Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Svake godine me bar neko pita kako se odredjuje datum Uskrsa, zasto je datum pravoslavnog i katolickog uskrsa nekada isti a nekada ne itd itd. Mnogo pitanja vezano je za taj praznik, odgovori oko datuma su dosta jednostavni… ili bar tako deluje na prvi pogled. Probacu ovde da objasnim na koji nacin se odredjuje datum Uskrsa, prema oba kalendara.

Na prvi pogled odredjivanje datuma deluje jednostavno, i kad kod nekog pitate dobijete odgovor tipa “Uskrs pada u prvu nedelju, nakon punog Meseca, posle prolecne ravnodnevice“

Pre nego sto pocnem pisanje, inspirisan piatnjem u kvizu Da li ste pametniji od djaka petaka iz predmeta Veronaka I razred moram da naglasim koji je koji kalendar. Pitanje je bilo jednostavno - koji kalendar koristi Srpska pravolsvana crkva - i takmicarka i dete-pomocnik dali su pogresan odgovor.

julijanski kalendar - ili stari kalendar, koristi SPC crkva
gregorijanski kalendar - ili novi kalendar, koristimo svakog dana, standardni kalendar (i onaj koji koriste katolicke crkve)

O razlici izmedju ovih kalendara vec sam pisao ovde.

Zvuci jedostavno, i jeste… ali jedini problem je to sto nije tacno! Crkva i crkveni kalendari su izgleda radjeni logikom tipa zasto da bude lako kad moze komplikovano. Komplikacije u odredjivanju datuma pocinju cinjenicom da bi ova recenica trebala da glasi otprilike “Uskrs pada u nedelju, nakon Pasalnog meseca“. Pretpostavljam da se sada pitate sta je to Pasalni mesec? To je isti onaj pun mesec iz prve recenice, ali ako mislite da je dovoljno da izadjete napolje, vidite pun mesec (krajem marta ili u aprilu) i odredite dan Uskrsa grdno se varate. Sve je to mnogo komplikovanije, cak i komplikovanije od onoga sto sam i ja mislio do pre oko dva sata.

Postoji nekoliko razloga koji komplikuju stvari. Pre svega to je cinjenica da se za odredjivanje dana prolecne ravnodnevice i punog meseca ne koriste astronomska posmatranja, tj. realna slika vasione, vec tablice. Drugi razlog, koji je verovatno najvazniji uzrok za razliku u datumu pravoslavnog i katolickog Uskrsa, je jevrejski praznik Pasha (kad se u pricu umesa nesto vezano za jevrejski kalendar to moze da bude sve, samo ne jednostavno). Naravno, razlika od 13 dana u datumima izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara i ovde dolazi do izrazaja.

Jedino sto je sigurno je to da Uskrs moraju da budu izmedju 22. marta i 25. aprila - kod katolika po gregorijanskom, a kod pravoslavaca po julijanskom kalendaru. Zbog pomenute razlike od 13 dana, od pravoslavaca Uskrs je uvek izmedju 4. aprila i 8. maja.

Vidimo da je Uskrs, kao i mnogi drugi praznici u Hriscanstvu, vezan pre svega za smenu godisnjih doba. Osnova za odredjivanje Uskrsa je prolecna ravnodevica (slicno - Bozic je odmah posle zimske kratkodvenice). Prolecna ravnodnevica, ili pocetak proleca, astronosmki moze da bude 20 ili 21 marta, ali kada se odredjuje dan Uskrsa uzima se uvek 21. mart. To je pocetni dan u odnosu na koji se odredjuje Uskrs. Sledece je pun mesec. Verovatno je poznato da Mesec obidje oko Zemlje za oko 28 dana, pa je zbog toga i dan punog meseca promenljiv. Bitno je zapamtiti da se kod odredjivanja datuma Uskrsa koristi podatak iz tablica (crkvenog kalendara) a ne pravi Mesec koji vidimo. Razlika izmedjuonoga sto vidimo na nebu i onoga sto pise u kalendaru moze da bude i dva dana. Ova razlika mozda deluje malo, ali ako je pun mesec na primer u subotu - datum Uskrsa moze da se pomeri celu nedelju.

