Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

U mojoj knjizi “Vodič kroz raj i pakao Internet marketinga” iz 2002. g. najveći broj strana (preko 100) bio je posvećen strategijama i taktikama e-mail marketinga. Koliko pratim šta se dešava na ovdašnjem Webu, godinama nisam primetio da se piše o ovoj strategiji/taktici Internet marketinga (uključujući i činjenicu da ni ja nisam pisao samo o ovoj temi, ali je pominjem u različitim tekstovima).

Poslednjih nekoliko godina, u kontaktima različitih vrsta sa predstavnicima najozbiljnijih online servisa u Srbiji, kada se pomene koja je njima najvažnija tehnika online promocije – u 100 odsto slučajeva to je bio i ostao email marketing!

Godinama unazad je u više navrata na svetskom nivou e-mail marketing proglašavan kao mrtav, zbog ekstremne količine spama koji se uvećava svaki dan. Poslednji pokušaj deklarisanja smrti email marketinga prošle godine je  došao iz Facebook-a, obzirom na činjenicu da najmlađa populacija više koristi npr. FB mail nego klasičan e-mail. Naravno, ako samo pogledate šta se od vas traži u poslednje vreme ako želite da se prijavite na bilo koji servis, jeste i prijavljivanje preko neke od društvenih mreža, ali vas odmah zatim obično pitaju i za vaš e-mail.

Ako pažljivo pratite istraživanja najefikasnijih tehnika online marketinga, npr. 2009. g. jedna od najvažnijih tehnika bila je e-mail marketing. To se ponovilo i 2010. g., uključujuci i investiciju u ulaganje vremena za sprovođenje ove taktike.

E-mail marketing 2011. g.

Prema istraživanju kompanije Fokus iz ove godine, situacija sa važnošću e-mail marketinga se ne menja u odnosu na prethodne godine:

Kao što se može videti sa slike, e-mail marketing je na prvim mestima u oba segmenta Internet promocije – B2B i B2C, a sa porastom investicija u ovaj tip promocije deli drugo mesto sa ulaganjima u online sadržaj.

Kada se pogleda spisak najviše korišćenih taktika u 2011 g. u segmentu B2C najviše se koriste društveni mediji, ali u B2B segmentu na prvom mestu je e-mail marketing.

Napomena: Pod efikasnim strategijama i taktikama e-mail marketinga od 2004. g. isključivo se podrazumeva strategija kreiranja sopstvenih mailing lista koje nisu zasnovane na kupovini spam email adresa, već isključivo na osnovu dobrovoljnog davanja e-mail adresa korisnika na sajtovima kreatora ovakve email liste!

Za slučaj domaćih online servisa koji generišu efekte koje pratim poslednjih meseci, mogu da iznesem sledeće – u slučaju da online servis podjednako dobro koristi sve danas značajne tehnike online promocije (društveni mediji, SEO, PPC, e-mail marketing), odnos između ovih tehnika u odnosu na e-mail marketing:

50 do preko 100 odsto razlika u korist e-mail marketinga i za slučaj društvenih medija (organski rezultati + oglašavanje), i za slučaj SEO, i za PPC.

Dodatna literatura

Ako vas interesuje da se dodatno edukujete iz oblasti unapređenja efekata putem email marketinga, preporučujem vam sledeće izvore (od ovoga se može napraviti desetine novih tekstova):

• 5 email marketing trends to build into your 2011 marketing strategy
• Best Practices for Email Marketing (PDF Whitepaper)
• 4 Critical Components to Your Email Marketing Strategy
• Two Email Marketing Strategies that Work
• Email Marketing: Campaign Analysis, Metrics, Best Practices
• 9 Email Marketing Best Practices to Generate More Leads
• Email marketing & Enewsletter systems and software reviews
• Enewsletter best practice with B2C and B2B examples

I za kraj ovog teksta prezentacija na temu spajanja email marketinga i društvenih medija:

Izgleda da je nama teško da primetimo od naših prevelikih problema u školstvu da je ceo svet već godinama u problemu sa formalnim visokoškolskim obrazovanjem.

Ako su profesori sa univerziteta Yale srećni kada pola njihovih studenata posle diplomiranja pronađe posao – nešto je definitivno “trulo u državi Danskoj”.

U poslednjih nekoliko godina svi glavni svetski mediji izveštavaju o poraznim činjenicama problema sa zapošljavanjem mladih, čak i onih koji završavaju fakultete, a izveštaj “ILO Global Employment Trends for Youth 2010” je samo potvrdio činjenicu da od 620 miliona mladih od 16 do 24 g. njih 81 milion je nezaposlenih – što je najveći broj nezaposlenih mladih osoba ikada zabeležen u istoriji!

Problemi visokog školstva su u “sklerotičnim institucijama”

Problemi formalnog (visokog) obrazovanja su izbili u prvi plan od nastanka finasijske krize 2008. g., ali njihovi koreni sežu duboko u celom svetu još od kraja šezdesetih godina.

Nagli porast potrebnih znanja za obavljanje različitih vrsta poslova (koja se uvećavaju iz godine u godinu), globalizacija koja je dovela do pojave hiper-konkurencije, i pronalazak rešenja u ekonomiji zasnovanoj na znanju – doveli su do toga da veoma mali broj akademskih institucija, i to samo u njihovim pojedinim delovima, može da prati potrebe savremenih tržišta rada.

Potrebe edukacije u savremenom poslovanju su u kontekstu usvajanja realno upotrebljivih znanja koja se uopšte mogu preneti studentima tokom trajanja klasičnih studija.

