Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

31. Aug 2008 - 5. Blogday po redu - možda se neki od vas i sećaju 4. u kome je FM blog takođe učestvovao. Elem svi već znaju red, pljucneš 5 blogova koje pratiš ili ne pratiš već ih spominješ čisto kao da bi drugi mislili da ih pratiš a onda ti ispao kao kul bloger.

Nećemo tako da se igramo, već kao i prošle godine ajde da pokušamo da nađemo neke dobre blogove koje vredi posetiti pa čak i pratiti.

Nažalost, moraću da konstatujem da su u proteklih godinu dana, osim retkih svetlih primera , na domaćem netu se i nije pojavilo više kvalitetnih lokacija koje treba obići, barem što se tiče digitalne fotografije.

Jedna Svetlost

Jedna Svetlost je projekat nastao iz lične potrebe autora da se pronađe spasonosni odvodni ventil mnogih razmišljanja direktno i indirektno vezanih za fotografiju. U moru informacija koje se trenutno nalaze u Internet mikseru, komadići informacija su rasuti po beskonačnom prostoru. Oni koji o materiji žele da saznaju više, bivaju munjevitom brzinom razbacani brojnim linkovima na sve strane. Dok se vrti jedan te isti sadržaj, upakovan u drugu ambalažu, sastojci koji će nas zaista približiti suštini nisu uopšte u mikseru ili su praktično nedostupni.

Pojavljivanje brojnih novih servisa za prikazivanje i komentarisanje fotografije samo je produbio problem kvalitetne kritike iz koje bi se nešto moglo i naučiti. Mladi autori se takvim površnim savetima i kritikama klanjaju kako bi dobili ulaznicu za neke posebne kanale, za VIP kartu nepostojećeg univerzuma.

Iz tog, ali i drugih razloga, Jedna Svetlost, skromna barka koja plovi ka utamničenim prostorima znanja, rešila je da godine 2008. uključi svu svoju dodatnu energiju, oformi stručnu i kvalitetnu posadu, i bez kompromisa krene na sudbonosnu misiju.

Kako ja sada da napišem nešto bolje…

CameraPorn

Blog izuzetno interesantnog imena CameraPorn, dvojice autora Ryan Goodman i  Chris Lea, koji su po svom sopstvenom iskrenom priznanju prosto opsednuti fotoaparatima i fotografijom. Siguran sam da će te tamo pronaći mnogo interesantnih stvari… ( kad porastem biću CameraPorn prim. FotoManijaka )

Strobist

Blog posvećen učenju kreativne upotrebe svetla, bliceva prevashodno. U više od 1000 članaka saznaćete kako da izvučete maksimum iz bliceva. I dobijete rezultate slične ako ne i bolje koristeći samo blic rasvetu umesto skupog studijskog osvetljenja.

Lighting Mods

Za sve one nas, koji se ne plaše da modifikuju svoju skupo plaćenu opremu. Lighting mods nudi mnogo preporuka kako da uz pomoć štapa i kanapa - bukvalno ili lemilice u nekim slučajevima, izvučete više iz svoje postojeće opreme.

PhotoShop Disasters

Svi znamo da je PS postao skoro pa obavezan alat u torbi svakog fotografa. Na sjajnom Photoshop Disasters blogu možete videti šta se desi kada se dizajneri i fotografi malo preigraju u PhotoShopu, a kada takav rad završi na naslovnoj strani nekog od prestižnih magazina ili na bilbordima po celom svetu…

Dugo se šuškalo da Nikon priprema naslednika D80tke - model star sada već dve godine, u nekim momentima glasine su baš bile glasne, ali opet umesto D90 u predhodnoj turi Nikon nas je sve iznenadio, prikazavši još jedno DSLR telo sa fullframe optičkim čipom - D700.

Pred ovogodišnju Photokinu, glasine su postale još glasnije, pojavile su se tu i tamo neke fotke - uglavnom lažne, kako bi naslednik D80 mogao da izgleda. No, Nikon je na špekulacije stavio tačku, zvaničnom najavom novog modela D90.

