Svi postovi sa bloga: Dragan Varagic Web Log



Na Web sajtu Agencije za privredne registre (APR) od nedavno su dostupni finasijski podaci kompanija u Srbiji za 2011. g. U tom kontekstu, napravili smo analizu većeg broja kompanija koje imaju kao osnovnu delatnost grupnu kupovinu, odnosno prodaju kupona sa velikim popustima. Na tržištu Srbije trenutno ima preko 70 Web sajtova koji primarno prodaju kupone sa velikim popustima, a samo 26 servisa ima uključen Qvoucher sistem plaćanja, obzirom da je to za sada jedini sistem online plaćanja koji mogu koristiti u Srbiji firme ra različitim poslovnim rezultatima.

Prema podacima sa APR-a, podaci o poslonim prihodima, dobiti i gubicima 2011. g. u oblasti grupne kupovine su sledeći:

  • Kupime.com (Kupi Me d.o.o.) prihod 20.1 mil din i dobit od 1.9 mil din  – 2010. g. prihod 2.7 mil din
  • Popusti.rs* (Neogen d.o.o.) prihod 21.2 mil din (17 mil din) i gubitak od 3.6 mil din – 2010. g. prihod 4.4 mil din (0.2-0.4 mil din)
  • Kolektiva.rs (Kolektiva Serbia d.o.o.) prihod 13.7 mil din i gubitak od 14.8 mil din – 2010. g.  prihod 1.9 mil din
  • Grupovina.rs (Grupovina d.o.o.) prihod 12.6 mil din i dobit od 2.1 mil din – 2010. g. prihod 0.3 mil din
  • Podaci koji se odnose na Neogen d.o.o., tj. servis Popusti.rs (*) se moraju uzeti u obzir na drugačiji način od ostalih Web sajtova na ovoj listi, obzirom da kompanija Neogen d.o.o. postoji u Srbiji i pre početka njihovog servisa za grupnu kupovinu, gde se u finansijskom izveštaju za 2009. g. vidi prihod od 4.2 mil din. Pod pretpostavkom da su imali isti ili sličan prihod od drugih servisa ove kompanije, i za 2010. i za 2011. g napravljene su procene prihoda od grupne kupovine. Ovaj trend se lepo vidi naročito u 2010. g. kada su tokom godine počeli da se pojavljuju ovi servisi, pa se u odnosu na to video i sam obim prihoda te godine.

    Iz predstavljenih podataka lepo se vidi značajan skok prihoda u 2011. g. u odnosu na 2010. g., ali će se ovaj porast prihoda videti u realnim obrisima tek naredne godine, obzirom da je već napomenuto da su ovi servisi počeli sa radom u Srbiji tokom 2010. g., što znači da nisu ostvarivali prihod tokom cele godine.

    Kupime.com i Grupovina.rs su prikazali dobit, dok su Popusti.rs i Kolektiva.rs prikazali gubitak u 2011. g. Ovde se mora napomenuti da Kolektiva u Srbiji ima značajno veće gubitke i u 2010. g. (13.4 mil din) i u 2011. g. od svi ostalih servisa ovog tipa.

    Koliko stvarno ima para u biznisu grupne kupovine?

    Iako se na prvi pogled “iz aviona” vidi da ovaj poslovni model generiše prihode (prodaju) – kada pogledate brojeve narudžbina kupona na ovakvim sajtovima, podaci koje ovde možete videti govore da se dva naveća sajta za grupnu kupovinu u Srbiji prošle godine su ostvarili godišnji prihod ispod 200.000 EUR, što znači da je to na mesečnom nivou ispod 15.000 EUR.

    Kada se od ove sume oduzme ostatak koji se vraća kompanijama koje daju kupone (između 10 i 30 odsto, u proseku), pa kada se odbiju troškovi prodavaca, zasposlenih, itd… ova suma se još značajnije smanjuje.

    Ovaj poslovni model ne može da bude uspešan bez odvajanja značajnih sredstava u oglašavanje, a da biste u ovoj godini u Srbiji bili među 10 najvećih servisa za grupnu kupovinu morate uslagati u oglašavanje hiljade EUR mesečno…

    Ovo su razlozi zašto će u narednom periodu sve veći broj ovakvih servisa “zatvoriti svoja vrata”, ili će “tavoriti” na nekim veoma slabim poslovnim rezultatima. To ne znači da se u međuvremenu neće pojavljivati novi servisi ovog tipa,jer kao što sam rekao – “iz aviona se vidi da ovde ima para”. Pa sad’…

    Obzirom da je Kupime grupacija pre nekoliko dana objavila investiciju od 3 mil EUR za ubrzavanje rasta ove kompanije u zemljama gde posluje, može se očekivati podizanje gornje granice ulaganja u (online) promociju da bi se ostalo na čelnim pozicijama na ovom tržištu u regionu. Ova informacija takođe pokazuje da bez slobodnog kapitala za investiranje u ovaj poslovni model, ne postoji šansa da se postignu neki značajniji poslovni rezultati (profit), a naročito se to ne može desiti u kratkom periodu vremena.


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)


    Veći broj puta bio sam svedok razočaranih, zluradih, začuđujućih (…) komentara na temu da je Internet u Srbiji definitno pokazao svoju nemoć (ne-uticaj) kada stranke koje su “bile najaktivnije” online nisu osvojile zbog toga više glasova (u ovom kontekstu se najviše pominje URS, a neki pominju i Dveri). O online uticaju sam pisao mnogo puta, ali bih ovaj put ponovo skrenuo pažnju na to da postoji mnogo veoma različitih vrsta uticaja. Ova tematika izgleda nije baš najjednostavnija za shvatanje, pa bih ovom prilikom opisao zašto postoje nedoumice koje se odnose na uticaj društvenih medija na protekle izbore u Srbiji…

    Za menjanje mišljenja o organizaciji putem društvenih medija potrebna je realna suštinska (proverljiva) pozitivna promena organizacije tokom vremena!

    Početkom godine sam pisao o veoma važnom trendu koji je direktna posledica ozbiljnog višegodišnjeg poslovnog korišćenja drušvenih medija – Radikalna transparentnost.

    U osnovi, karakteristika ovog trenda koji se može povremeno videti u razvijenijim državama sadržana je u naslovu ovog dela teksta – ozbiljan angažman organizacije na društvenim mrežama tokom vremena (u proseku – nakon tri godine) dovodi do pozitivnih promena u organizacijama, uglavnom u domenu povećanja njene transparentnosti u svim segmentima poslovanja.

