Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Kao i prošle godine, ponovo sam dobio Mozilla Addons Development team majicu. Poučen prošlogodišnjim iskustvom, ove godine sam naručio veličinu L koja mi savršeno odgovara, tako da ću ovu majicu imati prilike i da nosim, samo je pitanje gde… Naime, sa prednje strane nalazi se neka, pomalo dečja aplikacija koja bi valjda trebalo da asocira na proces kreiranja addonsa, mada mene više podseća na transformerse. Tek se na leđima vidi šta je pisac hteo da kaže…

Nedavno sam prisustvovao Web.Start konferenciji u Zagrebu. S obzirom da se po povratku nisam udostojio da napišem post posvećen Web.Startu (shame on me), neću se ni sada osvrtati na samu konferenciju. Ukratko, Zagreb je veoma lep grad a na konferenciji se moglo čuti puno zanimljivih stvari. Listu predavača i pojedine slajdove možete pogledati ovde.

Bilo je puno zanimljivih predavanja i iz svakog se moglo izvući po nešto poučno. Ne bih ovom prilikom izdvajao niti jedno, no osvrnuo bih se na jednu zanimljivost koju je pomenuo Tomislav Car u svom predavanju o Studentskom oglasniku i načinu direktne prodaje oglasnog prostora oglašivačima. Tomislav oglasni prostor nudi firmama čija su ciljna grupa studenti među kojima su i banke koje nude studentske kredite, predstavništva velikih svetskih brendova u Hrvatskoj i sl, dakle ozbiljnim firmama. Nemali broj potencijalnih klijenata je prilikom pregovora o zakupu oglasnog prostora postavio Tomislavu pitanje “Koliko često Studentski oglasnik izlazi na Internetu?”.

Hrvatska kod nas važi za jednu od razvijenijih zemalja u regionu po stepenu razvijenosti Interneta, što svakako i jeste, ali ovaj mali primer pokazuje da čak i tamo još uvek puno ljudi ne koristi Internet i ne razume ga na pravi način, pa čak i ljudi koji rade u marketing sektorima većih kompanija. Mene sad jeza hvata od same pomisli kakva li je situacija kod nas. U svakom slučaju, budite zahvalni za svaki dinar zarađen online oglašavanjem u Srbiji.

No ovo samo po sebi nije loša vest. Ukoliko već sada uspevate da zaradite neki dinar od prodaje oglasnog prostora na sajtu, možete biti sigurni da će situacija postajati sve bolja. Sa druge strane, ukoliko još uvek razmišljate o pokretanju nekog servisa u Srbiji, još nije kasno da krenete jer su stvari još uvek, manje-više, na početku.

Lider na polju online oglašavanja u Srbiji, Httpool, ovih dana pokrenuo je i svoju mrežu za kontekstualno oglašavanje ToboAds. Posle Google AdSensa i ETargeta, ToboAds je treći ozbiljan igrač na polju kontekstualnog oglašavanja kod nas. Verujem da će i ToboAds vrlo brzo naći svoje mesto pod suncem ako se uzme u obzir razgranata mreža sajtova i mnogobrojni oglašivači sa kojima Httpool već duže sarađuje, uključujući tu i Naslove.

Prednosti ovih lokalnih kompanija u odnosu na Google su brojne. Praktično jedina prednost Googla je to što je Google, ali i to mu je sasvim dovoljno. Lokalne kompanije mogu mnogo bolje oglašivačima predstaviti prednosti kontekstualnog oglašavanja, mogu sarađivati sa marketing agencijama, transakcije se odvijaju kroz domaći platni promet što olakšava knjigovodstvo oglašivačima u poređenju sa plaćanjem Google AdWords itd. Takođe, prednosti postoje i za vlasnike sajtova, nema čekanja USD čekova i sličnih peripetija. No opet se sve vrti oko prihoda i broja oglašivača odnosno broja sajtova na kojima se oglasi vrte, a videćemo kako će ToboAds i ETarget tu parirati za sada ipak najrasprostranjenijem AdSensu.

