Blogodak - Svi postovi sa bloga: preslicavanje

Svi postovi sa bloga: preslicavanje

[eksperiment - ili kako sam privremeno zanemeo]

preslicavanje - 05.02.2012, 18:38:41

Ljubičaste kravice; knjige i reči kao eksplozivne naprave; ponovo se zatvaraju knjižare; nedočitani tekstovi; loši i namerni, pogrešni prevodi; bibliotekari-ubice a manje kazne pravim ubicama; nepogledani filmovi; zli anđin ćale kao srce anti-srpske kampanje;
a naravno da ima za kamengrad ali ne za veterane rata - pa ih neprijatelji hrane;ima i za bele mantije i za maskirne uniforme što brane; tu su i prenosive crkve,
četvorka iz vladanja za silovanje drugara; nove vojne akademije po serijama i pravljenje novih legija; priželjkivanje propasti valute; anonimusi i poznati po tome što su - "poznati"; humanitarne akcije i nehumana inercija; nevažeći listići i slična povlačenja; muzički dinari za mikrotalasnu, zabranjeno fotokopiranje, a propada i pozajmljivanje; spomenici ubicama a premali platoi iskrenim borcima; nove čipovane kartice za stare autobuse; zatim krstovi od sto metara i
automobili od sto hiljada; genetski modifikovana hrana a ravnica zaboravljena; razbijena stakla, te haube i glave; onda reality orgazmi i zli i nepristojni talk-show voditelji;sve je važnije od zaista važnih
stvari; sad i taj sneg,
sve je stalo, nije
čudo što sam
ostao bez
glasa.
.
Privremeno.
. ..

"La Antena" [film]

preslicavanje - 02.02.2012, 20:23:07

"Nekada davno - postojao je grad bez glasa.
Neko je oteo glasove od svih njegovih stanovnika.
Mnogo godina je prošlo - i kao da tišina više nikome nije smetala."
.

Ovo je, dakle, priča o gradu koji je ostao bez glasa.
.
Gradom vlada Mr. TV, koji ne samo što je ukrao glasove ljudi, već društvu nudi samo jedno - a to je TV food, koja se oglašava svim raspoloživim kanalima. Bez glasa.
.Zvanično - jedna žena ima glas. Ona je - Pevačica.
Nezvanično - tu je i slepi dečak, čiji je glas dobro čuvana tajna.
.
Nezadovoljan činjenicom da poseduje samo glasove - Mr. TV planira da preuzme kontrolu i nad – snovima i mislima.Deluje poznato?.I šta je logičnije nego da ovakva priča bude ekranizovana kao nemi film - i to osamdeset godina nakon što je prvi filmski glumac progovorio (2007.)
.
"La Antena" čini da na trenutke ostanete bez reči. A o nekim trenucima iz filma ćemo se možda i nadglasavati, kada se svetla upale...
.

U hladnim noćima ti pojedi sećanje na topao dan (#2)

preslicavanje - 26.01.2012, 21:54:34

Havana, jutro.Malekon, Havana, prepodne.Rodos, grad, prepodne.Hania, Krit, prepodne.Havana, centar, podne.
Etna, podne.Sicilija, popodne.Lefkada, popodne.Varadero, predveče.Kefalonija, veče..

Leonard Cohen: "Old Ideas" [novi album, preslušavanje!]

preslicavanje - 23.01.2012, 20:51:47

"The troubles came I saved what I could save,
A shred of light, a particle a wave.But there were chains so I hastened to behave,
There were chains so I loved you like a slave".
.
Nakon osam godina, jednog bankrota, jedne sjajne knjige ("Book of Longing"), jedne turneje, prijema u Rock'n'Roll Hall of Fame - Koen se vraća novim albumom, jednostavno nazvanim - "Old Ideas".
Da je snimio samo gore citiranu - "Show me the Place", bilo bi dovoljno.
A tu je još devet teških komada, koji se mogu slušati i kao pesme o izdaji, smrti i bogu, samom sebi, željama, ljubavi i nadi.
Koen u jednom intervjuu pominje da je zapravo konačno rešio da peva - bluz.
.

.
Ovo je, ujedno, možda i poslednje što će ikada otpevati.
Ove godine puni 78.
U pesmi "Darkness" i sam kaže:
.
"I've got no future/I know my days are few
I thought the past would last me/but the darkness got that too."
.
National Public Radio je danas postavio album za preslušavanje. Pretpostavka je da će na ovom linku biti dostupan naredna 3-4 dana.
"Old Ideas" će zvanično biti objavljene 31. januara.