Ove godine astronomski i crkveni pun mesec su istog dana, 21. marta i 20. aprila (po gregorijanskom kalendaru). Datum prolecne ravnodnevice i prvog punog meseca nakon nje (u racun se ukljucjuju i minuti) ove godine su isti, i prema gornjoj definiciji uskrs bi trebao da bude prve nedelje nakon 21. marta. Taj dan bio je petak, prva nedelja posle toga - 23. mart. BINGO - tad je i bio Uskrs, ali kod katolika!

Mozda se neki od vas sada pitaju zasto samo kod katolika? Setite se one razlike od 13 dana izmedju julijanskog i gregorijanskog kalendara - 21. marta po gregorijanskom kalendaru jos nije nastupila prolecna ravnodnevica za korisnike julijanskog kalendara! Upravo je prolecna ravnodnevica merilo za tacnost kalendara - sto je kalendar tacniji, datum ravnodnevice je konstantniji (setite se i horoskopa - znaci zodijaka se racunaju upravo od dana prolecne ravnodnevice, ako ste se ikada pitali zasto vas znak pocinje bas 21. u mesecu - ovo je razlog). Prema julijanskom kalendaru ravnodnevica nastupa isto 21. marta po vazecem, julijanskom, kalendaru; a to je 4. aprila po gregorijankom kalendaru (zbog toga pravoslavni uskrs ne moze da bude pre ovog dana).

Da bi odredili datum pravoslavnog Uskrsa kao polaznu tacku koristimo upravo taj 4. april i trazimo prvi pun mesec posle tog dana. Naravno, i ovde datum punog meseca treba uzeti iz crkvenog kalendara. Ove godine to je 20. april, nedelja. Prva nedelja posle punog meseca je - 27. april. BINGO - danasnji dan, Uskrs!

Ako ste mislili da je ovo sve, gresite. Sto se katolickog Uskrsa tice nema vise sta da se doda, sve je receno, ali kada je rec o pravoslavnom Uskrsu tu nije kraj price. Pravoslavni Uskrs NIKADA ne moze da bude pre jevrejskog praznika Pasha.

Ovde na scenu upada verovatno najkomplikovaniji igrac medju kalendarima. Jevrejski kalendar je lunarni kalendar (zasnovan je na kretanju Meseca za razliku od solarnih - julijanskog i gregorijanskog) toliko komplikovan da je broj ljudi koji razumeju ovaj kalendar mnogo mali (cak i medju jevrejima, samo neki najuceniji ljudi mogu da racunaju vreme na osnovu tog kalendara). Naravno, ne pada mi na pamet da ulazim u detalje odredjivanja datuma ovog jevrejskog praznika, ako je nekome potrebno postoje mnoge tablice na internetu, ali pomenuci par bitnih podatak iz istorije. Pasha je praznik koji traje 7 dana i obelezava egzodus jevrejea iz Egipta. Veza ovog praznika sa hriscanstvom i Uskrsom potice od predanja da je Tajna vecera upravo vezana za ovaj jevrejski praznik. Prema tome, poznato je da je Tajna vecera bila je pre raspeca pa Uskrs nikako ne moze da nastupi pre Tajne vecere, tj. pre ovog jevrejskog praznika.

Ako nekoga interesuje kako sve ovo da pretvori u brojeve, ili kompjuterski program, objasnjenje algoritma moze da vidi ovde.

To je otprilike to. Sustina je jednostavna:

• katolicki - 21. mart, prvi pun mesec, pa nedelja posle toga
• pravoslavni - 4. april, prvi pun mesec, nedelja posle toga (i posle jevrejske Pashe)

U slucaju da vam sve ovo deluje komplikovano - sledece godine Uskrs je 12. aprila (za katolike), 19. aprila (za pravoslavce). Naredne dve godine, 2010 i 2011 oba Uskrsa bice istog dana - 4., odnosno 24. aprila.

