Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pre nekoliko dana Canon je postavio zvanične fotografije sa najjeftinijeg Canonovog predstavnika iz DSLR game - EOSa 1000D.

Poprilično respektabilni sajt, dPreview je postavio prvu galeriju fotografija snimljenu sa Canon 1000D.

Nažalost, za pravljenje ovih test snimaka oni su koristili preproduction model 1000D, što bi se reklo beta verziju aparata. Tako da postoji mogućnost da 1000D koji se bude našao u prodaji daje malo drugačije rezultate - verovatno napucanije i bolje nego što je to ovde slučaj.

Za razliku od zvaničnih fotografija gde nije bilo ni jedne slike snimljene pri ISO100, dPreview testeri su prošetali kroz ceo ISO raspon - pohvalno. Takođe koristili su i širok dijapazon objektiva - takođe pohvalno, mada je većina fotki napravljena novim Sigma 30mm F1.4 digitalnim normalcem - koji stvarno jeste dosta dobro ocenjen, ali je i dalje poprilično nov pa možda i nije najbolji izbor za test referencu.

Pred nama je dokaz da su i najslabiji modeli u najjeftnijoj entry level klasi DSLR fotoaparata postali izuzetno moćni.

Canon je objavio zvanične sample fotografije snimljene novim EOS 1000D fotoaparatom.

Ako mislite da je 1000D samo jedna plastična igračka, setite se samo da mnoge sklopove deli sa višestruko skupljim aparatima iz Canonove game. Recimo, Canonova perjanica 1D Mark III i 1000D imaju slične CMOS senzore od 10 megapiksela, za obradu slike je koriste isti DIGIC III procesor. Istina da 1D Mark III koristi dva DIGIC III procesora, ali to je i potrebno kako bi mogao da obradi 10 frejmova u sekundi, koliko Mark III postiže u rafalu. Dok je za 3 frejma u sekundi novog 1000D bio dovoljan i jedan DIGIC procesor III generacije.

Canon EOS 1000D sa kit objektivom EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, 1/180, f/5.6 pri ISO400

100% crop

Canon EOS 1000D sa kit objektivom EF-S 18-55mm f/3.5-5.6 IS, 1/1000 sec, f/8, ISO400.

100% crop

Canon EOS 1000D sa EF 70-200mm f/4L IS USM objektivom,1/1250 sec, f/7.1, ISO400.

Canon EOS 1000D sa EF-S 10-22mm f/3.5-4.5 USM objektivom, 1/200 sec, f/3, ISO200.

Moram da priznam da me je izbor objektiva za sample fotografije malo izenadio, pošto ne retko Canon za zvanične sample fotografije iskoristi skupe objektive, koji se retko u pravom životu nađu na jeftinim DSLR telima. Prve dve fotografije su napravljene sa optički stabilisanom verzijom kit objektiva. Treća je snimljena poprilično popularnim i relativno dostupnim EF 70-200mm f/4L IS USM objektivom.

Još jednom su se glasine pokazale tačnim, Canon je danas zvanično objavio postojanje novog EOS 1000D, koji označava pokretanje nove još jeftinije entry level podkategorije DSLR fotoaparata.

Iako je očekivano da će novi EOS 1000D biti ušminkani EOS 400D/350D pokazalo se da je mnogo delova i skopova preuzeto iz jačeg trenutno aktuelnog modela EOS 450D. A sve je to upakovano u manje, lakše, plastičnije ali i jeftinije telo Canona 1000D.

• CMOS optički senzor rezolucije 10 megapiksela
• EOS ICS sistem za čišćenje prašine sa optičkog senzora
• Autofokusni sistem u 7 tačaka
• Rafalno slikanje pri 3 slike u sekundi, do popunjavanje prostora na kartici ( očekivano SD kartici )
• LCD dijagonale 2.5 inča sa LIVE VIEW opcijom
• DIGIC III procesor slike - poslednja generacija
• Kompatibilnost sa EF, EF-S objektivima kao i E-TTL II sinhronizacija sa EX blicevima

Poprilično respektabilna lista karakteristika. Očekivano je bilo da će biti korišćen optički senzor predhodne generacije - verovatno isti korišćen u EOS 400D, koji inače i dalje daje poprilično dobre rezultate, posebno u kombinaciji sa DIGIC III procesorom slike. Sistem za čišćenje prašine je postao deo standardne opreme svih Canon DSLR tela.