Dostojanstveno starenje.
.
Link za preslušavanje (pop-up) >>
.

Š.B.B.K.B.B. (slučajnosti i pop-kultura)

preslicavanje - 21.01.2012, 21:42:08

Maglovito popodne, radnidan, železnička stanica Dartford, 1960. godina.
Dva drugara iz detinjstvaslučajno se susreću na stanici: đak lokalnog umetničkog koledža, Kit, čeka voz kojiće ga odvesti kući, dok kraj njega prolazi Mik, učenik ekonomske škole, nosećipod miškom „Economy studies“ knjigu ipola hleba. Obojica izgovaraju „Zdravo!“, Mik nastavlja svojim putem i - The Rolling Stones ostaju neosnovani. Nekoliko godina kasnije,nakon neslavnih pokušaja dobijanja posla u struci, Mik se prijavljuje zaaudiciju za novi film o tajnom agentu, dobija glavnu ulogu i pop-kulturapostaje bogatija za novu zvezdu. .

Preuzeto sa: link >>.
Briljantna serija posterakoja je nedavno osvanula na Mreži otvara jedno potpuno nevažno – a zabavnopitanje: Šta bi bilo i kako bi izgledali neki veliki filmovi snimljeni u nekojdrugoj dekadi? – i tako inspirišu na razmišljanje na temu neočekivanih obrta,slučajnosti i upornosti, bez kojih zaista mnogo toga ne bi bilo isto u pop-kulturi. Gornjiposter je samo jedan iz serijala. Ostali su dostupni na ovoj adresi >>.Sličnim pričama sam se većjednom bavio - u drugačijem kontekstu i formatu – kroz emisiju „Ko radi taj i grOši“ >> emitovanojprošle zime na Radiju 202.
Pominjani Mik i Kit, koji su se, poznato je, upoznalizahvaljujući činjenici da je Mik pod miškom imao nekoliko albuma Chess Records,odnosno muzičara koji su već bili i Kitova strast, u toj emisiji bili su akterijedne druge priče, koja, sa današnje distance – deluje takođe neverovatno:
.London, nekoliko danaposle dočeka Nove 1962. godine, prostorije diskografske kompanije "Decca": Dick Rowe, menadžer kompanije zadužen za nove talente upravo je poslušao nastup bendaThe Beatles i upravo izgovara: "Ne sviđa nam senjihov zvuk, a i onako gitarska muzika izlazi iz mode".

Menadžer benda ne veruje u tu procenu i bendu nekoliko nedelja kasnije obezbeđujeugovor sa drugom izdavačkom kućom. Ali,to nije sve: Dik Rou, koji gledajući uspeh benda koji je odbio postaje priličnosvestan sopstvene gluposti – od tog momenta potpisuje ugovore sa svima – i takodaje šansu bendovima poput Them, MoodyBlues i John Mayallu, te – naravno – bendu The Rolling Stones, koji zahvaljujući labavijim kriterijumima dobijaprvi profesionalni ugovor. .Među mnogim mitovima iurbanim legendama koje svedoče o slučajnostima u pop-muzici, postoji i ta pričao Rod Stewartu, koji bi možda zaista ostao grobar da DJ u lokalnojdiskoteci nije napravio grešku – te je umesto pesme sa A strane singla mladogStuarta pustio B-stranu, na kojoj se nalazila „Maggie May“, njegov prvi veliki hit..Postojii priča o pesmi „Billie Jean“, kojaje svakako uticala na fantastičantiraž albuma „Thriller“ MichaelaJacksona – a koja, da je ta odluka bila do inače genijalnog producenta QuincyJonesa – nikada ne bi završila na albumu: legenda tvrdi da je Kvinsi, producentalbuma ubeđivao Majkla da ta pesma prosto nema potencijal i da bi bilo dobro dane bude na izdanju. Na nedavno objavljenom reizdanju albuma može se čuti idemo-verzija pesme – i, moram da priznam da je Kvinsi u toj fazi bio u pravu. Na sreću, nisuodustali. Dobro je što su odustali od snimanja „Ain't Nobody“ – koja je bilanajpre namenjena Majklu a ne za ChakuKhan..Štabi bilo da su se U2 raspali nakon prvog koncerta, na kojem ih je slušalo devet(9) ljudi?Ida li bi Sid Vicious bio danas živ, da je nakon prvog koncerta Siouxsie and the Banshees ostao njihov bubnjar? Da je Morrison rekao tog čuvenog popodneva na plaži Ray Manzareku da ga rock'n'roll, kao ni milion dolara uopšte nezanimaju, već da želi samo da piše poeziju i nastavi da proučava Blejka?.