    Ova pojava je očigledna kod svih organizacija koje napokon počinju da čuju realne (utemeljene) kritike njenih ciljnih javnosti, i u odnosu na ove kritike i realne potrebe korisnika – organizacija se menja na bolje.

    Zašto su političke stranke “pukle” na društvenim mrežama?

    Političke stranke u ovom kontekstu ne zadovoljavaju ni jedan jedini kriterijum da bi bile shvaćene kao neki entitet zbog kojeg bi se desila promena poverenja u njih:

    • Intenzivno korišćenje društvenih mreža od strane političkih organizacija je počelo nešto pre zvaničnog početka kampanje, ili nakon početka kampanje. U kratkom periodu vremena (ispod 18 meseci ili dve godine) ne možete ništa ozbiljno da postignete na društvenim medijima.
    • Kompletan sadržaj aktivnosti i angažmana u i oko političkih partija je bio skoro isključivo vezan za “pa(t)roliranje” (izbacivanje parola), a ne i na načine kako sprovesti ono što se obećava u kampanji. To nisu kvalitetni sadržaji koji donose nove uvide u aktivnosti stranaka.
    • U strankama imate iste ljude, iste parole, a ne neke nove proverljive promene u koje bi ljudi realno i poverovali.
    • Negativna kampanja kao osnova (trolovanje) sigurno nije sredstvo koje uspeva nekoga da ubedi nešto na društvenim mrežama.
    • “Kreiranje virala” je samo jedna od specijalnih varijanti “kampanjskog” delovanja. Društvene mreže nisu “kampanjskog” karaktera.

    Da zaključim: “Puno će vode proteći Dunavom i Savom” dok političke organizacije ne usvoje “radikalnu transparentnost” kao način svog delovanja!

    Manje vidljivi uspesi političkih stranaka na društvenim mrežama

    U javnosti je manje poznata činjenica da sve ozbiljne političke organizacije u svojoj kampanji za izbore se prvenstveno obraćaju tzv. “sigurnim glasovima”, odnosno svom članstvu i simpatizerima. Ona politička organizacija koja više uspe u tome da “ne raspe” svoje glasačko telo u pravcu nekih drugih političkih opcija, ta politička organizacija ima bolje startne pozicije. Pridobijanje neopredeljenih i “preletanje” iz drugih političkih opcija je kod ovakve strategije kampanje uvek sekundarni cilj.

    Jedan od retko inventivnih momenata u ovoj kampanji

    Upravo iz pomenutog razloga, nove i/ili “prepakovane” političke opcije imaju mnogo lošiju startnu poziciju (jer nemaju sigurne glasove), i u zavisnosti od aktuelnog  društveno-političkog konteksta imaju manje ili više uspeha kada kreću “od nule”.

    Kada se aktivnost raznorodnih političkih organizacija na društvenim mrežama pogleda u ovom kontekstu, sve one organizacije koje su “sačuvale i pridobile” svoje glasačko telo, a da su bile aktivne na društvenim mrežama – uspele su u aktivaciji svojih “sigurnih glasova” i putem Weba. Po mom mišljenju, to se najbolje vidi u primerima online aktivnosti DS-a i SNS-a, generalno posmatrano.

    A zašto mislim da neke “veoma vidljive” online aktivnosti nisu donele rezultat:

    • URS nije imao dovoljno jasnu poruku šta je to promena koju sada sa sobom donose oni koji su poznati u drugom kontekstu godinama unazad.
    • LDP baš i nije imao neku naročitu online kampanju, iako su mnogi to očekivali.
    • Za Dveri sam više puta imao prilike da čujem kako su baš oni najaktivniji na društvenim mrežama (FB) i najbolje koriste Web za svoju kampanju (to uopšte nije i moje mišljenje), a mišljenja sam da njihova ciljna grupa nije baš toliko aktivna i da ne može baš daleko da prenese poruku na samom Webu…

    Pobednik ovih izbora je – Twitter (a i Facebook)!

    Nakon ovih izbora, Tviter je potvrdio svoju važnost i uticaj u Srbiji, i za razliku od onih koji tvrde da su izbori pokazale “nemoć” društvenih mreža, od početka predizborne kampanje pa do danas, na Tviteru se nalaze svi važniji novinari. Novinari su osnovni povod pojave i većeg broja političara na Tviteru, a sa novinarima pristižu i estradne zvezde, pripadnici pokreta pod nazivom “Džet-Set”, a za svima njima dolaze i njihovi “fenovi”…

    Veliki broj pomenutih novinara zna ko su  tzv. “online domoroci“, što ima za posledicu da njihova reč u slučaju potrebe može da se čuje mnogo dalje nego što je to bio slučaj pre početka izborne kampanje. Tviter je u Srbiji postao još brži medij nego što je to bio pre pola godine…

    Veći broj političkih stranaka je kao osnovni alat online komunikacije u ovoj kampanji koristio Fejsbuk, što samim angažmanom svojih članova i simpatizera, što aktivnostima na sopstvenim nalozima (manje lokalnim, više glavnim nalozima), a ne mali broj njih je koristio i Fejsbuk oglase.

    U svakom slučaju, posle ovih izbora društvene mreže više nisu iste kao ranije… Nastavak ćemo videti eventualno nakon formiranja nove Vlade, a sigurno na nekim narednim izborima…


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)


    Već duže vreme planiram da napišem ovaj tekst, još od perioda od pre više od godinu dana kada smo Goran Aničić i ja diskutovali preko Tvitera na temu – koliko je komplikovano doći do zarade koja je dovoljna da se živi od vođenja sopstvenog bloga (zarada veća od prosečne plate). Goran Aničić već godinama zarađuje od svojih blogova sasvim respektabilna sredstva, pa je samim tim sasvim adekvatan sagovornik na ovu temu.

    U osnovi, ako imate nameru da zarađujete od bloga (oni koji pišu blog iz zabave, dosade i sl. nisu tema ovog teksta), postoje samo tri važna segmenta kreiranja i vođenja bloga – odabir tematike bloga, vidljivost (posećenost) bloga i znanje iz oblasti prodaje.

    Odabir teme bloga

    Veoma je dobro ako vam se tema vašeg bloga nešto što vas interesuje ili nešto o čemu puno znate, ali ako se radi o oblasti u kojoj ciljna grupa vašeg bloga sa datim sadržajem nije dovoljno definisana i/ili nema baš puno kompanija koje su zainteresovane za tu ciljnu grupu, tada ćete teško prodati bilo šta – neke proizvode/usluge preko vašeg sajta krajnjim korisnicima, podati oglasna mesta, ugovoriti praćenje aktivnosti određenih kompanija, i sl.