Top 20 najcitanijih postova na ovom blogu:

Proteklo je tacno 22 godine od havarije jednog od reaktora nuklearne centrale Cernobilj. Toliko vremena je proslo, a Pripjat - “grad dugova” jos uvek stoji onakav kakav je bio i tog prolecnog jutra 1986. godine. Stoji tu i podseca nas na moc i opasnost od nuklearne energije, ali pre svega na posledice neznanja i prikrivanja istine. Priroda i njeni zakoni nisu zli, samo su nase namere i ideje zlonamerne….

Vise o ovom tragicnom dogadjaju procitajte ovde.

Naisao sma na par fotografija jednog zanimljivog restorana, nije bas kao Restoran na kraju Vaseljene ali je isto tako originalan i zanimljiv.

Lep primer kako je moguce zastititi prirodu i istovremeno privuci ogroman broj turista.

Ovde mozete da nadjete jedan zanimljiv tekst o ovom restoranu i saznate vise detalja.

Danas je kompleks Hilandarski metoh dobio novo osvetljenje. Par upravo snimljenih fotografija

I jos jedna fotografija iste crkve, ali snimljena pre par dana:

Sve vise mi se svidja pogled sa prozora :))

Danas je manastir Hilandarski metoh dobio novo osvetljenje. Par upravo snimljenih fotografija

I jos jedna fotografija istog manastira, ali snimljena pre par dana:

Sve vise mi se svidja pogled sa prozora :))

Danas je 22. april. Taj dan se od 1970. godine u celom svetu obelezava kao dan nase planete. To je dan kada se ljudi sirom sveta sete planete na kojoj zivimo, sete se oziljaka koje joj nanosimo iz dana u dan. Sete se, planiraju kako da joj pomognu… a onda taj dan prodje, i vecina zaboravi….

Mnogi od nas zaboravljaju planetu na kojoj zivimo. Zaboravljaju da ona nije tu samo zbog nas. Mi ljudi, ta vrsta koja sebe naziva najnaprednijom, samo smo jedni od najmladjih stanovnika ove planete. Nismo dugo ovde ali planeti pravimo najvise problema. Menjamo je, narusavamo njen miran zivot a vecina nas toga nije svesna.

Planeta je tu, ista svakoga dana. Ona o nama brine svakoga dana, bez obzira na to koji je datum. Tako treba da se ponasamo i mi prema njoj. Ovo bi trebao da bude dan kada treba da se secamo toga sta smo uradili u prethodnoj godini, a ne dan kada planiramo (a posle nista ne radimo).

Nasa planeta polako gubi u ratu protiv nas, a mi smo jedini koji mozemo da joj pomognemo da pobedi. To moramo da uradimo sto pre, nama i planeti koju poznajemo nije ostalo jos mnogo vremena… Jos pola sata ostalo je do kraja ovog 22. aprila - dana planete Zemlje, nadam se da od sutra necemo opet da je planeti potrebna nasa pomoc.

Dugo planiram da pisem o programu SETI, i konacno je doslo vreme i za to. Pokusacu ukratko da iznesem neke cinjenice i moja razmisljanja o ovom projektu, a zakljucke prepustam vama.

SETI (Search for Extra-Terrestrial Intelligence) je jedan veliki projekat koji obuhvata sve aktivnosti usmerene ka detekciji bilo kakvih radio signala koji poticu od nekog inteligentnog oblika zivota, van nase planete. Naravno, SETI nema nikakve veze sa onim skupljanjem “dokaza” o posetama vanzemaljaca, raznim NLO-ima i slicnim besmislicama. Za razliku od tih amaterskih (i fanatickih) pokusaja prikupljanja dokaza o NLO-ima, koji nemaju bas nikakve veze sa naukom, SETI projekta je nesto sasvim drugo. SETI podrzavaju i finansiraju velike naucne institucije i drzave, na njemu radi ogroman broj naucnika, koristi se najsavremenija oprema, ogromni radio-teleskopi, mocni racunari, ali jedini problem je to sto rezultata jos uvek nema