Rafal od 3 frejma u sekundi nije brzinski rekord, ali će biti sasvim dovoljno za većinu situacija. Autofokusni sistem je preuzet iz predhodne generacije sa 7 tačaka fokusa, što i nije loše u poređenju sa glavnim konkurentom u vidu Nikona D60 koji nudi samo 3 fokus tačke. Ali opet mnogo je kritika izneto na račun Canonovog AF sistema, posebno na poslednju generaciju ( sa 9 tačaka ) koja se koristi u EOS 450D.

Korišćenje nešto manjeg za današnje apetite, ali i dalje poprilično velikog 2.5 inčnog LCD ekrana je isto tako bilo očekivano zbog smanjenja ukupne cene novog tela.

LivePreview ili Live View opcija kako je sve zovu je našla svoj put i do novog EOSa 1000D, što može malo da čudi, pošto ostali proizvođači nude ovu opciju tek u nešto višoj DSLR klasi. Da podsetim, ovo je jedan od razloga zašto su foto početnici često zaobilazili DSLR fotoaparate. Ranije, cela kompozicija kadra se obavljala kroz optičko tražilo, posledica same konstrukcije SLR i DSLR fotoaparata. Takav način rada je dosta teško padao korisnicima koji su navikli na daleko elegantniji rad sa velikim LCD ekranima. Tek od poslednje generacije DSRL fotoaparata LiveView postaje češće viđena opcija.

Canon se odlučio da i najniža klasa ima ovakve mogućnosti što će sigurno još više približiti ovaj aparat foto početnicima kojima je na kraju i namenjen. Slika na ekranu u LiveView modu ima celih 30 fps a kada želite da napravite fotografiju ekran će se na kratko zacrniti kako bi aparat mogao da fokusira i izmeri svetlo i onda napravi fotografiju.

Nema ništa od fokusiranju u LiveView modu, sa podignutim ogledalom, koje postoji na skupljim modelima, a bilo bi i previše za ovu klasu.

Canon EOS 1000D je kompatibilan sa svim EF i EF-S objektivima, za razliku od svog glavnog konkurenta iz Nikona kojem se mnogo zamera nedostatak podrške za starije Nikon objektive.

A sada cena, najavljena cena za novi EOS 1000D samo za telo je €549, dok će se kit sa 18-55mm prodavati za €599 a biće dostupan i u kitu sa mnogo boljim 15-55mm IS objektivom za €649.

Sasvim je moguće je da će se pojavom ove, još jeftinije i dostupnije klase DSLR fotoaparata desiti pravi potres na tržištu, kao onaj koji je usledio posle objave EOS 300D - prvog DSLRa cenom ispod $1000.

Opet, siguran sam da konkurencija neće sedeti skrštenih ruku,  uskoro očekujem još novih malih palastičnih DSLRova. I kao krajnji rezultat mnogo više DSLR fotoaparata na ulicama i na siromašnijim tržišitma kao što je naše.

U petak 6. juna u 20.00 u Likovnoj galeriji Kulturnog Centra Beograda zakazano je otvaranje izložbe fotografija Fotografije iz filma, fotografija, film autorke Nade Alavanje. Izložba će biti otvorena do ponedeljka 23. juna.

Radno vreme Likovne galerija KCB-a radnim danima i subotom od 11.00 - 20.00 / 21.00, nedeljom 12.00 - 20.00 / 21.00 h, galerija se nalazi u ulici Kneza Mihaila broj 6.