    Najjednostavniji način da biste ustanovili u kojim vrstama oblasti/sadržaja ima dovoljno zainteresovanih korisnika (posećenost) i kompanija koje su zainteresovane za date ciljne grupe korisnika jeste da pregledate Web sajtove i reklame za koje znate da su sigurno plaćene.

    Tema bloga bi trebalo da bude nešto što je autorski jedinstveno iz oblasti u kojoj se po mogućnosti “iz aviona” vidi ko je ciljna grupa, i u slučaju prodajne funkcije bloga da iz odabrane oblasti postoji potreba za kupovinom datih proizvoda i usluga. Ako se nešto prodaje u klasičnom biznisu, postoji velika mogućnost da se može isto prodavati i online, a ako je obrnuto – nećete ništa ni online prodati.

    Ako npr. odaberete oblast koja je nešto u vezi sa ženama (veoma česta i zahvalna ciljna grupa), veoma ćete teško uraditi bilo šta ako niste preciznije definisali šta bi bila tema, i/ili jedinstveni način kako ćete predstaviti datu tematiku. Trenutno, na ovdašnjem Webu ima hiljade sajtova/blogova koji su posvećeni ženskim temama, i zašto bi neko baš kod vas došao nešto da čita/gleda/sluša, ako to isto može da pročita na ostalim sajtovima/blogovima.

    Najjednostavniji način kreiranja jedinstvenog sadržaja jeste njegovo kreiranje iz vaše percepcije, odnosno ispisivanje vašeg REALNOG i ARGUMENTOVANOG mišljenja o datoj tematici. Pregledajte najznačajnije sajtove/blogove iz date oblasti, ocenite iz kojih uglova nisu dovoljno dobro pokrili tu tematiku, pa pišite iz te perspektive.

    U Srbiji trenutno ima puno oblasti u kojima nema dovoljno blogova koji kvalitetno pokrivaju date tematike, i tu postoji šansa za kreiranje isplativog bloga.

    Vidljivost/posećenost bloga

    Pod vođenjem bloga se podrazumeva i njegova promocija, i ako želite da imate koristi od njega, morate dobro naučiti kako da ga promovišete. Deljenje vaših sadržaja preko društvenih mreža nije problematično, ali je takođe potrebno da znate i osnove dobrog pozicioniranja vaših tekstova na pretraživačima (SEO). Preporučujem da proučite kratak SEO kurs Istoka Pavlovića iz ove oblasti.

    Ipak, najjednostavniji savet za kvalitetno pozicioniranje na pretraživačima je kreiranje relevantnog i veoma kvalitetnog sadržaja, koji po mogućnosti može da bude aktuelan duže vremena. Možete na primeru pretrage fraze “MBA studije” videti u rezultatima pretrage visoko pozicioniran moj članak koji je napisan 2006. g. (pre 6 g.). Ovakva vrsta tekstova ima duže vremena značajniju posećenost, i kada posećenih tekstova koji su dužće vreme aktuelni ima veći broj, tada imate obezbeđenu startnu veću posećenost, obzirom da je poznato da kod blogova posećenost raste kada se napiše novi tekst.

    Prodaja, prodaja, prodaja!

    Ako hoćete da živite od nekog posla, osnovno je pravilo da MORATE DA RADITE. Pare ne padaju s neba, prodaja ne pada s neba, oglašivači ne dolaze sami (sem ako nemate najposećenije sajtove) – što znači da morate da zasučete rukave i da krenete u prodaju onoga što nudite – bilo to vođenjem računa o prodaji na samom blogu, ili da idete do potencijalnih oglašivača kojima ćete objasniti zašto je važno da baš kod vas oni postave oglas.

    Svaka osoba može da nauči kako se prodaje, a ako stvarno mislite da to ne znate i da niste talentovani – upišite kurs iz prodaje, pa naučite. Čovek od malih nogu nešto prodaje – prvo roditeljnima (kako ste ih ubeđivali da vam daju džeparac), pa dečku ili devojci, zatim ženi/mužu, rodbini, prijateljima, itd. U osnovi, odnosi među osobama su zasnovani na različitim tipovima interesa, i ako ste uspešni u bilo kakvoj varijanti odnosa sa vašom rodbinom, prijateljima, supruižnicima…, znači da dobro ostvarujete vaše određene interese, a prodaja je samo jedna od vrsta zadovoljenja vaših interesa.

    Preporuka: Postavite sebi cilj na početku meseca koliko želite ovog meseca da zaradite, koliko treba za to da ostvarite prodaja – i krenite dok bar to ne zadovoljite (a možda može i više).

    Jedna reklama na blogu znači samo početak

    Kada ostvarite prvu prodaju, tada bi trebalo da još žešće krenete u predstavljanje onoga što radite na takav način da adekvatni predstavnici kompanija uvide da je njihopa ciljna grupa baš na vašem blogu.

    Pokrenuta akcija samozapošljavanja blogera ulazi u svoj treći mesec, izvesno je da će se pored kompanije Link Group uskoro pridružiti dodatne tri ili četiri komapnije, ali u ovom slučaju je fokus na činjenicu da ako dobijete jednog oglašivača na godinu dana, imate tih godinu dana da sami razvijete prodaju za vaš blog – io to morate sami da radite. Ne očekujte da će drugi da uradi za vas, i sigurno ćete imati bolje efekte nego da čekate da vam pare padnu s neba.

    Zaključak – “Nema ‘leba bez motike”

    Ono u čemu smo se složili Goran Aničić i moja malenkost je činjenica da u Srbiji ima odavno mogućnosti da se živi od blogovanja, ali je potrebno puno rada, truda i znanja iz oblasti promocije i prodaje. “Ko čeka, umire u nadi”.


    Rating: 4.7/10 (3 glasova cast)


    Posle nekoliko meseci testiranja, Fejsbuk je juče pustio svoju varijantu servisa za grupnu kupovinuFacebook Offers na američkom tržištu. Za razliku od svih značajnih konkurenata na ovom tržištu (Groupon, Google Offers…), Fejsbuk kuponi će moći da se kreiraju besplatno, i da se veoma jednostavno dele preko “FB zida”, na isti način kao bilo koja druga Fejsbuk opcija. Uskoro se očekuje da ova opcija besplatnog kreiranja vaučera sa popustima bude dostupna internacionalno.

    Sam sistem kreiranja vaučera na FB od strane lokalnih kompanija je veoma jednostavan, i svodi se na popunjavanje kratkog upitnika, uključujući dodavanje slike konkretne ponude na vaučeru.