Većina akademskih institucija u svetu jednostavno ne može da produkuje adekvatne programe, ili (češće) nema adekvatne edukatore koji bi mogli da prenesu potrebna primenljiva znanja, jer decenijama unazad sistem napredovanja u nauci se isključivo vezuje za formalne parametre tzv. SCI faktora koji istovremeno omogućuje diferencijaciju realno uspešnih naučnika, ali omogućuje i opstanak MEDIOKRITETA u visokoškolskim obrazovnim sistemima u celom svetu.

Cela ta “trka za bodove” edukatorima je mnogo važnija od potreba za aktuelizacijom formalnih studija u cilju prenošenja upotrebljivih znanja.

Kao ilustracija problema akademskih institucija (koje autor naziva “sklerotičnim”) u primeni ambicioznih planova edukacije može poslužiti primer problema bolonjskog procesa u Austriji, sa veoma interesantno bloga pod nazivom “Univerziteti u krizi“.

Problemi visokog školstva su u percepciji akademske edukacije

Poseban je problem generalnog viđenja studiranja, koji zajedno sa prethodno opisanim problemom daje za rezultat da se generalna situacija sa formalnim (visokim) školstvom neće u velikoj meri (na većem broju univerziteta) rešiti decenijama.

Roditelji, deca, zaposleni, donosioci odluka u kompanijama, odnosno generalna populacija u svetskim razmerama doživljava akademska zvanja kao neophodna za veliki broj poslova.

Posledice ovakvog generalnog razmišljanja (za roditelje i decu koja se odluče za akademsku edukaciju) su:

• Obezbeđivanje sredstava za studiranje (smeštaj, ishranu).
• Ulaganje velikog broja godina za završetak studija.
• Ostvarivanje mogućnosti da je prvobitno odabrana akademska edukacija adekvatna (da li se dete opredelilo za adekvatne studije u odnosu na sposobnosti, realne želje i mogućnosti).

U slučaju da student ne završi odabrane studije (svetska statistika – više istraživanja kaže da preko 40 odsto svih studenata nikada ne završi studije), u generalnom slučaju se postavlja pitanje posledica:

• Percepcija izgubljenih godina studiranja (psihičke posledice),
• Mogućnost odabira drugih studija,
• Spremnost na neformalnu edukaciju,
• …

Ista pravila važe i za one mlade osobe koje završe iz nekog razloga neadekvatne studije.

Rešenje u neformalnoj edukaciji nije na žalost rešenje za sve!

Logično rešenje problema sa formalnom edukacijom jeste u usvajanju neformalne edukacije, koja se mnogo brže i lakše prilagođava aktuelnim potrebama ekonomije znanja u kojoj živimo.

Problem je što kada se posmatra generalna populacija u svim državama sveta, veliki broj mladih osoba iz različitih razloga neće se jednostavno opredeliti za rešavanje svojih problema kroz neformalnu edukaciju – jer ti problemi nisu nastali njihovom greškom, već sistemskom greškom postavljanja savremene edukacije u aktuelni kontekst privrednih potreba.

Paradoks problema formalne edukacije i konstantnog porasta tražnje za neformalnom edukacijom ostaće aktuelan godinama, jer države neće jednostavno rešiti velike generalne praktične i socijalne probleme savremene edukacije:

• Odnos nauke i prenošenja adekvatnih znanja u akademskim institucijama.
• Primenljivost edukativnih programa u odnosu na fundamentalno usvajanje znanja (problem opstanka fundamentalnih nauka i mnogobrojnih alternativnih naučnih pravaca koji u osnovi nisu profitabilni, ali su društveno važni).
• Sistemska pitanja formalizacije neformalnih tipova edukacije, i načina usvajanja neformalnih tipova edukacije u akademskim institucijama koji za rezultat imaju produkciju primenljivih znanja.
• Usvajanje sistemskih načina prihvatanja prednosti neformalne edukacije od strane generalne populacije.
• …

Za kraj ovog teksta prilažem infografiku na temu prikaza “mehura od sapunice” u klasičnoj visokoškolskoj edukaciji, koja je i bila povod za ovaj tekst.

Tema digitalnog identiteta u Srbiji je praktično dosta aktuelizovana tokom 2006. g., i to u oba važna aspekta posmatranja ove oblasti:

• Tehnološki aspekt online identiteta, koji je u to vreme imao za fokus načine jednostavnog objedinjava naloga korisnika na različitim online servisima, posmatrajući pojave kao što su objedinjeni Yahoo i Google nalozi, inicijativa Identity Commons, i pojava servisa OpenID.
• Aspekt upotrebne vrednosti ponašanja korisnika na Internetu, koji za rezutat gradi svoj digitalni identitet, koji predstavlja osnovu uspostavljanja online poverenja.

Digitalni identitet 2.0 je još uvek aktuelan, ali…

Lako prijavljivanje putem Twitter ili Facebook naloga

2009. g. je takođe bila važna u priči o digitalnim identitetima, jer je potvrđena priča o važnosti digitalnih identiteta sa aspekta korišćenja društvenih medija (društvenih mreža naročito).

Sa jedne strane upotreba Facebook i Twitter servisa i njihovo otvaranje prema korisnicima na drugim online servisima, praktično rešava problem objedinjavanja višestrukih naloga na ogromnom broju Web sajtova (priavljivanje na različite Web sajtove putem Twitter i Facebook naloga).

Tokom 2009. g. ovaj tip korišćenja poznatih servisa za prijavljivanje na drugim Web sajtovima je tek tada započeo šire da se koristi, a danas je to nešto što je sasvim normalno.