Umetnica izlaže fotografije nastale obradom i tehničkim rimejkom dva njena filma na super-osmici. Fotografije su nastale krajem sedme i početkom osme decenije prošlog veka. Od svakog filma umetnica je “zaledila” 250 svojih fotografija koje čine jedan vremenski i vizuelni friz. Posetilac je u prilici da vidi, do u nedogled, gotovo opsesivno ponavljanje radnja iz svakodnevnog života, kao što je npr. pranje kose u kadi. Ta radnja mogla je biti zamenjena bilo kojom drugom, kao kretanje u domenu formalnih vežbi.

Fotografije iz filma,

ili, šta jeste i šta nije, ili čime se umetnica intenzivno bavi poslednjih godina, u ovom su slučaju nastale kao posledica obrade, na način tehnickog remake-a dva kratka filma na super-osmici, sa granice sedme i osme decenije, ili, bolje rečeno, pet minuta pre zaista intenzivnih slikarskih osamdesetih. Filmovi su digitalizirani, a od svakog filma je nastalo oko dvestopedeset sekvenci ili video-stillsa, koji opet tvore jedan vremenski i vizuelni friz. Inače, materijal je koncipiran na osnovu gradnje sekvencama i na taj način – ponavljanjem dosegnut kontinuo je ponovo dekomponiran i vraćen na početak - u sekvencu.

Levo u galeriji nalazi se šest konstelacija od šest kompozitnih sekvenci koje tvore friz, a kojima su kontrapunkt osam fotografija ili nazovimo ih „big ones with small supportive pieces“.

Repetitive differences that turn back in themselves

Naravno ovde ostaje pridržano pravo izbora, što u principu ne mora remetiti normalni sled, ali najčešće se gradi novi – “oni su povezani tišinom” kao što bi rekao Jean Laverdure. A kako je po podsećanju S. Kjerkegora (iz njegovih “Wiederholungen”) kod Grka ponavljanje istovremeno i sećanje – ovde bi se u jednom zaustavljenom trenutku otvorile i mogućnosti i nemogućnosti (pri)sećanja, (izbeći ili ne svaku sentimentalnost?) odnosno ponavljanja koja u principu kao “jedan tekst” bez granica biva uhvaćen u mrežu namerne monotonije.

Onda: film ne prikazuje nego se prikazuje, kao u kinu – presents. Iz toga izlazi da “sadržaj” fotografije ne odstupa od sadržaja filma - ne deli ga na pripremne radnje za veliko finale – ne priča priču nego jeste “priča”. A ono u filmu sto se vidi je jedna do u nedogled gotovo opsesivno ponavljana radnja iz, kako bi se to reklo, svakodnevnog života –pranje kose npr.. Ta bi radnja možda mogla biti zamenjena bilo kojom drugom radnjom ili što bi se u žargonu kasnih sedamdesetih tumačilo kao - kretanje u domenu formalnih vežbi, naravno kad ne bi bilo mogućnosti za sentimentalnost, a tada bi “freaks of narration” rekli: veoma rana anticipacija budućih događaja kojih bi se rado unapred odrekli.

A može i ovako: kako se rešiti suvišnih narativnosti i pseudo-sociologiziranja? Kao da rad nema vlastito polje unutar pojmovne rešetke umetnosti a koji govori kroz materijaliziranu formu, već u svojoj “jedva-autonomiji” mora istrpiti uticaje repova globalizacije i posledice poskupljenja nafte… . Na kraju, kako se od reduktivnih praksi i otklona od literarnih i pseudo literarnih predlozaka zaronilo toliko duboko u svet pseudo-istraživačkih-socio-stereotipa koji na kraju vuku barem u folklor ako ne u nešto lepše. A može i ovako: …

…chi mi ha detto in una maniera colta:” Mi sono seduto sotto un`albero di pera nel mio paese “Catuni-Prpusscia” leggevo il libro: “ Il mattone d`arte concettuale”, consultavo anche un `altro come “La Piovra d`arte conteporanea”, e pensavo al Biennale in C., e anche sugl`ultimi avvenimenti di post-neo-avanguardia tra i talebani… quando ad un tratto divenne troppo scuro …. Son caduto in ginocchio!”

