Nekad su papir i olovka bili sastavni deo pisca, pesnika…
Papir je ostao, a olovku je zamenila masina za kucanje…
A onda je dosla tastatura koja je zamenila i papir i olovke i masine. U stvari, masinu je zamenila masina…
Jedino je ostao isti covek !
Da pise, crta, dizajnira, boji, pise-brise… Papira sve manje ili ih uopste vise nema.
Pisma ni od korova, zamenio ih mejl i poruke na razlicite nacine: sms, mms, pms, opss ovo zadnje nije poruka…
Blizi se Nova Godina. Umesto prelepih razglednica, razmenicemo na hiljade mejlova u kojima ce biti razni crtezi, slajdovi i slicna neka lepa cudesa. Zamenice ih SMS umesto izgovorene reci !
Sve nesto lepo iz proslosti zamneice sve nesto lepo iz sadasnjosti. Nesto sto je IN, sto nije zastarelo.
Mene ce obradovati i mejl, i sms i sve ovo sto je IN, ali najvise razglednica sa nekim detaljima gde sneg pada, mesecina obasjava sanke Deda Mraza, zaledjen potok preko kojeg mali mostic spaja dva zaljubljena srca, mala kucica u planini iz cijeg dimnjaka izlazi belicasti dim… I sve tako nesto lepo…
A stvarno ume da bude lepo. Nikada nisam video ruznu razglednicu, ali sam zato video mnogo ruznih cestitki koje se vrte na netu. O njima ne zelim da pisem…
Get this widget
|
Track details
|
eSnips Social DNA
Ne zelim ni sliku da postavim kako bi vam docarao koliko topline ima u kucici u kojoj su stakla na prozorima zaledjena i oslikana najlepsim detaljima koje samo hladnoca zna da oslika na svoj nacin. Jos kad se belicasti dim siri iz malog dimnjaka, mozete li da zamislite koliko je prijatno u kucici?.
U toj maloj , planiskoj kuci dvoje mladih sede pored kamina, pored njih na stocicu od drveta, dve, do pola napunjene case sa crnim vinom. Vatrica pucketa i prica svoju pricu u kojoj hladnoca nema sta da trazi. Iskrice od izgorelog drveta odskoce samo da bi skrenule paznju na sebe i da prenu dvoje mladih iz zaljubljenih misli…
Moze vetar da duve koliko mu volja, u kucici se tek po malo cuje fijukanje od spolja.
Prelepi pas lezi pored svojih prijatelja tik do njihovih nogu, napola spustenih kapaka , kao da spava… Kad iskrica skoci, jedno uvo se blago podigne, a zatim jos brze spusti na prelepu dlakavu , cupavu glavu…
Pored flase sa crnim vinom stoji lampa iz koje se siri tek primetna svetlost. Vise svetlosti daje vatra iz kamina, ali koga jos briga???
Dvoje mladih sede zbijeni na malom kaucu, prekriveni kariranim cebetom koje sa strane ima resice ( a bas umeju da nerviraju te resice ), naravno, oboje imaju rolke, jer bez rolki se ne ide u planinu ( al sam pametan???)…Teske gojzerice na nogama, vunene carape …I sve tako, nesto lepo…
Oboje sede i cute…razmisljaju o lepim stvarima. Nemaju televizor, telefoni su im iskljuceni jer nema signala, nema neta, sms-s, mejlova i ostalih cudesa ovodanasnjice…
Vino lagano udara u glavu…Misli sve sporije naviru…Nesto se oseca… Oseca se u vazduhu, oseca se u glavi, oseca se u grudima, celo telo poprima jednu drugu dimenziju…
****************
Za dalje , sami smislite pricu…
Ljubav, muzika i sve nesto lepo…
