Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pre godinu dana napisao sam istoimeni tekst sa veoma kvalitetnim komentarima, koji na (možda) neutralan način opisuje situaciju sa načinima kako blogeri praktično doživljavaju svoje komentare i na koji ih način “nagrađuju”.

Ovaj put bih hteo da napišem šta realno mislim o različitim tipovima komentarisanja, bez obzira da li se radi o nekom poslovnom, stručnom, profesionalnom, ili zabavnom/opuštenom blogu, u odnosu na efekte koji različiti tipovi dijaloga imaju na SVE posetioce bloga.

Veoma je bitno razlikovati šta znači efektivno korišćenje nekog kanala komunikacije na osnovu sopstvenog osećaja, a sasvim je drugo korišćenje kanala komunikacije u odnosu na iskustva iz postojeće najbolje prakse.

U osnovi, pod vođenjem bloga podrazumeva se nekoliko bitnih aktivnosti:

Ove četiri aktivnosti čine pravo blogovanje i blogera, i ovo je praktično i odgovor na pitanje zašto veliki broj blogova klasičnih medija i nisu pravi blogovi – obično nedostaje neka od navedenih komponenti blogovanja (zato se ovakvi blogovi obično i ne nalaze na blog top-listama).

S jedne strane, na blogovima klasičnih medija veoma retko ćete imati priliku da vidite komentare samog autora bloga, naročito ako se radi o novinaru – oni nemaju naviku da nešto rade sa člankom kada ga završe i pošalju…

Sa druge strane sasvim je uobičajeno da su novi blogeri veoma zahvalni na svakom komentaru, pa iste i komentarišu. Najčešće, aktivnost komentarisanja svakog komentara tokom vremena prerasta u naviku koja ima i načelno dobru osnovu – “eto, kulturno je zahvaliti se svakome ko je uložio trud da nešto prokomentariše na mom blogu”.

Pravite žurku sa nekoliko desetina ili stotina zvanica…

Zamislite situaciju da u vašoj kući/stanu pravite “žurku/sedeljku” u kojoj pokrećete neku temu i vaši gosti kreću u razgovor. Postavlja se pitanje da li je baš potrebno svakome da odgovorite ako je nešto izrekao, naročito kada se ceo ovakav razgovor posmatra iz perspektive onih koji su prisutni ali se nisu uključili u razgovor?

Poenta ove priče je u činjenici da UVEK postoji veći broj posetilaca vašeg bloga koji ne komentarišu u odnosu na one koji komentarišu! Kako njima ide čitanje posta sa navedenim tipovima komentara – to je pitanje?

Stav blogera bi trebalo da je kreiran u samom blog postu, a suviše često uzvraćanje komentara od strane vlasnika bloga remeti kontinuitet čitanja bloga – stav blogera, i nakon toga mišljenja posetilaca.

Ne znam kako to izgleda vama, ali meni posebno smeta varijanta kada vlasnik bloga odgovara odjednom na veći broj komentara tako da pojedinačni odgovor za pojedinačnog komentatora stavlja u poseban komentar (jedan za drugim)! Kako vama izgleda 6-7, ili 10 komentara na nekom blog postu koje je zaredom ostavio vlasnik bloga?

Prethodno ne znači da bloger ne treba uopšte da komentariše na svom blogu, ali sigurno ne treba da to radi posle svakog komentara posetioca bloga, ili da napravi npr. u bruto iznosu 20 komentara zaredom.

Kompromisno rešenje je ono što koristi određeni broj ovdašnjih blogera koji se zahvaljuju svima koji komentarišu – sačekajte, pa u jednom komentaru odgovorite na pristigle komentare, pa opet sačekajte – i ponovo. Takođe, dopada mi se način zahvaljivanja blog-komentatora kako je to priredila Charolija u dva dela, ili Mala breskva…

Kompanija Google će se prvi put zvanično pojaviti u Srbiji na predstojećoj 10. jubilarnoj konferenciji E-TRGOVINA 2010. Predstavnik kompanije Google menadžer za Adriatic regiju g-din Hrabren Suknaić održaće jedno od keynote predavanja u okviru programa konferencije.

Drugog dana konferencije (četvrtak 22.04.) u toku popodneva biće održana Google radionica sa četiri segmenta na temu korišćenja sistema oglašavanja Google AdWords:

1) Kvalitetna struktura AdWords naloga
2) AdWords alati i izveštaji
3) Praćenje konverzija i optimizacija kroz AdWords i Analytics
4) AdWords najbolji primeri iz prakse

Ova radionica je namenjena svima koji su zainteresovani da se detaljnije upoznaju sa načinima unapredjenja efekata oglašavanja korišćenjem sistema Google AdWords.

Kotizacija za prisustvo Google radionici iznosi 6500 dinara, dok je za učesnike konferencije E-trgovina 2010 omogućeno prisustvo sa povlašćenom cenom kotizacije od 1200 dinara.