F.& Womack

BIOGRAFIJA NADE ALAVANJE

Rođena u Beogradu 1952. godine. Studirala istoriju umetnosti. Jedan od osnivaca grupe Alter Imago. Clan ULUS-a od 1983. Živi i radi u Diseldorfu, Nemačka.

kontakt: nada-alavanja@arcor.de

Izložbe (izbor)

1981. Prvih deset godina , Galerija SKC, Beograd, 11. Biennale mladih , Moderna galerija,Rijeka

1982. Mlađa jugoslavenska umjetnost ,Budapest , Lođ , Poznanj, XII Biennale des jeunes artistes , Musée d’ Art Moderne de la Ville de Paris , Paris

1983. Assisi Träume ,Galerija SKC , Beograd, Arte delle rovine , Prostor starog grada, Rijeka, Alter Imago , Studio Galerije suvremene umjetnosti, Zagreb, Umetnost osamdesetih , Muzej savremene umetnosrti , Beograd, XII biennale mladih , Moderna galerija , Rijeka, Jugoslovenska skulptura posle 1950 ,Galerija - Legat Zoric / Colakovic, Beograd, XXIII Likovna jesen , Galerija savremene umetnosti Likovna jesen , Sombor

1984. Grünraum , Stara Galerija Rotovz , Maribor, Imago dei sospiri , Galerie Axe Art Actuele , Toulouse Imago dei sospiri II , Espace Rambuteau 30 , Paris, Alter Imago,Galerija Loza , Koper, Nada Alavanja , Galerie Ingrid Dacic , Tübingen, Paesaggio storico, Prostor starog grada , Zrenjanin, Yava Gallery, New York, Nova evropska in ameriska risba , Koper , Celje , Ljubljana , Zagreb , Osijek, Beograd

1985. Pittura fresca , immagini della transavanguardia jugoslava , Sala Boldini , Ferrara

1986. Trendsetter in the landscape ( Alavanja - Lušić) , Salon MSU , Beograd, Junge Kunst aus Jugoslawien , Künstlerhaus und Neue Galerie am Landesmuseum, Joanneum,Graz, Junge Kunst aus Jugoslawien , Hochschule für Angewandte Kunst , Wien, Junge Kunst aus Jugoslawien ,Künstlerhaus , Klagenfurt

1987. Nada Alavanja, Mala galerija-Moderna galerija , Ljubljana, XIV Biennale mladih , Moderna galerija , Rijeka, Junge Kunst aus Jugoslawien , Salzburger Kunstverein , Salzburg

1988. 3. jugoslovenski triennale , Ekologija in umetnost , Maribor

1989. Jugoslovenska dokumenta II , Collegium artisticum , Sarajevo

1991. 32.Oktobarski salon , Umetnicki paviljon Cvijeta Zuzorić , Beograd, Künstlern für den Frieden , Galerie Ingrid Dacic , Tübingen

1994. Lusic, Alavanja, galerie Wolfgang Werth, Düsseldorf

1995. 1. Africus biennale, Johannesburg

1996. Alavanja, Lusic, Klikovac, Galerie Wolfgang Werth, Düsseldorf

1997. Sommerausstellung der Galerie Kayaman, Düsseldorf

2001. Volite li osamdesete, Salon muzeja savremene umetnosti, Beograd

2002. 43.Oktobarski salon, Beograd

2004. Slika, gesta, materija, Muzej moderne i suvremene umjetnosti, Rijeka

2007. Prolećna izložba, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd

Nagrade

1983. XII Biennale mladih, Rijeka

1983. XXIII Likovna jesen, Sombor

1991. 32.Oktobarski Salon, Beograd

2007. Prolećna izložba, Beograd

Pre nešto manje od mesec dana pojavio se test Nikonovog Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED-IF AF-S VR objektiva u jako popularnom opsegu i relativno popularne cene. Sada je na red došao i test Canovog EF 70-300mm f4-5.6 IS USM objektiva istog opsega i u istoj klasi.