Dragana Đermanović je te iste 2009. g. je objedinila tekstove koje je tokom godina pisao Blogowski na temu digitalnih identiteta.

Važno je napomenuti da svi saveti koji se mogu pročitati u ovim tekstovima su i dalje aktuelni, naročito zbog toga što se Internet u Srbiji sve više koristi, a ispadi poput afere sa novinarkom Majom Uzelac samo potvrđuju sve veću važnost vođenja sopstvenog identiteta na Internetu.

Digitalni identitet 3.0 – Identity servisi

U poslednje vreme sve se češće govori na temu upotrebe ogromnih količina podataka koje online korisnici godinama ostavljaju na Webu.

Ova priča je posebno aktuelizovana nakon izjave Erika Šmita da je Google+ Identity servis, i da je upravo to jedan od razloga zašto je Google-u važno da se u narednom periodu promoviše upotreba društvenih mreža sa stvarnim imenima korisnika.

Jedina ozbiljnija analiza koju sam pronašao u vezi sa Google+ Identity servisom može se pročitati na blogu Roberta Scoble-a, koji ulaže svoju čitavu karijeru kladeći se na buduće aktivnosti Google+ servisa.

Ideja priče o Identity servisima je fokusirana na kontekst u kojem online korisnik prima određenu informaciju. Servisi kao što su Google pretraživač, Facebook, Twitter, Google+ prikupljaju godinama informacije o svim aktivnostima svojih korisnika, i na osnovu ovakvih informacija mogu se izračunati buduće reakcije korisnika na određeni tip sadržaja:

• Ako npr. želite da se inforišete o tome zašto je ovogodišnji Gay Pride propao (ili nije), u kontekstu vaših uverenja (npr. trebao je da se održi/nije trebalo da se održi), mogu se izdvojiti informacije/vesti u skladu sa vašim mišljenjima o ovom događaju. Kontekst vaših uverenja se izvlači iz prethonih reakcija vas kao korisnika neke od društvenih mreža, ili na osnovu pretraživanja podataka na Webu.
• U odnosu na osobe koje inače pratite, šerujete, lajkujete formiraju se grafovi “društvenosti” i interesovanja, koji kasnije omogućuju da se određene vesti i informacije plasiraju vama u kontekstu vaših prethodnih interesovanja. Primer (identity) servisa koji danas omogućuje različite manje ili više korisne stvari u vezi sa vašim ponašanjem na društvenim mrežama su prethodno prikazani Klout, ili još interesantniji servis PostRank (koji je nedavno kupio Google).
• Scoble u svom tekstu spominje interesantan primer pretrage za određenim tipom lekara u vašoj okolini, gde se u odnosu na vaše karakteristike kao osobe koje ste iskazali online (vaš digitalni identitet) dobija preporuka za tačno određene lekare koji odgovaraju vašem “karakteru/temperamentu”. Ovakvi servisi se još nisu pojavili, i oni se mogu npr. predstaviti kao eventualna budućnost korišćenja naprednih poslovnih adresara.

Pozitivan aspekt priče o Identity servisima jeste unapređenje “korisnosti” informacija koje same dolaze do online korisnika, u kontekstu njihovih realnih potreba.

Negativan aspekt ovog koncepta je nešto što bi svako od nas trebalo da zna, a to je da se svaka naša aktivnost na Webu negde beleži, i toga treba da budemo sve vreme svesni kada se upuštamo u bilo koju Web avanturu.

Priča o Identity servisima je priča o vremenu u kojem živimo od 2010. g., a koje se zove Kontekstualni Web (ulazi u mainstream izeđu 2014. i 2015. g.). Početak ovog vremena je bila popularna faza Weba u realnom vremenu (2009.-2010.), a nakon faze kontekstualnog Weba (negde oko 2018. g.) počinje faza Semantičkog Weba.

Sve navedene faze razvoja Weba u narednim godinama su u vezi sa poslovnim iskorišćavanjem dostupnih informacija na Webu, koje određeni broj stručnjaka naziva Informaciona ekonomija.

Web sajt za grupnu kupovinu KupiMe.com zvanično je postao generalni sponzor ovog bloga (na srpskom jeziku), u sklopu šireg aranžmana, koji podrazumeva da će moja maleknost biti i promoter ovog servisa za grupnu kupovinu. Uskoro će nakon redizajna ovog bloga, ova kompanija dobiti svoje značajnije mesto na njemu.

Na ovaj način kompanija KupiMe d.o.o. postaje jedan od činilaca komercijalnog razvoja srpske blog scene, kao što se to u poslednje vreme dešava na blogovima kao što je npr. DedaBor, ili Moje-grne.

Važna je činjenica da kako vreme prolazi sve više kompanija kao što je KupiMe d.o.o. prepoznaje značaj blogova, što bi za posledicu trebalo da ima povećanje broja blogova koji bi trebalo da svojom aktivnošću imaju koristi od tog “posla”.

Prema mojim informacijama, uskoro bi trebalo da se pojavi još kompanija koje su zainteresovane za oglašavanje na blogovima, s tim da na našem “blog nebu” postoji trenutno i jedan veliki problem:

Veoma je mali broj specijalizovanih blogova, koji najbrže mogu da dođu do aranžmana oglašavanja. Mnogo je to teže postići na “svaštarskim blogovima” kojih je i najviše.

Preporuka: ako želite da imate finansijske koristi od blogovanja – odaberite jednu oblast (ili nekoliko oblasti) i napravite blog prepoznatljivim u tim oblastima – to dovodi oglašivače!

Zahvalan sam servisu KupiMe.com koji je odabrao moj blog i varijantu generalnog sponzorstva bloga, što za ada nije bađ uobičajeno na ovim protorima.

