Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Posle više članaka koji su se pojavili i diskusija o platama web programera, razmislio sam o tome šta programer mora da zna kako bi mogao da traži i dobije platu od 1000 eura.

Plata od 1000 eur podrazumeva i ostale stvari kao i poreze i doprinose, socijalno i penziono kao i ostale beneficije koje dolaze sa stalnim radnim mestom. Kompletan paket cene programera tada skače na 1750 eur. Na godišnjem nivou stiže se do cifre od 21.000 eur. Realno programer svojim radom treba da donese i profit firmi za koju radi tako da bruto iznos projekata koje programer radi bi morao da ide oko 40.000 eur. Ne zaboravite, čovek u firmi ne predstavlja samo trošak već koristi i druge resurse koji ulaze u račun. Čist profit na godišnjem nivou po čoveku može biti tek 3-4.000 eur.

Naravno, kako bi se stiglo do ove cifre, programer mora biti brz, efikasan, snalažljiv, jer je u poslu koji je veoma merljiv i bez velikih nedoumica i razmišljanja, meri se rezultat.

Za sve gore navedeno, web programer bi morao imati sledeće sposobnosti.

• par godina rada u OOP programskom jeziku (preporučljivo C, C++)
• HTML4
• CSS (efikasno korišćenje)
• PHP
• formulari i komunikacija sa serverom
• shvatanje arhitekture web aplikacija
• znanje nekog CMSa (Drupal, Magento, Joomla…) i kreiranje modula

• korišćenje komandne linije u DOS-u i Unixu
• izmene konfiguracije Apache web servera, MySQL baze podataka i PHP promenjivih
• instalacija paketa za podršku specifičnom projektu pod nekom varijantom Linuxa
• korišćenje SVN-a ili GIT-a
• dokumentovanje rada
• slušanje autoriteta
• učenje novih stvari
• korišćenje Google pretrage
• brzo čitanje dokumentacije
• efikasno formulisanje pitanja/nedoumica

• HTML
• osnove SEO optimizacije
• XML/RSS razumevanje i korišćenje
• Google Analytics

• JQuery – korišćenje modula i izmena fukcionalnosti
• HTML5 – poznavanje standarda i upotrebljivo znanje
• poznavanje specifičnosti različitih platformi (Mobile Safari (iPhone, iPad), Android)

• kodiranje na osnovu pripremljenih wireframe-ova i dizajna u predviđenom roku, sa minimumom 10% rezervisanog za eventualne izmene
• pravljanje gotovog proizvoda

Za sve ovo potrebno je i malo mašte, kako bi se pronašlo pravo rešenje uz minimum potrošenog vremena.

Takvih programera u regionu ima malo i uglavnom ne rade za firme već se bave programiranjem kao slobodnjaci (eng. freelancer).Slični članci

• Zimbra verzija 5
• KPI – Lekcija iz poslovne škole (1)
• Evolucija konsaltinga (13)
• evolucija…. (x)
• Budućnost informacionih sistema
• ili evoluiraš ili okrećeš pljeskavice

Arhimedes - dajte mi oslonac

Dajte mi oslonac i pomeriću Zemlju – Arhimedes

Sagledavanjem poslovanja u Srbiji može se reći samo jedno:

Dajte mi dovoljno veliko tržište da bih zaradio.

Više nije bitno šta prodaješ već kako ga plasiraš i koliko je dobar proizvod kao i tržište na kom ćeš ga plasirati.

Skorašnji tekstovi u Hrvatskoj, Srbiji kao i originalni (Economist, 2009 – uz opis ako nemate pristup).

Veliki poslovni sistemi kao i kompanije su uglavnom tu radi slikanja, pravljenja vesti i generalno dičenja na časovima društva i geografije. Male firme koje zaista rade posao i pokreću ekonomiju svojim efikasnim poslovanjem žude za širenjem tržišta.