Sustina SETI projekta je prikupljanje i analiza radio talasa koji dolaze iz svemira. Logican i realan put u evoluciji svake civilizacije je unapredjenje kominikacije, kako se neka civilizacija sve vise i vise razvija razvijaju se i metode komunikacije. Setite se istorije Zemlje. U davna vremena, ljudi su kominicirali samo unutar svojih plemena, na vrlo malom prostoru. Kasnije, plemena su stvorila gradove, a gradovi drzave. Napredovala je i kominikacija, u pocetku vrlo spora, poruke su prepricavane ali kasnije pojavila su se pisma i pismonose. Kako je ljudsko drustvo evoliralo poboljsavao se i stepen komunikacije izmedju drzava i naroda. Bilo je mnogo problema, razliciti jezici ogromna rastojanja… tokom mnogo vekova ljudske istorije ti problemi su reseni. Pre nekih 50-60 godina covecanstvo je zagospodarilo radio-talasima. Pocela je nova era u komunikaciji!

Radio-talasi su vrlo efikasan posrednik u komunikaciji. Mnogo su brzi, najbrzi, putuju brzinom svetlosti i nista se ne moze kretati brze od njih. Ne samo sto su brzi, oni mogu da putuju daleko, dok god im se nesto ne nadje na putu. Osim ovih prednosti, radio-talasi imaju i jos mnogo drugih dobrih osobina. Neke od tih dobrih osobina nekada se mogu smatrati i nedostacima - nikada ne znate ko sve “slusa”. Radio-talasi su slicni zvuku - kada govorite svi oko vas mogu da vas cuju. Slicno je i sa radio talasima - kada neki predajnik emituje poruku on svoje postojanje otkriva svima koji slusaju, i ne samo sto ce slusaoci znati d apredajnik postoji - oni ce moci da cuju poruku!

Upravo ta osobina (i za neke potrebe nedostatak radio talasa, koji se resava na razlicite nacine) je osnova SETI projekta. Od nastanka radija, televizije a kasnije i satelitskih komunikacija, mi Zemljani saljemo radio talase svuda oko nas, u svemir, i govorimo “mi smo ovde”, “mi smo ovde”…. Mozda tamo daleko neko slusa.

Osnivaci SETI projekta pretpostavili su da ako neka napredna vanzemaljska civilizacija postoji ona mora da salje radio-talase u svemir. Najbolji nacin da otkrijemo tu civilizaciju je da slusamo, pamtimo i analiziramo to sto cujemo. Ideja je bila jednostavna, trebalo je samo napraviti odgovarajuce usi. Ni to nije bilo tesko, postojece radio antene okrenute prilagodjene su i okrenute u pravcu neba. Bili su to radio-teleskopi, usi nase planete.

Naravno, nije sve bilo tako jednostavno. Trebalo je izabrati sta slusati i na koji nacin. Eliminisati zvukove sa nase planete, zvukove koje emituju druge zvezde i planete (radio-talasi su prirodna pojava, nastaju u razlicitim procesima u prirodi koji nemaju bas nikakve veze sa covekom niti postojanjem neke inteligente civilizacije). Svemir vam mozda deluje kao tiho mesto, ali u radio spektru nije bas tako, tu je mnogo sumova. Poreklo mnogih je vec poznato, treba izdvojiti samo ono nepoznato i ono sto bi najbolje odgovaralo nekoj drugoj civilizaciji. Sve ovo za naucnike nije bio veliki problem i odredili su sta i na koji nacin treba slusati (kako i zasto je to uradjeno je druga tema, o tome mozda u nekom od narednih tekstova)

