Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Interviju objavljeno u novom broju magazina Ekonomist.

Možemo mi da kukamo i žalimo se koliko hoćemo, ali na kraju će svejedno biti onako kako “oni” odluče. Ovo je verovatno osećaj koji provejava u mislima svakog građanina tranzicijom namučene Srbije.

No da ne mora sve biti baš tako pokazuje i primer pravilnika o tehničkim uslovima RATEL-a koji je, najblaže rečeno, bio veoma neprecizan po pitanju zaštite privatnosti i podataka Internet korisnika u Srbiji. Nepunih mesec dana nakon što je dokument prezentovan javnosti i nakon burne reakcije javnosti, blogosfere, nevladinih organizacija, Zaštitinika građana, Poverenika za informacije od javnog značaja i mnogih drugih, RATEL je tehničke uslove stavio van snage.

Ipak nije svejedno.

Citat: http://www.internodium.org/node/2969

Posle reakcije Zaštitnika građana Saše Jankovića, Poverenika za
informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, Odbora Skupštine
Srbije za sprečavanje sukoba interesa, Specijalnog tužioca za
visokotehnološki kriminal, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija,
oba najveća udruženja novinara Srbije (NUNS i UNS), Koalicije 15
nevladinih organizacija za slobodu pristupa informacijama, preko 1.600
članova grupe posvećene ovom pitanju na Facebooku, stotina korisnika
domaćih Web foruma i, naravno, članova ove liste, koji su se
angažovali povodom ovog pitanja, RATEL je danas povukao Tehničke
uslove za Internet mreže!

Tehnički uslovi biće stavljeni na javnu raspravu, tokom koje ćemo se
potruditi da budu očišćeni od svih stvari koje mogu ugroziti slobodnu
Internet komunikaciju slobodnih građana Srbije.

Više informacija kao i uvek na Naslovima.

Verujem da ste već upoznati sa novim tehničkim uslovima koje je RATEL propisao Internet provajderima. Poslednjih 48 sati ova vest je pravi bum na srbijanskom Internetu i blogosferi pa je red da i ja dam svoj doprinos, ako ne u kvalitetu, onda bar u kvantitetu.

Današnji mediji takođe izveštavaju o pravilniku RATEL-a, svoj kratak kometar dao je i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.

U čemu je zapravo problem sa ovim dokumentom? Iako se radi o podzakonskom aktu koji bi trebalo da definiše neke tehničke preduslove, u pojedinim odredbama ovog uputstva stiče se utisak da on ide i mnogo šire. U RATEL-u tvrde da se neće presretati sav sadržaj, već samo na zahtev nadležnog organa u zakonom propisanoj proceduri. Upravo zbog toga postaje nejasno šta bi onda trebalo da predstavljaju odredbe poput ove:

nadležnim državnim organima omogući pristup ažurnoj bazi podataka o pretplatnicima i periodično na zahtev dostavlja eksportovanu bazu podataka u formatu dogovorenom sa nadležnim državnim organima. Baza treba da sadrži pored ličnih podataka iz ugovora sa pretplatnikom i vrstu usluga, informaciju o postojanju zaštite prenosa podataka, način pristupa pretplatnika, maksimalnu brzinu prenosa podataka i identifikacione adrese;

ili

Pružalac Internet usluga dužan je da o svom trošku omogući nadležnom državnom organu u realnom vremenu potpuno autonomni pasivni monitoring Internet aktivnosti proizvoljnog pretplatnika i preusmeravanje dolaznog i odlaznog saobraćaja ka akvizicionom centru nadležnog državnog organa.

Goran se potrudio da dobije i mišljenje pravnika o svemu ovome.

Inače uputstvo je doneto 11.07.2008. a počelo je da važi dan nakon toga što takođe nije u skladu sa našim propisima, a da ne pominjemo da je široj javnosti dokument postao dostupan putem sajta RATEL-a tek pre dva dana.

Ajde da poverujemo da u svemu ovome nije bilo zle namere, ali za jedan dokument na četiri stranice formata A4 (sa manjim fontom staje i na jednu) mislim da postoji preveliki broj pitanja, nejasnoća i neodumica, sve to doneseno preko noći u potpunoj tajnosti, pa verujem da bi najbolje bilo da se dokument povuče i preformuliše, otvori javna rasprava i onda donese akt koji nije moguće tumačiti na ovaj ili onaj način.

U današnjem Com_Media dodatku lista Danas možete pročitati i moj interviju dat povodom redizajna sajta Naslovi.net. Tu je naravno i online verzija:

http://www.danas.co.yu/20080709/commedia1.html

U tekstu je manje-više verno preneto sve što sam rekao, jedino mi malo mi bode oči ova rečenica sa početka “Prema sajtu Alexa.com, Naslovi.net imaju više od 23.000 posetilaca dnevno.” Ja naravno Alexu nisam ni pominjao u inteviju, novinarka je sama došla do tog podatka i na žalost porešno interpretirala Alexa rejting kao broj poseta. No dobro, iskusniji će reći da se na te novinarske greške treba navići i da je to normalna stvar.