Sve što sam rekao o Nikonu važi i ovde, konstruisanje ovakvog tipa objektiva je pravi izazov za konstruktore, pošto treba napraviti dobar, upotrebljiv objektiv a opet voditi računa da njegova cena ne iskoči iz zacrtanih granica.

Canon je u analogno doba imao više varijanti objektiva xx-300mm koji su po optičkom kvalitetu bili međusobno slični, a razlikovali su se po tome imaju li stabilizator ili ne, zatim po tipu fokusiranja, da li kreću od 75, 90 ili 100mm i slično.

Međutim, digitalna era donela je nova pravila igre. Visoka rezolucija i pregled slika na monitorima u svojoj punoj veličini otkriva i najmanje nesavršenosti objektiva. To rezultuje činjenicom da mnoge stare optičke konstrukcije sve više gube trku sa megapikselima i na njihove mesto dolaze novi, često znatno usavršeni modeli.

Pošto je taj raspon u najužem krugu interesovanja velikog broja kupaca, vrlo je važno za svaki brend da ima što jačeg predstavnika u toj klasi, jer upravo njegov kvalitet može da opredeli kupovinu potencijalnog kupca.

Nikon je za ovu klasu konstruisao novi Nikkor 70-300mm f/4.5-5.6G ED-IF AF-S VR čiji ste test imali prilike da vidite pre nekoliko dana na BMfoto.

Nekako u isto vreme, i Canon je pripremio naslednika starih modela, po imenu EF 70-300mm f4-5.6 IS USM, drugi model u toj liniji sa stabilizacijom. U njega polaže velika očekivanja, a da li će uspeti da nadjača večitog rivala i time potencijalno donese značajan broj kupaca svojoj matičnoj kući, saznaćemo na novom BMfoto testu.

Čitajte najnoviji test Canon EF 70-300mm f4-5.6 IS USM objektiva…

dPreview je objavio galeriju sample fotografija u punoj rezoluciji snimljenih, nedavno objavljenim najmanjim DSLRom - Olympusom E420. Dobar deo fotografija je napravljen sa novim “palačinka” Zuiko 25mm F2.8 objektivom, dok su ostale snimljene koristeći poprilično popularni 14-42mm Olympus kit objektiv.

Jedan od relevantnijih sajtova u foto svetu - BobAtkins.com, prenosi nezvanične informacije o pojavljivanju novog Canon DSLR fotoaparata. Ne samo što prognozira skoro pojavljivanje novog Canon DSRL tela, već najavljuje pojavu cele nove klase, još pristupačnije cene.

Istina je da su se glasine o pojavi novog EOS tela čule još početkom ove godine, ali tada nije bilo nikakvih informacija koje bi tako nešto potvrdile.

Elem, Canon je objavio novu verziju Digital Photo Professional softvera za rad sa RAW fajlova i negde u specifikaciji nove 3.4 verzije stoji da je nova verzija DPP kompatibilna sa Digital Rebel XS/1000D fotoaparatom. Jedini problem je što Canon 1000D aparat ne postoji ili njegovo postojanje samo još uvek nije obnarodovano.

Osim imena, trenutno nema pouzdanih informacija o EOS 1000D. Ali iz oznake modela 1000D možemo da naslutimo mnogo. Dok su se proizvodili, početkom devedesetih, modeli sa četvorocifrenom oznakom su bili jeftini entry level filmski DSLR fotoaparati, dok su najbolji profesionalni modeli nosili jednocifrenu oznaku.

Početkom digitalicaije, uz flagship modele 1D, 5D, pojavljuje se i nova klasa sa dvocifrenom oznakom. Prosumer klasa namenjena naprednijim (čitaj bogatijim) amaterima i siromašnijim profesionalcima 10D, 20D, 30D, 40D.

