Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Za makroekonomiste jedan od glavnih zadataka je da objasne kako se makroekonomske promenljive kao što su bruto domaći proizvod, inflacija, zaposlenost i investicije menjaju u kratkom i dugom roku. Ove kategorije omogućavaju ekonomistima da sagledaju “zdravstveno stanje” privrede, bez čega nije moguće vođenje adekvatne makroekonomske politike.

Upravo odgovore na pitanja koja su vezana za uzročno – posledične odnose između pomenutih promenljivih i ekonomskih politika dali su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju – naučnici Tomas Sardžent i Kristofer Sims, čije se metode koriste u politikama širom sveta.(...)

Pročitajte nastavak Makroekonomija – uzroci i posledice (648 words)

© Marija Abramović for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Za makroekonomiste jedan od glavnih zadataka je da objasne kako se makroekonomske promenljive kao što su bruto domaći proizvod, inflacija, zaposlenost i investicije menjaju u kratkom i dugom roku. Ove kategorije omogućavaju ekonomistima da sagledaju “zdravstveno stanje” privrede, bez čega nije moguće vođenje adekvatne makroekonomske politike.

Upravo odgovore na pitanja koja su vezana za uzročno – posledične odnose između pomenutih promenljivih i ekonomskih politika dali su ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju – naučnici Tomas Sardžent i Kristofer Sims, čije se metode koriste u politikama širom sveta.(...)

Pročitajte nastavak Makroekonomija – uzroci i efekti (648 words)

© Marija Abramović for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Nulti meridijan - Grinič

Na današnji dan, 13. oktobra, 1884. godine počela je internacionalna konferencija na kojoj je određen početni meridijan za računanje vremena. Konferencija je održana u Vašingtonu, trajala je skoro deset dana, i odlučeno je da početni, nulti, meridijan bude onaj koji prolazi kroz Griničku opservatoriju, blizu Londona. Ovaj, Grinički, meridijan izabran je kao početna tačka za određivanje časovnih zona i usaglašavanje vremena na celoj planeti.

Povod za održavanje ove konferencije bio je sve veći problem određivanja vremena u svetu i potreba za standarizacijom merenja vremena. Samo na teritoriji SAD u upotrebi je do 1883. godine bilo 300 različitih lokalnih vremena (tada je tačno vreme počelo da se prenosi telefrafom). Sve veća povezanost različitih delova sveta primorala je velike države da se dogovoreve oko standarda. Na konferenciji je učestvovalo 25 država i svaka od njih vreme je računala na različite načine.(...)

Pročitajte nastavak Rođendan Griničkog meridijana (146 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Danas u 13h, u Stokholmu, Nobelov komitet dodelio je i poslednju nagradu za ovu godinu. Nobelovu nagradu za ekonomiju dobila su dvojica ekonomista: Thomas J. Sargent (New York University, New York, NY, USA) i Christopher A. Sims (Princeton University, Princeton, NJ, USA) za njihovo “emirijsko istraživanje uzroka i efekata u makroekonomiji“.

Nobelova nagrada za ekonomiju nije među nagradama koje je ustanovio Alfred Nobel već se dodeljuje od 1968. godine, odlukom Švedske centralne banke (najstarije centralne banke u svetu). Sredstva za ovu nagradu obezbeđuje ta banka. Do danas je Nobelovu nagradu za ekonomiju dobilo 67 ljudi, od toga samo jedna žena.

Uskoro više o razlozima za dodelu ove Nobelove nagrade…

© Marija Abramović for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Tokom noći sajt Svet nauke promenio je izgled. Male ali lako uočljive promene doprinele su da sajt od danas izgleda potpuno drugačije. Najveće izmene pretetrpela je boja pozadine i zaglavlje sajta. Zajedno sa novim izgledom stigao je i novi logo. Promene su uočljive i na stranici sa tekstovima – ispod teksta sad se nalazi umanjen prikaz najnovijih i najčitanijih tekstova.

Svet nauke - pre i posle

Nadam se da će ove promene bar malo olakšati čitanje, snalaženje i duži boravak na sajtu.(...)