Iako možda fizički izgleda slično kao D80, ovo su dva, pa slobodno mogu reći potpuno različita fotoaparata. Dok je D80 bio korak u profesionalnu klasu, D90 donosi funkcionalnosti iz profesionalne klase ali u kombinaciji sa lakoćom korišćenja najniže entrylevel klase DSLR fotoaparata.

Pošto je lista izmena i unapređenja u odnosu na D80 poduža, bolje da kažem prvo šta je isto kod ova dva tela. Samo autofokusni sistem, Nikonov brzi i stvarno retko pogrešivi autofokus sistem MultiCam10000 sa fokusom u 11 tačaka je ostao isti. I tu se završava lista sličnosti, sve ostalo je novo.

Novi CMOS optički senzor DX formata , rezolucije 12 megapiksela - podsetiću da je D80 imao CCD senzor od 10 megapiksela. Kako tvrdi proizvođač, rezultati sa ovog senzora ni po kom osnovu ne bi smeli da zaostaju za onima koje daje D300, čak i na višim ISO vrednostima. Takođe senzor poseduje opciju za čišćenje prašine, koja je već postala standard u skupljoj klasi a i jeftinijoj.

Od novosti koje su našle svoj put iz više klase je i odličan LCD ekran, možda i najbolji koji se može naći na tržištu, 3 inča dijagonale, isti koji se nalazi i na D3 i D300. Uz odličan ekran dolazi i LiveView opcija sa nekoliko modova rada autofokusa od kojih je nov kontrasni mod fokusa, koji radi i sa podignutim ogledalom - što znači mnogo manji kašnjenje pri slikanju. Iako sam rekao da je Autofokus preuzet is D80 i on je dobio neka unapređenja, kao što su mod fokusa na lice, ili 3D mod praćenja fokusa.

D90 je brži od svog predhodnika, u rafalu puca 4.5 fps dok je D80 imao oko 3fps. Bafer je takođe povećan ali uz povećanje rezolucije senzora, moguće je smestiti oko 25 fotki u JPG ili 7 fotki RAW formatu slično kao i kod predhodnika.

Tražilo je za nijansu unapređeno, sada pokriva 96% kadra ( 95% kod D80 ) ali tu baš i nije bilo mnogo prostora za unapređenje pošto je D80 imao jedno od najsvetlijih i najboljih tražila u klasi.

Što se tiče unapređenja koje su došle iz niže klase, to se odnosi prevashodno na opcije u meniju kao što je retuširanje u samom aparatu, unapređeni sistem menija i lakše korišćenje za one kojima je ovo prvi DSLR fotoaparat.

A sada nešto što do sada nije viđeno na DSLR fotoaparatima, a to je opcija snimanja video klipova. Uvođenjem LiveView opcije, tako nešto je tehnički postalo moguće.

Ali, do sada, ni jedan proizvođač nije to implementirao, realno nije bilo potrebe za tako nečim. Nikon je očigledno mislio da će biti potrebe, tako da D90 može da snima video, i to u nekoliko rezolucija od kojih i u HD ( 1280×720piksela ) pri 24fps. Naravno da postoje određena ograničenja, trajanje video klipa je ograničeno ukoliko se snima u HD formatu na 5 minuta i 20 minuta u nižim rezolucijama. Jedna od mogućih prednosti snimanja videa na DSLRu je plitka dubinska oštrina, kao posledica većeg optičkog senzora ( u poređenju sa digitalnim video kamerama ). Pored ove prednosti koja će biti korisna tek po nekolicini, postoji i ogroman minus koji će pogoditi mnoge, a to je nemogućnost autofokusa u modu video snimanja. Nemogućnost autofokusa pri snimanju u kobinaciji sa plitkom dubinskom oštrinom, nije baš dobra kobinacija čak stavlja veliki znak pitanja na upotrebljivost ove opcije.

Bilo kako bilo, iako je D90 prvi DSLR koji poseduje ovaj mod, siguran sam da neće biti poslednji.

Očigledno je da Nikon pravi dosta oštar zaokret u svojoj poslovnoj politici, objava novih profesionalnih fullframe DSLR tela, pokretanje kampanje za DSLR tela namenjenih amaterima sa glumcem Aštonom Kučerom ( Ashton Kutcher ). A sada i objava nekog među modela između entrylevel i profesionalne klase - D90 koji snima video. Za sada, takva politika daje rezultate i Nikon se polako vraća kao sve ozbiljniji konkurent drugom proizvođaču - proizođačima.