Detaljnije o prisustvu kompanije Google i prijava za Google radionicu na sajtu Etrgovina.org.

Pre nešto više od nedelju dana primetio sam pojavu ovdašnjih lokalnih rezultata pretraživanja za firme na Google-u (i za Google.com i Google.rs). Google to ovde naziva: “Rezultati pretraživanja lokalnih preduzeća za upit…”

Kao što se može videti, u konkretnom upitu za auto servise u Novom Sadu nema za sada baš puno rezultata pretraživanja (za Beograd ima trenutno još manje). Kada se pogledaju linkovani lokalni rezultati pretraživanja na Google Maps, dobija se nešto više firmi:

Činjenica je da za sada nema baš puno oblasti u kojima se prikazuju ovi rezultati, što je uglavnom uslovljeno činjenicom da nije veliki broj ovdašnjih korisnika koji prave svoje Google mape (Google trenutno najviše uzima upravo mape koje su korisnici izradili u sklopu servisa Google Maps).

Pojava ovakvih rezultata pretraživanja na Google-u je veoma bitna sa aspekta SEO optimizacije, jer će se uskoro pojaviti veliki broj rezultata pretraživanja ovog tipa koji će potpuno promeniti preraspodelu poseta sa Google-a. Kako to izgleda možete videti na ovom primeru:

Kada postoji veliki broj reklama, uključujući i mapu, čak i ako je vaš rezultat pretraživanja prvi, isti neće biti vidljiv u prvom prozoru stranice sa rezultatima pretraživanja, što ima za posledicu dramatično smanjenje broja klikova,   naročito za različite vrste poslovnih adresara, direktorijuma i sl. Upravo ovakvi rezultati pretraživanja inače obično dominiraju pri pretragama lokalnih firmi.

Posebno je interesanta priča o tome kako prvo uopšte da se pojave ovakvi rezultati pretraživanja za različita mesta, a nakon toga i da se vaša firma nađe na mapi koja donosi posećenost.

Google naravno i prodaje pozicije na ovakvim rezultatima pretaživanja za razvijenija tržišta (pratiti opciju local search u AdWords-u)… Pa vi vidite gde i na koje sve načine Google zarađuje

Tokom decembra 2009. i januara 2010. g. kompanije E-consultancy i Online Marketing Summit kreirali su istraživanje na temu vrednosti društvenih medija iz perspektive (uglavnom US) kompanija koje ih koriste. Anketirano je oko 430 kompanija (od kojih je oko 140 specijalizovanih agencija, a ostatak su marketingška i PR odeljenja kompanija).

Iz ovog istraživanja izdvojio bih nekoliko karakterističnih detalja koji direktno govore o tome šta i kako stvarno kompanije rade da bi iskoristili mogućnosti društvenih medija.

Ako poznajete svetske trendove iz oblasti poslovne upotrebe Interneta, i ako poznajete aktuelnu situaciju kod nas sa aspekta mogućnosti iskorišćenja online okruženja, moguće je ovakve podatke iskoristiti za kreiranje i sprovođenje strategija i taktika unapređenja online nastupa organizacije i u našim uslovima.

Sa aspekta sprovođenja strategije kompanijskog korišćenja društvenih medija, trend koji je očigledan i na nivou SAD, može se primeniti i kod nas – Najčešće korišćeni društveni mediji za poslovne svrhe su Facebook (FB), Twitter (Twt), Linkedin i Youtube. U ovom kontekstu, interesantno je da u prikazanom istraživanju fokus na poslovno korišćenje Linkedin-a imaju primarno kompanije koje se nalaze u B2B sektoru. Ovo je i logično obzirom da je Linkedin jedini društveni medijum (od navedenih) koji je prvenstveno namenjen poslovnim korisnicima.

Od ostalih prikazanih (tipova) društvenih medija kod nas značajno se strateški upotrebljavaju tzv. social news servisi kao što je u svetu poznati Digg.com, a kod nas su najčešće korišćeni Naslovi.net i Vesti.rs.

Wikipediju bi mnogi voleli više da koriste, ali je preovlađujuće “pravilo” da se baš i ne zna kako to iskoristiti na taj način da vas ne proglese spamerom na ovom servisu. Odgovor na ovo pitanje je isti kao i za sve druge društvene medije – angažman u kontekstu zadovoljstva korisnika servisa, ne u kontekstu onoga što vi želite da postignete.

Tzv. social bookmarking servisi (kao što je Delicious.com) kod nas nisu još uzeli dovoljno maha, a i pitanje da li će, obzirom da trend korišćenja ovog tipa društvenih medija opada poslednjih godina. Ipak, kod nas od nedavno postoji ovakav tip servisa – DobarDabar.com, pa ćemo videti da li će napredovati sa aspekta efekata, ili neće.

