Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prošlo je tri meseca od lansiranja Naslovi.ne Facebook aplikacije. Već sam planirao da napišem neku reč o aplikaciji kad prođe malo vremena, ali pošto je u komentarima bilo nestrpljivih, evo prvih utisaka.

Dakle aplikaciju je do sada instaliralo 465 korisnika, što po meni nije loše, pogotovu u poređenju sa 44 prijatelja koliko ih ja imam na listi (22 je instaliralo app), a pre tri meseca sam ih imao i mnogo manje. Preko četiri stotine ljudi je bacilo pogled na aplikaciju a neki od njih su verovatno po prvi put saznali za Naslovi.net web sajt i u tom segmentu aplikacija je ispunila očekivanja ili će ih tek ispuniti sa porastom ukupnog broja korisnika aplikacije.

No znate već kako to biva na Fejsbuku. Neko vam pošalje link na neku aplikaciju, vi je instalirate, isprobate, kažete sebi, ha ha, nije ovo loše, potom je zatvorite i zaboravite na nju. Broj dnevih korisnika Naslovi.net Facebook aplikacije retko prelazi trideset, a u proseku je to oko 20, što je zanemarljiv broj. Iako i taj broj vremenom raste sa porastom broja korisnika, daleko je od toga da možemo očekivati bilo kakvu Naslovi.net Facebook revoluciju u skorije vreme. Treba istaći i da je Naslovi.net aplikacija uključena i u Facebook Application Directory.

U svom prethodnom zapisu sam rekao da ne očekujem puno od aplikacije a te svoje predpostavke sam zasnivao na činjenici da recimo i aplikacije poput Google News imaju veoma mali broj aktivnih korisnika. Naravoučenije, ukoliko pravite Facebook aplikaciju, manite se vesti i ozbiljnih stvari, držite se medvedića, cvetića i ostalih poklončića.

Današnjim klincima koji žele da uče programiranje je relativno lako. Na Internetu postoji bezbroj besplatnih knjiga i tutorijala za sve programske jezike ovog sveta, a surfujući Internetom inspiraciju možete naći na svakom koraku. U moje vreme to baš i nije bilo tako. Programiranje ste učili solo, odsečeni od sveta uz skupe knjige. No možda i najveći problem bio je pronaći pravu ideju za vaše početničke korake.

Davne 1993 (?) želeo sam da zimski raspust iskoristim za učenje programskog jezika Clipper. No problem je bio pronaći ideju, a uz to i ocene na polugodištu nisu mi baš davale puno prostora da se posvetim programiranju. Tako sam došao na genijalnu ideju da napravim program za učenje latinskog jezika iz koga sam na polugodištu jedna izvukao dvojku. Glavni cilj je naravno bio da se pred mamom nađe pokriće za stalno sedenje ispred računara umesto ispred knjige, ali sam znao da će se i moje znanje latinskog na ovaj ili onaj način zaista poboljšati zbog stalnog kontakta sa jezikom.

Tako je stvoren LAT, program za učenje latinskog jezika i moj prvi pravi program, ne računajući razne BASIC igrarije.

Glavni meni sastojao se iz tri celine:

Rečnik je predstavljao mali rečnik latinskog jezika, prepisan je iz udžbenika za 1. razred srednjih škola. Kornisnicu su rečnik mogli da dopunjuju novim rečima po potrebi. Uz pretragu i prevod reči, program bi pronađenu reč izmenjao po padežima u slučaju imenica i prideva, odnosno po vremenima u slučaju glagola. Pridevi su pretvarani i u komparative odnosno superlative. U latinskom jeziku postoje veoma jasna pravila gramatičkih promena reči po deklinacijama i konjugacijama tako da je ovo moguće napraviti, za razliku npr. od srpskog jezika. Postojala je i provera znanja gde bi korisnik uneo oblike reči a program bi proverio tačnost navedenih oblika tako da je LAT bio pogodan za školsko učenje jezika.

Tekstovi su bili prepisani iz udžbenika i predstavljali su uvod u gramatiku latinskog jezika za nekog ko se sa tim prvi put susreće.