Nova super alatka iz Googla za sve webmstere i vlasnike sajtova. Google Trends vam od danas ne nudi samo mogućnost da vidite koliko su pojedine pretrage bile popularne na Guglu već i trendove posećenosti samih sajtova. Da, Google Trends for Websites je nešto slično Alexi, samo nadajmo se mnogo pouzdanije.

Alexa je dugo svoje rezultate zasnivao samo na podacima dobijenim putem Alexa toolbara. I oni sami su uvideli da to nije dovoljno, pa su od nedavno počeli da računaju rejtinge sajtova i korišćenjem podataka iz drugih izvora.

Zašto bi Google Trends for Websites bio precizniji od Alexe? Iako Google u svom saopštenju ne otkriva izvore podataka za Google Trends for Websites, lako se da primetiti sledeće:

• Mnogo više ljudi koristi Google Toolbar nego li Alexa toolbar, ali toolbar je samo delić priče.
• Google je za mnoge sajtove ubedljivo najveći “referer” pa samo na osnovu toga koliko Google search šalje poseta na pojedine sajtove, u Guglu mogu da naprave krajnje dobru projekciju posećenosti sajtova.
• Na puno sajtova se vrti AdSense koji takođe Guglu pruža sliku o posećenosti sajtova
• Puno sajtova koristi Google Analytics za merenje posete. Analytics od nedavno nudi i opciju da “podelite” svoje statistike sa Google servisima. Hm…

Verovatno sam nešto prevideo, ali i nabrojano dovoljno ukazuje na to da Google ima mnogo više “materijala” za obradu od Alexe, mada se i oni naravno ograđuju da su uvek u pitanju samo projekcije.

Za kraj evo i par grafika sa trendovima poseta nekih domaćih sajtova:

Teška artiljerija, najposećeniji sajtovi u Srbiji:

Društvene mreže:

Forumi:

Za ostalno već prepustite mašti na volju…

Naslovi.net će uskoro dobiti nov, osvežen interfejs i dizajn. Iako još nisu otklonjene sve “bubice”, finalni radovi se privode kraju tako da vam mogu predstaviti beta verziju nove naslovne stranice na adresi http://www.naslovi.net/novi_naslovi.php.

Kritike i sugestije su naravno dobrodošle. Trebalo bi da radi sve kako treba u IE6/7, Firefoxu i Operi. Na Safariju nisam testirao.

Kao i prošle godine, ponovo sam dobio Mozilla Addons Development team majicu. Poučen prošlogodišnjim iskustvom, ove godine sam naručio veličinu L koja mi savršeno odgovara, tako da ću ovu majicu imati prilike i da nosim, samo je pitanje gde… Naime, sa prednje strane nalazi se neka, pomalo dečja aplikacija koja bi valjda trebalo da asocira na proces kreiranja addonsa, mada mene više podseća na transformerse. Tek se na leđima vidi šta je pisac hteo da kaže…

Nedavno sam prisustvovao Web.Start konferenciji u Zagrebu. S obzirom da se po povratku nisam udostojio da napišem post posvećen Web.Startu (shame on me), neću se ni sada osvrtati na samu konferenciju. Ukratko, Zagreb je veoma lep grad a na konferenciji se moglo čuti puno zanimljivih stvari. Listu predavača i pojedine slajdove možete pogledati ovde.

Bilo je puno zanimljivih predavanja i iz svakog se moglo izvući po nešto poučno. Ne bih ovom prilikom izdvajao niti jedno, no osvrnuo bih se na jednu zanimljivost koju je pomenuo Tomislav Car u svom predavanju o Studentskom oglasniku i načinu direktne prodaje oglasnog prostora oglašivačima. Tomislav oglasni prostor nudi firmama čija su ciljna grupa studenti među kojima su i banke koje nude studentske kredite, predstavništva velikih svetskih brendova u Hrvatskoj i sl, dakle ozbiljnim firmama. Nemali broj potencijalnih klijenata je prilikom pregovora o zakupu oglasnog prostora postavio Tomislavu pitanje “Koliko često Studentski oglasnik izlazi na Internetu?”.

Hrvatska kod nas važi za jednu od razvijenijih zemalja u regionu po stepenu razvijenosti Interneta, što svakako i jeste, ali ovaj mali primer pokazuje da čak i tamo još uvek puno ljudi ne koristi Internet i ne razume ga na pravi način, pa čak i ljudi koji rade u marketing sektorima većih kompanija. Mene sad jeza hvata od same pomisli kakva li je situacija kod nas. U svakom slučaju, budite zahvalni za svaki dinar zarađen online oglašavanjem u Srbiji.