Ovogodišnji regionalni skup blogera – BlogOpen je iz mnogih aspekata različit od prethodnih skupova pod ovim nazivom.

Na skupu OpenCoffee koji se desio 30.09. u BG, glavni organizator BO Tatjana Vehovec je objasnila veoma plastično iz kog razloga je ovogodišnji skup blogera  prerastao iz društveno-radnog skupa u komercijalni događaj (nazvao bih to blog konferencijom).

Najvažniji od svih razloga zašto je ovaj skup “ušao u vode” klasičnog komercijalnog događaja iz oblasti primene Interneta (u ovom slučaju – blog) jeste činjenica da se u poslednje dve godine drastično intenzivirao broj nezvaničnih događaja, naročito rastom popularnosti Tvitera u poslednje dve godine (čitaj – TweetUp-ovi), pa tako skup koji ima samo za cilj okupljanje blogera više nema naročitog smisla.

Najveća novost ovogodišnjeg BlogOpen-a su vrhunski inostrani (keynote) predavači, a pored njih će se domaći blogeri predstaviti u BlogOpen Short varijanti (tzv. PechaKucha format predavanja). Kao poseban događaj u sklopu BO prvi put se odigrava i finale takmičenja firmi-početnika – Startup Open.

Upravo su predavanja i bila jedan od najvećih nedostataka prošlogodišnjeg BO, a za ozbiljnije organizovanje dolaska renomiranih predavača – potreban je budžet, odnosno budžetiranje.

Tatjana Vehovec je na pomenutom OpenCoffee skupu upravo istakla najveći problem ovdašnjih konferencija – prikupljanje sredstava/fundraising za budžetiranje kvalitetnih predavača, i ponudila je pomoć u prenosu svojih znanja i skustava iz ove oblasti za sve one koji žele da organizuju skupove iz oblasti Interneta.

Sam BlogOpen program govori u prilog činjenici da su u fokusu predavanja i predstavljeni događaji koji će se dešavati na BO, uz dodatak interesantnog glasanja za popularne blogove koji će se dešavati do početka konferencije.

U svakom slučaju, nadam se da će ovogodišnji BlogOpen opravdati velika očekivanja (a ne vidim razlog zašto ne bi).

2011. g. u Srbiji će na Internetu definitivno biti  obeležena ekspanzijom Web sajtova za grupnu kupovinu (en. Social Shopping). Do ovog momenta, u 2011. g. pojavilo se preko 20 novih sajtova koji samostalno obezbeđuju novu ponudu (uglavnom) usluga sa popustima od preko 50 odsto.

Grupna kupovina = Prodaja kupona sa popustima

Poslovni model grupne kupovine zasniva se na klasičnoj prodajnoj promociji, odnosno radi se o varijanti advertajzing poslovnog modela gde postoji prodaja mogućnosti za kupovinu usluga po definisanim popustima (prodaje se kupon/vaučer sa naznačenim popustom).

Obzirom da je smisao ovog poslovnog modela ostarivanje velikih popusta (preko 50 odsto, često i preko 70 odsto) pri kupovini, jedino se različite usluge sa velikim profitnim marginama mogu nuditi preko Web sajtova za grupnu kupovinu.

Najčešći način dolaženja do ponuda usluga koje se nude sa velikim popustima  Web sajtovi za grupnu kupovinu obezbeđuju putem ostvarivanja određenog (većeg) broja prodaja kupona sa popustom za određenu uslugu, da bi ta ponuda uspela. Ponuda sa popustom može da bude vremenski ograničena (a ne mora), da bude ograničena brojem prodaja, ali može da bude i neograničena.

Logika prodaje sa velikim popustima preko ovih servisa za kompanije koje nude usluge bi trebalo da bude promocija same ponude kompanije koja daje popust na neku uslugu:

• Konkretna ponuda se javno oglašava i vidi je veliki broj online korisnika
• Online korisnici koji kupe vaučere i isprobaju konkretnu uslugu, ako su zadovoljni uslugu će ponovo koristiti, i/ili će je preporučiti svojim prijateljima, rođacima, poslovnim partnerima…

U kontekstu poslovnog modela prodajne promocije na kojem se zasniva grupna kupovina, postavlja se pitanje promotivnih efekata za ponude usluga koje se na neograničeni period mogu kupiti sa velikim popustom, ili nije potreban određeni broj prodaja da bi ponuda usluge pod određenim popustom uopšte bila aktuelna:

• Da li te usluge inače nemaju realnu cenu ako se dugo mogu prodavati sa velikim popustima?
• Da li je te usluge inače teško prodati po drugačijim cenama ako se mogu prodavati sa velikim popustima u velikim količinama?
• …

Stanje grupne kupovine u Srbiji (2010/2011)

Uspeo sam da pronađem ukupno 26 sajtova koji predstavljaju klasične servise za grupnu kupovinu (o9.2011., dva od tih servisa nisu funkcionisala u momentu kada sam istraživao ovo tržište, a indikativno je veći broj servisa nema implementirane sve aktuelne sisteme online naplate u Srbiji. Kasnije sam došap do spiska od 42 sajta grupnu kupovinu!), i 6 sajtova koji prikazuju ponudu različitih servisa za grupnu kupovinu (tzv. agregatori za grupnu kupovinu). Postoji još nekoliko servisa koji predstavljaju (agregiraju) različitu robu sa popustima, i u svojoj ponudi imaju i jedan deo ponuda sa sajtova za grupnu kupovinu.