Zabava je sadržala kratak spisak latinskih citata i igricu Hangman u kojoj ste pogađali kako na latinskog glasi neka izreka čiji biste prevod videli na ekranu.

Evi i svih screen shotova na jednom mestu:

Program je podržavao i naša slova tako što biste prilikom prvog pokretanja mogli da izaberete jedan od tada aktuelnih kodnih rasporeda poput YUSCII, Custom2 i sličnih koji bi potom bio snimljen u lat.ini.

LAT je kasnije distribuiran putem BBS-ova poput BIGZ-ovog Sezama i mogu reći da je postigao zapaženi uspeh među onima kojima je bio namenjen. Dobio sam nekoliko telefonskih poziva (tada nije bilo emaila), mahom zahvalnih roditelja a sećam se da sam dobio i jedno pismo sa pohvalama od nekog asistenta na Filoliškom fakultetu u Beogradu. Program je kasnije doživeo i par unapređenja, pa je dogurao do verzije 2.1 koja je, koliko vidim po ovim screeshotovima, kopirajtovana 1995. kada sam otprilike već bio 3. razred gimnazije. Inače, razvoj programa je blagotvorno uticao i na moje znanje latinskog jezika pa sam posle pomenute dvojke na polugodištu, školsku godinu završio sa četvorkom.

Razlog za pisanje ovog “nostalgičnog” zapisa o prvim programerskim koracima je taj što je LAT bio izgubljen proteklih desetak godina sve do danas. Naime, LAT sam u eri Interneta jednostavno izgubio. Godine su prolazile, računari su se menjali, mislim da više nemam niti jedan source kod od mnogobrojnih Clipper aplikacija koje sam kasnije napisao, tako da se i programu LAT na starim hard diskovima zametno svaki trag. No, ljubaznošću Dejana Ristanovića koji je pretražio stare Sezamove arhive i pronašao LAT.arj, konačno sam ponovo došao u posed svog prvenca. Dejanu Ristanoviću se i ovim putem najiskrenije zahvaljujem na izdvojenom vremenu za rešavanje ovog meni veoma bitnog pitanja.

Mukama tu nije bio kraj. Zbog današnje brzine procesora, stari Clipper programi jednostavno ne mogu da rade i izbacuju runtime grešku čim ih pokrenete. Nekako baš u isto vreme kada mi je Dejan poslao LAT, Personal Magazin je objavio tekst o pokretanju starih DOS programa na novim računarima. Program Mo’Slo koji se pominje u tekstu je isto ono što sam i ja pronašao Guglanjem, no besplatna verzija ovog programa nije pomogla da se LAT povrati iz mrtvih. LAT je pokrenut tek korišćenje komercijalne verzije Mo’Slo4Biz, mada i to ne radi baš sjajno, ali bitno je da RADI!

Problemi sa pokretanjem aplikacije su i jedini razlog zašto LAT neću ovde okačiti za download, no ako učite latinski, a imate neki pri ruci neki stari 486 ili Mo’Slo4Biz, rado ću vam poslati kopiju, i to besplatno. LAT je naime šerver program. Na kraju rada sa programom, pojavi se nag-screen koji stoji na ekranu 10 sekundi (setićete se da u DOS-u nema mutitaskinga, pa je ovo trebalo da malo iritira korisnika) i obaveštava korisnika da bi bilo poželjno da autoru uplate iznos od 10 DEM ukoliko mu je program pomogao pri učenju jezika. Mora se priznati da sam bio optimista, želeo sam da se u mrtvoj Srbiji obogatim od prodaje šerverš programa za učenje izumrlog jezika.

P.S. Pre nego što umrete od smeha reći ću vam da sam imao i jednu registraciju.

Sviđa mi se ova ideja sa mrakom, jer čovek, i kad ima potrebu da napiše nešto u ovim mučnim trenucima, ne zna ni odakle da počne ni gde da završi. A ima li svrhe nešto i pisati? Kome do sada neke stvari nisu bile jasne, teško da ću mu ja nešto razjasniti.