U slučaju da ste vlasnik male kompanije koja želi da se širi postoje generalno dve opcije. Ili će se širiti u regionu kako je jezik sličan i prilagođavanje je neosetno ili će se širiti van granica zemlje. Pitanje je da li je proizvod ili usluga konkurentna na zaista stranom tržištu. Mada, gledano sa globalnog nivoa, kako je tržište čitav svet, mesta ima za svakoga.

Zašto u Srbiji nema malih kompanija koje imaju više od 10-15 zaposlenih? Operacije na lokalnom tržištu u određenoj niši ne iziskuju više ljudi. Samo širenjem tržišta se stiže do operativnije firme i stvarnog ekonomskog pomaka.Slični članci

• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Izveštaj o ICT sektoru u Srbiji (2007)
• štednja / kasica prasica – online oglašavanje (1)
• Činjenice iz života (o bankama) ili Banka i zlatno pravilo
• kada vam ne plate – lekcija iz poslovne škole (5)
• kaizen – online oglašavanje (2)

Poster za film "Do kraja sveta"

Kao film “Do kraja sveta” nije bio veliki bioskopski hit, muzika iz filma jeste. Naprosto je postala nezaobilazna stanica u muzici 90-tih. Pored pesama vrhunskih muzičara (Talking Heads, REM, Neneh Cherry, Lou Reed, Elvis Costello, Nick Cave, Depeche Mode, Peter Gabriel…) istakao se i Graeme Revell, muzičar, dirigent i kompozitor čudne biografije.

Kao deo SPK, benda koji je nastao iz susreta dva radnika u psihijatrijskoj bolnici, nakon čitanja manifesta radikalne nemačke Marksističke grupe Sozialistisches Patientenkollektiv, Graeme Revell je kreirao muziku za film Dead Calm koja mu donosi nagradu Australijske filmske industrije. Posle ovog događaja, Graeme prelazi da radi u filmskoj industriji gde ostaje do dan danas. Gde ste sve čuli njegovu muziku?

Dolazimo do zaista bitnog dela, koji je ravan dobrom trileru.

Tokom filma “Do kraja sveta”, postoji toliko instrumentanlih delova koji vode gledaoca kroz putovanje glavnih junaka, da bi mogli zasebno da stoje kao muzičko delo. Na raznim  mrežama za razmenu datoteka (eng. files)  ponekad bi se pojavili zapisi koji bi upućivali na muzika Revella iz gorepomenutog filma. Ali, kako to obično biva sa unikatnim stvarima, veoma brzo bi nestali zbog same prirode mreža za razmenu (mali broj, tačnije jedan jedini delilac sadržaja).

Pretragom baza podataka, zainteresovani su došli do toga da takav sadržaj ne postoji nigde tj da nigde nije registrovan kao muzičko delo.

Nakon više meseci čekanja, delilac se pojavio i u kratkoj razmeni poruka muzika je ugledala svetlost dana.

Više o kompletnoj priči i samim snimcima Graeme Revella na sledećoj vezi.Slični članci

• najbolja stvar koja mi se ikada desila… – trenutak istorije (11)
• Razgovori uz večeru (1)
• ili evoluiraš ili okrećeš pljeskavice
• …a moja Barbika će imati iPhone… – veče u životu srpske kompanije (7)
• Metamorfoza potrošača u proizvođača – morf consumer into producer
• Cash inflow iliti Dotok novca

Jedan od legendarnih filmova Nebo nad Berlinom Vima Vendersa bavi se anđelima i njihovim željama posle vekova provedenih pored ljudi.

Susreti dva anđela i prepričavanje događaja i citata koje su videli ili čuli podseća na beskrajno divne kratke priče.

Pre par dana naišao sam na site Overheard in New York, koji me je podsetio na  fenomenalne stvari koje ljudi stvore i koje nestanu u trenutku, a prolaznici ih uhvate i zabeleže, a nisu anđeli.Slični članci

• Razgovori uz večeru (3)
• vizija budućnosti
• Odnos cena-kvalitet ili kako se ne plašiti naplatiti skuplje?
• Kada nema senseia…
• štednja / kasica prasica – online oglašavanje (1)
• Kako izgubiti klijenta?