    Važno je napomenuti da je ova opcija omogućena samo na biznis FB stranicama koje su označene kao lokalni biznis. Biće interesantno videti da li će sajtovi za grupnu kupovinu uspeti da koriste ovaj FB servis, na taj način što će vaučere kompanija kojima su prodali aranžan sa popustima postavljati na svoj “Fejsbuk zid” preko ove FB aplikacije.

    Kako će Fejsbuk kuponi uticati na biznis grupne kupovine?

    Obzirom da je Fejsbuk veoma značajan Web sajt u mnogim državama na svetu, internacionalnom pojavom ovog servisa može se očekivati pad prihoda Web sajtova za grupnu kupovinu. Taj pad prihoda (da li će biti značajan ili ne) će najviše zavisiti od same promocije i implementacije ovog tipa servisa od strane Fejsbuka (poznato je npr. da iako je FB kupio geo-lokacijsku društvenu mrežu Gowalla kao glavnog konkurenta veoma popularnog servisa FourSquare, nimalo nije ugrozio popularnost FourSquare-a).

    Uspeh sajtova za grupnu kupovinu najviše zavisi od prodajne strategije – zna se da najuspešniji sajtovi iz ove oblasti imaju najbolje organizovanu klasičnu prodajnu mrežu preko koje se dolazi do kompanija koje nude svoje vaučere. Dobro organizovana klasična prodajna mreža je uvek ključ uspeha ovakvog i sličnih poslovnih modela (kao npr. prodaja usluga malih oglasa oglašivačima), bez obzira na besplatne ponude iz iste oblasti, uključujući i skorašnju pojavu Fejsbuk kupona.

    Iako veliki broj kompanija koristi Fejsbuk za svoje promotivne aktivnosti, to ne znači da sve kompanije koriste Internet (i FB), a mnoge od njih se već danas nalaze sa svojim kuponima na sajtovima sa grupnim popustima. Ovakve kompanije će nastaviti da se pojavljuju na Webu preko servisa za grupnu kupovinu, bez obzira na mogućnost davanja istih ponuda besplatno preko opcije Facebook Offers.

    Kako danas funkcioniše model grupne kupovine?

    Veoma razvijeni poslovni model grupne kupovine se zasniva na činjenici da kompanije koje kreiraju popuste za svoje usluge i proizvode pored velikog popusta (preko 50%) daju dodatno između 20% i 50% od preostalog iznosa Web sajtovima za grupnu kupovinu na kojem se nalazi ponuda za dati vaučer. Logika tog poslovnog modela je da kompanija koja kreira popust, to radi zbog (prodajne) promocije usluga ili proizvoda gde se za oglašavanje plaća samo ta provizija – po prodatom kuponu. Drugim rečima, kompanija plaća isključivo za efekte promocije.

    U teoriji ovaj model izgleda kao prava dobitna kombinacija i za kompaniju koja se promoviše, i za sam sajt za grupnu kupovinu. Ali,  posle više godina postojanja ovog tipa servisa, ispostavilo se da većina kupaca kupona sve više traže određene usluge isključivo preko sajtova za grupnu kupovinu (jer je određeni broj usluga veoma pogodan za ove sajtove sa grupnim popustima, i često se ove ponude sa ogromnim popustima nalaze na ovakvim sajtovima).

    Sa jedne strane, u određenim privrednim granama sve veći broj prodavaca je prinuđen da nudi svoje proizvode i usluge preko sajtova za grupnu kupovinu (jer im u suprotnom prodaja dramatično opada). Sa druge strane u nekim državama su u pojedinim privrednim granama počele da se nude specijalizovani proizvodi i usluge koji su namenjeni isključivo za prodaju na sajtovima sa popustima (po pravilu su to lošiji proizvodi i usluge, u odnosu na istu stvar bez grupnih popusta).

    U zavisnosti od privredne grane i umešnosti vlasnika kompanije koja nudi popuste zavisi i uspešnost korišćenja ovog modela prodajne promocije. Ipak, postoji dosta kompanija koje imaju veoma dobre rezultate u promotivnom korišćenju servisa za grupnu kupovinu.

    Budućnost grupne kupovine

    Obzirom na veoma visoke promotivne troškove poslovnog modela grupnih popusta (potrebna su značajna sredstva za oglašavanje, da bi se zadržala pozicija najznačajnijih igrača na pojedinim tržištima grupne kupovine), može se očekivati da će sve manji broj malih sajtova iz ove oblasti uspeti da opstanu na ovom tržištu. U svakom slučaju, grupna kupovina će opstati još dugo vremena.

    Budućnost sistema koji su zasnovani na iskorišćenju potencijala prodajne promocije najverovatnije će ići u pravcu razvoja i integracije programa lojalnosti sa različitim vrstama virtuelnih valuta.

    Pročitati još i… “Sjaj i beda grupne kupovine


    Rating: 10.0/10 (1 glas cast)


    U više navrata poslednjih meseci pričao sam sa različitim osobama o aktuelnoj političkoj situaciji, i nakon nekog vremena sam često dobijao sledeće pitanje/konstataciju – “Za koga sada glasati, ovaj put stvarno ne znam?”.

    Ispostavilo se da zbog ne-velike razlike u glavnim pitanjima koja opterećuju ovdašnji milje godinama (EU i Kosovo) kod najvećih političkih oponenata, kao i veoma negativna kampanja, nekonkretna, na momente bizarna, ali i generalno neinventivna i klasična i online kampanja, dovela je do toga da oni koji tradicionalno izlaze na izbore i glasaju za neku od opcija za koju se u međuvremenu opredele (ne tzv. “čvrsto stranačko glasačko telo”) – iskreno ne znaju kome da daju svoj glas.

    Glasati za male, velike, sebe, crtati po listiću…?

    Sa jedne strane, svaka stranka ima svoje “fenove” (zaslužene ili kupljene) i one koji će glasati za biranu političku opciju, jer “Moj glas dajem onom kome ja hoću!“.

    Sa druge strane su oni koji žele da iskažu svoj stav poništavanjem glasačkih listića, iako po našem izbornom zakonu ne postoji mogućnost da izbori ne budu uspešni, jedino mogu manje partije da “otpadnu” pri velikom broju nevažećih listića, a taj glas svakako odlazi nekome ko u tim uslovima prelazi izborni cenzus.

    Znači, ne mali broj osoba postavlja pitanje da li da glasa za nekoga konkretnog, pa zna kome je dao glas, ili da glasa, pa će dobiti glas neko ko prođe cenzus (najviše ovakvih glasova dobija onaj ko bude prvi na izborima), ili da uopšte ne glasa – što svakako uvek pogoduje onima koji su ušli u parlament, a i manjim strankama. Velika je verovatnoća (različita istraživanja to pokazuju) da će i ovaj put veliki broj osoba izaći na izbore, i što više njih izađe, manji broj stranaka će ući u parlament.