Kao što i naslov kaže, izlazak naslednika Canona EOS 40D pred Photokina sajam i nije neko iznenađenje, naslednik, poprilično očekivano nosi ime EOS 50D.

Iz daleka teško da bi i mogli da napravite razliku u odnosu na 40D. Ali daleko od toga da 50D nema šta novo da ponudi.

Osnovno unapređenje koje nam 50D nudi, je novi optički senzor sada sa, do skoro nezamislivih, 15 megapiksela. Ostvareni pomak u rezoluciji nije zanemarljiv ako uzmemo u obzir da predhodnik ( 40D ) nudi samo 10 Mpix. Već i vrapci znaju da broj megapiksela nije merilo kvaliteta fotografije. Zahvaljujući novom proizvoljnom procesu i redizajnu samog optičkog čipa, 50D bi trebao da ponudi mnogo bolje rezultate od svog predhodnika - pa čak i mnogo manje kolornog šuma nego što je 40D imao.

EOS 50D više deluje kao samo unapređeni 40D nego kao stvarni evolucioni naslednik. Isto 40D telo sa izmenjenim optičkim čipom. Dobro de, uz novi optički čip i procesor slike je morao da preživi izmene, tako da novi 50D premijerno predstavlja i DIGIC procesor nove, već 4 generacije. Vremešni DIGIC III je imao velike probleme da se izbori sa velikom količinom podataka sa senzora od 10 megapiksela, još ako ste fotografisali sa 14 bitnom konverzijom - sve je to u radu delovalo baš sporo. Verujem da će se DIGIC 4 mnogo lakše izboriti sa time. DIGIC 4 donosi još nekoliko lepih stvari kao što je fino štelovanje nivoa čišćenja šuma u samom aparatu - čak u četiri koraka.

Za one koji su očekivali da će rafalno slikanje biti brže, razočarenje, sporije je. EOS 50D puca nešto sporije od svog predhodnika 6.3 fps, u poređenju sa 6.5 fps koje ostvaruje 40D. Mada, bafer je povećan, tako da u bafer sada staje do 60 JPEG snimaka u punoj rezoluciji odnosno 90 ukoliko koristite UDMA kompatibilnu memorijsku karticu.

Osim što će te novi model prepoznati po oznaci na prednjem delu, ako ga okrenete na poleđinu a ekran je uključen - lako će te napraviti razliku, 50D donosi potpuno novi LCD. Iako dijagonala ekrana nije porasla, 3 inča, rezolucija jeste. Dok je stari 40D imao 230K piksela, novi 50D ima 920K piksela. Što je ogroman pomak koji će te sigurno primetiti čim pogledate prvu snimljenu fotku. Još bolji utisak stvaraju i posebni zaštitni premazi, što protiv skupljanja prašine, što onih koji sprečavaju pojavu refleksija - tako da će ekran sada biti i mnogo čitljiviji na jakom suncu.

Dok je predhodnik uneo LiveView snimanje u Canonovu profesionalnu klasu, 50D donosi unapređeni LiveView sa tri moda rada AutoFokusa . Sam AutoFokus sistem nije pretrpeo izmene, što možda nije ni loše - ako uzmemo u obzir velike zemerke na rad “unapredjenog” autofokus sistema kod EOSa 450D.

Sve ukupno unapređenja nisu prevelika - ali opet sasvim dovoljna da i one koji su počeli da merkaju Nikon novitete ( D300 ) vrate na Canon stazu.

Nadamo se samo da ovo nije sve od noviteta što nam je Canon pripremio za ovu PhotoKinu, prevashodno se nadam predstavljanju već toliko očekivanog naslednika EOSa 5D. Posebno ako uzmemo u obzir skorašnje proširenje Nikonove ponude fullframe DLSRova, možda nas samo nekoliko dana deli od nove premijere.

Ubrzo posle prvih informacija koje su se pojavile da Canon možda sprema jednu još dostupniju klasu DSLR aparata, zvanično je najavljen Canon EOS 1000D, pozicioniran ispod postojeće entry-level ( jeftine i dostupne ) klase DSLR aparata.