Preuzeto sa: link >>.
Asada zamislimo Will Smitha kako stojinaspram Morpheusa i bira izmeđucrvene i plave pilule (na sreću: Vil je odbio ulogu); zamislimo Toma Cruisakako glumata u filmu „Footloose“ itime skreće karijeru na sporedni tok pop-kulture (odbio je ulogu); na trenutakpomislimo kako izgleda kadar u kojem Mel Gibson umesto Rasela izgovara „If you find yourself alone, riding in the green fields with the sun onyour face, do not be troubled. For you are in Elysium, and you're already dead!“ Rasel je dobio Oskara, Mel još jedan razlog da pije,setimo se da je „I am Legend“ trebalo da bude snimljen još devedesetih saŠvarcenegerom u glavnoj ulozi (studio odbio tadašnju verziju scenarija,projekat čekao više od deset godina); zamislimo Madonnu u „Fantastičnoj Braći Bejker“ (odbila); zatim kako Mišel Fajfer i Džodi Foster gaze gas i kreću ka provaliji i kraju filma „Thelma &Louise“ (pomeranje početka snimanja učinilo je da obe odustanu) – i pomislitekakav bi to krš od filma bio da Renee Zelweger govori Tom Henksu – „You had meat „Hello“ ;) – ali zamislite i šta bi bilo od „Diplomca“ da je u njemuBendžamina igrao – Jack Nicholson.
.

Iz "paralelnog filmskog univerzuma": šta bi bilo da je "Hangover" snimljen - ranije? ;) Preuzeto sa >>

.
Sve ovo bio je isključivopop – kontekst. Slučajnosti, greške ineverovatni obrti su nekim trenucima porađale i penicilin, sprej WD-40; Coca-Colu; žvakaću gumu; sijalicu; zakonsile gravitacije; pogrešan trenutak predstavljanjazamalo da obustavi razvoj telefonije 1876 ili ulaganje u mikro-čipove (1968),te čak i razvoj radija kao medija, jer neki investitori nisu razumeli potencijal medija, izjavljujući da „Bežična muzička kutija nema nikakvukomercijalnu vrednost – jer - ko bi platio da pošalje poruku nikome određenom,tj. svima istovremeno!” ;)
.
Subota je, predveče. Nedostaje mi radijska emisija poput “Zabavnika” kojije maestralno vodio Đuza Stojiljković osamdesetih, subotom predveče na Radio Beogradu 1, bilo je kod njegaovakvih i sličnih priča koje su neprekidno podsećale da se, zapravo, nikad ne zna i da se neočekivana sila pojavljuje iznenada i rešava stvari, nekad na bolje, nekad na gore, te da nije dovoljno samo biti na pravom mestu u pravo vreme, već i prepoznati sopstvenu šansu.
.
O prepoznavanju šansi i Š.B.B.K.B.B. opcijama u Srbiji kao takvoj, drugom prilikom.
.

Meshell Ndegeocello: "Weather" [preslušavanje]

preslicavanje - 20.01.2012, 23:32:25

"Somebody wishing on a shooting star
Shooting star is dreaming close the sky
I know is just a meteorite.
People throwing pennies on a wishing well
Wishing well is gonna run dry
But I’m gonna leave you tonight.
Everybody talking about changing the world,
World ain’t never gonna change
But you could always change it for me!"
.
.
.
Mogao bih da pišem o novom albumu Meshell Ndegeocello više i duže no što taj album zapravo traje, ali - za takvim tekstom, zapravo, nema razloga. Svega dva reda pročitana u The Guardianu, govore sve što je važno: "The 10th album from Meshell Ndegéocello feels like cocooning yourself in a hotel with a lover for a week"..
Sjajan tekst o albumu može se pronaći i u magazinu The Slant >>.No, nema razloga da samo čitate. Kompletan novi album dostupan je za preslušavanje.
Idealan za noć.
.
Play >>
.

.
Direktan link za preslušavanje (pop-up) >>
.