    Neke stranke propagiraju ne-rasipanje glasova za stranke koje verovatno neće dobiti dovoljan broj glasova da prođu cenzus, a sa druge strane nisu samo velike stranke one koje će proći prag od 5 odsto glasova. Za one koji ne znaju, sve ozbiljne političke partije znaju tačno na koji broj “sigurnih” glasova mogu da računaju, i sve što preko toga dobiju predstavlja pravi izborni rezultat. Zato se i pre proglešenja izborne kampanje znalo ko otprilike koliko može da dobije, sem za slučaj novih/prekomponovanih  političkih opcija…

    Svakako ste imali priliku da čujete šta ko od političkih opcija govori na teme koje vas manje ili više zanimaju, i uvek bi trebalo da glasate prema vašoj saveti…

    Moja preporuka je da svakako izađete na izbore, jer taj čin predstavlja odgovornost prema onome što će se dešavati u ovoj državi u narednim godinama. Bez obzira što izgleda da vaš glas ne utiče mnogo – on utiče, sa svim onim vašim istomišljenicima koji iskazuju glasanjem svoj stav. I glasajte prema vašem stavu. To znači glasati za sebe, a ne bukvalno…


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)


    Praktično svake godine pred kraj konferencije E-trgovina dobijam upit sa više strana – da li sam zadovoljan sa Konferencijom. Svaki put odgovaram na isti način – zadovoljan sam onoliko koliko su zadovoljni sami učesnici konferencije (posetioci i predavači). Koliko sam uspeo do sada da se informišem, praktično su bile generalno zadovoljne sve osobe koje sam pitao da li su zadovoljne sa ovogodišnjom konferencijom. Naravno da je bilo problema (npr. nedostatak tople vode u hotelima Elite zbog havarije, kašnjenja programa prvog dana…), ali se ispostavilo da je ipak to bilo manje bitno od generalno pozitivnog utiska koje se ove godine bio veoma prisutan na Konferenciji.

    Program konferencije

    Interesovanje za sam program se moglo videti po broju osoba koje su ostajale u sali uveče prvog dana, ali i do samog kraja konferencije. Putem streaminga, program  konferencije je u svakom momentu pratilo između 150 i 200 osoba, što je priličan uspeh koji govori da postoji veliko interesovanje za tematiku iz oblasti poslovne primene interneta. Ukupno je na Paliću bilo preko 350 učesnika, dok je streaming za sva tri dana pratilo skoro 7.000 gledalaca (zahvaljujući Ringier Group koji su ponuduli prenos preko sajta Blic.rs)!

    Prema reakcija koje sem uspeo da “ulovim”, ovogodišnju konferenciju su obeležile kvalitetne panel diskusije na temu online PR-a (prvi dan), online oglašavanja i e-trgovine (drugi dan), kao i na temu investiranja u Internet projekte (treći dan).

    U odnosu na ono što sam imao prilike da vidim i čujem, od prezentacija koje su najviše privukle pažnju (dodajte u komentarima vaše impresije) prvog dana su se izdvojila predavanja Nedima Šabića i Dragane Đermanović, drugog dana Olge Maksimović i Žarka Ptičeka, trećeg dana Milene Krstić i portala za eUpravu. Sva tri dana je bilo reči o uspešnoj prezentaciji Univerexport e-prodavnice Elakolije. Ovim se spisak interesantnih predavanja ne završava, već zavisi od različitih ukusa…

    U međuvremenu, možete pogledati moju pptprezentaciju sa E-trgovine.

    Druženje i networking

    Drastična razlika između praćenja samog programa konferencije (na samom Paliću ili putem streaminga) i upoznavanja, razmena mišljenja, učenja i druženja predstavlja i osnovnu karakteristiku konferencije E-trgovina, gde za osobe koje se interesuju na poslovnu primenu Interneta sigurno uvek ima ozbiljnih razloga za kontakte koji se ostvare tokom tri dana konferencije… Jedna od osobenosti ove konferencije jeste veoma visok procenat (preko 70 odsto) prisutnosti osoba koje nisu Internet profesionalci (tzv. gikovi), već vlasnici kompanija, i zaposleni u različitim organizacijama koje interesuje poslovna primena Interneta.

    U mom slučaju, ove godine proveo sam veoma lepe momente u druženjima i kasnim pričama sa predstavnicima kompanija eKupi, Univerexport, TheCity (Andrej-Piere Buzdum, Ilija Sergjenko), Tandem Financial (Pavle Bašić)… Naročito su bili interesantni poslovni ručkovi i večere u veoma kvalitetnim restoranima na Paliću (svima preporučujem da kada dođu na Palić da probaju ovdašnje specijalitete, a naročito ribu i riblju čorbu), gde je uvek prisustvovalo više osoba u veoma opuštenoj i prijatnoj atmosferi.

    Upravo opuštenost i prijatna atmosfera, bez stresova i presija sa posla predstavlja jednu od osnovnih karakteristika boravka na E-trgovini… Ovde su veoma dostupni i oni koje je teško “nahvatati” na poslu, samo je potrebno prići i zamoliti za malo vremena… Na žalost, u mom slučaju tokom konferencije uglavnom nisam bio naročito slobodan, ali je bilo očigledno kada sam mogao da pričam sa svima koji bi mi prišli – duže ili kraće vreme…

    Vidimo se sledeće godine na Paliću…


    Rating: 10.0/10 (2 glasova cast)


    Novosti su 12.04. objavile tekst pod nazivom “Kompjuterski rad: Plata iz sopstvene kuće, koji je 13.04. preneo B92 pod nazivom “IT: Zarada od kuće i po 15.000 evra“. Obzirom da je nakon deljenja ovog teksta putem Tvitera usledila “‘nači nevera“, zamolio bih one koji to još nisu učinili, da malo pročitaju komentare na ovaj tekst – gde više različitih pojedinaca navodi svoje plate za poslove koje radi odavde za inostranstvo.

    Koliko vrede, koliko se plaćaju, i kolike su plate u poslovima iz oblasti programiranja, Web dizajna, Online PR-a, Internet marketinga u Srbiji?

    U ovim krajevima je veoma uobičajeno da najglasniji “diskutanti” na temu zarada od rada na Internetu u najvećoj meri nisu oni koji i najviše zarađuju. Upravo suprotno – to su najčešće oni koji nisu zadovoljni parama koje dobijaju za posao koji rade. Upravo je o ovoj temi  svojevremeno pisao Ivan Minić.