Od zvanične svetske premijere je prošlo tek nešto više od dva meseca, a prvi testovi se polako pojavljuju.

Pcfoto i Vladimir Talijan, koji su inače i zaslužni za prvi test plastik fantastika 1000D kod nas, su stvarno ozbiljno shvatili zadatak pa u ovom testu možete videti i lab test balansa belog, što inače do sada nije bio slučaj u domaćim testovima.

Predstavljanjem modela 300D 2003. godine za ispod 1000 dolara, Canon je krenuo u osvajanje potencijalno najvećeg tržišta, tržišta početnika u DSLR svetu, a takođe i naprednih amatera koji nisu bili spremni da odvoje prevelike sume novca za svoju foto torbu. Ispostavilo se da je Canon napravio pravi potez u pravom trenutku, 300D je vrlo brzo postao toliko popularan na tržištu da je oborio sve rekorde prodaje DSLR tela do tada. Takođe, uz telo je u kompletu išao i Canonov novi objektiv 18-55/3.5-5.6, loše izrade i mehanike, sa optikom koja je imala sve probleme koje objektiv može da ima, ali je išao uz aparat po vrlo niskoj ceni za to vreme i posluzio je novim vlasnicima za upoznavanje sa DSLR sistemom. Danas, pet godina kasnije, Canon predstavlja novu, još nižu i povoljniju klasu fotoaparata, prvi model iz klase u Evropi nosi ime Canon 1000D.

Čitajte dalje…

Međunarodni fotosajam u organizaciji udruženja Svijet fotografije, u samo pola godine uspeo je postati jedan od najposećenijih sajmova ove vrste u regiji, odmah posle bečke Fotoburze! Zbog velikog interesovanja  3. FotoSajam će svoja vrata otvoriti ranije 25. oktobra u 10 časova ujutru, a zatvoriće ih kasnije u 18h, tako da će posetioci imati više vremena za predavanja i isprobavanje opreme a i za druženje koje je neizostavni deo ovakvih manifestacija.

Prvi je sajam imao 550 posetioca i 15-ak izlagača (Sony, Neo Orbis (Pentax), Fototeh (Nikon), Praxis, Prizma, Foto Svet Digital, BM Foto, HSM informatika, Digital@Efke…), drugi gotovo 1000 posetioca i 30-ak izlagača iz Hrvatske i inozemstva (Kodak Centar (Canon), Olympus, Sony, Neo Orbis (Pentax), Fotokemika Nova, Exportdrvo - Panasonic, Praxis, Prizma, HSM informatika, Miš, Fotomedikal, Helicom, Fotos, Pro Trade (Hama), Digital Promet, Foto Badrov, Viv Studio…) među kojima su i privatni izlagači kao što su Julio Frangen, Milan Radulović, Milan Cvetković, Branko Živković, Dražen Kurelić, Zoran Dimić, Božidar Bilopavlović, Petar Gunjača, Gojko Orlović, Radmilo Nogulić, Zlatko Klarić i drugi., a na trećem očekujemo još više izlagača iz Austrije, Slovenije i Srbije, a nadamo se i onima iz Italije i Mađarske.

Cilj sajma je omogućiti ljubiteljima fotografije da na jednom mestu prezentiraju, prodaju i razmene  svu moguću fotografsku opremu od najnovijih modela fotoaparata i studijske rasvete sve do starih  analognih fotoaparata kojih više nema u redovitoj prodaji. Uz fotoopremu, na prošlom sajmu organizirali smo predavanja o novinskoj i astrofotografiji koja su bila vrlo posećena. Upravo zato na trećem sajmu planiramo još više predavanja i fotografskih radionica poznatih fotografa.

Cena stolova je 15 eura (100 kuna) za privatne, a 40 eura (300 kuna) za pravne osobe, ulaznica za posetioce je 1,35 eura (10 kuna).

Kako je bilo na prvom sajmu

I drugom

A pogledajte i TV reportažu o FotoSajmu

Sve ostale informacije na sajtu udruženja Svijet Fotografije.

Magazin National Geographic Srbija i u svojoj drugoj godini izlaženja, pokreće Međunarodni Fotografski Konkurs.