Što se tiče AdSensa, mogu reći da sam poslednjih nekoliko meseci veoma zadovoljan sa prihodima koje on donosi na Naslovima. Pre par godina nikada ne bih poverovao da je moguće ostvariti taj nivo zarade sa sajtom na srpskom jeziku, no sve je to naravno još uvek daleko od neke Google AdSense Success Story.

Malo i o novajliji. ToboAds koristi kombinovani model naplate. Pored plaćanja po kliku, plaćaju se i prikazi oglasa pa se tako 1000 prikaza računa kao jedan klik. Prikaz se računa tek nakon što je oglas u vidnom polju duže od dve sekunde. Na primer, ukoliko se oglas nalazi u futeru stranice, prikaz se neće računati osim ako posetilac ne skroluje web stranu do kraja. Takođe, oglašivači mogu postaviti i sličicu/ikonu uz svoj oglas.

Stvar koja mi se sviđa kod ToboAdsa jeste mogućnost da novac koji je vaš sajt zaradio direktno preusmerite u reklamnu kampanju vašeg sajt. Drugim rečima, to bi bilo isto kao kada novac zarađen AdSensom ne biste povlačili čekom, već biste ga direktno preko Googla investirali u svoju AdWords kampanju, što na žalost nije moguće.

Kako će se ToboAds pokazati u praksi ostaje da se vidi, u svakom slučaju kvalitetna i zdrava konkurencija na ovom polju trebalo bi da ide u prilog svima na domaćem webu.

Mozilla je na stranicu za preuzimanje Firefox 3 beta uvrstila i verziju na srpskom jeziku.

Za razliku od Srbzile, instalacija je velika 7MB koliko i verzija na engleskom jeziku. Prilikom instalacije umesto (predpostavljam) ćirilice prikazivale su mi se kuke i kvake, ali s obzirom da napamet umem da prođem kroz Next > Next > Finish instalaciju, to mi nije predstavljalo veći problem, no većinu prosečnih korisnika u Srbiji sigurno će zbuniti.

No, što se samog Firefoxa tiče, ovog puta sam imao više sreće nego li sa Srbzilom, tako da se Firefox zaista prikazao u verziji na srpskom jeziku. Meniji su prevedeni, kao i poruke kada npr. odete na nepostojeći sajt “Server nije pronađen” itd. Doduše, ima nekih nelogičnosti kao npr. ove oznake za prečice u glavnom meniju koje možete videti na slici sa desne strane, Ctrl+T za otvaranje novog taba (jezička) ne radi i slično, ali verujem da će se sve srediti do izlaska finalne verzije.

U svakom slučaju, računajući i Srbzilu, koja je prema navodima Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo preuzeta preko 11.000 puta, Firefox je u poslednjih par meseci dobio zaista veliki vetar u leđa na Srpskom tržištu.

Samo par dana nakon što sam pominjao Alexa rejting i izrazio rezerve prema njegovoj tačnosti, Alexa je promenio način rangiranja sajtova. Ukratko, Alexa toolbar nije više jedini izvor informacija o posećenosti sajtova prilikom računanja rejtinga, već u kalkulaciju ulaze i podaci iz drugih izvora što bi trebalo da da tačnije podatke o posetama sajtova.

Kakav ovo uticaj ima na domaće sajtove? Generalno, apsolutni rejting svih domaćih sajtova je opao. Npr. B92 je sa 1300 pao na 3100, Blic sa 2800 na 6500, Naslovi su se sa 8-9000 “srozali” na 21500. No, ono što je bitno jeste međusobni odnos između sajtova, a deluje mi da se tu slika ipak ispravila, barem u mom slučaju. Na primer, neki manje poznati sajtovi koji su imali bolji Alexa rejting od Naslova su sada daleko iza Naslova, što govori u prilog činjenici da se rangiranje popravilo. Verovatno je daleko od savršenog, ali za pohvalu je trud uložen u poboljšanje ovog servisa koji kod nas dosta ljudi uzima za relevantan izvor informacija o posećenosti sajtova.