    U pomenutom članku iz Novosti citirao bih jedan deo teksta:

    “Prema rečima Srđana Andrijanića iz NSZ, u ovom času na birou se nalazi 1.044 stručnjaka za informacione tehnologije sa završenim fakultetom i oni se u proseku zapošljavaju u roku od godinu i dva meseca. Sa trogodišnjom višim IT obrazovanjem na njihovoj evidenciji je 1.075 nezaposlenih i oni se poslu mogu nadati za godinu i četiri meseca. Posao čeka i 60 programera i oni će ga najverovatnije dobiti za dve godine.”

    U tekstu se pominje da ti “IT stručnjaci” ne žure da se zaposle zbog drugih poslova, što baš nije 100% tačno, jer veći broj njih stvarno i ne može da pronađe posao – nema dovoljno praktičnog iskustva.

    Pre nekoliko godina Boris Krstović, vlasnik uspešne kompanije SpoonLabs, koja proizvodi specijalizovani online softver (Vivvo CMS) za novine i magazine  iz Beograda, je 6 meseci pokušavao da pronađe senior PHP programera, sa jasno izraženom neto platom od 1.600 $US! Problem u ovoj priči je činjenica da je Boris Krstović STVARNO tražio SENIOR PHP programera, što znači nekoliko veoma određenih karakteristika rada zaposlenog:

    • Radno vreme od 8 sati (ne rad od kuće, ne rad onoliko koliko treba da se zarade neke pare, pa da se izađe napolje, i sl.).
    • Veoma kratak period prilagođavanja novom programerskom okruženju (upoznavanje tzv. framework okruženja, vrste i načina programiranja, vrste upravljanja projektima…).
    • Visoka efikasnost rada tokom radnog vremena (veoma iskusni programeri urade nekoliko puta brže posao od onih koji nisu toliko iskusni)
    • Odgovornost (a ne varijanta u kojoj vi odete na petodnevnu žurku, pa rokovi trpe zbog vas)

    U Srbiji, prosečne neto plate iskusnih programera se kreću od 300 EUR do 2.000 EUR. Ovo su prosečne plate, što ne znači da iskusni programeri ne rade za manje ili više od naznačenog proseka. Ako je osoba redovno prijavljena, realna plata (to je ono što predstavlja trošak zaposlenog za određeno radno mesto) se kreće od 500 EUR do 4.000 EUR. Slično, ali ni nalik!

    Inače, to što dobijate “na ruke” kada radite nije plata, i voleo bih da se uskoro uvedu drakonsle kazne za one koji pominju bilo koji iznos zarada, a da to nije bruto plata!

    Velika razlika u proseku plata je sasvim uobičajena, jer postoji veoma veliki broj parametara koji određuje kolika je realna plata: Vrsta firme, pregovaračke sposobnosti, potreba za određenim kadrom, reference, godine rada u oblasti, da li je radnik prijavljen i na koliko, da li se koriste različiti poznati sistemi kako se isplaćuje plata uz manji trošak za poslodavca, ili radnik hoće da ima veći neto deo zarade, itd.

    Veoma slična pravila, sa dosta sličnim prosecima važe i za ostale struke u vezi sa e-poslovanjem, što u prevodu znači da ako hoćete da radite za inostrane firme u stalnom radnom odnosu (outsourcing), sigurno možete da računate na proseke plata koji idu od 500 EUR do 2.000 EUR, kao i u Srbiji! Za rad na povremenim poslovima (freelancing) tj. projektima, pojedinačna sredstva mogu biti i znatno veća, ali kada ovakvih poslova nema – veoma je teško doći do bolje plaćenih poslova ovog tipa zbog ogromne svetske freelance konkurencije (Indija i Kina prednjače sa veoma niskim cenama rada).

    Navedene sume su u prosecima potpuno drugačije kada se radi o poslovima koji direktno zavise od efekata prodaje, ili kada je osoba prodavac, pa ima procenat od prodaje. U konkretnom primeru (koji nije naveden u pomenutom članku, samo je pomenuta suma), poznajem ženu iz Novog Sada koja desetak godina od kuće radi za jednu američku firmu (nije iz IT oblasti) kao direktor prodaje za EMEA (Europe, Middle East, Asia), i zna da ima mesečno i više od navedene sume u članku.

    Cena izrade Web sajta

    Svojevremeno sam napisao veoma posećeni tekst na temu cena Web dizajna i izrade Web sajta, ali bih ovom prilikom dodao još nekoliko detalja u kontekstu teme ovog teksta:

    • Radio sam konsalting bar za dve firme, a poznajem još nekoliko vlasnika online projekata koji zapošljavaju određeni broj programera i dizajnera za razvoj svojih online projekata. U ovim slučajevima, troškovi izrade ovih Web sajtova su se kretali od 60.000 EUR do 150.000 EUR. Odakle ovoliko para za sajtove? Pa, sračunati plate programera i dizajnera, pa pomnožiti sa devet ili dvanaest meseci rada oko izrade prve verzije Web sajta. Zašto toliko vremena? Obično se radi o osobama koje su zapošljavale programere i dizajnere, ali su strašno malo toga znali o Webu uopšte!
    • Kada se računa trošak izrade Web sajta u firmama koje zapošljavaju veći broj programera i dizajnera, u zavisnosti od broja angažovanih osoba na projektu, potrošenih sati rada i očekivane zarade, formira se i cena za određeni Web sajt. Ova cena i u Srbiji lako može da ide preko 100.000 EUR po projektu, ako se radi o složenijim projektima.
    • To što neko prodaje sajtove za 20-30 EUR, ili 100 – 500 EUR, ili više, je sasvim OK – uvek se može pronaći model zarade, samo je važno da je posao na kraju  isplativ.

    Zaključak

    U osnovi,  što bolje poznavanje metodologije rada organizacija (za koje se radi neki projekat na Webu iz bilo koje oblasti – programiranje, dizajn, ePR, IM) i  što više implementacije poslovne logike u samom procesu ugovaranja cene, a kasnije i u samom projektu, dovodi i do ostvarivanja ozbiljnijih cena za online projekte.

    Drugačije posmatrano, ako predstavnika kompanije uverite (a ne slažete) da uz vaš rad može na mesečnom nivou da poveća profit za 600.000 EUR, veoma lako ćete ispregovarati da od toga dobijete 20% – 120.000 EUR.