Siguran sam da će interesovanje pa time i broj poslatih fotografija ove godine biti još veći nego predhodnog puta. Rezultate prošlogodišnjeg konkursa možete naći na NG sajtu.

Konkursi ovakvog tipa su najbolji način za afirmaciju mladih fotografa. Odlična prilika za sticanje iskustva ali i reputacije u fotografskim krugovima.

Kako kažu iz NG, informacije o ovogodišnjem konkursu će biti dostupne na njihovom sajtu, dok se kupon za učestvovanje i propozicije mogu naći u aktuelnom avgustovskom broju NG Srbija.

Nikon nas je počastio novim kompaktnijim DSLR telom koji koristi senzor Laica formata - D700, uz prvu svetsku premijeru i kod nas su se našli prvi test primerci. Letnja pauza je za neke protekla radno, pa evo i jednog od prvih testova novog fullframe DSLRa Nikona D700 by Srđan ”Abdee” Abdijević.

Do pre jednocifrenog broja meseci fotografi su, ako su zeleli senzor veći od APS-C formata, bili osudjeni na Canon. Pogodnosti koje taj veći senzor pruža naterali su mnoge na ‘prelet’ jer je Nikon nekoliko godina oklevao da adekvatno odgovori na izazove konkurencije..

I onda…

Kao grom se prolomila vest o Nikonu D3 sa kojim je već poslovični kvalitet Nikon tela dobio senzor koji mu dolikuje. Kvalitet slike i broj mogućnosti uzdrmali su svet profesionalaca i vratile Nikon na presto (i pored tribina).

I onda…
Shvativši da je odgovoreno Canon ”kecu” krenuše Nikondžije da se pitaju kad će se pojaviti i odgovor na popularnu ”peticu” i vrhunski ”kec dees”. Prvog jula ove godine stigao je delimičan odgovor. Nikon je
najavio ”ful frejm” telo dostupno i namenjeno većem broju fotografa. Pojavio se D700. Specifikacije su mogle biti opisane samo sa ”jebote” i svi su jedva čekali prve testove aparata.
Nekoliko dana posle toga mi je obećan jedan primerak za testiranje a istovremeno mi je javljeno da ću biti ”gostujući umjetnik” u foto timu osmog po redu muzičkog festivala EXIT koji se svake godine održava na Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu. Zaista ne mogu da opišem osećanje koje me je
obuzelo kada sam shvatio da ću jedan aparat stvarno testirati koristeći ga tamo gde je takav aparat nasušna potreba.

Zbog odličnog odnosa cene i onoga što će te dobiti za uloženi novac, Canon EOS 450D, se u velikoj većini slučajeva nameće kao bestbuy rešenje. Načelno, EOS 450D je poslednje objavljeni Canonov DSLR u entry level, jefinoj klasi. Doduše kompanija Canon je kasnije prikazala još jedan DSLR model EOS 1000D koji se pozicionirao ispod 450D, što je bilo i logično pošto je 450D svojim naprednim karakteristikama duboko zagazio u mnogo ozbiljniju klasu - dok je cenom i dalje ostao u nižoj - blago nama.

Karakteristike na papiri su jedno a utisak koji aparat ostavlja u rukama fotografa sasvim druga i fotografije koje pravi sasvim treće. Srdjan Abdijević - Abdee je testirao novi Canon EOS 450D, kako se u realnom radu pokazalo novo Canon čedo, čitajte u testu.

Te davne 2003. godine, umjetnici duge kose širom sveta su škljocali svojim kompaktnim digitalcima i sanjali DSLR… I onda, jednog lepog avgustovskog dana, Canon je rešio da stvari promeni na bolje i da “jednooke refleksne fotoaparate” spusti u mase i učini ih dostupnim svima. Pojavio se EOS 300D u USA poznat kao Digital Rebel a u dalekom Japanu kao Kiss Digital… Pojavio se, i za manje od ‘iljadu evra omogućio mnogima ‘pravo’ uživanje u fotografiji tj. odličan kvalitet fotografija, veliku brzinu rada i mogućnost menjanja objektiva… Narednih godina su usledili EOS 350D koji je plenio kvalitetom fotografija kao i 400D kod koga je Canon prvi put rešio da se obračuna sa prašinom i koji je izgubio statusni monohromatski displej.

flash forward…

Novi Sad
09.07.2008.

Ove tekuće 2008. godine, tržište izgleda potpuno drugačije nego pre pet godina. Svi proizvođači kupcima nude jeftine modele DSLR fotoaparata a ti jeftini modeli su sve moćniji i izbor je, pogotovo onima koji tek ulaze u taj magični svet, sve teži.

Model o kome će u ovom tekstu biti reči je Canon EOS 450D tj. Digital Rebel Xsi tj. Kiss Digital X2.

Vi sad odma’ pitate ”Šta to nudi ovaj aparat u odnosu na konkurenciju?”. Odmah ću reći, al’ da obećate da ćete nastaviti čitanje do kraja

Novi ‘mališa’ se protivu konkurencije hrabro bori odličnim kvalitetom fotografija. Radi se naime, o veoma kvalitetnih 12MP koji ”na crtu” staju i daleko skupljim modelima.

Naravno, postoji i vise razloga za tri cifre u imenu tj. pripadnost (do pre par dana) najnižoj klasi u Canon ponudi. Ali aj’ idemo redom…

Kao što sam i spomenuo ranije, novi Nikon D700 je stigao u Srbiju i pre nego što je bio zvanično najavljen. Tako da je srpska premijera bila u isto vreme kada i svetska, što ranije baš i nije bio slučaj.

Elem, prvi utisci u radu sa novim Nikon fullframe aparatom su tu. Aleksandar Dunkić je testirao za B92 tehnopolis novi D700.

Posle 250 hiljada fotografija napravljenih sa D200 od marta 2006. i 125 hiljada sa D300 od januara ove godine, sa skrivenim nestrpljenjem i neskrivenim zadovoljstvom smo prihvatili poziv kolega iz Refota da nam samo dva dana posle svetske premijere, a tri nedelje pre zvaničnog početka prodaje, ustupe na test Nikon D700. Samo 36 sati kasnije, posle neprospavane noći i deset hiljada okidanja sa četiri različita objektiva, vreme je da sa vama podelimo prve impresije.

Nema nikakve sumnje da se Nikon, svestan svoje višegodišnje sporedne uloge, probudio i da je rešen da žurnim koracima nastavi sa sustizanjem svoga velikog rivala. Ako pojavu D200, sa ove vremenske distance možemo okarakterisati kao najavu ozbiljnih namera, a promociju D3 i D300 kao događaj od istorijskog značaja, onda dolazak D700 predstavlja zaokruživanje ciklusa i šlag na torti za armiju poštovalaca brenda i istinskih zaljubljenika u fotografiju. Činjenica da je Nikon prvoga dana jula ujedno promovisao i novi sofisticirani blic Spidlajt SB-900, kao i dva makro objektiva sa kontrolom perspektive, govori da se u ovoj kući svojski i naporno radi.

Čitajte ceo tekst na B92 tehnopolisu, nekoliko fotki snimljenih sa D700 se mogu naći u galeriji, nažalost u glupo maloj rezoluciji.

Na svakoj svojoj godišnjoj izložbi, Atelje Fotografija pokazuje da je sve sposobniji da od mladih talenata stvori profesionalne fotografe spremne da se aktivno uključe u tržište fotografije, kao i da je Fakultet primenjenih umetnosti jedina ozbiljna ustanova u Srbiji za obrazovanje mladih fotografa profesionalaca.

Godišnja izložba je i vrlo dobar pregled onoga što se po programu Fakulteta radi na predmetu Fotografija, što je naročito korisno onima koji žele da upišu ovaj smer.

Na izložbi će se predstaviti studenti 2, 3, 4 i 5. godine sa vrlo različitim radovima — od tehničkih kataloga proizvoda, mode, dokumentarnih studija, advertajzinga, do aktova i glamuroznih portreta.

Otvaranje izložbe je u petak 11. jula u 20h u galeriji Artget na Trgu republike br 5 prvi sprat, izložba će biti otvorena do 18 jula. Radno vreme galerije je svakog radnog dana od 12 do 20h.

Možete potvrditi svoj dolazak ili ostaviti svoj komentar na facebook stranici ovog događaja.