma od strane pojedinaca iz celog sveta. Moje je mišljenje da postoji velika šansa za kreiranje uspešnog domaćeg projekta iz oblasti, i da povezivanje ideja koje su u vezi sa projektima koji međusobno povezuju ljude koji na osnovu toga obavljaju određene razmene definitivno predstavlja buduće uspešne projekte u Srbiji, za koje se mogu pronaći i investitori... Evolucija poverenja - Reputation Capital U poslednjih nekoliko godina, intenzivno korišćenje društvenih mreža od strane velikog broja osoba dovelo je do jedne veoma važne pozitivne pojave:
    Sve veći broj osoba lakše procenjuje koliko može da veruje potpunim strancima. U nekim slučajevima mnogo više se veruje osobama koje nikada niste uživo videli, u odnosu na sve prijatelje koje poznajete ceo život...
    Upravo ovaj razvoj načina procene poverenja u nepoznate osobe je omogućio da imaju smisla pomenuti servisi koji povezuju pojedince iz svih krajeva sveta radi ostvarivanja neke razmene. Od pojedinačnih merenja uticaja pojedinaca sa aspekta njihove mogućnosti uspešnog prenosa neke poruke na daljinu (npr. servisi Klout.com ili PeerIndex.net) koji je u fokusu kapitala koji kreiraju društveni mediji, sada dolazimo u situaciju da poverenje koje se ostvaruje između pojedinaca online postane mera uspeha projekata i različitih vrsta razmena koje se obavljaju i van Interneta. Reputacioni kapital (Reputation Capital). U osovni svih opisanih sistema personalne razmene dobara, proizvoda i usluga stoji način kako je moguće izgraditi sistem merenja  verovanja/poverenja (Reputation System) koji je potreban da biste npr. potpunom strancu iznajmili vaš stan/kuću u zamenu za stan/kuću te osobe. Ovakvi sistemi postoje već godinama, i mogu se videti na servisima kao što je Ebay, Amazon (...), ali i na domaćim servisima kao što je npr. Limundo.com. Na svim ovim servisima pojedinac ima određene ocene na osnovu kojih se možete opredeliti koliko ćete tom pojedincu verovati. Ideja koja stoji u osnovi termina Reputation Capital jeste da se različite prethodne istorije korišćenja različitih servisa mogu iskoristiti za utvrđivanje poverenja u određenu osobu koja prvi put kreira nalog na nekom trećem servisu. Kao i u slučaju reditne istorije pojedinca (čak i u Srbiji) vama je omogućeno ili onemogućeno da u nekoj banci uzmete kredit. Kao što se u prethodnom videu može videti (obavezno pogledajte ovo TED predavanje), Rachel Botsman (autorka knjige "What's Mine Is Yours: The Rise of Collaborative Consumption") pominje da prema njenom mišljenju razvoj poverenja u pojedince putem prikazanih servisa za razmenu dobara će na kraju dovesti do kreiranja "valute" koja je sačinjena od reputacije pojedinca, i koja će biti bolja mera za npr. kreditni rejting, nego što je to sada slučaj. Naravno, još smo daleko od tog vremena gde će banke preuzeti mere ovakvog rejtinga na osnovu izgradnje poverenja u online zajednicama, i postoji puno problema koji su u vezi sa realnim i stalnim pokušajima prevara sa aktuelnim sistemima rejtinga, da ne pominjemo probleme privatnosti, ali razvoj tehnologije neumitno ide u pravcu objedinjenja određenih tipova podataka o ličnosti koji će istima omogućiti da iskoristeprednosti svojih prethodno ostvarenih rejtinga u poverenju. Ako želite još toga da saznate o temi Reputation Capital, preporučujem da pročitate tekst "Welcome to the new reputation economy" iz časopisa Wired, kao i tekst "Reputation Capital and the Dawn of the New Era of Credentialing" iz Huffington Post-a.  
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37