U ovim krajevima, ali i u svetu servis MySpace ostao je veoma važan za muzičku, filmsku i neke srodne umetničke privredne grane, ali za ostatak poslovnih korisnika Interneta, nije baš naročito efikasan.

Sa apekta taktika korišćenja društvenih medija, i dalje je veoma važno u razvijenom svetu kreirati i voditi kompanijski blog (što znači da je kod nas još važnije to uraditi), a od ostalih napomenutih taktika (ako se izuzme FB, Twt i video) jedino bih istakao (kod nas za sada veoma “naučno fantastičnu”) taktiku social reviews & ratings.

Obzirom da je ovdašnja online ponuda sajtova koji daju mogućnost prikaza proizvoda i/ili usluga i njihovo ocenjivanje veoma ograničena, tek kada se u većem broju oblasti pojave ovakvi tipovi sajtova (to je npr. oblast koju preporučujem onima koji ne znaju šta bi na Webu pravili), bićemo u situaciji da vidimo kako će se kompanije snaći u varijanti gde mišljenja korisnika direktno utiču na prodaju od strane većeg broja drugih posetioca ovakvih tipova sajtova.

Ako ste ikada birali u kom smeštaju da budete u odnosu na mišljenja drugih korisnika (kao što npr. nudi TripAdvisor.com), ili ako odaberete film za gledanje u odnosu na prikaz sa sajta IMDB.com, znate šta su social review sajtovi. Za primer ovakvog tipa generalnih sajtova možete pregledati Epinions.com.

Facebook

Twitter

Interesantno je videti kako kompanije realno koriste Facebook i Twitter u poslovne svrhe:

- Upravljanje reputacijom i upoznavanje sa brendom (brendovima) je veoma dobar cilj korišćenja društvenih medija, pa samim tim i Facebook-a, ali se postavlja pitanje koliko kompanija ima znanja da to stvarno uspešno i radi u kontinuitetu.

- Korišćenje društvenih medija i samog FB-a kao primarno kanala za oglašavanje je najjednostavnija taktika, ali se postavlja pitanje koliki su efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija u odnosu na efekte koji se mogu dobiti kvalitetnim angažmanom organizacije. Najkvalitetnije korišćenje online oglašavanja u kontekstu društvenih medija, dobija se tzv. strategijom optimizacije tipova online promocije.

- Veoma je česta upotreba društvenih medija u cilju povećanja publiciteta novo-objavljenih sadržaja, ali ako je to jedina varijanta angažmana na FB (i Twt), pitanje je kakvi se dobijaju generalni efekti ovakvog tipa korišćenja društvenih medija.

- Online monitoring reputacije brenda je svakako aktivnost koja bi trebalo da se koristi u organizaciji i pre nego što se ona sama pojavi sa sopstvenim nastupom na različitim društvenim medijima.

- Moj je savet da ako niste naučili kako da uspešno koristite društvene medije, da pored monitoringa krenete u poboljšanje korisničkog servisa – rešavate upite korisnika, tražite njihova mišljenja o vašim proizvodima/uslugama, kao i njihovo korišćenje za svrhe kadrovskih službi (popularno – HR).

- Nemojte ulaziti u strategiju online prodaje putem društvenih medija dok ne budete ovladali ozbiljnije načinima kvalitetne upotrebe odabranih društvenih medija.

- Koliko na ovim prostorima ima kompanija koje su u mogućnosti da se bave ozbiljnijim korišćenjem drutvenih medija da bi došli do budućih trendova promocije, prodaje, poboljšanja korisničkog servisa (…) – Marketing Intelligence?

Svakako, mišljenja sam da ovakva istraživanja pokazuju pravce u kojima bi organizacije trebalo da u narednom periodu koriste društvene medije.

Prva predizborna kampanja u Srbiji koja se vodi na blogovima, u istoriji razvoja blogova vezivaće se za lokalne izbore u Negotinu 07.03.2010. g. Praktično, od devet izbornih lista koje se takmiče na ovim lokalnim izborima, pet lista ima svoje blogove (jedna koalicija ima dva bloga): SPS-PUPS-JS, PULS-PNTK-LDP, ŽZN-G17 plus, DS-SPO i SRS.

Razlozi sa postojanje ovolikog broja blogova (samo dve liste nemaju lokalizovane sajtove za Negotin) nalaze se u činjenici da u Negotinu praktično nema lokalnih medija – kao što su štampa, radio ili televizija (Politika, Press).

Koliko net demokratija uči demokratičnosti?