Vels Tauer: "Sve poharano, sve spaljeno" (sve preporuke! :)

preslicavanje - 15.01.2012, 15:59:05

.„Skoro je jedansat, vreme kad tvoja majka dolazi kućina ručak.Ne želiš da sa očuhombudeš sam u kući. Još uvek te ljuti što te je bolesnog poslao po poštu, na dantvog dragocenog odmora. Koračaš desetakkoraka, a onda se plan rađa sam od sebe. Vrlo pažljivo, bacašpoštu uonakolo po šljunkovitom putu tako da izgleda da je iznenada pala. Polakose spuštaš u kolotrag, raširiš ruke i noge kao neko ko je iznenada pao unesvest. Kada kola tvoje majkeskrenu na prilaz, majka će te primetiti.Možda će morati daprikoči kako te ne bi pregazila, ali dovoljno si daleko i misliš da ne možeslučajno da naleti na tebe. Pritrčaće ti plačući i sva zabrinuta. Pustićeš jeda te nagovori da joj ispričaš to kako te je očuh naterao da odeš po poštu..Ne miči se. Ne obraćajpažnju na kamenčić koji ti se zabija u obraz. Ne kvari scenu. Možda ionako nećepoverovati. Već i sada napola veruje u ono što joj tvoj očuh govori o tebi: dasi maloletni prevarant koji ne može da zine a da ne slaže..Insekt, verovatnobezopasni mrav, maršira uz tvoju nogu. Prolazi mnogo minuta. .Kako vreme teče,vrtoglavo ushićenje koje si prvobitno osećao spram briljantnosti svog ratnog lukavstvaveć počinje da tone u stid. Odlučuješ da ćeš čekati dok deset kola ne prođeglavnim putem, i da ćeš, ako tvoja majka do tada ne stigne, ustati i otićikući.“(iz priče "Leopard").

http://hammer.ucla.edu.Prva zbirka priča VelsaTauera – „Sve poharano, sve spaljeno“ svakako je najbolja knjiga novog autora koju sam pročitao mnogogodina unazad.
I priznajem, po prvi putse nakon toliko godina slažem sa pročitanim „preporukama“ na koricamaknjige. Poređenja sa Karverom nisu slučajna - Tauer je očigledno stilbrusio čitajući i Rejmondove pripovetke – one u kojima su svi svesni sopstvenezatvorenosti i zatrovanosti, svi razvedeni ili decarazvedenih,pomalo gorki a željnipažnje,željni male pauze od svega..Dokaz izvrsnog prevodaZorana Trklje >> i Ljiljane Bubalo je delić jedne od priča iz zbirke, dostupan naovoj adresi >> („Booka >>“).
Iako je vreme poklanjanja zvanično iza nas - novogodišnji popusti još uvek traju (knjižara „Beopolis >>“). Za razliku od onih mamlaza iz reklame, ja i dalje verujem da su knjige bolji poklon od brendirane pivske čaše.
.

„Heroes“ (David Bowie, 39 pesama, #25)

