dugo sam se gnušala politike. iz fazona, ja sam iznad toga. onda sam nastavila da se gnušam, al vidim odno vrag šalu. gnušam se samo ja, a svi ostali jebeni stručnjaci. do mojega.
nama u srbijici se ne da da budemo apolitični jer nas kurvetina dočekuje svuda i to ne u mrežastim čarapama. u samoposluzi (by mišković), u ordinacijama, u prevozu... politika je omni zavladala i svi se nekako naprasno počeli da razumevaju. ja se ne razumem. takoreći, ignoramus najstrašniji.
onda me jednog dana zvali da mi kažu da će mi popisuju stvari jer nisam platila porez. koji bre, porez? pitam, ne vređam. pa lepo, porez, doprinose, neki taj rad (doprinos, koja kretenska reč). al ja sam već u sistemu poreskom, mislim, na svojoj opštini. ma nema veze, i u njihovom sam, kažu. al ja ne stanujem na toj opštini jebenih deset godinica, ja njima. pa što se nisi odjavila, pitaju oni. kako nisam, ima kod pandura crno na belo. eee, kažu oni, nismo mi panduri, mi smo poresko i ako ne uradiš to i to, ima ti uzmemo imovine toliko da zalegne za tvoje doprinose.
ja već vidim ročišta, šta je moja a šta njihova dužnost, čitaj, sve je moja, ništa njihova i odem do pomenute stare gradske općine. tamo ljubazna referentkinja, kaže da joj donesem neke artije, ja donesem i ona me oslobodi poreza, ups, doprinosa na toj opštini. odmah da naglasim da ja nikad ne kršim zakon. čak ni ulicu ne prelazim na crveno. ;)
kako se to odigralo, a ja niz nizinu pa pravo u jednu partiju da se učlanim. ta se partija zalaže za tzv. elektronsku vladu, između ostalog, oću reći, kad se prijavim na jednoj, brišu me iz druge opštine. tako postanem član partije. guess koje. ;)
u pomenutoj partiji sam polu-neaktivna. kad nešto iskaju, pažnju, lepu reč, glas, sitnu kintu, ja dadnem. ne znam mnogo njih poimence i ponaosob, al partija mi simpa, ima neki svet koji je završio moju školu, pa tu partiju i zovu FDU partija. jebiga, ja sam završila pomenuti FDU, pa mi nekako prirodno da sam njen deo. iako mi i dalje degutantno da sam član čak i biblioteke.
ipak. ipak. still. naš je narod malo odlepiška. sad su svi iz partije čiji sam član odjedared krivi ako jebeni radikali dođu na vlast. nije krivo ovo par miliona radikala koji će da glasaju za sebe nego nas par stotina iljada što nećemo uopšte da glasamo. kako bre?
ovo je crvena zvezda. ja sam u duši komunista. ne onaj iz staljinovog, lenjinovog i titovog vremena model, već pravi, esenski komunista. ja mislim da su svi ljudi
stvarno jednaki. in the core. iako taj core ne poznaju svi. nisam u fazonu da smo svi jednaki, a neki jednakiji. glasam po savesti, ne glasam protiv. ako mi se ne sviđa nijedan kandidat, ne glasam. sorry. pa vi vidite zašto je toliko besnih radikala namnoženo oko trenutačne vlasti.
i ako treba da se padne do danceta, da ne kažem dna, hvala bogu, posle ima samo up. na gore. at the bottom of the barrel, there's only one way. up. I believe in miracles. al to već znate. :)
politika
glasanje
dno
FDU partija
red star
eseni
ovo je fensi kod doma sindikata gde je odlična muzika, puštaju cepeline i hendriksa, ali pijani čuvari i nemaju klizaljke. led mekan. vajb, odvratan. da nismo bili u super društvu... ku-ku
ovo na starom difu, danas. laća. nema gužve, muzika nemam pojma kakva je, ne smeta, ima klizaljke moj broj, svi vode računa o ostalima, ma, divota. u sred grada, između visokih zgrada, pravo lokalno klizalište. skoro pa ko u njujorku. o))
čedo uči da sličuga