Detaljno sam pregledao sve blogove (do kojih sam uspeo da dodjem), i uočio sam nekoliko zanimljivosti, koje su verovatno posledica toga da mogu sa strane potpuno objektivno da posmatram čemu služe politički blogovi veoma različitih političkih opcija u slučaju predizborne kampanje:

1.  Samo dva bloga koja nisu partijska redovno su ažurirala podatke o tome šta se dešava u izbornoj kampanji u Negotinu – Građanski krug i Izbori 2010, gde je ovaj drugi i najobjektivnije izveštavao o dešavanjima u vreme kampanje (prenošenje informacija o dešavanjima, bez unošenja subjektivnih političkih  stavova).

2. Interesantno je ko je sve od političkih partija na svojim blogovima linkovao sve ostale blogove:
- SPS na svom blogu nema ni jedan link
- PULS-PNTK je linkovao DS, ŽZN i G17 plus
- ŽZN je linkovao PULS-PNTK, DS, G17 plus
- G17 plus je linkovao ŽZN, PULS-PNTK, DS
- DS svom blogu nema ni jedan link
- SRS nije linkovao samo SPS, a linkovao je i sajtove SNS i VDS

Od svih sajtova/blogova koji su u svojim tekstovima o ovim izborima postavili linkove do posmatranih blogova, JEDINO na blogu http://srbijavanbeograda.blogspot.com/ mogu se pronaći linkovi do blogova SPS i SRS! To znači da oni koji su kao “sa strane” pisali o tematici blogova u izbornoj kampanji u Negotinu, nisu baš pobegli od svojih subjektivnih političkih stavova, time što nisu linkovali baš sve blogove koje bi trebalo!

3. Kada se pogleda generalni stil pisanja po posmatranim blogovima, sem blogova PNTK i ŽZN koji imaju u sebi neku crtu “ličnog pisanja”, svi ostali blogovi su praktično poslužili za plasiranje saopštenja stranaka.

U varijanti kreiranja blogova koji su tu samo zbog toga da bi plasirali de-personalizovana saopštenja stranaka, bolje je da u slopu lokalnog sajta stranke stoje ovakva saopštenja, a da ovakvi blogovi ni ne postoje. Ovo bi mogao da bude savet strankama za neke sledeće izbore – saopštenja ostavite za vaše zvanične sajtove, ne za blogove!

Možda bude naravoučenija za neke naredne izbore od blog političke kampanje

Videćemo koliko će ova kampanja imati uticaja na naredne aktivnosti političkih partija u Srbiji, naročito sa aspekta priprema za neke sledeće izbore – lokalne, pokrajinske ili republičke.

Kako je u Negotinu veoma specifična situacija sa ostalim vrstama medija, videćemo da li će se neka iskustva, koja definitivno sada postoje sa aspekta vođenja političke blog kampanje, sada i preneti u celokupne strukture političkih partija.

Savet za političke stranke: Ako hoćete da vodite neku kampanju za neke naredne izbore preko blogova (ali i putem nekih drugih društvenih medija), trebali ste da počnete sa tim još juče! Ako već niste, počnite ovih dana (za početak pročitajte besplatnu knjigu o blog osnovama).

Etika je nauka koja se bavi izučavanjem morala, kao i pojmovima dobrog i ispravnog. Etika u poslovanju se obično formalizuje uspostavljanjem etičkih kodeksa u kompanijama. Jedan od poznatijih primera uspostavljanja etičke prakse u poslovanju jeste pokret “Fer trgovina“.

U osnovi, win-win (”svi dobijaju”) koncept poslovanja oslanja na posmatranje poslovnog partnera ili klijenta na taj način da “ne gubi nešto time što ja dobijam”. Suprotan koncept se kod nas popularno naziva “gaženje po leševima” gde je samo bitno “šta ja dobijam, bez obzira koliko druga strana gubi”.

Potrebno je dobro zapamtiti da ako hoćete neki posao da radite duži vremenski period, to se uspešno izvodi isključivo poslovanjem po principima najbolje prakse za sve sudeonike u poslovnom procesu (etičko poslovanje u organizaciji i van organizacije). “Možete varati jednu osobu jednom ili dva puta, više osoba jednom ili dva puta, ali ne možete varati sve osobe uvek”!

Internet i etičko poslovanje

Poslovanje se može posmatrati i kao proces komunikacije između radnih mesta, komunikacije sa klijentima i zainteresovanim ciljnim javnostima (…), a u osnovi Interneta je da je to primarno komunikacioni medijum.

Ako ne poznajete kako funkcioniše Internet sa aspekta komunikacije putem različitih servisa, veoma će se lako desiti da počnete sa greškama u komunikaciji putem Interneta, što u osnovi direktno utiče na reputaciju vaše kompanije.

Etički problem SPAM-a

Pre nekoliko godina radio sam konsalting za jednu kompaniju na nivou izrade Web sajta. Sajte je bio kreiran i pušten u rad, počeli su da se pojavljuju efekti onlina nastupa, ali vlasnik kompanije nije bio zadovoljan. Srećom, pitao me je šta mislim o tome da oni pošalju e-mail na veći broj adresa (nabavili su neku bazu e-mail adresa), da bi povećali posetu Web sajtu i poboljšali prodaju.