Od kada je SETI pokrenut ogromni radio teleskopi sirom nase planete osluskuju razlicite delove neba, beleze tacno vreme, koordinate i signale koje cuju. U pocetku su radio teleskopi korisceni za SETI samo u slobodno vreme, kada nisu radili druge stvari. Bio je to, moze se reci hobi za naucnike, radio-astronome. Vremenom, stvari su ipak postale ozbiljnije, mnogo profesionalnije. Danas, svakoga dana 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, cele godine neki radio teleskopi slusaju i beleze podatke. Podaci sami za sebe ne znace nista, potrebna je detaljna analiza. Tu na scenu stupaju mocni racunari. Racunari obradjuju podatke i u njima tragaju za razlicitim pravilnostima, bilo cime sto bi ukazalo na prisustvo nekog inteligentnog zivota sposobnog da komunicira.

Kolicina podataka koju prikupljaju radio teleskopi je ogromna, a vreme koje je bilo potrebno z aobradu dosta veliko. Mocni racunari bili su zauzeti i drugim stvarima. Bilo je potrebno obezbediti dovoljno racunara koji bi obradili tu ogromnu kolicinu podataka.

Godine 1997. poceo je projekta SETI@home. Bio je ovo zanimljiv projekat koji je trebao da iskoristi kada racunari sede i cekaju novi posao. Zamisao je bila da se to vreme “dremanja” upotrebi za obradjivanje podatak koje su prikupljali radio teleskopi. Napravljen je jedan zanimljiv i vrlo koristan kompjuterski program. Zapravo, bio je to screensaver, ali ne obican ovaj ne samo sto je igrao ulogu obicnog screensavera on je i radio, tragao je za signalima. Screensaver je preko interneta, sa servera SETI@home preuzimao pakete podataka, radio signale koje su snimali teleskopi, obradjivao ih a onda rezultate slao nazad glavnim serverima SETI projekta. U javnosti se brzo culo za ovaj screensaver i njegovu namenu. Vekovima stara ljduska zelja za potragom za vanzemaljcima odigrala je ovog puta ulogu. Ogroman broj korisnika interneta instalirao je ovaj program i ucestvovao je u obradi SETI podataka. Ovo nije bio prvi projekat ovakve vrste, dobrovoljnog ustupanja procesorskog vremena, ali sigurno je bio najpopularniji i najmasovniji. Postavio je i osnove za dalji razvoj mnogih slicnih projekata za razlicite namene (fizika elemenarnih cestica, klimatologija, genetika, medicina). Zbog problema sa odrzavanjem i finanisranjem nekoliko godina nakon nastanka, nekoliko miliona korisnika i verovatno milijardi obradjenih paketica podataka, 15. decembra 2005 godine originalni projekat SETI@home je ugasen. Pridruzen je projektu BOINC. Bio je to projekat koji je radio na slican nacin, ali korisnici su osim potrage za vanzemaljcima slobodno vreme svojih racunara mogli da poklone i za druga istrazivanja.

Ime je promenjeno, ali sustina je ostala ista - traganje za signalom neke napredne civilizacije. Ipak, sve do danasnjeg dana, ko zna koliko obradjenih podataka nije otkriveno nista. Samo par signala koji su bili kandidati za “nesto”, ali nista vise od toga. Gomila sumova i niceg drugog… Oni koji podrzavaju SETI projekat ne odustaju, traganje se nastavlja, ogroman broj racunara analizira podatke, i sve to sa nadom da ce prvi kontakt uskoro biti ostvarn, da ce signal neke udaljene civilizacije biti detektovan.

Od nastanka SETI-ja postavlja se jedno vazno pitanje - Koliko je to sve to realno? Da li stvarno mozemo da ocekujemo da detektujemo signale udaljenih svetova i pravilno ih protumacimo? Niko to sa sigurnoscu ne moze da odgovori na ova pitanja, ali u narednom tekstu (verovatno za par sati) pisacu o nekim mojim razmisljanjima u vezi (ne)opravdanosti SETI projekta.

Za sve ljubitelje serije Star Trak

Za sve ljubitelje serije Star Trek