Ako se pogledaju poslovni podaci sa APR-a za 2010. g. (kada su se pojavili prvi sajtovi za grupnu kupovinu), možemo videti sledeće (posmatrani su servisi sa istim imenom kompanije u d.o.o. statusu kao što je ime sajta):

Određeni broj servisa ovog tipa formalno posluje u sklopu kompanija koje imaju i druge delatnosti pored sajtova za grupnu kupovinu (iako i ove kompanije nemaju baš neki visok prihod na godišnjem nivou), neke od firmi su u statusu preduzetnika.

Neki od ovih Web sajtova i dalje (septembar 2011.) uopšte nema podataka o tome ko stoji formalno iza servisa (koja kompanija), što je kažnjivo aktuelnim Zakonom o zaštiti potrošača (odnosi se na specifikaciju podataka koji moraju da stoje o prodavcu na Web sajtu), i bilo ko može svakog momenta da prijavi tržišnoj inspekciji ovakve e-trgovce.

Grupna kupovina iz ugla e-trgovaca

Zamolio sam Jelenu Tešić, direktoricu servisa Kupime.com za područje Srbije, da prokomentariše iz svog ugla aktuelno stanje grupne kupovine u Srbiji:

1. Kako ocenjujete trenutno stanje e-trgovine u Srbiji, i s tim u vezi aktuelan razvoj servisa za grupnu kupovinu?

Dolaskom sajtova grupne kupovine na tržište Srbije zapravo počinje prava e-trgovina. Do tada su postojali usamljeni pokušaji koji su znali da je budućnost u ovakvom načinu trgovine, ali na žalost ni jedan od tih sajtova za prodaju robe nije bio ovoliko rasprostranjen kao sajtovi za grupnu kupovinu danas. Razlog za to su pre svega atraktivne ponude koje su animirale naše korisnike da počnu na ovakav način da kupuju, iako je do tada postojala averzija i bojazan od plaćanja platnim karticama na internetu.

Početak rada našeg sajta i naših kolega ohrabrio je naše buduće korisnike da svoje prve online kupovine obave baš na našim sajtovima. A to je sasvim dovoljan početak jednog dugoročnog odnosa na obostrano zadovoljstvo nas i naših online kupaca. Razvoj budućih usluga i servisa zasnovanim na principu online kupovine, biće i ubuduće naš cilj na tržištu Srbije i regiona.

2. Da li rezultati vašeg poslovanja u poslednjih godinu dana mogu da se tumače kao mnogo bolji u odnosu na prethodni period, u kontekstu sveprisutne priče o značaju servisa za grupnu kupovinu (da li po vašem mišljenju postoji preterivanje u isticanju značaja grupne kupovine, ili za to ima osnova)?

Rezultati u ovoj godini su gotovo deset puta bolji od prošlogodišnjih, ali to su sasvim razumljive statistike ako se zna da je KupiMe začetnik grupne kupovine u Srbiji. Uložili smo mnogo vremena i novca u marketinške kampanje kroz koje smo javnost edukovali šta to mi nudimo, kakav je to mehanizam grupne kupovine, šta su benefiti za pružaoce usluga i on line kupce.  Danas sa sigurnošću možemo reći da nema socijalno aktivne osobe u Srbiji koja ne zna šta je to grupna kupovina. Jer grupnom kupovinom puno je značaja pokriveno,ekonomski, socijalni i edukativni.

3. Koliko po vašim informacijama ima “ozbiljnih igrača” na tržištu sajtova za grupnu kupovinu (obzirom da ih ima preko 40 trenutno u Srbiji), i šta su po vašem mišljenju parametri koji će odlučiti o tome ko će opstati od sve te gomile sajtova u narednim godinama?

Već naredne godine možemo očekivati da se situacija na tržistu iskristališe i pokaže ko su zapravo najuspešniji sajtovi, a to pre svega znači ko ima najviše aktivnih korisnika. Po našim saznanjima i iskustvu iz drugih razvijenih ekonomija, opstaće ne više od deset  sajtova, a od toga se pet može smatrati liderima.

Ovo je biznis model koji iziskuje velike investicije u marketinške kampanje i podršku atraktivnim ponudama, zbog toga će oni koji nisu spremni to da isprate vremenom početi da gube aktivne korisnike, a time i potencijalno dobre poslovne rezultate.

Problemi grupne kupovine – Velika priča, Puno servisa, Malo para

Kao što se lepo može videti iz podataka sa APR-a (situacija mi dosta liči na aukcijske sajtove u 2009. g.) da ovo tržište u prošloj godini teško da je “dobacilo” 50.000 EUR na godišnjem nivou, ipak se u našim uslovima za sada više radi o obećanju uspešnog poslovnog modela, nego što on to stvarno jeste. Razlozi jesu mnogi, ali kada ovakve poslovne prihode pokažete nekom klasičnom trgovcu – pažljivo posmatrajte njegovu reakciju…

Obzirom na probleme koje trenutno ima najpoznatiji servis za grupnu kupovinu – Groupon, uopšte nije čudno da troškovi ovog poslovnog modela i u našim krajevima prevazilaze prihode (bar u 2010. g.), ali to ne znači da će ovakva situacija sa domaćim sajtovima za grupnu kupovinu biti zauvek loša. Pitanje je samo ko će opstati, jer sada imamo suviše Web servisa ovog tipa.

Trenutna situacija je kao na divljem Zapadu – kopiraju se ponude, kradu se klijenti, i dalje se pojavljuju novi servisi, a sve se dodatno komplikuje pokušajima agregatora za grupnu kupovinu da se postave između kupaca i klasičnih sajtova za grupnu kupovinu.