Sport evoluira onda kada se ubiju svete krave
- Tim Ferris – autor 4-ro časovna radna nedelja

Na Olimpijskim igrama u Meksiko Sitiju 1968.godine u disciplini skok u vis pobedio je Richard Dick Fosbury sa revolucionarnom tehnikom skoka – nazvanom Fosberi flop.

Primer stredl tehnike

Kako je u vreme svoje druge godine srednje škole shvatio da je dominantna tehnika stredl u to vreme, prekomplikovana za njega odlučio je da sebi olakša život. Iako su mnogi u to vreme probali da preskaču letvicu na sličan način, niko do kraja nije razradio koncept.

Sticajem okolnosti, do 1960.godine podnožje za doskok je pravljeno uglavnom od piljevine ili peska, što je predstavljalo rizik za novi metod skakanja. Od 1960-te podnožje za doskok se promenilo i veliki broj škola je počeo da stavlja gumena ili sunđerasta doskočišta.  Ova promena je omogućila drugačije razmišljanje o skoku u vis.

Takođe, pravila za atletska takmičenja nisu zabranjivala ovakav način preskoka letvice. Bitno je preskočiti letvicu kako znaš i umeš. (Pravila za atletska takmičenja član 182.)

Posle mature, Dik se upisao na državni fakultet Oregona 1965.godine i u sledeće 3 godine usavršio tehniku nakon što je pokazao svojim trenerima, visine koje je uspeo da preskoči. Na nacionalnom prvenstu 1968.godine pobedio je kao i na kvalifikacijama za Olimpijske igre.

Fosberi flop tehnika

Sama tehnika nije bila tajna do 1968.godine, kako mnogi misle, već je postala poznata širom sveta potpomognuta uspehom Ričarda „Dika“ Fosberija na OI. Novinari su već 1964.godine izvestili o novom načinu skakanja ali više u šali, opisujući Dika kao „najvećeg lenjivca među skakačima“.

Tehnika Fosberi flop je postala dominanta tehnika zbog svoje jednostavnosti učenja i visina koje se mogu doseći.

Nikada ne odustaj. Nikada ne objašnjavaj. Završi posao i pusti ih da kukaju >>
- Benjamin Jowett, britanski teolog

Svrha ovog članka je pokazati šta je potrebno za uspeh.

Reagovati u pravo vreme, koristeći raspoloživa sredstva u skladu sa zakonom. Disciplina, verovanje u sebe, strpljenje i fokus na jednostavnost.Slični članci

• evolucija…. (x)
• Iskreno… o radnicima i menadžerima
• Dan u životu (srpske) kompanije (2)
• Početak
• IT konsultant (opis) – konsalting (11)
• Slobodan dan Ferisa Bjulera

Mestimično nepromenjeno oblačno

Bilo je to… 2002.godina.

Tada sam imao 26. godina, diplomu, 5 godina rada i ni dana radnog staža.

Dve godine ranije, nakon tzv revolucije stigao je optimizan – da će se stvari promeniti i biti bolje – i radio sam na tome da mi zaista bude bolje. Te iste 2002-ge uspeo da se zaposlim na osnovu škole i iskustva. I takve stvari umeju da ti stvore sjajne amortizere realnosti.

Da se razumemo, nisam negativan, samo mi je pun kufer zamajavanja koje trpim kao i vi, koje ne možemo da prekinemo ili promenimo. Jedino rešenje je da živimo i radimo na nekom drugom mestu gde se nećemo zamajavati glupostima i gde nam neće plasirati koske svakog drugog dana oko kojih ćemo gubiti vreme.

Zašto je mala zainteresovanost mlađih ljudi za politikom, izborima i svim onim sa čim nas novine i televizija zamajavaju, u Evropi? Ljudi žele da se bave sobom i biraju neke druge vrste uzora i izazova.

Odlaskom domaćih generacija kojima je politika bitna, prestaće uticaj političara na dnevne događaje i narod koji živi. Ili će se jednostavno kult politike dići ponovo, i onda možemo samo reći – ćao.