Pre neki dan na nekom blogu/forumu/komentaru, sada ne mogu tačno da se setim gde, pročitah ovaj citat:

“Insanity: doing the same thing over and over again and expecting different results.”
Albert Einstein

Da li je g. Ajnštajn imao nas na umu kada je ovo izgovorio ne znam, uglavnom “insanity” veoma dobro opisuje stanje društva u Srbiji danas dok naša vlada očekuje da će ponavljanje ustaljenog obrasca odbrane Srbije ovog puta proizvesti drugačiji rezultat. Bojim se da će rezultat kao i uvek do sada biti isti i da ćemo najviše izgubiti mi sami…

Krajem prošle godine dosta se govorilo o licencnom i besplatnom softveru. Saopštenje da su poreski inspektori započeli kontrolu legalnosti softvera uplašilo je mnoge preduzetnike i vlasnike malih i srednjih preduzeća, a nedugo zatim pojavilo se i pomalo nejasno saopštenje Ministrastva za telekomunikacije i informatičko društvo da se radi na prevođenju popularnih open source softverskih paketa na srpski jezik, uključujući tu i neke Linux distribucije i OpenOffice.

Koliko sam video iz razgovora sa prijateljima, većina vlasnika malih firmi bi se nekako i pomirila sa 150 EUR izdvojenih za Windows, ali većina prosto ne može da veruje da Office košta od 250 do 700 EUR zavisno od uključenih paketa i toga da li se radi o retail ili OEM pakovanju. Ova neverica je sasvim razumljiva s obzirom da velika većina iz Office paketa koristi uglavnom Word i to za stvari koje može da odradi i WordPad.

Na svu sreću postoje i besplatna rešenja poput OpenOffica koga i sam od nedavno koristim na svom novom računaru koji je stigao sa preinstaliranim licencnim Windowsom. Trudim se da na računaru imam samo legalan ili besplatan softver. Uplatio sam pretplatu na firewall i antivirus program i registrovao neke shareware i evaluation programe koje koristim a još par imam u planu. Ne verujem da će poreski inspektori proveravati da li ste registrovali neki shareware ili ne, ali jednostavno mislim da je to moja obaveza s obzirom da sam i sam na neki način u softverskoj industriji i da ne mogu očekivati da neko poštuje i ceni moj rad dok i ja sam koristim krekovane programe.

No vratimo se na OpenOfficeu. Ni sam ne spadam u napredne korisnike Ofisa mada sam ranije radio razne stvari sa Excelom tako da i u mom slučaju OpenOffice zadovoljava sve potrebe. Na Writer nemam nekih većih zamerki, a moram priznati da mi Excel nekako bolje leži od Scalca, ali s obzirom na intezitet korišćenja ovih proizvoda nisam ni stigao da se sa njima bolje upoznam. Uspeo sam da sklopim i jednu prezentaciju sa Impressom koja ništa bolje ne bi ispala ni u PowerPointu s obzirom da sam i PowerPoint pokrenuo možda tri puta u životu. Sve u svemu, OpenOffice je za mene savršen izbor.

Na konto toga, hteo bih i da svim vlasnicima malih firmi koji razmišljaju o legalizaciji softvera dam par preporuka i saveta.

Razmislite o legalizaciji Windowsa. Iako su Linux rešenja u startu besplatna, postavlja se pitanje održavanja i servisiranja. Windows svako poznaje pomalo i verovatno u vašem okruženju postoji neko kome se možete obratiti za pomoć ili besplatan savet. Uvek je tu i onaj “mali iz komšiluka” koji će za džeparac doći da vam preinstalira drajvere za štampač. Sa druge strane, pitanje je šta možete raditi sa Linux rešenjem ako nešto krene po zlu i koliko ljudi poznajete koji vam mogu pomoći da rešite problem. Ako već postoji aministrator koji održava računare u vašem preduzeću ili za to angažujete drugu firmu, proverite da li bi prelazak na Linux rešenje uvećao i troškove administracije. U slučaju da vas održavanje Linux računara neće iznositi skuplje od održavanja Windows računara, možete i razmisliti o prelasku na Linux. Imajte na umu i softver koji koristite. Ukoliko već imate neku aplikaciju namenski napravljenu za vaše preduzeće, sva je prilika da je ona pisana za Windows pa vam i to u neku ruku diktira izbor, ako izuzmemo virtuelne mašine pod Linuxom.