Odgovorio sam mu neučtivo pitanjem: “Koliko vi čitate e-mail poruke koje nisu vezane za vaš posao i poslovne partnere sa kojima tako komunicirate?” On mi je doslovno odgovorio: “Veoma me nervira što dobijam različite gluposti na mail. Odmah brišem ovakve poruke i jedino se fokusiram na e-mail poruke koje su direktno vezane za komunikaciju koju vodim sa svojim partnerima i klijentima. Nemam ja vremena za te gluposti!” Tada sam ga pitao: “Da li vi mislite da ima još osoba koje razmišljaju na ovaj način, odnosno kako će reagovati vlasnici e-mail adresa kojima ćete poslati tu e-mail poruku koju planirate da pošaljete?” Čovek na kraju ipak nije poslao spam mail!

Još neki primeri…

• Koliko vam se dopada kada dođete na neku Web stranicu gde se nalazi samo neka reklama koju morate da kliknete da biste videli preostali sadržaj stranice? Vlasnik ovakvog sajta je samo zainteresovan da zaradi od vašeg klika, ne interesuje ga ništa drugo!
• Ako kao vlasnik Web sajta preuzimate sadržaje iz RSS-a, to je nešto što je autor sadržaja i predvideo. Ali, ako bez eksplicitne dozvole preuzimate celokupne sadržaje – to je krađa! Isto važi za preuzimanje slika preko Google pretrage slika, neolašćeno puštanje video sadržaja, i sl. Za svaki objavljeni sadržaj na nekom Web sajtu potrebno je imati dozvolu na nivou autorske licence koju je autor sadržaja izdao.
• Da li vas “smaraju” neki likovi na Facebook-u ili Twitter-u koje ste stavili u “hide” ili “un-follow”? Da li bi se vama dopalo da vas stavljaju u hide” ili “un-follow”? Vodite računa o odgovorima na ovakva pitanja…

Kako naučiti etičko poslovanje putem Interneta?

Osnovno pravilo etičkog poslovanja jeste - nemojte raditi drugome ništa što nebiste voleli da rade vama!

Jedan od najjednostavnijih saveta kako da naučite da komunicirate pravilno putem bilo kojeg sistema online komunikacije (e-mail, forumi, društveni mediji…) jeste da:

Došao sam u posed fotokopije zvaničnog dokumenta Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, sa potpisom pokrajinskog Sekretara Zoltana Jegeša na temu odgovora na pitanje o stručnoj premi osoba koje završe specijalističke strukovne studije.

Dokument je zaveden u Pokrajinskom sekretarijatu pod brojem: 106-612-00091/2009-03, što se može proveriti u Sekretarijatu na osnovu Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja.

Prema ovom dokumentu “lice sa završenim specijalističkim strukovnim studijama stiče visoko obrazovanje na studijama drugog stepena, i u pogledu zasnivanja radnog odnosa prema odredbama Zakona o imenima i dopunama Zakona o državnim službenicima (…) izjednačeno je sa licima koja su završila diplomske akademske studije – master i specijalističke akademske studije, odnosno koja su stekla visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.”

Postojeći dokument implicira nekoliko zaključaka:

• Trogodišnje akademske ili strukovne osnovne studije ne mogu se smatrati studijama drugog stepena, odnosno ne mogu biti studije koje se prema starom Zakonu o visokom obrazovanju u nekim institucijama računaju kao studije sedmog stepena.
• Sedmi stepen stručne spreme u svim organizacijama gde još nije uveden sistem sa tri stepena stručne spreme važi za završetak (diplomu) svih novih tipova studiranja od najmanje četiri godine, sem za doktorat.
• Veoma je verovatno da će se razlike između tipova studija drugog stepena, koje se mogu videti u predlogu okvira kvalifikacija, detaljnije definisati sa nekim  novim izmenama definicija stručne spreme – jednom.

Pre čitanja ovog teksta ukazao bih na nekoliko napomena:

• Preporuka je da se ovaj tekst čita sa pauzama između pod-naslova.
• Ako se kojim slučajem osetite prozvani zbog nečega što je napisano u tekstu, ili mislite da nešto napisano ima veze sa vama – budite sigurni da to 100 odsto nije slučaj. Ako se prethodno desi, ozbiljno se zapitajte zašto je to tako.
• Određenim ciljnim populacijama ovaj tekst će proizvesti  bes, anksioznost ili veliku ravnodušnost…

Pokazna vežba KPI (sa primesama konverzije)

Možemo posmatrati nekoliko varijanti opisa ključnih indikatora performansi (KPI – Key Performance Indicators) za slučaj Web sajtova:

Primer prikaza (stepena) konverzije i KPI

Na datoj slici prikazani su primeri efekata Internet oglašavanja putem različitih sistema oglašavanja za jedan Web sajt, korišnjem naprednih opcija Google Analytics alata.