Tokom naredne godine situacija na ovom tržištu će biti znatno “čistija”, jer će se definitivno izdvojiti oni servisi koji mogu da se nose s konkurencijom. Neće svi moći da izdrže gubitke koje nosi sa sobom ovaj poslovni model, a naročito je važno ko od ovakvih servisa ima dobro organizovanu prodaju koja dugoročno može da opstane na ovom tržištu. Činjenica je  na ovdašnjem tržištu ima više inostranih servisa za grupnu kupovinu koji zbog investicionih aktivnosti mogu da se izdvoje od ostale konkurencije, ali da li će se to desiti, videćemo.

Ono što se i sada vidi je da je fokus i dalje na ponudama iz Beograda (Beograd i ima najveći broj firmi na jednom mestu), ali se pojavljuju servisi koji uspevaju da ostvare povoljne ponude i u drugim gradovima.

Poslovica “Ja tebi vojvodo, ti meni serdare” se veoma često koristi u našim krajevima da bi se istakla karakteristika međusobnih odnosa između pojedinih osoba koje se međusobno bodre i pomažu iz određenih interesa, čak i u situacijama kada jedna ili obe osobe u osnovi nemaju dobro mišljenje o onoj drugoj osobi. Ni na Internetu situacija nije drugačija, a postavlja se pitanje da li to stvar oko koje je potrebno (zaokružiti tačan odgovor):

Važnost međusobnih odnosa online korisnika – Social Graph

Ako se ovakvo pitanje posmatra sa aspekta poslovne primene Interneta međusobni odnosi u Internet zajednici su važni u kontekstu praćenja aktivnosti pojedinaca koji mogu pozitivno ili negativno uticati na stavove u vašim oblastima poslovanja.

Na osnovu grafova društvenosti i interesovanja (Social, Interest Graph) mogu se ustanoviti tipovi međusobnih veza između online korisnika, a upravo varijante međusobnog “ispomaganja” retvitovanjem, šerovanjem, lajkovanjem (+1-ovanjem) predstavljaju osnovu ovakvog načina praćenja aktivnosti pojedinaca na Internetu.

SEO: Udaljenost linka do kredibilnih domena

Do pre nekoliko meseci kada se pojavio najnoviji opis najvažnijih faktora rangiranja Web stranica u rezultatima pretraživanja, posebno je posmatran jedan od pet do tada najvažnijih faktora SEO rangiranja:

Trustworthiness of your domain based on link distance from a trusted domain.

Jedna od najvažnijih karakteristika pri optimizaciji Web sajta prema zahtevima pretraživača jeste kvalitet poverenja koje pretraživač (Google) ima u posmatrani domen (trustworthiness of the domain). Logično, za izgradnju poverenja je potrebno dosta vremena, i ono se u slučaju rezultata pretraživanja za posmatrani domen vidi u broju visokih rangova pretraživanja za ključne reči (oblasti) koje nisu dominantne na posmatranom URL-u. Kada pretraživač za određeni upit ne pronađe dovoljno kvalitetnih Web stranica za prve pozicije u rezultatima pretraživanja, on na te pozicije često postavlja relevantne rezultate sa domena kojima “veruje” iz drugih oblasti.

Pretraživači godinama prate aktivnosti na različitim domenima, i neki od postojećih domena su izgradili poverenje za određene oblasti, geografska područja, ili su izgradili generalno/globalno poverenje (trusted domains).

U vezi sa temom ovog teksta, zbog kvaliteta međusobnih veza između online korisnika, na različitim Web sajtovima (blogovima) može se primetiti tokom vremena da autori tekstova, ili vlasnici sajtova češće linkuju neke domene u odnosu na neke druge. Na osnovu analize međusobnih odnosa između online korisnika može se veoma precizno utvrditi kada je češće linkovanje sa domena u koje pretraživači imaju poverenja iz razloga što su vlasnici tih domena – prijatelji, ili se međusobno pomažu.

Termin link distance (udaljenost između domena) opisuje upavo koliko je neko sa domena u koje pretraživači imaju poverenja poznanik ili prijatelj sa nekim sa posmatranog domena. Što postoji manja međusobna veza između kreatora sadržaja i vlasnika dva posmatrana domena, to je udaljenost između ta dva domena veća.

Npr. Koliko poznajete osoba sa CNN-a, kada se odjednom desi da ovaj Web sajt počne češće da vas linkuje. Da li je to zbog relevantnosti iz određene tematike, ili možda je tamo  počeo da piše tekstove neko ko vas poznaje. Verovali ili ne, pretraživači ovo mogu da ustanove!

Zaključak

Kada koristite Web/društvene medije iz privatnih razloga, naravno da ih možete koristiti kako hoćete. Bilo bi dobro da znate da se sve vaše aktivnosti beleže i analiziraju, i da se generalno zna ko je u kakvim odnosima sa drugim online korisnicima.

Pri poslovnoj upotrebi Interneta, poznavanje veza između online korisnika može da bude veoma korisna alatka u ostvarivanju pojedinih ciljeva online nastupa, a njihovo saznavanje (tih međusobnih veza) može da bude veoma korisno pri analizi industrijske grane i/ili konkurencije, npr.

Veoma je često pitanje da li je ispravno kupovati fanove, folovere, frendove (“trojstvo – 3F“). U nekim slučajevima aktivnost kupovine fanova se stavlja u pozitivan kontekst, a ponekad se stavlja u kontekst prevare.