Kao nekog koga interesuje rad Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo, nervira me što ministarstvo na svom sajtu nema RSS fid sa saopštenjima i ostalim vestima iz ministarstva pa je za praćenje njihovog rada potrebno s vremena na vreme obići njihovu web lokaciju. S obzirom da Naslovi.net od nedavno indeksiraju i sadržaj sa sajta ovog ministarstva, dostupan je i RSS fid sa saopštenjima, samo preko Naslova, na adresi http://www.naslovi.net/rss/izvor/mtid/

Već je postao običaj da se tokom predizborne kampanje po IT blogovima objavljuju razne analize sajtova stranaka i uopšte njihovog web prisustva. Pročitajte Goranovu analizu sa početka godine povodom predsedničkih izbora.

Međutim, kakvi su efekti bilo koje web predizborne kampanje u mernim jedinicama webmastera, tj. u broju poseta? Istražujući malo danas kako izgledaju sajtovi stranaka pred izbore, na sajtu LDP-a me je sačekala poruka o grešci “Service unavailable“, a nešto kasnije, kada se sajt “povratio”, osvanulo je i saopštenje da sajt radi otežano zbog preopterećenosti. Pa kolika ta opterećenost može da bude?!

Usled neodstatka boljeg pokazatelja pogledao sam Alexa rejting za ldp.org.yu koji se juče kretao oko 30.000, što nije malo, ali nije ni toliko da bi oborilo ozbiljno postavljen web sajt. Onda sam uporedio i rejtinge sajtova ostalih stranaka koje učestvuju na izborima i evo šta sam dobio (grafik za reach, posto za rank mnogi ne ulaze u 100.000 pa se grafik ne iscrtava).

DS i SRS su svoje zlatne trenutke imali tokom drugog kruga predsedničkih izbora što se vidi po pikovima. Nakon toga, sajt ldp.org.yu se odvaja od svih ostalih po Alexa rejtinga, a primetno je i da reach raste tokom predizborne kampanje, što bi bilo i očekivano, ali kod ostalih to kao što vidimo nije slučaj.

Iako su glavna ciljna grupa LDP-a mladi i obrazovani glasači, ovaj grafik je ipak pomalo iznenađujući uzimajući u obzir mali procenat glasača koji LDP ima u biračkom telu Srbije. Takođe, i neke druge stranke “gađaju” ovu ciljnu grupu (DS, G17) i imaju mnogo veću podršku u glasačkom telu ali se opet sajt LDP-a izdvaja po Alexi.

Predpostavljam da se odgovor delom krije u aktivnom učešću članstva po društvenim mrežama, planskom ili stihijskom, svejedno, barem meni to prvo pada na pamet, pošto osim banera na sajtu B92 nisam primetio neku jaču promociju samog sajta. Ili možda adresu sajta navode svuda u svojim propagandnim materijalima a ostali to ne čine? Nemaju ni RSS pa da mislim da je zbog toga. Taj “luksuz” od RSS-a sebi je priuštio samo DS koliko sam mogao da primetim.

Treba naravno imati i rezerve prema statistikama koje daje servis Alexa, ali kao što rekoh, usled nedostatka preciznijeg pokazatelja… Doduše, pogledao sam i Netcraft koji takođe LDP rangira mnogo bolje od DS-a i SRS-a, dok Compete prijavljuje da nema podataka za ldp.org.yu i da ima veoma malo podataka za ds.org.yu i srs.org.yu pa daje samo grube procene.

Kakav će biti dalji rasplet web predizborne trke kako se kampanja bude zahuktavala, ostaje da se vidi.

Od kako je predstavljen novi Google Analytics interfejs, a pogotovu od kad su potpuno ukinuli stari, non stop sam kukao po blogovima i forumima a i Google podršci što u novom interfejsu ne postoji način da se prikaz na grafiku grupiše po mesecima. Npr. ukoliko biste gledali grafik vaše posete tokom cele godine, talasasti prikaz na prvoj slici teško da vam je moga dati neku korisnu informaciju. Otprilike vidite da poseta raste, ali nije to to…

Međutim Google Analytics me je jutros obradovao novom “graph by” opcijom. Prikaz na grafiku možete veoma lako grupisati po mesecima ili nedeljama i dobiti indikativan grafik o porastu vaše posete tokom godine (slika 2). Od kada su zatvorili stari interfejs morao sam mesečne podatke o posetama i pregledanim stranama da upisujem u Excel, pardon Calc, i da odatle pravim grafik, što je zaista bilo bezveze s obzirom na pregršt drugih opcija koje nudi Google Analyics.

Juče je održana prva prezentacija lokalizovanih open source rešenja koje je Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo (kao što jablan jednom napisa, ovaj naziv nikad neću naučiti) razvilo u saradnji sa akademskim institucijama u Srbiji.

Meni je od lokalizovanih programa najinteresantniji Firefox, pa sam probao da instaliram “Srbzilu” koju je lokalizovao Elektrotehnički fakultet u Nišu.

Bez namere da odmah kritikujem na sav glas, pošto verujem da je još uvek u pitanju radna verzija, konstatovao bih da meni “Srbzila” ne radi. Nakon instalacije u start meniju pojavila su se dve prečice čudnog naziva a pokretanjem jedne od njih startuje se dobri stari Firefox na engleskom jeziku, tako da od Srbzile nisam video ni “S”. Doduše jesam, instalaciona procedura je na srpskom. Inače “Srbzila” ne gazi postojeći Forefox već se instalira u posebnom folderu C:\Program Files\Srbzila.

Na sajtu “Srbzile” nisam pronašao kontakt email ili formular pa i zbog toga moram ovako javno da se oglasim. Takođe ne znam baš da li je bilo neophodno prevoditi i naziv proizvoda. Čak i da jeste, to nije urađeno konzistentno, ako je Thunderbird već postao Gromptica, Firefox bi morao biti Vatrena Lisica pošto je Mozilla naziv organizacije, a naziv proizvoda je Firefox.

Gledajući promenu nekih parametara tokom vremena na Google Analitici, setio sam se i svog zapisa sa Radionice od pre dve godine, pa nije loše vratiti se malo u prošlost i skrenuti pažnju na neke parametre koje su se u međuvremenu značajnije promenili.

Iako se čini da rezolucija 1024×768 i dalje suvereno vlada sa svojih 52% udela, sa sigurnošću možemo reći da su joj dani odbrojani. Zahvaljujući pojeftinjenju TFT tehnologije, primetan je značajan rast rezolucija od 1280 piksela i širih. Pad udela rezolucije 1024×768 se vremenom ubrzava. U septembru prošle godine 1024×768 je imala 57,5% udela, a sada u martu, samo šest meseci kasnije, taj procenat opao je na 52%. S obzirom da se sada mahom prodaju samo TFT monitori za očekivati je da će ovaj trend nastaviti i da će 1280+ rezolucije imati udeo od preko 50% već do kraja ove godine, ako ne i pre.

U poređenju sa statistikama od pre dve godine, primetno je i da je udeo rezolucije 800×600 drastično opao, što je i očekivano, ali se na žalost i dalje drži na nezanemarljivih 4,5%. Neverovatno ali istinito.

Firefox se junačkom borbom sa 14% popeo na 26% udela. Svoj udeo malo je popravila i Opera, dok je sa druge strane Internet Explorer sa skoro 80% pao na 66% udela.

Treba napomenuti i da odnos Firefox - IE korisnika varira zavisno od toga koji je sajt u pitanju i kojoj ciljnoj grupi je namenjen. Sajt naslovi.net je namenjen širokoj populaciji i zbog toga je ovaj podatak idikativan koliko se zaista kod nas koristi Firefox a koliko IE te ne iznenađuje podatak da IE i dalje ubedljivo vodi. Sa druge strane, mnogi blogovi, a pogotovu oni IT orjentisani uključujući i ovaj, beleže potpuno suprotne rezultate kada su ova dva browsera u pitanju.

Vredi napomenuti da je 33% korisnika Internet Explorera prešlo na verziju 7.0 dok dve trećine i dalje koristi IE 6.0.