Kao što se na slici može videti, prikaz efekata oglašavanja uvođenjem  informacija o broju i vrednosti prodaja ne izgleda baš kao “prodaja magle”, i postaje veoma razumljiv za top management koji često ne vidi efekte oglašavanja.

U datom primeru za e-mail oglašavanje (house e-mai – interna mailing lista) na osnovu određenih aktivnosti slanja e-mail poruka u ograničenom periodu vremena došlo je 17.342 poseta, od kojih je nastalo 164 prodaje u vrednosti od preko 35.000 funti. Iz ovoga proizilazi da je 0.95 odsto posetilaca izvršilo prodaju ovim načinom promocije, što predstavlja meru koja se naziva stepen konverzije. U ovom slučaju, konverzija u apsolutnom iznostu je 164 prodaje.

Ako uzmemo primer PPC oglašavanja (Paid Search), 3.339 je donelo 8 prodaja vrednosti od 325 funti. Ovo znači da PPC oglašavanje nije smelo da ima cenu koja je veća od 9.7 penija po kliku da bi bilo isplativo. Iz prethodnog proizilazi da pod prikazanim uslovima oglašavanja dovođenje jednok kupca ima cenu od 40.59 funti, odnosno toliko je potrebno u proseku uložiti para da bi se dobio jedan kupac ovim tipom oglašavanja. Naravno, za ovakvu analizu bolje je uzimati duži vremenski period, kao i veći broj kraćih vremenskih peroda (mesec dana) da bi se dobila prosečna vrednost cene dovođenja jednog kupca.

Ako uzmemo pretpostavku da neki izvršni direktor pregleda ove podatke i ima informaciju da je nešto pre posmatranog perioda efekata oglašavanja pušten pertnerski (affiliate) program, na osnovu relativno jednostavne analize može da izvede zaključak da aktuelni pokazatelji potvrđuju zahtev odeljenja za oglašvanje da se povećaju ulaganja u razvoj affiliate marketing strategije, obzirom na prikazane efekte (stepen koverzije 1). Prethodno predstavlja primer poslovnog odlučivanja na osnovu jednostavnih indikatora performansi na nivou analize stepena konverzije.

Ključni indikatori performansi sistema u slučaju efekata Web sajta mogu da se posmatraju kroz različite poslovne funkciji u kompaniji, od onih koji utiču na strategiju daljeg delovanja organizacije, do operativnih koji služe za otkrivanje problema u poslovanju. Jedan od čestih primera operativnih indikatora performansi jeste stepen odbijanja popunjavanja formulara – (broj prijava preko formulara/broj posetilaca na stranici sa formularom)*100.

Koliko su stručni blogovi u stvari stručni

Sa prethodnim primerima sam pokušao plastično da dočaram različite varijante kako se može predstaviti ista tematika.   

U prvom primeru imate one koji žele da se pokažu veoma pametni, ili jednostavno ne žele da se “spuštaju na nivo” nečega što nije u domenu njihovog “vokabulara i znanja”.

U drugom (ne baš uspešnom) primeru hteo sam da dočaram one koji rade copy/paste ili prevod neke tematike, a sami nemaju baš neka znanja iz datih oblasti. Ovo je simpatično prikazivala Danica Radišić sa svojim projektom “Sisala vesla”.

U trećem primeru se konkretno prikazuju primeri kako osobe iz IT-a obrađuju određenu tematiku nekoj ciljnoj grupi, ali ja iskreno ne znam kojoj, jer nisam baš siguran da ako ne poznajete ovu tematiku (KPI) možete da shvatite šta uopšte nude te firme.

Četvrti primer možete vi da prokomentarišete…

Kada se prethodno posmatra sa aspekta kreiranja blog sadržaja, može se uočiti da se različiti blogeri koji žele da pišu na neke stručne teme nalaze u nekoj od navedenih kategoria “stručnosti” (ko ima još neka kategorija, slobodno navedite).

Činjenica je da kada krenete da pišete bilo šta javno, nalazite se pod “sudom javnosti”, pa se između ostalog tačno može ustanoviti kolika je primenljivost predstavljenih znanja određenog blogera.