Ako pogledate primer sa slike gde se vidi prodajni tekst na Fejsbuku za oglašavanja na ovoj društvenoj mreži, vidi se da FB eksplicitno poziva na kupovinu lajkova. Sa druge strane, taj isti servis ne dozvoljava korišćenje dugmeta Like za kreiranje nagradnih igara.

Pa, da li je sada aktivnost kupovine tzv. “3F-ova” dozvoljena ili zabranjena?

Preporuka: uvek kada se nađete u situaciji da vam nešto nije sasvim jasno, ili niste sigurni da li ćete napraviti neki prekršaj ili dobru stvar – vratite se nekoliko koraka nazad da se posavetujete sa osnovnim postavkama problema (u ovom slučaju, osnovne postavke promocije).

Kada se pogleda savremena podela medija na plaćene, sopstvene i zaslužene (paid, owned, earned),sistemi promotivnih aktivnosti koji važe i za Internet govore da ako su 0vam potrebni korisnici – možete doći do njih plaćanjem oglašavanja.

U datom primeru, ako su vam potrebni “3F-ovi”, možete se poslužiti različitim tipovima oglašavanja da dođete do njih, a možete se potruditi i preko sopstvenih medija, a možda će neki online korisnik takođe da preporuči svojim pratiocima da vaša kompanija vredi da neko od korisnika postane “3F”.

I sada, gde je ovde problem?

Problem sa dolaženjem do potencijalnih klijenata, korisnika, “3F-ova”, itd. se nalazi u načinu dolaženja do tih istih korisnika! Da li je do traženih korisnika došlo na osnovu neke prevare (tih korisnika), ili se do njih došlo na neki ustaljen – etički pruhvatljiv način:

• Da li su korisnici spamovani sa porukama (kratkoročna tehnika promocije koja donosi loše mišljenje o kompaniji koja je spamer)?
• Da li se do “3F-a” došlo tako što je on/ona npr. kliknuo na neku xy stranicu i svojim lajkom je postao fan neke z stranice, koja nema nikaakve veze sa onim što je korisnik prvo dobio?
• Da li su korisnici svojevoljno postali “3F”, iz razloga što ih to interesuje, ili su “navučeni” nekom prevarom, nagradom, ili na bilo koji drugi način gde se korisnik postavlja u zabludu – samo da bi postao “3F”?

Osnova poslovanja gde je cilj dugoročno ostati u poslu bi trebalo da za rezultat ima principe promocije koji ne donose dugoročno probleme jer su određeni tipovi promocije koje koriste zasnovani na varanju korisnika. Svi oni koji posluju po principu “uzmi pare i beži” koriste raznorodne varijante prevara, i uvek imaju za to neke izgovore…

Savet: Ako želite da dugoročno kvalitetno poslujete preko Interneta, kada želite da radite bilo koju online promotivnu aktivnost, prvo saznajte da li tu postoje neki ne-etički elementi. Na taj način ćete sprečiti da zbog vađeg neznanja budete proglašeni za spamera, ili sl.

Republički zavod za statistiku Srbije 13.09. je objavio rezultate redovnog godišnjeg istraživanja pod nazivom “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2011.”

U nastavku sledi pregled najinteresantnijih delova ovog istraživanja u vezi sa korišćenjem Interneta.

Internet se koristi u 41.2 odsto domaćinstava u Srbiji (44.4% korisnika koristilo Internet u poslednjih godinu dana), a 31 odsto domaćinstava ima širokopojasni Internet (Internet brzina preko 128 kb/s). 83.8 odsto domaćinstava sa prihodom u domaćinstvu od preko 600 EUR ima pristup Internetu (56.3% od 300 – 600 EUR po domaćinstvu). 51 odsto domaćinstava ima pristup Internetu u urbanim krajevima, a 27.2 odsto domaćinstava ima pristup Internetu u ruralnim krajevima.

73.8 odsto osoba sa visokim obrazovanjem koristi Internet, a 57.4 odsto sa srednjim obrazovanjem. 99.5 odsto studenata i 61.7 odsto zaposlenih koristi Internet. 47.7 odsto žena i 49.3 odsto muškaraca u životnoj dobi između 25 i 54 godine koristi Internet. 84.2 odsto devojaka i 89.2 odsto mladića u životnoj dobi ozmeđu 16 i 24 godine koristi Internet.

Iako je korišćenje PC-a za pristup Internetu i dalje dominantno – 88.7% (laptop 27.8%), interesantna je raspodela korišćenja mobilnog Interneta – zbirno 29.2 odsto stanovništva koristi mobilni telefon za pristup Internetu, a mobilni Internet (pristup Internetu preko uređaja u pokretu) koristi zbirno 39.4 odsto stanovništva. Ovi podaci su naravno logični ako se uzme u obzir činjenica da sve veći broj osoba koristi za pristup Internetu različite uređaje.

Ovogodišnje istraživanje je donelo izmene u pitanjima o tipovima korišćenja Interneta, i sada su ovi podaci mnogo bliži opisu stvarnog iteresovanja korisnika Interneta u Srbiji.

Naravno, prednjači korišćenje društvenih mreža, ali iznenađuje drugo mesto za učešće na profesionalnim društvenim mrežama (68.6%). Ovim podatkom se potvrđuje činjenica da se servisi kao što je LinkedIn veoma često koriste za sklapanje poslova ali i za pronalaženje poslova.

Takođe su interesantni podaci da 64 odsto korisnika koristi Internet za telefoniranje, a 63.2 odsto za e-banking. Meni je posebno interesantno da 59.2 odsto osoba koristi internet za prodaju (nečega) – ovim se npr. dokazuje veliki procenat upotrebe akcijskih sajtova.