Istražite i isprobajte besplatne alternative za Office i ostale softverske pakete koje koristite. Ukoliko koristite Word da biste centrirali i podebljali naslov dokumenta i Excel da biste sabrali dve kolone, koristite OpenOffice. Pri tome ne želim da kažem da se OpenOffice ne može koristiti i za napredniji rad, samo u gore navedenom slučaju jednostavno nemate dilemu, besplatan softver je rešenje za vas. Ukoliko ste napredni korisnik Offica onda ste verovatno i sami svesni njegovih mogućnosti pa ćete lakše prihvatiti i njegovu cenu, ali u svakom slučaju isprobajte i OpenOffice.

Sve što važi za Office važi i za bilo koji softverski paket, odredite koliko je neki softverski paket bitan za vaš posao. Ukoliko vaš posao zavisi npr. od Photoshopa, kupite ga. No, ako Photoshop koristite jednom mesečno da editujete neku sliku, sva je prilika da možete naći neki besplatan ili bar jeftin shareware program koji može zameniti Photoshop za vaše potrebe.

Čak i kada kupujete licencu za softver nije neophodno da sve računare u firmi opremite licencnim softverom. Office/OpenOffice kombinacija ima smisla i može smanjiti troškove uvođenja legalnog softvera.

Microsoft takođe nudi i besplatne pregledače (viewers) za sve Office dokumente. Verovatno velika većina kao ni ja za ovo nije čula jer nam zahvaljujući pirateriji nikada nije ni bilo potrebno. Ja sam za Office Viewere saznao prilikom rada na jednom projektu sa svojim partnerom iz Australije koji mi je objasnio da ni preduzeća u Australiji nisu luda da kupuju više Office licenci nego što je zaista neophodno. Na mašine za koje nije neophodno da imaju Office, instaliraju se pregledači pomoću kojih zaposleni mogu da čitaju i štampaju sve Office dokumente bez problema.

Ovi pregledači su dosta zgodni čak i ako imate Office/OpenOffice. Veoma brzo se podižu u odnosu na Office/OpenOffice programe i ako gledate puno PowerPoint prezentacija ili čitate Word dokumente mnogo češće nego što ih editujete, veoma je zgodno podesiti viewere kao default programe za otvaranje Office dokumenata.

Reč dve i o Facebook platformi sa kojom sam se po prvi put susreo praveći Naslovi.net Facebook aplikaciju. Facebook platforma sastoji se od nekoliko ključnih komponentni:

Interfejs (API) je skup metoda uz pomoć kojih pristupate podacima sa Facebooka kao što su korisnički podaci, liste prijatelja i slično. U beti se nalaze data metode pomoću kojih Facebook možete koristiti i za skladištenje podataka. Iako API-ju pristupate preko REST interfejsa, postoje i gotove klijent biblioteke za sve popularne programske jezike tako da nećete morati sami da pravite REST zahteve, šaljete ih na server i obrađujete rezultate, već ćete jednostavno koristiti gotovu metodu ili osobinu, npr. $facebook->api_client->friends_list.

FBML ćete verovatno najviše koristiti. Radi se o skupu elemenata koje proširuju XHTML i pomoću kojih možete praviti standardne Facebook komponente koje inače viđate u Facebook aplikacijama.

FBJS je proširenje Javascripta. Facebook će svaki Javascript iz vaše stranice isparsirati i doterati tako da se javascript može bezbedno izvršavati u okviru vaše aplikacije a da ne remeti rad ostalih aplikacija i samog Facebooka. Zbog toga su uvedeni i dodatni objekti i metode za rad sa Javascriptom.

FQL je jezik upita pomoću koga podatke kao što su liste prijatelja i sl. možete dovući sa Facebooka koristeći SQL sintaksu.