Pročitajte nastavak Dobrodošli na nov “Svet nauke” (5 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

U konkurenciji za Nobelovu nagradu za mir ove godine bio je rekordan broj kandidata, njih 241. Odbor je odlučio da ovu nagradu u 2011. podele tri žene, borci za ljudska prava, predsednica Liberije Elen Džonson Sirlif, Lejma Gbavi, takođe iz Liberije i Tavakul Karman iz Jermenije. Priznanje im je dodeljeno za nenasilnu borbu za sigurnost žena.(...)

Pročitajte nastavak Nobelova nagrada 2011 – mir (166 words)

© Jelena Kostić for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Nobelov komitet je u 13h saopštio ime dobitnika Nobelove nagrade za književnost za 2011. godinu. To je pisac, pesnik i prevodilac Tomas Tranströmer iz Švedske.

Tomas Tranströmer rođen je u Stokholmu 1931. godine. Diplomirao je psihologiju i celog života bavi se tim poslom. Prvu zbirku pesama objavio je 1954. godine. Njegove pesme prevedene su na 50 jezika.

(...)

Pročitajte nastavak Nobelova nagrada 2011 – kniževnost (164 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Zvaničan poster akcije

Pozivamo vas da učestvujete u kreiranju velikog mozaika Meseca sastavljenog od pojedinačnih fotografija iz svih krajeva Srbije. “Srpski Mesec” je naš zajednički doprinos Međunarodnoj noći posmatranja Meseca koja će se održati širom sveta 8. oktobra ove godine.

Mesec pripada nama. Podelili smo ga i svaka regija u Srbiji je dobila svoj deo za fotografisanje. Najbolje slike idu u mozaik a sve ostale u zajednički fotoalbum.

Konkurs je otvoren od 6. do 15. oktobra 2011. godine. Fotografije Meseca možete praviti pomoću mobilnog telefona, običnog digitalnog fotoaparata, DSLR aparata ili CCD kamere.

Bilo kakav teleskop da imate – dobar je! Koliko god godina da imate – dobro je. Nanišanite Mesec, prislonite mobilni ili fotoaparat i – klik!(...)

Pročitajte nastavak Srbija fotografiše Mesec: budi deo slagalice! (444 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Danas je saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za hemiju za 2011. godinu. Nagradu je dobio Danijel Šehtman (Israel Institute of Technology, Haifa) za otkriće kvazi-kristala.

Danijel Šehtman je aprila 1982. godine posmatrajući strukture atoma pod elektronskim mikropskopom video nešto što je, prema tadašnjem razumevanju kristala, bilo nemoguće. Do tog trenutka verovalo se da atomi kristalne rešetke čvrstih tela moraju da budu raspoređeni na pravilan i periodičan način. U strukturi tada poznatih kristala jedan, osnovni, simetrični element rešetke ponavljao se periodično. Kristal koji je Šethman tada posmatrao bio je drugačiji, atomi su bili složeni na takav način da nikakvo periodično ponavljanje nije bilo moguće. Ovakvi kristali, za koje se smatralo da su suprotni zakonima prirode, nazvani su kvazi-kristali.(...)

Pročitajte nastavak Nobelova nagrada 2011 – hemija (99 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara

Dobitnici Nobelove nagrade za 2011 godinu za fiziku su trojica astrofizičara iz Amerike: Saul Perlmutter (Lawrence Berkeley National Laboratory and University of California, Berkeley, CA, USA), Brian P. Schmidt (Australian National University, Weston Creek, Australia) i Adam G. Riess (Johns Hopkins University and Space Telescope Science Institute, Baltimore, MD, USA).

Trojica naučnika dobila su Nobelovu nagradu za fiziku za otkriće ubrzanog širenja svemira na osnovu pomsatranja supernova. Jednu polovinu nagrade dobio je  Saul Perlmutter a drugu polovinu dele Brian P. Schmidt i Adam G. Riess.(...)

Pročitajte nastavak Nobelova nagrada 2011 – fizika (758 words)

© Milan Milošević for Svet nauke, 2011. | Permalink | 0 komentara