No ovo samo po sebi nije loša vest. Ukoliko već sada uspevate da zaradite neki dinar od prodaje oglasnog prostora na sajtu, možete biti sigurni da će situacija postajati sve bolja. Sa druge strane, ukoliko još uvek razmišljate o pokretanju nekog servisa u Srbiji, još nije kasno da krenete jer su stvari još uvek, manje-više, na početku.

Lider na polju online oglašavanja u Srbiji, Httpool, ovih dana pokrenuo je i svoju mrežu za kontekstualno oglašavanje ToboAds. Posle Google AdSensa i ETargeta, ToboAds je treći ozbiljan igrač na polju kontekstualnog oglašavanja kod nas. Verujem da će i ToboAds vrlo brzo naći svoje mesto pod suncem ako se uzme u obzir razgranata mreža sajtova i mnogobrojni oglašivači sa kojima Httpool već duže sarađuje, uključujući tu i Naslove.

Prednosti ovih lokalnih kompanija u odnosu na Google su brojne. Praktično jedina prednost Googla je to što je Google, ali i to mu je sasvim dovoljno. Lokalne kompanije mogu mnogo bolje oglašivačima predstaviti prednosti kontekstualnog oglašavanja, mogu sarađivati sa marketing agencijama, transakcije se odvijaju kroz domaći platni promet što olakšava knjigovodstvo oglašivačima u poređenju sa plaćanjem Google AdWords itd. Takođe, prednosti postoje i za vlasnike sajtova, nema čekanja USD čekova i sličnih peripetija. No opet se sve vrti oko prihoda i broja oglašivača odnosno broja sajtova na kojima se oglasi vrte, a videćemo kako će ToboAds i ETarget tu parirati za sada ipak najrasprostranjenijem AdSensu.

Što se tiče AdSensa, mogu reći da sam poslednjih nekoliko meseci veoma zadovoljan sa prihodima koje on donosi na Naslovima. Pre par godina nikada ne bih poverovao da je moguće ostvariti taj nivo zarade sa sajtom na srpskom jeziku, no sve je to naravno još uvek daleko od neke Google AdSense Success Story.

Malo i o novajliji. ToboAds koristi kombinovani model naplate. Pored plaćanja po kliku, plaćaju se i prikazi oglasa pa se tako 1000 prikaza računa kao jedan klik. Prikaz se računa tek nakon što je oglas u vidnom polju duže od dve sekunde. Na primer, ukoliko se oglas nalazi u futeru stranice, prikaz se neće računati osim ako posetilac ne skroluje web stranu do kraja. Takođe, oglašivači mogu postaviti i sličicu/ikonu uz svoj oglas.

Stvar koja mi se sviđa kod ToboAdsa jeste mogućnost da novac koji je vaš sajt zaradio direktno preusmerite u reklamnu kampanju vašeg sajt. Drugim rečima, to bi bilo isto kao kada novac zarađen AdSensom ne biste povlačili čekom, već biste ga direktno preko Googla investirali u svoju AdWords kampanju, što na žalost nije moguće.

Kako će se ToboAds pokazati u praksi ostaje da se vidi, u svakom slučaju kvalitetna i zdrava konkurencija na ovom polju trebalo bi da ide u prilog svima na domaćem webu.

Mozilla je na stranicu za preuzimanje Firefox 3 beta uvrstila i verziju na srpskom jeziku.

Za razliku od Srbzile, instalacija je velika 7MB koliko i verzija na engleskom jeziku. Prilikom instalacije umesto (predpostavljam) ćirilice prikazivale su mi se kuke i kvake, ali s obzirom da napamet umem da prođem kroz Next > Next > Finish instalaciju, to mi nije predstavljalo veći problem, no većinu prosečnih korisnika u Srbiji sigurno će zbuniti.

No, što se samog Firefoxa tiče, ovog puta sam imao više sreće nego li sa Srbzilom, tako da se Firefox zaista prikazao u verziji na srpskom jeziku. Meniji su prevedeni, kao i poruke kada npr. odete na nepostojeći sajt “Server nije pronađen” itd. Doduše, ima nekih nelogičnosti kao npr. ove oznake za prečice u glavnom meniju koje možete videti na slici sa desne strane, Ctrl+T za otvaranje novog taba (jezička) ne radi i slično, ali verujem da će se sve srediti do izlaska finalne verzije.

U svakom slučaju, računajući i Srbzilu, koja je prema navodima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo preuzeta preko 11.000 puta, Firefox je u poslednjih par meseci dobio zaista veliki vetar u leđa na Srpskom tržištu.