Ovo je jedan od osnovnih razloga zašto mnoge osobe koje bi mogle da pišu blog, i ne krenu da ga pišu, jer “šta ja imam da kažem kada ima toliko onih koji znaju više od mene”. Upravo iz tog razloga sam dao ove primere da bih istakao sledeće:

1. Uvek postoji neko ko čita vaš blog ko zna više od vas o opisanoj tematici (bez obzira koja je).

2. Prethodno je dobro uvek znati kada kreirate neki sadržaj da ne bi obrađivali materiju koju ne poznajete dovoljno.

3. Kreirajte one sadržaje za koje sigurno znate da ih poznajete, i to po mogućnosti iz ličnog (vašeg) ugla i vaših primera i/ili iskustava…

4. Čak i ako postoji dosta toga napisanog iz određene oblasti, ono što je čitaocima potrebno jeste lični/jedinstveni doživljaj neke tematike, koji je različit za svaku osobu. Zato je glavna preporuka da pišete vaše autorske sadržaje, jer su jedinstveni-vaši!

5. Kada nešto kreirate na svom blogu, ozbiljno razmislite kome se obraćate, ko je ciljna grupa vašeg bloga – jer ako suviše stručno pišete, oni koji nisu stručni neće vas razumeti.

Da li vas interesuje tematika iz gornjih primera?

Razmišljam već neko vreme o tome da napravim dve jednodnevne radionice (po pet sati) na teme Online KPI i Affiliate marketinga, negde u maju ili junu mesecu ove godine. U zavisnosti od interesovanja, po ceni od 350 EUR po radionici svi polaznici bi dobili mogućnost da unaprede online prodaju poboljšanjem razumljivosti efekata njihovog online nastupa (KPI), i kroz mogućnost unapređenja prodaje kreiranjem partnerskog (affiliate) programa – kombinacija promocije i prodaje.

Slobodno se javite putem formulara za kontakt na ovom sajtu ako vam odgovara tematika i cena, pa da bih bio u situaciji da organizujem konkretan termin ovih radionica.

Pre nekoliko dana je na Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu zvanično stiglo obaveštenje Akreditacione komisije da su uspešno akreditovani svi studijski programi specijalističkih strukovnih studija sa Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment. U sklopu ovih programa akreditovane su jednogodišnje i dvogodišnje specijalističke strukovne studije iz oblasti e-poslovanja.

Nezvanična informacija o “prolasku” ovih studijskih programa je dobijena negde u decembru mesecu, ali sada postoji i zvanični dokument koji formalno potvrđuje akreditaciju ovih studijskih programa.

Koncepcija dvogodišnjih specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja zasniva se na tzv. e-biznis koncentraciji predmeta na prvoj godini studija, koja se može posebno završiti u formi jednogodišnjih specijalističkih strukovnih studija. Studenti mogu nakon prve godine nastaviti i drugu godinu specijalističkih strukovnih studija u formi osnovnih menadžment predmeta. Očigledno je da se na ovaj način potencira MBA karakter studiranja, koji će se formalno ozvaničiti onog momenta kada se to formalizuje u Zakonu o visokom obrazovanju.

Na ovaj način, studenti su u mogućnosti da dobiju dve diplome – za jednogodišnje i/ili dvogodišnje strukovne specijalističke studije (nije obavezno završiti dve godine specijalističkih strukovnih studija). Dvogodišnje specijalističke studije iz e-poslovanja kreirane su po sadržini i formi kao MBA studije, i studenti će nakon završetka ovih studija dobiti MBA diplomu kada se za to stvore formalni uslovi. Do tog momenta studenti će imati zvanično akreditovanu diplomu dvogodišnjih specijalističkih strukovnih studija.

Druga godina specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja zvanično će krenuti naredne školske godine, i ovu (drugu) godinu će imati pravo da upišu studenti koji su prethodno završili prvu godinu specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Eventualne varijante “prebacivanja” sa drugih specijalističkih strukovnih jednogodišnjih studija za sada nisu razmatrane, a verovatno će se u takvim eventualnim slučajevima primenjivati pravilo usklađivanja nastavnih programa, odnosno polaganja razlike ispita.

Najava: Specijalističke strukovne studije iz e-poslovanja u e-learning varijanti

Mogu da objavim da su počele pripreme za zvanično uvršavanje i e-learning opcije pohađanja specijalističkih strukovnih studija iz e-poslovanja, gde je ciljni period akreditovanja, kreiranja i puštanja ovog programa naredna školska godina.

Obzirom da su zvanični uslovi Akreditacione komisije dosta ozbiljni po pitanju implementacije konkretnih standarda online edukacije, pokušaćemo da u zadatom periodu odgovorimo na sve postavljene zahteve, i da dođemo u situaciju da ponudimo ovaj program specijalističkih strukovnih studija u online varijanti. Veoma je verovatno da će u fokusu za sada biti prilagođavanje prve godine specijalističkih strukovnih studija programu online edukacije.

Futuristi, za razliku od vidovitih osoba ili proroka, mogu da ustanove šta će se dešavati u budućnosti na osnovu naučnih saznanja koja su im dostupna u vremenu kada procenjuju buduća dešavanja.