preslicavanje - 08.01.2012, 10:56:50

I

Imam dvanaest godina, desetak kaseta, sedam-osam albuma na polici, nemam još uvek mojgramofon, ali je zato tu kasetofon, moj, dva zvučnika + opcija „wide stereo“.Dva od 7-8 albuma su Bouvijevi, kao i dve od desetak kaseta.Specijalno izdanje magazina „ITD“, objavljeno pred novugodinu 1985, posvećeno Bouviju, znam (verovatno i danas) - napamet. (Posmatrano sa distance – ta „romansiranabiografija“ je itekako uticala na moj dalji razvoj - u tom izdanju samprvi put čuo/saznao za: Čarlija Parkera, Džeka Kerouaka, Endija Vorhola, LuRida, Igija Popa i Brajena Ina. Sasvim dovoljno za višedecenijskuindoktrinaciju.)Pominjani kasetofon povezan je kablom za TV (mono izlaz), spreman za snimanje„Live Aid“ koncerta. Trinaesti juli1985. godine: sedeo sam ispred TV ekrana nekih 14 sati, nisam imao snage zaviše. Ali, bilo je sasvim dovoljno: pored svih čuda koje sam uspeo da vidim tog dana, u 19 Bouvijevih minuta – prviput sam čuo „Heroes“. Iskreno, nisam mnogo razumeo. No, refren, plutajuća gitara iepska širina bili su sasvim dovoljniza prvo slušanje i spoznaju da je mnogo važnije znati taj tekst napamet nego, na primer, „Pesme o majci“, obavezna lektira za šesti razred. Onda je došlo drugo i trećei petnaesto preslušavanje, sve sa te trake snimljene mono tehnikom satelevizora.
Velike pesme ne mogu zaustaviti ni mali zvučnici nimono-tehnologija.Između ostalog - zato su velike..II (opšti nivoi, množina).
„Heroes“ jezapravo dokaz da su u rok muzici priča o pesmi, sama pesma i kontekst - podjednako važni. Iako tehnički "Heroes" nije bila ni blizu hita po objavi (1977; jedva Top 25 u Britaniji, ni Top 100 uAmerici), njena veličina postajala je jasnija iz godine u godinu..Njena epska širina dolazi najpre iz zvuka - i nema boljeg dokaza za tvrdnju od nemačke ifrancuske verzija iste pesme. Naravno da bi bilo bolje da ih Bouvi nikada nijeotpevao, ali - da nije – možda bi bilo potrebno još više vremena da se nađe na panteonu važnih stvari odrastanja.
Ali, njen zvuk je nastao greškom - i to Tonyja Viscontia, koji će se u ovoj priči pojaviti još jednom: nakon što je Robert Fripp i treći put odsvirao gitarsku deonicu, Viskonti je čitavoj ekipi greškom pustio sva tri kanala, jedan preko drugog.
I to je bilo - to!

"Svima su nam pale vilice. Danas je to trenutno prepoznatljiv zvuk, sačuvan u našoj kolektivnoj psihi" - zapisaće Viskonti u svojoj autobiografiji.
.
A kolektivna psiha je kodirala pesmu na različite načine."Heroes" smo najpre čitalikao pesmu o hrabosti, nastalutokom berlinskih dana ekipe koja je snimala jedan od najvećih albuma rok muzikeu Hansa studiju - u prostoru koji je bio sala za balove SS divizija i čiji su prozori zaista bili na puškomet od vojnika Istočne Nemačke; otvaranje pesme stihom „I willbe King/And You, You'll be my queen“; sastanci pod zidom, nepoznati ljubavnici, podeljeni grad, tenzija, prkos;„We can beat them/justfor one day.“ - sve je, nekako, tu.
Takvom berlinskom shvatanju pomoglasu i „Deca sa kolodvora Zoo“, ali i Bouvijev koncert održan pored Zida („Da je to bila poslednja velika stvar koju sam uradio u životu, to bi bilo potpuno u redu") - nakon kojeg je tvrdio da je čuo glasove ljudi sa druge strane Zida kako pevaju, hiljade glasova..Postoji frakcija obožavalaca koji tvrde da je pesma dobila najblistaviju formu kada je zasvirao na Live Aid koncertu – jer je dobila drugačiji kontekst. No, uprkos tome što je to bio i moj prvi susret sa pesmom, ta verzija i kontekst nisu mi najomiljeniji.