Ali da se vratim umetnosti zavaravanja. Sa amortizerima realnosti zamajavao sam sam sebe rečima “eto bolje je i to je dobra osnova za život ovde”. Dopuštao sam raznim medijima da me uljujkuju u stanje blage euforije promenama koje dolaze. I dolaze… i dolaze. I nikako da dođu. Naravno, sam sam kriv.

Niko se ne bi setio dobrog Samarićanina da je imao samo dobru volju, čovek je imao i para. – Margaret Tačer (bivša premijerka Velike Britanije – razbijač monopola)

Nisu potrebni milioni ili milijarde da bi se čovek osećao OK, već sasvim dovoljno. Da se ne lažemo, nismo spremni za bolju situaciju. Nemamo ljude koji mogu da izdrže i održe, potreban nivo i kvalitet javnih radnika.

Gore spomenuta “Gvozdena Ledi”, kako su je nazvali Rusi, je bila tema jednog zaista dobrog starog članka pisanog u vreme “blage euforije preduzetnika u bolju budućnost”. I dalje stojim iza njega, sa malo više razumevanja šta je zaista bitno kod “javnih radnika” koji zaista prave razliku između komunizma i kapitalizma.

Zar vama nije dosta zamajavanja svakog dana i odlaganju uvek nepopularnih koraka koji se moraju desiti?

Moje smernice se ne baziraju na nekoj ekonomskoj teoriji, već na stvarima sa kojima smo odrasli: poštena naknada (nadnica) za pošten rad; živeti unutar svojih mogućnosti (koliko ti je guber dugačak); prištedeti za crne dane; platiti račune na vreme; pomoći policiji… - Margaret Tačer.

Mislim da mnogi nisu nikada prošli kroz takvo detinjstvo i građenje sistema vrednosti koji su potrebni za takvu postavku stvari u glavi. Takvi, nažalost nisu među živima.

Izvin’te, molim vas dozvolite mi da radim i borim se fer.

Ova prethodna rečenica je zamajavanje. Želiš da te neko zaista čuje i reaguje, kao da je tako blizu i ima želju da pomogne? Da se ne lažemo. Izabrani ne žele da vrate nazad ono što smo im predali na čuvanje/održavanje/unapređenje.

Želim nam da uživamo u blagodetima koje civilizacija nudi. Kada smo zadovoljni moći ćemo da se posvetimo i ostalima, društvu i ciljevima. Prvo moramo sami biti sređeni. Dosta zamajavanja i hvatanja svake koske koju mediji i političari bacaju.

Strpljenju dolazi kraj.

…i na kraju…

“Kletva je skinuta” – naslov dnevnih novina nakon pobede Srbije nad Nemačkom na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010.godine. Bilo je tu još nekih slika, čudno spojenih, koje su trebale da asociraju na svakakve čudne događaje u lokalnoj istoriji gde smo ispali grbavi – verovatno “tuđom” krivicom.

Naslov i slike su prekrile stranicu tako da je naslov o krizi i svakodnevnim problemima umanjen do ne raznatljivosti.

Toliko o zamajavanju.Slični članci

• Dan u životu (srpske) kompanije (2)
• kvalitet i cena – lekcija iz poslovne škole (3)
• Awesome – U tem Teksasu… (3)
• Eksportovanje ljudi – na putu Sofija, Bugarska (1)
• Politička korektnost (2)
• Iskreno… o radnicima i menadžerima

Dešava mi se da me ljudi često pitaju zašto ustajem oko 5 sati ujutru.

Ima veze sa mirom, tišinom i vremenom koje može da se posveti vežbanju. A i poslu. Ali pre svega vežbanju.

Nisu bez veze govorili “u zdravom telu zdrav duh”.

Čovek koji ustane u 5 ne liči na čoveka. Ma koliko rano legao, 5 ujutru je rano za svakoga. Prvih 10 do 20 minuta se dešavaju razne pripremne radnje kako bi postao normalan.