Budućnost (ili sadašnjost) Interneta

Jedan od primera predviđanja koji se može lepo sada proveravati jeste istraživanje “Emerging Trends, 2010 to 2015” koje je 2005. g. urađeno od strane kompanije Gartner (postoji i prezentacija i audio zapis). Ako pratite trendove iz oblasti Interneta, možete lepo videti u čemu je ovo istraživanje pravilno postavilo fokus, a u čemu ne. Dva trenda koja se pominju u ovom istraživanju, a koji se pojavljuju kao bitni već 2009. g., a ove godine ulaze definitivno na “velika vrata” su Internet of  Things i Augmented Reality.

Na nivou EU postoji inicijativa www.future-internet.eu, a projekti koji su u vezi sa budućnošću Interneta u okviru FP7 aktivnosti, mogu se videti ovde. Suština je u tome da će ova dekada dvadeset i prvog veka biti u znaku definitivnog  “izlaska” Interneta iz okvira klasičnih kompjutera.

U tom kontekstu, izdvojio sam tri bitna koncepta koji potvrđuju tendencije kretanja razvoja Interneta u pravcu izlaska iz okvira upotrebe klasičnih kompjutera.

Internet of things

Koncept Internet of Things ima za cilj identifikaciju i upravljanje različitim tipovima predmeta (objekata), koji su “obeleženi” RFID tehnologijom (identifikacija objekata putem radio frekvencije), ili čuveno “ubacivanje čipova” u stvari, ali i u živa bića (tzv. bio-senzori).

O ovoj pojavi postoje tekstovi na ovdašnjim jezicima, a u toku prošle godine su se pojavili i prvi primeri upotrebe ovog koncepta koji nisu samo u domenu zabave. Interesantan je primer upotrebe ovog koncepta u saobraćaju, gde špediter (u ovom slučaju danska kompanija Container Centralen) omogućava svojim klijentima da u realnom vremenu mogu da prate gde se trenutno nalaze kamioni sa njihovom robom.

• Knjiga “Internet of Things“
• Organizacija “Internet of Things“

Augmented Reality

Za razliku od prethodnog trenda čija je ozbiljnija primena tek počela prošle godine, Augmented Reality (”Proširena stvarnost“) koncept se već uveliko primenjuje u aplikacijama za mobilne telefone, a predstavlja spoj realnog sveta sa kompjuterskim aplikacijama.

U Hrvatskoj se prošle godine pojavila aplikacija za mobilne telefone koja prepoznaje objekte na koje nailazite, i daje dodatne informacije o tim objektima (npr. benzinske pumpe, bankomati, i sl.). Najpoznatija primena ove tehnologije jeste i GPS uređaj u kolima, naročito ako putem mobilnog telefona dobijate i prateće podatke o objektima pored kojih prolazite. Ovakve aplikacije idu i u pravcu promocije i povećanja prodaje, kao u primeru aplikacije za poštovaoce piva Stella Artois.

3D Internet

Za razliku od prethodna dva koncepta koji su već u upotrebi, 3D Internet je trenutno u fazi istraživanja i razvoja, a planira se da do 2020. g. doživimo i prve aplikacije ovog tipa tehnologije u vidu 3D medija. U okviru EU postoji istraživački projekat koji se baš i zove 2020 3D Media.

Znači, ne radi se o upotrebi 3D naočara za gledanje filma kao što je Avatar, već pravo prikazivanje trodimenzionalnih slika, kao što se to može videti u SF filmovima. Za sada ova tehnologija funkcioniše po principu prikaza nekih projekcija u 3D obliku (imao sam čak prilike da vidim ovo na nekom festivalu u Kotoru, pre dve godine), a razvoj se očekuje u tehnologijama koje prate produkciju 3D sadržaja i njihov prikaz u kućnim uslovima (drugim rečima, principi koji omogućavaju pojeftinjenje, a samim tim i omasovljenje ovih tehnologija).

Kako primeniti veoma nove tehnologije u poslovanju?

Pomenuto istraživanje kompanije Gartner daje i odgovor na pitanja:

Gartner uvodi i tzv. STREET koncept koji bi mogao da pomogne kompanijama u prihvatanju tehnologija koje tek dolaze:

• Scope – Odrediti obim u kojem se nova tehnologija može primeniti u slučaju kompanije.
• Track – Pratiti razvoj tehnologije sa aspekta troškova i rizika, kao i isplativosti primene nove tehnologije.
• Rank – Odabir tipova projekata u oblasti nove tehnologije, u odnosu na mogućnost postizanja očekivanih efekata.
• Evaluate - Ocenjivanje primene nove tehnologije.
• Evangelize – Sticanje prakse iz oblasti primene nove tehnologije, i generalno iskorišćenje prednosti rane upotrebe novih tehnologija.
• Transfer – Širenje ovih znanja među ostalim zaposlenima, ali i van kompanije (deljenje novih znanja van kompanije veoma pozitivno utiče na reputaciju kompanije).