Petnaest godina kasnije - Zidaviše nije bilo, ali više nije bilo ni Kula WorldTrade Centra. Na koncertu održanom nakon katastrofe u Njujorku - u gradu u kojemje praktično živeo već godinama – otpevao je svega dve pesme: „America“ Simona & Garfunkela i – „Heroes“,ponovo. I sve je dobilo novo značenje..Kada je, konačno - i za sada poslednji put svirao uživo, tokom „Reality“ turneje, pesma je dobila je itu oduvek željenu dimenziju - himnekoja te uverava da je pobeda moguća. Snimak iz Berlina iz 2002 - to i dokazuje..I onda dolazi - do obrta.
.Nakon svih tumačenjai momenata veličanstvenosti koje smoproživljavali uz nju, Bouvi je konačno razotkrio deo mita - i učinio ga, zapravo, jošvećim: prava inspiracija za pesmu bio je već pominjani grešni Viskonti - koji se u to vreme zaista sastajao sa Antoniom Maas, pratećim vokalom u bendu, pod zidom, tako da su ga Dejvid i ostali iz benda mogli i videti izstudija. Toni je u to vreme bio u braku. Dejvid je prećutkivao ovaj podatak svedo 2004, kada se Toni razveo od svoje žene..Ljubavna pesma, ipak. I konačno razotkrivanje istine: sadasmo znali zašto je ova pesma imala znake navoda u nazivu, svih ovih godina. („Heroes“, ne Heroes.).III (privatni kontekst, jednina).Bez obzira na izvođenja i mnoge verzije - oduvek mi jenajdraža bila ona izvorna - treća pesma na albumu, šest minuta i desetsekundi, integralni ep. .
Zanimljivo, iako je preslušavam više od dvadesetgodina, ne mogu da izdvojim nijedan specijalni momenat u kojem sam je slušao i koji ću pamtiti po pesmi. "Heroes" se nalazila u svakoj verziji ručnogprtljaga na mnogim letovanjima, tokom služenja vojnog roka, u vokmenu,diskmenu, plejeru, svuda.
Zapravo, samo slušanje ove pesme je taj momenat, u kojem ti nije važno gde sii kakav si i kuda si krenuo. I to je, valjda, čini velikompesmom..IV.„Heroes“ nikada nisam čuo uživo.Prvu šansu sam imao u septembru 1990. No, verovatno sam bio premalida bih herojski, sam pokušao da odemu Zagreb u tom trenutku, te jeseni - zid je već počeo da se podiže, između njih i nas.Drugi put, kada je ponovo svirao u Zagrebu aprila 1997. nisamimao pasoš, a nije mi se baš jurila potvrda vojnog odseka da sam odslužio rok,nije mi se kucalo na ta vrata, nakon svega..Na oba koncerta je svirao tu pesmu..Sad, sve je manje šansi da ću „Heroes“ ikada čuti uživo.Bouvi ne nastupa uživo već osmu godinu.Danas proslavlja 65. rođendan..Nisam, jbga, na vreme bio „heroj, na jedan dan“.Ali, dokle god postoji šansa da će se vratiti na scenu, preostaje mi da verujem da je taj dan- ipak moguć..
Hoću da bude - ovako.Just for one day..

.
[Ideja serijala “39 pesama”: do 39. rođendana nabrojati i objasniti samom sebi – koje pesme su obeležile prvih 39 godina života. Dosadašnji tekstovi dostupni su > ovde].
.

“Habemus Papam!” [Nani Moreti, novi film]

preslicavanje - 07.01.2012, 11:51:32

Hrabro otvaranje:nakon smrti Svetog Oca, kardinalibiraju novog Papu.
I još vetar nije beli dim razvejao nad dimnjakom, anovoizabrani Papa shvata i oglašavada nije spreman za tu dužnost.
Ne manjka mu vere uboga, već u sebe i sopstvene sposobnosti.Zato je pozvanpsihijatar - da pomogne..

Psihijatar – Savetniku: „Mislim da ne smem da pitam...?“Savetnik: „Apsolutnone.“Psihijatar: „Naravnoništa o seksu... Da spomenem majku?“Savetnik: „U ovomtrenu to može da pokrene daleka sećanja.“Psihijatar: „A suočavanjesa neispunjenim maštarijama i željama?“Savetnik: „Ne.“Psihijatar: „Nešto izdetinjstva?“Savetnik: „Vrlodiskretno.“Psihijatar: „A nešto osnovima?“Savetnik: „Zavisi odsnova.“Psihijatar: „Paonda... bolje ne.“Savetnik: „Bolje ne.“Psihijatar (vraća sePapi): „Da počnemo!...“Papa: „Bog u meni vidisposobnosti koje nemam.“Psihijatar: „Gde su tesposobnosti?“Papa: „Tražim ih, aništa ne nalazim.“Psihijatar: „Vi steizabrani, da tako kažemo, od strane Boga zbog svojih kvaliteta i dobrote...“Savetnik II: „Je lineko pitao doktora da li je vernik?“Savetnik: „Jeste li?“Psihijatar: „Nisam.“Papa (uz osmeh): „Tonije dobro.“
Sutradan, novoizabraniPapa beži iz Vatikana..
.„Imamo Papu!“ NanijaMoretija sleteo je direktno na ničijuzemlju. Sa jedne strane - zvanični portparol Vatikana pozvao je na bojkotfilma, dok je Radio Vatikan utvrdio(tačno) da film ne sadrži niti ironične niti karikaturalne elemente Svetog Oca, već isključivo – ljudske. Sa druge strane – deo kritičaraje film unapred osuđivao zbog inicijalne ideje ulaska iza zidina Vatikana – dokje drugi deo, pak, očekivao oštrijifilm sa više čvrstine i verovatnosti,koja u nekim trenucima filmu zaista manjka. Ali - među svim tim očekivanjima, Moreti je uspeo nerešivo: daprovokaciju ispriča bez vređanja i zadiranjau pitanja vere, već se posveti suštinskom pitanju – vere u sopstvene mogućnostite preispitivanju sopstvenih želja, što je i težak i hrabar potez, ako se pričao željama Svetog Oca.
.A jednom će ovakavfilm biti snimljen i ovde, u pravoslavnoj verziji.I ma koliko to moždadelovalo blasfemično - katarza koju će doneti učiniće dobro - i za Crkvu i za vernike.
Sa obe strane ove priče su, ipak, ljudi..