Pojavom 300D, počinje proizvodnja jeftinih ( cenom ispod $1000 ) digitalnih tela, modeli sa trocifrenom oznakom su, barem do sada označavali, mala, plastična, naprednim funkcijama ogoljena, ali cenom vrlo pristupačna DSLR tela.

Pojavom poslednjeg entry level EOS-a, EOS 450D, Canon pomera granice između dvocifrene i trocifrene klase, 450D postaje mnogo upotrebljiviji i ozbiljniji fotoaparat od svojih predhodnika.

Paralelno sa prodajom novog 450D, Canon nastavlja da prodaje, doduše sada po novoj sniženoj ceni njegove predhodnike 400D, pa čak i 350D, za kojima i dalje postoji poprilična potražnja iako su to već poprilično stari modeli.

Šta onda možemo očekivati od 1000D, verovatno malo plastično telo slično 350D/400D, optički senzor predhodne generacije takođe iz 350D i neka unapređenja verovatno u softveru i unutrašnjoj obradi.

Kako je cena novog 350D u kitu kreće oko 350-400e, možemo očekivati da će Canon ponuditi novi 1000D po sličnoj ceni a da će 350D otići u već zasluženu penziju.

U sklopu ovogodišnje Beogradske Noći muzeja, u galeriji Muzeja primenjene umetnosti možete pogledati interesantnu izložbu Porodičnih foto-albuma iz kolekcije MPU.

Zavirite u jedinstvenu kolekciju porodičnih foto albuma Muzeja primenjene umetnosti i otkrijte kako su napirlitane mame i tate zbog svečanog škljocanja oblačile svoje sinove i kćeri. Posmatrajući njihove „spontane“ portrete saznajte kako su živele građanske porodice u drugoj polovini 19. i početkom 20. veka. Ova zanimljiva postavka sastoji se od 45 albuma i niza pojedinačnih porodičnih slika iz vremena kada je fotografija na velika vrata ulazila u domove tadašnjeg građanstva.

Izložbu će biti otvorena u noći muzeja 17. maja sve do 17. juna.

Autor izložbe, Jelena Perać, je kustos u odseku za fotografiju i primenjenu grafiku MPU.

Radno vreme galerije Muzeja primenjene umetnosti je Utorkom, Sredom i Petkom od 10.00 do 17.00, Četvrtkom od 12.00 do 20.00 i Nedeljom od 10.00 do 14.00. Muzej se nalazi u ulici Vuka Karadžića broj 18.

Početkom marta, Olympus kompanija je objavila novu, osveženu, verziju svog najmanjeg enrylevel DSLR digitalca E420. Ubrzo potom su se pojavile glasine, podstaknute nekim informacijama koje su procurele na zvaničnom Olympus sajtu, i o sledećem osveženju u Olympusovoj gami.

Danas, Olympus i zvanično predstavlja očekivani E-520, naslednika postojećeg E-510 DSLR modela.

Novi E520 više predstavlja evoluciju nego revoluciju, glavna unapređenja se odnose na dodatak kontrastnog autofokusa, nešto većeg ekrana i dodatka detektovanja lica. Uz te novosti, nekoliko lepih featurea koje stižu iz najjačeg modela iz Olympusove game E-3. Bežično komandovanje blicem, automatsko posvetljavanje podeksponiranih delova ( kod nekih proizvođača zvan digitalni blic ).

I na kraju ali ne i najmanje bitno Olympus tvrdi da je dinamični raspon E-520 povećan i sada mnogo bliži dinamičkom rasponu perjanice E-3.