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)


    Ostalo je još nešto malo više od dve nedelje do početka najznačajnije domaće konferencije iz oblasti E-poslovanja – E-trgovina 2012, i ostalo je još malo vremena do objavljivanja konačnog spiska svih predavanja po danima.

    Do sada ste bili u prilici da vidite predstavljanje skoro trideset predavanja.Ove godine se očekuje oko pedeset predavanja u glavnom programu, četiri panel diskusije, jedan Workshop i desetak studentskih radova:

    • Najveći broj radova je logično u vezi sa različitim aspektima primene i unapređenja e-trgovina.
    • Bar pet radova su na temu open source rešenja u e-trgovini ili naprednijim e-biznis rešenjima, uključujući i Magento Workshop.
    • Dve sesije će biti organizovane na teme tehnoloških aspekta implementacija e-biznis rešenja i rešenja e-trgovine.
    • Kao i svake godine do sada obuhvaćene su i teme sigurnosti, pravnih aspekata, osiguranja.
    • I naravno, teme marketinga i PR-a na Internetu.

    Moram da napomem da posebnu pažnju ove godine obratite na studentske radove trećeg dana, jer je ovogodišnji izbor po našoj zajedničkoj proceni verovatno jedan od najkvalitetnijih do sada. Većina radova ovog dela konferencije je na osnovu samog odabira tema i njihove stručne obrade mogla da se nađe i u glavnom delu programa.

    Panel diskusije će biti organizovani na sledeće teme (podaci o terminima panel diskusija će zvanično biti objavljeni zajedno sa ostalim terminima predavanja):

    • Prvog dana konferencije organizovaće se panel diskusija na temu stanja online odnosa sa javnošću u regionu.
    • Drugog dana konferencije predviđena je panel diskusija na temu aktuelnog stanja e-trgovine u Srbiji, kao i posebna panel diskusija na temu trenutnog stanja online oglašavanja u Srbiji.
    • Trećeg dana konferencije organizovaće se panel diskusija na temu “Drugačiji pogled na Internet investicije”, gde će biti reči o nekim netipičnim mogućnostima investiranja u Internet projekte u Srbiji.

    Ovom prilikom bih izdvojio sledeća predavanja za koja po mom subjektivnom mišljenju bi trebalo da posebno obratite pažnju:

    • Veoma važno unapređenje usluge izvoza roba iz Srbije putem usluge “PostExport”, uz koju se do momenta konačnog rešavanja problema sa carinskim sistemom (mora se sačekati period nakon završetka izbora) može jednostavnije organizovati izvoz proizvoda iz Srbije putem Interneta.
    • Objašnjenje načina pripreme organizovanja ozbiljnog sistema online prodaje velikog broja proizvoda na primeru E-hipermarket.rs e-trgovine kompanije Univerexport.
    • Limundo studija slučaja unapređenja efekata prodaje
    • Predavanje Nedima Šabića sa aspekta poređenja SEO i PPC sistema promocije, što će biti dobar uvod u moje predavanje na temu ukomponovanja SEO efekata sa ostalim sistemima promocije.
    • Veoma važan segment kreiranja, i što je još važnije organizacije kreiranja sadržaja za Web, u režiji Vladimira Cerića.
    • Važno bi bilo da poslušate predavanja o načinima uspostavljanja pravnog odnosa između prodavaca i kupaca (Žarko Ptiček), a u tom kontekstu će biti predstavljen i Priručnik za e-kupce (Digitalna agenda) koji bi trebalo da olaškša proces e-kupovine u Srbiji.

    Naravno, u programu ima još dosta zanimljivih predavača sa zanimljivom predavanjima (npr. Dragana Đermanović, Miloje Sekulić, Dragan Močević…).

    Očekuje se u narednih nedelju dana da ćemo izaći sa konačnim spiskom predavača i termina predavanja. Važno je da napomenem da zbog uskršnjih praznika i blizine datuma održavanja povedete računa da pronađete adekvatan smeštaj na Paliću na vreme.

    Vidimo se na Paliću


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)


    Poznato je da postoji na hiljade besplatnih i plaćenih online servisa koji računaju svakojake online aktivnosti korisnika, gde su neki od tih servisa veoma ozbiljni, dok su drugi zabavni, a neki treći – su neki treći… Veoma je važno napomenuti da ogromna većina ovih servisa nisu precizni, ali najozbiljniji i najpopularniji servisi imaju uglavnom indikativne podatke, naročito ako se ne koriste često u ovim krajevima.

    Jedan od servisa koji nije tako često korišćen kod nas jeste HowSociable.com koji u osnovi meri koliko se pojedina imena/brendovi “daleko rasprostiru” po društvenim medijima, odnosno koliko je vidljivo na društvenim medijima pojedino ime ili brend. Ovaj servis u verziji bez registracije korisnika prikazuje ocene od 0 do 10 za vidljivost brenda na glavnim društvenim medijima – Facebook, Twitter, YouTube i Linkedin, kao i zbirnu ocenu ove vidljivosti, u periodu od nedelju dana.

    U kontekstu aktuelne političke kampanje, uporedio sam vidljivost pojedinih političkih stranaka i pojedinih političara, i rangirao sam one stranke i političare za koje sam pronašao da imaju generalnu ocenu ovog servisa iznad 2 (možda ih ima još, ali sam uzimao noseće stranke sa izbornih lista i glavne političare u tom kontekstu – možda nisam nekoga ovde postavio, slobodno dodajte u komentarima  stranku ili političara koji ima ocenu iznad 2).

    Političke stranke na društvenim mrežama:

    Političari na društvenim mrežama:

    Klasični mediji značajno utiču i na vidljivost na društvenim mrežama!

    Kada se pregledaju zbirno ovi rezultati, veoma je uočljivo da zbog rejtinga određenog broja političara (npr. Šešelj, Dačić, Ljajić…) o kojima se sigurno mnogo manje diskutuje od strane pojedinaca na društvenim mrežama (naročito), u odnosu na neke druge političare o kojima se puno komentariše ili su oni sami aktivni online (npr. Nenad Čanak je veoma aktivan npr. na Tviteru, a ima generalnu ocenu ovog servisa ispod 2), ovi rezultati pokazuju nešto sasvim drugo od aktivnosti političara i njihovih aktivnista/simpatizera. Ocene ovog servisa su veoma zavisne od pominjanja pomenutih imena partija i pojedinih političara u klasičnim medijima koji prenose vesti i na društvene mreže!