„Red Music” (odlomak) Jozef Škvorecki (1924-2012)

preslicavanje - 04.01.2012, 15:43:45

"U doba kada smoimali šesnaest, sedamnaest godinai kada je sve u životu bilo novo – svirao sam tenor-saksofon. I to bedno. Našakapela zvala se Red Music, što jebilo pogrešno, jer to ime nije imalo nikakve političke konotacije. Ali u Praguje postojao orkestar po imenu Blue Music ami, budući da smo živeli u protektoratu Češka i Moravska, nismo ni slutili da udžezu blue ne znači ime boje i takosmo našu kapelu nazvali Red Music. Aliako samo ime nije imalo nikakve političke konotacije, naša slatka, divljamuzika je takve konotacije imala; džez je, naime, oduvek bio trn u oku svihultravladalaca koji su redom, od Hitlera do Brežnjeva, vladali u mojojdomovini..Kakve političkekonotacije? Levičarske? Desničarske? Rasne? Klasne? Nacionalne? Rečnik ideologai šarlatana nema za to pogodan izraz. Na početku, neposredno pre drugogsvetskog rata, kada je moja generacija doživela otkrovenje muzike, džez uopštenije izražavao nekakav protest. Bez obzira na moguće nedostatke liberalnerepublike T.G. Masarika, beše to pravi raj kulturne tolerancije. I neka Le RoaDžons kaže šta hoće, ali suština ove muzike, ovog „načina da se pravi muzika“nije samo protest. Njena suština je u nečem mnogo elementarnijem: elan vital, eksplozivna i stvaralačkaenergija, koja kao u svakoj pravoj umetnosti uzima čoveku dah i koju čovekoseća i u najtužnijem bluzu.Njeno dejstvo jekatarza.. Ali, ako su životipojedinaca i zajednica pod kontrolom vlasti, koja sama ostaje van domašajakontrole, pod kontrolom robovlasnika, careva, firera, prvih sekretara imaršala, generala i generalisimusa, ideologa diktatura sa obe strane spektra –tada se stvaralačka energija zaista pretvara u protest..(...).Uprkos Hitleru iGebelsu, slatki otrov judejsko-negroidne muzike (to su bili atributi koji sunacisti davali džezu) ne samo da je istrajao, nego je i pobedio – čak nakratkoi u samom srcu pakla, u terezinskom getu. TheGhetto Swingers... postoji fotografija, amaterski snimak, napravljen unutarzidina ovog grada, one kratke sedmice u kojoj su im dozvolili da svirajuprilikom posete predstavnika švedskog Crvenog krsta, koji su došli da videPotemkinovo selo nacizna. Na tom snimku su svi: svi do jednog osuđeni na smrt,u belim košuljama i crnim kravatama, pisak trombona ukoso štrči u nebo,simulira ili možda stvarno doživljava radost ritma, muzike, možda komadićočajničkog osećanja bekstva..

"The Ghetto Swingers" >>Totalitarni ideolozine vole stvara život (drugih ljudi) jer ga ne mogu totalno kontrolisati; mrzeumetnosti, proizvod želje za životom, jer i ona izmiče kontroli – ako umetnoststave pod kontrolu i zakon, ona umire. Ali pre nego što ugine – ili nađeutočište u nekakvom samizdatu – umetnost se, htela to ili ne, pretvara uprotest. Popularna, masovna umetnost, džez, pretvara se u masovni protest. Zbogtoga su ideološki, a ponekad i policijski pištolji upereni u ljude sasaksofonom..Red Music je svirala (loše, ali sa oduševljenjem šesnaestogodišnjaka) za vremevladavaine najarijevskijeg od svih arijevaca i njegovog kulturnog potrčka drGebelsa. I upravo je Gebels izjavio: „Govorićusasvim otvoreno o tome da li nemački radio treba da emituje takozvanudžez-muziku. Ako pod džezom razumemo muziku zasnovanu na ritmu, koja sasvimignoriše ili čak prezire melodiju, muziku u kojoj ritam određuju pre svegaružni zvuci urlajućih instrumenata, koji predstavljaju uvredu duše, onda nagore postavljeno pitanje možemo odgovoriti apsolutno negativno.“.(...).Nekakav Gauleiter izdao je nečuveni spisakpravila koja su bila obavezna za sve plesne orkestre u domašaju njegove pravnemoći. Škripeći zubima čitao sam ova pravila u nedeljniku Filmski glasnik, a petnaest godina kasnije sam ih parafrazirao –uveren sam, tačno, jer su mi se duboko urezala u sećanje – u priči Neću povući reč..