Za početak vam savetujem da proučite anatomiju Facebook aplikacija a potom krenite polako sa svojom “hello world” aplikacijom prateći ovo korak-po-korak uputstvo. Kada prema uputstvu savladate prve korake i napravite svoju hello world aplikaciju na vama je kako ćete je dalje proširivati i napraviti nešto korisno.

Vaše aplikacije se hostuju na vašem serveru. Aplikacuju na primer možete staviti pod http://vasdomen.com/mojafbapp/ i to će biti vaš „callback URL“. Bilo koji poziv http://apps.facebook.com/appname/nekastrana.php učiniće da Facebook učita sadržaj sa stranice http://vasdomen.com/mojafbapp/nekastrana.php i prikaže izlaz iz vašeg skripta u okviru vaše aplikacije. Pre toga Facebook će naravno isparsirati izlaz iz vašeg skripta zamenjujući FBML elemente stvarnim XTHML-om. Takođe, svi elementi biće reimenovani tako da se bezbedno mogu izvršavati ne remeteći ostale Facebook elemente. Na primer <div id=’header’> će postati <div id=’app12345678_header’>. Slično će se desiti i sa Javaskriptovima koji preko FBJS referenciraju na ovaj objekat preko njegovog ID-a. Vaši stilovi će takođe biti promenjeni pa će #header {color: #c0c0c0;} postati #app12345678_header {color: #c0c0c0;} itd. Sve ovo se naravno dešava potpuno transparentno, ali nije zgoreg da znate šta se zapravo dešava sa vašim kodom, lakše ćete razumeti zašto vam neke stvari ne funkcionišu. Da pomenem i da ne možete linkovati eksterne css datoteke već ćete stilove pisati u okviru <style> elementa.

Sve u svemu, ne radi se ni o kakvoj nuklearnoj fizici, niti u samoj platformi postoji nešto što bi developere posebno impresioniralo. Generalno pravite web strane kao i do sada, samo uz korišćenje dodatnih FBML tagova. Na žalost, nećete pronaći FBML tagove za sve komponente koje inače viđate u Facebook aplikacijama pa ćete morati da pravite svoj HTML i stilove da bi ste dočarali Facebook look & feel. Takođe, neki postojeći FBML elementi se ne mogu prilagoditi u potpunosti vašoj potrebi pa ćete opet morati sami da pravite HTML i stilove da uradite ono što želite. Ovo dosta umanjuje upotrebnu vrednost FBML-a, ali se on ipak stalno dopunjuje novim elementima i opcijama, pa verujem da će postati mnogo upotrebljiviji ubuduće. Takođe, postoji i mesto gde sami možete predložiti i zatražiti novi FBML element koji biste želeli da vidite.

Ukratko, pokrenuta je Naslovi.net Facebook aplikacija na adresi apps.facebook.com/naslovi/

aplikacija" />

A sada malo opširnije. Ja sam jedan od onih kome fenomen socijalnih mreža i nije baš najjasniji. Kapiram otprilike kako sve to funkcioniše, ali mi nije jasno zašto je toliko popularno. Nedavno sam počeo da svakodnevno posećujem svoj zaboravljeni Facebook profil da bih pokušao da osetim taj SN feeling, mada sam se, gledajući u svoj FB profil, najčešće osećao kao Paja Patak iz one čuvene odjavne špice za Mikijevu radionicu „čemu ovo služi a uz to i ne radi“. No, ono što je mene zainteresovalo i zbog čega se trudim da se bolje uklopim u Facebook zajednicu je otvaranje socijalnih mreža ka programerima koji su sada u mogućnosti da prave aplikacije za odeređeni social network, na primer Facebook ili čak više njih.

Tako je nastala i Naslovi.net Facebook aplikacija. Ima osnovne funkcionalnosti Naslovi.net sajta, a od socijalnih elemenata tu je „Share“ dugme pomoću koga bilo koju vest možete preko vašeg profila podeliti sa prijateljima. Omogućeno je i slanje komentara koji idu u zajedničku bazu komentara na Naslovi.net sajtu. Iako sam imao ideju za još neke “socijalne” elemente, nisam hteo da se zalećem u prvoj verziji, dok ne vidim kako će cela stvar biti prihvaćena. Lično nemam neka velika očekivanja od aplikacije, no bitno je da postoji i da upotpunjuje portfolio Naslovi.net sajta.