Neke od glavnih karakteristika novog E520:

• Ugrađena optička stabilizacija - nove generacije u poredjenju sa predhodnikom
• Live View mod sa autofokusom - novo razvijeni kontrastni autofokus, za fokus je zadužen glavni sensor - nema zatamljivanja ekrana dok se fokusira niti spuštanja ogledala
• Ultrasonično otresanje prašine sa senzora
• Prepoznavanje lica i Tehnologija posvetljavanja podeksponiranih delova slike - prepoznavanje lica, prosto nisam siguran da bih kupio aparat bez toga danas ;), izvlačenje detalja iz senki može da dodje dobro
• 6,9 cm dijagonale HyperCrystal II LCD
• Live MOS senzor rezolucije 10 megapiksela - senzor je ostao iste rezolucije, opet Oly tvrdi da je dinamički raspon veći
• 3.5fps sa baferom koji može da primi i do 8 slika u RAW formatu, nije brzinski šampion ali rezultat odgovarajući klasi
• Bežično komandovanje slave blicevima - jako lepa i korisna stvar u ovoj klasi samo još Sony nudi nešto slično
• ISO 100-1600 - pitanje je upotrebljivosti i tih ISO1600 posledica male površine optičkog senzora

Generalno, teško da će ova lista unapređenja naterati vlasnike E510 da se dohvate novčanika, ali je sigurno da će uz sva unapređenja E520 biti mnogo konkurentniji na tržištu na kojem suvereno vladaju Nikoni i Canoni.

U Magacinu u Kraljevića Marka br 4, u petak 9. maja otvorena je izložba fotografija UMEĆE TRANZICIJE autora Srđana Veljovića. Izložba fotografija je završni deo projekta UMEĆE TRANZICIJE realizovan u partnerstvu sa niškim institucijama i organizacijama tokom 2006. godine.

U pitanju je izbor od 34 (uglavnom kolor) fotografije poznatog beogradskog autora Srđana Veljovića koje su nastale tokom prethodnih poseta Nišu, a u prilikama različitih sadržaja programa UMEĆE TRANZICIJE. Smatramo da je u pitanju zanimljivi izbor fotografija koje na sasvim ličan i pomalo autsajderski način (uz pogled izvana, sa strane) nude priliku da se o različitim javnim i životnim prostorima i različitim aspektima života u Nišu danas, progovori na jedan drugačiji i svež način.

Izložba možete pogledati do Četvrtka 24. maja. Svakog dana od 12.00 od 19.00 časova.

O Srđanu Veljoviću:
Fotograf. Završio Elektrotehnički fakultet. Član ULUS, samostalni umetnik. Rođen 1968. godine. Saradnik Arhitektonskog fakulteta od 1998. godine, Studentskog kulturnog centra od 2000, B92 od 2000, Narodne biblioteke Srbije od 2002, Centra za kulturnu dekontaminaciju od 2002, Muzeja istorije Jugoslavije. Član je ULUS-a od 2004. godine i član je umetničke grupe Ledart od 1998 do 2000. Izlagao na 16 samostalnih i nekoliko desetina grupnih izložbi i manifestacija u Srbiji i inostranstvu. Objavljivao fotografije u domaćim i inostranim štampanim medijima (Feral Tribune-Split, Playboy-Zagreb, Mondo, Sunday Telegraf-London, Enterijer-Beograd). Živi i radi u Beogradu.

O projektu UMEĆE TRANZICIJE:
Ovaj projekat rezultat je višegodišnje saradnje CZKD-a i niških institucija i predstavlja seriju događaja koji će, u saradnji sa različitim partnerskim organizacijama iz Niša, Novog Sada, Sarajeva, Zagreba i Beograda, realizovuje u periodu april-jul 2006. godine u Nišu. Sadržaji projekta na prvi pogled su sasvim različitog žanrovskog, formalnog i institucionalnog okvira – pozorišne radionice, koncerti, izložbe, javne diskusije, naučni seminari, konferencije posvećene ugroženim i marginalnim socijalnim grupama. Njihov zajednički efekat koji priželjkujemo jeste otvaranje čitavog niza mogućnosti kojim će se lokalne institucije i pojedinci, kroz različite tematske i problemske akcije i programe uključiti u javni život grada i na taj način doprineti njegovoj vidljivosti na kulturnoj, umetničkoj i akademskoj mapi regiona.