U repertoaru orkestara za zabavu i igru kompozicije u fokstrot-ritmu (tzv. sving) ne smeju da prekorače 20%

U repertoaru tzv. džeza mora se davati prednost durskim kompozicijama, a ne molskim, kao i tekstovima koji izražavaju radost života (Kraft durch Freude), a ne jevrejski sumornim tekstovima.

Što se tiče tempa, prednost treba dati bržim kompozicijama a ne sporim (tzv. bluz), ali tempo pri tome ne sme da prekorači određeni stepen alegra, određen arijevskim osećajem za disciplinu i umerenost. Ni pod kojim okolnostima ne sme se dozvoliti negroidna ekscentričnost u tempu (tzv. hot-džez) niti u solo izvođenju (tzv. brejks)

Tzv. džez-kompozicija može sadržati najviše 10% sinkopa, a ostatak mora činiti prirodno povezano muzičko kretanje, bez karakterističnih ritmičkih preokreta, karakterističnih za muziku varvarskih rasa što izaziva mračne nagone, strane nemačkom narodu (tzv. rifovi).

Najstrože se zabranjuje korišćenje nemačkom duhu stranih instrumenata (npr. tzv. kau-bels, fleks-a-ton, brašiz i sl.) kao i svih sordina, koje plemeniti ton duvačkih instrumenata pretvaraju u jevrejsko-masonsku dreku (tzv. va-va, in-het i sl.)

Zabranjuju se tzv. sola na bubnju (dram brejks) duža od ½ takta u ¾ ritmu (izuzetak čine vojni marševi).

Na kontrabasu se u tzv. džez-kompozicijama dopušta isključivo sviranje gudalom, zabranjeno je trzati strune. To muči instrument i arijevsko muzičko osećanje. Ako je za karakter kompozicije neophodan tzv. picikato, tada se strogo mora paziti da strune ne udaraju u telo instrumenta, što se zabranjuje sa trenutnim važenjem.

Zabranjuje se izazivačko ustajanje prilikom solo sviranja.

Zabranjuje se muzičarima da tokom izvođenja kompozicije uzvikuju (tzv. skat)

Preporučuje se svim zabavnim i plesnim orkestrima da ograniče upotrebu saksofona svih vrsta i zamene ih čelima i violama, ili eventualno, prigodnim narodnim instrumentima.

.Kada se ovih neobičnihDeset zapovesti pojavilo u toj pričiu prvom čehoslovačkom almanahu džeza godine 1958, cenzori jedne sasvimdrugačije diktature zaplenili su ceo tiraž. Radnici u štampariji spasli su samonekoliko primeraka, a jedan od njih došao je do ruku Miloša Formana, tadamladog apsolventa Akademije umetnostimuza, koji je tražio materijal za svoj prvi film. Posle nekoliko godinapisanja i svađa sa cenzorima scenario je konačno bio službeno odobren, ali gaje posle toga lično zabranio čovek koji je tada vladao Čehoslovačkom:predsednik Antonjin Novotni. Tako je naš film propao pre nego što smo počeli daga snimamo. Zbog čega? Zbog toga što je naredba starog Gauleitera opet važila, ovoga puta u zemlji pobedničkogproletarijata.".(Jozef Škvorecki, iz knjige „Bas saksofon“, 1977;„Prosveta“, 1986, prevod Aleksandar Ilić).

Šesnaest godina je čekao na objavu "Oklopnog bataljona".Dvadeset godina je čekao na mogućnost da se vrati u Češku.
Nije prestajao da piše.
Umro je preksinoć, u svom domu u Kanadi..

Na vrh

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak