Kulturni dodatak Politike je u subotnjem broju objavio clanak koji je napisala
Vladislava Gordic-Petkovic, pod naslovom "Viruelna kritika". Vladislava je inace osoba koja se bavi savremenom srpskom i inom knjizevnoscu (tretira se kao jedan od najboljih poznavalaca aktuelne knjizevnosti u Srbiji), i veoma je verzirana sa upotrebnom Interneta (narocito sa apekta knjizevnosti). Upoznao sam je dok sam pisao za novine Danas, i imam veoma vepo misljenje o njenom radu koji pratim vise godina.
Pomenuti clanak je nastao na osnovu teksta u New York Times-u "
Are Book Reviewers Out of Print?", koji je definitivno dovoljno interesantan da su ga i
neki blogeri preneli na svojim blogovima.
Razlog zasto pisem na ovu temu i zasto sam na pocetku objasnio ko je Vladislava Gordic-Petkovic je sama tema clanka - polako smanjivanje kulturnih dodataka u americkim stampanim novinama (ukljucujuci i NY Times). Clanak se bavi kompenzacionom pojavom velikog broja knjizevnih kritika po razlicitim blogovima, koji je "manje elitisticki i vise demokratski; manje apologetski, vise polemicki". Pad prodaje stampanih medija i manja zarada od oglasavanja, logicki je dovela do suzavanja stampanih izdanja, a jedna od prvih zrtava je knjizevna kritika.
Cela prica je interesantna zbog apela americkog udruzenja novinara, koje je pocelo sa peticijama za zadrzavanje knjizevnih kritika u novinama, jer izmedju stalog "institucija stampanih medija podrazumeva mnogo vecu odgovornost prema citaocu nego sto ima obican bloger", kako navodi Richard Ford, jedan od 120 pisaca koji su potpisali peticiju za ostanak na poslu Tereze Weaver, urednice literarnog dela novina Atlanta Journal. Naravno, isti Mr. Ford nikada nije video literarni blog, ali zna sta je najbolje za citaoca (sto pise u samom clanku u NY Times-u).
U tome i jeste cela stvar - osobe koje ne razumeju najbolje prirodu Interneta najvise se i zale na njega, jer ne mogu da prihvate ciljenicu koliko su se vremena promenila u poslednjih 15 godina, upravo zbog Interneta.
Sa aspekta knjizevne kritike, ona nije nestala, neo je promenila svoj oblik. Ono sto je najbitnije, i dalje postoji mogucnost kreiranja "elitistickih" mesta za kritike, jedino sto je potrebno
postati dovoljno kredibilan, ili napraviti
kredibilan online izvor inforisanja da bi se doslo do velike citanosti o kojej se u pomenutom clanku pise. Problem je upravo u tome sto se sada mora prihvatati konkretna polemika koja veoma lako dolazi kod interaktivnog medija, za razliku od stampanih medija, gde kada je polemika na kritiku i postojala, nije lako dolazila do javnosti. To nije lako ali je izvodljivo.
Sa druge strane, pored cesto pominjanih blogova, postoje sajtovi kao sto je Amazon.com gde milioni kupaca odredjuju sta ce kupiti i na osnovu kritika koje se na ovom sajtu procitaju.
Obzirom da je kod nas knjzevna kritika u velikim problemima (veoma mali broj kvalitetnih knjizevnih kriticara), lek koji za to preporucujem je upravo kreiranje sopstvenih blogova za iste kriticare, da bi se na osnovu suda javnosti usmerili u kom pravcu i na koji nacin da rade svoj posao, koji jeste vazan, ali u ovom vremenu i mnogo zahtevniji nego ranije -
potrebna je realna vrednost kriticara.
U svakom slucaju, cudi me da Vladislava u svom clanku nija dala svoj sud o celoj tematici direktno, vec kroz nekoliko poslednih komentara na sam tekst u NY Times-u.