    Web sajtovi klasičnih medija su najposećeniji u Srbiji, i neki od ovih medija imaju veoma jake naloge na društvenim mrežama, dok sa druge strane najčešće deljeni linkovi na društvenim mrežama i kod nas, ali i u svetu su linkovi sa sajtova klasičnih medija. Sve prethodno implicira da generalna vidljivost pojedinih političara i političkih stranaka i na društvenim mrežama zavisi od obima njihovog pominjanja u klasičnim medijima, u ovom slučaju na sajtovima ovih medija. Kada se ovome dodaju i ostali online mediji koji objavljuju vesti… Eto razloga zašto servis HowSociable (koji sigurno nije politički obojen u kontekstu izbora koji treba da se dese u Srbiji) daje najveće ocene vidljivosti baš ovim političarima i strankama na listama.

    Da li će se ovo nekome dopasti ili ne, ali je svakako značajan podatak da vidljivost nekog brenda (generalno) na društvenim medijima ipak najviše zavisi od njegove viljivosti u klasičnim medijima (odnosno njihovim Web sajtovima, i još važnije na njihovim nalozima na društvenim mrežama, odnosno šerovanju ovih linkova od strane online korisnika).


    Rating: 0.0/10 (0 glasova cast)


    Veliki broj klasičnih medija i online medija kao što su Peronal Magazin, Netkracija ili Economy.rs preneli su vest o tome kako će Google u narednom periodu drastično promeniti svoju pretragu i dodati semantičko pretraživanje, koju je objavio Wall Street Jurnal, a nešto ranije najavio Mashable.

    I Google ima ozbiljnih problema sa nekim pretraživanjima

    I sam sam kada sam video ovu vest bio ponesen njom i tvitnuo je takva kakva jeste. Obzirom da mene ova materija ozbiljno interesuje poslednjih 15(!) godina, krenuo sam da se detaljnije interesujem šta o tome misle najveći stručnjaci. Čovek br. 1 u svetu pretraživača – Danny Sullivan je napisao veoma detaljan tekst na temu zašto je ta vest običan “PR dim” i zašto tako nešto Google uopšte radi.

    Prve uspehe semantičkog pretraživanja na nivou prepoznavanja sinonima Google je imao još 2003.(!) g. (jedan od navoda iz 2005. g.), a kojima se govori u WSJ tekstu. U samom tekstu Danny Sullivana se redom prikazuje da svaki od segmenata koji se pominje u WSJ (ali i Mashable) tekstu Google radi duže ili kraće vremena. U osnovi se postavlja pitanje zašto bi tako velikoj i uspešnoj kompaniji kao što je Google bilo uopšte potrebno da radi nešto što je često ranije radio Microsoft sa Bing pretraživačem (u istom tekstu g. Sullivana mogu se pronaći linkovi i do ovakvih tekstova)?

    Odgovor na ovo pitanje leži u uspehu semantičke aplikacije Siri i njenog glasovnog pretraživanja koje uzima 25 odsto svih glasovnih pretraživanja na svetu. U celu ovu priču je uključen i aktuelan problem glasovnog pretraživanja na Androidu 4.0.

    Na kraju pomenutog teksta g. Sullivan citira izjavu Amit Singhala koji je bio intervjuisan u WSJ članku, da je “put do prave semantičke pretrage još uvek dugačak”.

    SEO problemi sa pravom semantičkom pretragom i semantičko oglašavanje

    U još jednom relevantnom članku sa lokacije ReadWriteWeb na temu WSJ članka se takođe osvrće na činjenicu da navodi o novostima u Google pretrazi baš i nisu novi, ali se u fokus stavljaju veoma zanimljive pretpostavke šta će se desiti kada Google jednom stvarno uspe u potpunoj primeni semantike u svojim glavnim pretragama.

    Semantičko pretraživanje podrazumeva da pretraživač razume šta korisnik želi da pronađe, i da rezultat pretraživanja bude jednoznačni odgovor na upit korisnika. U slučaju pomenute aplikacije Siri, broj oblasti koje omogućuju izbor korisnika je ograničen, a i same oblasti su ograničene posebnim servisima koji omogućuju dato semantičko pretraživanje – kao što je npr. OpenTable koji Siri koristi za rezervaciju stolova u restoranima.

    Kao što u pomenutom tekstu o Siri piše da se doba ukupnog semantičkog pretraživanja (Semantički Web) očekuje oko 2020. g., a njegove prve ozbiljnije naznake se očekuju oko 2018. g., dosadašnja praksa implementacije segmenata semantičke pretrage pokazuje postepeni prelazak na ovu tehnologiju u pretraživačima tokom čitave prve dekade 21. veka, i sve intenzivnije u narednom periodu. Npr. 2011. g. Google je primenio preko 500 izmena u svom pretraživačkom algoritnu, od koji je značajan deo vezan za manje segmente koji su u vezi sa semantikom (značenjem) određenih vrsta upita ili postavkom određenih sadržaja na Web stranici (npr. Google od 2005. g. “zna” tačno gde se nalaze određeni spoljni ili unutrašnji linkovi na nekoj Web stranici, i ne obraća veliku pažnju na spoljne linkove koji se nalaze u podnožju stranice).

    Postepeno usvajanje semantičkog pretraživanja je veoma važno sa aspekta “borbe” sa nedozvoljenim SEO tehnikama, jer što više bude implementirano “značenja” u same algoritne pretraživanja, manje će biti verovatna npr. varijanta manipulacija ključnim rečima u naslovima i tekstovima, jer rezultati pretraživanja u ovakvim slučajevima zavise od značenja napisanog ili rečenog, a ne od ključnih reči koje su sastavni deo samog upita.

    S druge strane, ovakav napredak u shvatanju značenja određenih upita korisnika Google će veoma brzo implementirati i u samo AdWords oglašavanje, gde će same reklame biti predstavljene u odnosu na značenje upita, a ne na nivou ključnih reči kao što je sada slučaj. Plasiranje reklama u odnosu na samo značenje pretraživačkih upita se naziva semantičko oglašavanje.

    Naravno, o semantičkim tehnologijama, pretraživanju i oglašavanju se priča u poslednjih 10 godina, postoje segmenti ovih tehnologija koji se i danas primenjuju kod pretraživanja i oglašavanja, ali će to u narednim godinama biti samo parcijalno korišćeno, ili nešto kao “šminka”. Opšte (generalno) semantičko pretraživanje i oglašavanje se ne očekuje u tzv. “prvoj petoletki”, odnosno ne očekuje se u narednih pet godina.


    Rating: 10.0/10 (1 glas cast)
    blogodak blog

    Blogodak?

    Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

    O projektu

    Podrška

    MyCity.rs

    DevProTalk

    Duhovi iz Palmotićeve 37