Veoma su značajne promene u poslednjih godinu dana pojavom sajtova za grupnu kupovinu, otvaranjem e-prodavnica na veoma posećenim sajtovima i rasta prometa preko aukcijskih sajtova, što se može videti i u promenama prodaje dominantnih proizvoda. Prošle godine na prvom mestu je bila prodaja knjiga (23%), a ove godine vidimo značajan porast prodaje opreme za domađinstvo (29.2%) i elektronske opreme (23.8%).

Kada se zbirno pogledaju podaci o naručivanju hardvera i softvera (+igrice) dobija se učešće od 29.9%, a zbirno usluge iz oblasti turizma imaju učešće od 16.5%, što je više od ovogodišnje prodaje knjiga preko Interneta (14.2%).

9.3 odsto osoba je naručilo neku robu u poslednja tri meseca (14.4% u poslednjih godinu dana), što je povećanje od 3.2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Istraživanje preduzeća je pokazalo da 98.1 odsto preduzeća koristi Internet, da 67.6 odsto reduzeća ima Web sajt (povećanje od sramnih 0.1% u odnosu na prošlu godinu), 32.5% preduzeća je naručivalo robu preko Interneta (9.2% povećanje u odnosu na prošlu godinu), a 20.7% je primalo narudžbine preko Interneta (povećanje 0.7% u odnosu na prošlu godinu).

Zaključak

Ovogodišnje istraživanje je pokazalo značajan porast korisćenja mobilnog Interneta, a i u narednom periodu se očekuje značajan porast upotrebe smart telefona.

Načini korišćenja interneta u Srbiji se statistički napokon približavaju trendovima korišćenja u razvijenijim zemljama (iako je to oduvek bilo tako), samo statistički se nije moglo direktno videti.

Struktura naručivanja proizvoda i povećanje ukupnog broja naručivanja na godišnjem nivou ukazuje da će se ovaj trend sve više uvečavati u narednim godinama.

Preduzeća koriste Internet u velikoj meri, ali postoji značajan nedostatak online prisustva preduzeća.

Od devedesetih godina pa do današnjih dana neprestano slušam mišljenja velikog broja žena da su današnji ženski časopisi pravo smeće i da ne znaju ko su te žene koje uopšte čitaju te gluposti. U blažoj varijanti ovakvih mišljenja najčešće sam čuo da većina žena koje poznajem ne čita ženske magazine jer ih način obrade tematike ovakvih magazina – nervira.

Mirjana Mimica (@Mahlat) je jedna od žena sa ovakvim mišljenjemo današnjim ženskim magazinima, ali za razliku drugih žena – ona se nameračila da napravi online magazin namenjen normalnim ženama koji bi one rado i čitale:

“U online časopisima za žene ne možete da pročitate ništa sem kako da ostanete mladi i u sto godina, da li da se kupate u čokoladi ili magarećem mleku, kako da ga osvojite u tri koraka i dva bacanja i kako da ga zadovoljite do sad neviđenom sekusalnom tehnikom.”

Mahlat je tražila “kuma/kumu” za ime časopisa, našla ju je, i nešto više od mesec dana kasnije časopis Tetka.rs je rođen.

Veoma je preporučljivo dodatno pročitati tekst “O nama” u ovom online magazinu, i slažemse sa Hanom da je ovo najbolji opis nekog časopisa koji sam imao prilike do sada da vidim.

“Polovinom 19. veka konsturisana je prva mašina za pranje veša a njeno usavršavanje je dovelo do toga da se žene iz svih krajeva sveta postepeno udaljavaju od reke na kojoj su prale veš tako što bi zavrnule suknje, zagazile u reku i velikim vešom i gaćama svog voljenog muškarca bile po reci sve dok osećaju ruke, gaće ne pobele a reka ne zapenuša.

Pre par godina Sveta stolica je veš mašinu proglasila izumom najzaslužnijim za žensku emancipaciju.

Dakle, mrdnule smo se od reke na kojoj smo horski pevale da nam bude lakše što je dovelo do toga da imamo malo vremena i za sebe.”

Veoma je indikativan komentar koji sam čuo od jedne žene na dan kada je “rođen” ovaj online magazin:

“Stvarno me ne interesuju ženski časopisi, a i ovaj sam odmah stavila u isti ‘koš’ sa ostalima dok sam ga pregledala. Posle pola sata sam shvatila da sam odmah i sa zanimanjem pročitala tri teksta (pazi – tri teksta iz ženskog mahazina!), što mi se nikada ne dešava!”

Iako je ovo online magazin za žene, i ja sam našao interesantnih tekstova, a naročito preporučujem tekst o Zorici Sorak.

Drugačiji ženski magazin – prilika za profit!

Poznato je da sadržaji namenjeni ženama privlače oglašivače, i iz tog razloga imamo na tržištu poplavu časopisa namenjenih različitim vrstama žena.

Koliko sam uspeo da shvatim, ni jedan od klasičnih ženskih magazina nije namenjen “normalnim” ženama (30+), koje u osnovi pomenute časopise shvataju kao “napad na mozak”, a Tetka.rs u poslednjih nedelju dana pokazuje da se mogu napraviti i drugačiji magazini namenjeni ženama.

Kada se u oblasti (online) medija, gde nedvosmisleno postoje prihodi od oglašavanja, pojavi drugačiji online magazin, verovatnoća da će imati poslovnog uspeha raste… U zavisnosti od poslovnih sposobnosti Mirjane, ali i od sreće – zavisi i da li će ovaj projekat imati i poslovni uspeh.

Iskreno želim da ovaj projekat uspe, jer bi to tako trebalo da bude po mom mišljenju…