Pozivam sve zainteresovane da isprobaju Naslovi.net Facebook aplikaciju i kažu svoje mišljenje o njoj. Sugestije i komentari iskusnijih fejsbukera su dobrodošli. Možete ih slati ovde kao komentare na bloga zapis, ili na Facebook about stranici za naslovi aplikaciju.

Google je nedavno predstavio zanimljiv API za crtanje grafikona, Google Chart API. Chart API je prvobitno nastao za interne potrebe Google odeljenja u Cirihu, a sada je javno dostupan svima. Ono što je specifično kod ovog APIja je to da je krajnje jednostavan za upotrebu. Sve što treba da uradite jeste da napravite odgovarajući URL prosleđujući potrebne parametre a Chart API će vam od svega toga napraviti grafik.

Na Naslovima, u pregledu kursne liste, možete videti i rezultate mog igranja sa Google Chart APIjem.

Pre par nedelja imao sam čast da na poziv Dragana Varagića održim predavanje o projektu Naslovi.net studentima specijalističkih studije iz oblasti e-poslovanja. Bila je to fina prilika da malo protegnem noge do Novog Sada i upoznam neke zanimljive ljude. Neki od “studenata” stoje iza već afirmisanih i uspešnih web projekata, sa nekima sam imao kontakte putem emaila, ali sam tek sada imao prilike da ih upoznam uključujući Srđana, Goranu, Marka a nekim slučajem našao se tu i Peca iz MyCityja koji nije student.

Ovo mi je bila prva prilika da držim neko “predavanje”. Evidentno je da mi je potrebno malo prakse da bih svoja predavanja učinio zanimljivijim, najviše u načinu prezentovanja. Uglavnom, studenti se nisu bunuli, neki su čak rekli da je predavanje bilo “odlično”, ja se zaista nadam da je tako, odnosno da su mogli čuti neke korisne stvari od mene.

S obzirom da nisam bio jedini predavač te večeri, nakon mene na scenu je stupio Vladimir Živaljević iz Pakoma. U par navrata sam pročitao da Vladimir drži interesantna predavanja, što je on te večeri i dokazao. I pored toga što je žurio, sve prisutne je razmrdao jednim zanimljivim predavanjem o pravljenju poslovnih ponuda. Nakon njega, Rade Tričković i Marek Vidovič održali su dve kraće prezentacije oglašavačkih mreža Httpool, odnosno ETarget.

Posle završetka predavanja Dragan je za sve goste predavače, barem one koji su ostali do kraja, upriličio i večeru u obližnjem restoranu pa je tako, kako i priliči :), razgovor o budućnosti Interneta u Srbiji nastavljen uz mešano meso i starogradsku muziku. Igrom slučaja, bio je to petak veče.

Sve u svemu, beše to jedan lep izlet do Novog Sada. Na žalost, sve mi se uklopilo u minut tako da nisam stigao da malo prošetam gradom i vidim Novi Sad s obzirom da nikada nisam bio o ovom gradu, ne računajući tranzit i posetu poljoprivrednom sajmu pre dvadesetak godina.

Završi se i taj Web fest, manifestacija koja se više meseci odvijala sa ciljem da populariše korišćenje Interneta u Srbiji. Čekao sam kraj da vidim kako će se sve završiti pa da iznesem i svoje mišljenje o svemu tome.

Krenuo bih od kraja. Naslovi.net su od strane stručnog žirija nominovani za najbolji informativni sajt što je svakako veliko priznanje s obzirom na ljutu konkurenciju u toj kategoriji. Priznanje je očekivano otišlo u B92. B92 je sajt sa dugom tradicijom i bogatom istorijom iza koga stoji i jaka medijska kuća a i dugo godina je bio glavni pokretač razvoja weba kod nas, tako da u borbi Davida i Golijata Naslovi nisu imali velike šanse pa ulazak u finale smatram velikim uspehom. Iako po forumima i blogovima ima zamerki na to da su u izboru učestvovali sajtovi članova žirija ili medijskih sponzora, meni to lično ne smeta jer ovo takmičenje, kao i svako drugo, vidim samo kao još jedan dodatni način za promociju Naslova.

Naslovi.net su osvojili nagradu publike. Moram priznati iznenađujuće, jer je sistem glasanja korišćenjem mail adresa kao identifikatora krajnje problematičan i sklon zloupotrebama. U pojedinim kategorijama sa jakim zajednicama kao što su forumi, razvio se i pravi rat u skupljanju glasova. Naslovi su postavili banere za glasanje i prijatno sam iznenađen odzivom posetilaca sajta koji su glasali za Naslove i ovom prilikom zahvaljujem se svima, mada bih voleo da znam o kojim brojkama se tu zapravo radi.

Elem, iako se slažem da je nagrada publike krajnje problematična, ako već postoji, organizatori su mogli bar da se potrude da nam na nekom A4 listu odštampaju i neko priznanje. Ovako, wfest je na sajtovima dobio besplatnu baner promociju a oni ni da nam daju neko papirče. Beše malo i neprijatno što je B92 u svojim današnjim vestima prisvojio i nagradu publike, ali je greška kasnije ispravljena, no uz pogrešno spelovanje pa su naslovi.net postali (i ostali) nalsovi.net. Hm… Ja o njima sve najbolje a oni tako…

No, kao manifestacija koja ima za cilj da populariše upotrebu Interneta, web fest jeste za pohvalu. U priču su uvedene ličnosti koje sasvim sigurno mogu više da doprinesu popularizaciji Interneta u širokim narodnim masama od nekih tamo blogera i IT geekova. Ja sam praktičan, meni nagrade nisu potrebne, ali kada bi svako drugo domaćinstvo u Srbiji imalo ADSL, lako bih sebe mogao da “nagradim” nekim egzotičnim putovanjem tako da je za IT industriju dobro što se ovakve manifestacije održavaju.

Celo glasanje, bilo žirija, bilo publike je pomalo smešno uzevši u obzir da je bilo nominovano 1389 sajtova. Kapiram da je cela priča morala oko nečega da se vrti, ali sa 1389 nominacija bolje bi bilo da su wfest pokrenuli sa ciljem da naprave neki srpski web direktorijum nalik na dmoz.org nego izbor za “najbolji sajt”, šta god to značilo. Mislim da bi se takvom akcijom izbegle i sve rasprave o žiriju i glasanju.

Kad smo već imali i glasanje publike, sama procedura glasanja je morala biti malo bolje objašnjena ukoliko je već cilj akcije popularizacija Interneta. Iz iskustva znam kakva je percepcija prosečnog Internet korisnika u Srbiji, tako da ako ćemo već da naučimo svakog kako da otvori nalog na nekom sistemu, onda se to mora uraditi mnogo bolje, da se nacrta i oboji.

Dakle sve u svemu… OK, bilo i prošlo, moglo je i mnogo bolje, a da li će imati nekog dugoročnijeg efekta, ostaje da se vidi.

Dodatak

Pošto smo u fazonu glasanja, evo i kako sam ja glasao na web fest glasanju, uz obrazloženje svakog glasa, krajnje subjektivno i uz ograničenje da nisam glasao u svim kategorijama niti sam pregledao svih 1389 nominacija.

Informativni: Naslovi.net
Ne može subjektivnije od ovoga.

Poslovni: Polovni automobili
Igrom slučaja, nedavno sam malo gledao ponudu četvorotočkaša pa sam koristio i Polovne automobile. Poznata ideja iz sveta dobro implementirana za naše prostore, a tu je i prateći blog za ljude koje zanima ova tematika. Za pohvalu je naravno i to što Telenor, Gorenje i ostale velike kompanije sve više ulažu u svoje sajtove, ali između velike komanije i malog preduzetnika ja ću uvek prednost dati ovom drugom.

Multimedijalni: CityMap
Lokalpatriotski, interaktivna mapa grada Kragujevca na Internetu.

Blog: Svakodnevica
Objektivno. Kao što sam rekao da je B92 bio pokretač weba u Srbiji, i Svakodnevica je prvi pravi blog na zasebnom domenu i jedan od pokretača blogovanja u Srbiji. Možda su se u međuvremenu pojavili i neki bolji i kvalitetniji blogovi, što je opet subjektivna stvar, ali mislim da je žiri morao da nagradi Goranovo angažovanje svih ovih godina.

Forum: DevProTalk
Subjektivno, jedini forum koji pratim i učestvujem. ES i Dizajn Zona, MyCity, Burek i ostali, sasvim sigurno zaslužuju sve čestitke. U ovoj kategoriji je možda najviše izražen problem baba i žaba, jer ne znam šta konkretno treba oceniti, posećenost, dizajn, broj tema, kvalitet diskusija, rad moderatora? Elem, nevezano sa glasanjem, generalno smatram da forume treba izbegavati jer se na njima lako izgubi puno vremena.

To je to, ostalima želim više sreće u narednom izvlačenju.

Dodatak B: Evo i još nekoliko utisaka iz blogosfere: Vlada Zirojević, Blogowski, Samo malo, Svakodnevica, Kicosh, Poglavica …

Kome? To sam se i ja pitao kada su pre neki dan na mail počele da mi pristižu rođendaske čestitke, ne puno, ali čim ih je bilo više od jedne shvatio sam da nije reč o slučajnosti. Rođendan Naslova je bio letos, a i ko je hteo da čestita uradio bi to preko blog komentara. Moj rođendan neće još… Kome onda čestitaju!?

Onda je stigao mail koji mi je sve razbistrio. “Srećan rođendan svima vama u Telenoru…” ili nešto slično, nije ni bitno, uglavno sve je postalo jasno. U toku je promotivna Telenor kampanja u čast nijihovog prvog rođendana u Srbiji u sklopu koje se dele i bonus krediti ako im čestitate rođendan, a baner za kampanju se vrti i na Naslovima. Videvši Telenorov baner sa desne strane, korisnici bi klinuli na link za kontakt u dnu stranice (!?) i tu bi poslali svoju čestitku Telenoru, previdevši naravno i sve instrukcije na kontakt strani kome će ta poruka zaista biti prosleđena. Nadam se da niko ne očekuje i bonus kredit.

Ovo naravno nije prvi put da mi stižu poruke koja nisu ni u kakvoj vezi sa Naslovima i pomenute instrukcije na kontakt strani su postavljene tu upravo da bi donekle smanjile broj ovakvih poruka. Obično su mi upućivane poruke čije bi odredište trebale da budu medijske kuće čije vesti Naslovi indeksiraju, prijave za SUP ili neka pitanja za 988, ali moram priznati da je ovo prvi put da je jedan baner napravio toliku zabunu zbog čega i nisam odmah provalio o čemu se radi i kome to čestitaju rođendan.

Sve ovo na žalost upućuje na zaključak da je percepcija jednog prosečnog Internet korisnika u Srbiji na veoma niskom nivou i da korisnici još uvek ne mogu da razdvoje osnovne pojmove na Internetu kao što su sajt, email, baner, link, tekstualna reklama ili agregator vesti. Pročitajte i tekst Gorana Aničića koji analizira ponašanje Internet korisnika u Srbiji na primeru jednog zapisa sa online izdanja PC Magazina. Verujem da se svaki sajt čije posetioce čini nešto širi krug ljudi od onih koji stvaraju domaću blogosferu susreće sa problemima ovog tipa.

Ruku na srce, siguran sam da je i situacija u svetu slična, ali ipak mislim da nije gora nego kod nas. Da li ste primetili da je na svim posećenim sajtovima u svetu uvek potrebno da prođete 3-4 koraka kako biste konačno stigli do nekog feedback formulara kojim možete kontaktirati podršku?

Update: A pogledajte tek ove komentare na PC Magazinu na zapis o Telenorovom rođendanu.