Zatim kreće vežbanje. Osnova mog vežbanja je istezanje (eng. stretching) radi postizanja gipkosti  i istegnutosti uz maksimalno efikasne vežbe snage sa sopstvenom težinom. Vežbe snage su uvedene kako bi se učvrstili mišići i dobilo na ekspozivnosti u svakodnevnom pokretu.

Ove vežbe ne podižu izdržljivost i nije im to cilj. Izdržljivost se u mom slučaju formira trčanjem.

Vežbe koje ćete videti ne moraju da budu i vaše vežbe. Ove kombinacije prijaju meni i mojim ciljevima. Kako nemam potrebu za kreiranjem velikih mišića i hiljadama-i-hiljadama sklekova, lista vežbi snage je dosta kratka.

Pre svega – istezanje. Uvek se istežite i nemojte praviti nagle pokrete tokom istezanja. Nakon istezanja kreću vežbe:

• Dizanje nogu ležeći na leđima do 45 stepeni (40 ponavljanja)
• Dizanje postrance svake noge do 45 stepeni (50 ponavljanja puta po nozi)
• polu sklopka (dizanje nogu u kolenima i gornjeg dela torza do pola pokreta) – (40 ponavljanja)
• trbušnjaci sa podignutim kolenima na stolici (70)

Vežbanje i vežbe zavisi od cilja koji imate. Da li želite da dobijete mišićnu masu, smanjite kilograme, dobijete energiju… cilj upućuje na vrstu vežbanja.

Isto tako i u poslu. Sa pravim ciljem znaćete kojim putem ići.

Neki izvori koje možete koristiti u planiranju svog vežbanja i istezanju.

http://www.google.com/search?sourceid=chrome&ie=UTF-8&q=static+workouts

http://www.google.com/images?q=isometric+workouts&um=1&hl=en&safe=off&tbs=isch:1&sa=N&start=20&ndsp=20

http://www.isometricexercisesite.com/

http://www.exercisegoals.com/isometric-exercises.html

http://ezinearticles.com/?Static-Strength-Workouts-For-Amazing-Results&id=2763865

http://www.sport-fitness-advisor.com/isometric-exercises.htmlSlični članci

• Kligonska poslovica
• U slučaju da osetite probleme sa mobilnim..
• Kako izgleda Google server?
• evolucija…. (x)
• Dan u životu (srpske) kompanije (1)
• O mitu i korupciji – u životu srpske kompanije (8)

Štandovi za poklone posle kupovine i trošenja para

Mnogi se iznenade kada se prikaže cena usluga, pogotovu kada izgledate mlađe i, nekako, neiskusno.

Nekako izgledaju uvređeno zato što im se traži da plate uslugu. Često izgleda da ni cifra nije toliko bitna koliko ideja da neko “njima” ispostavlja račun za usluge.

Kako objasniti nekome da zaista treba da dozvoli drugome da zaradi? Ovo su neki primeri nekih rečenica.

• kako Vi zarađujete tako i ja moram da zarađujem i plaćam svoje račune
• ja poštujem svoj rad kao i svaki zanatlija i radim za novac
• da vam ne trebaju moje usluge i znanje verovatno biste sami mogli da uradite posao

ako se nekome vaš posao učini jednostavnim i pokuša da umanji važnost i kompleksnost:

• nadam se da put na koji želite da idete u smislu smanjenja cene ne ide na uštrb kvaliteta jer u tom slučaju moraćete da pronađete manje kvalitetnog
• ako je moje obrazovanje na zadatu temu trajalo, želim da ga cenim kao i cenu mojih usluga

Besmisleno je ulaziti u rasprave ili polemike, jer ćete tako uvek izgubiti. Isto važi i ako vas isprovociraju, jer je cilj da se osetite loše, kada takođe gubite. Hladna glava i fokus na cilj, a to je naplata i plaćanje računa. I naravno, zarada. Da se ne lažemo, od nečega mora da se živi.

Za sopstveni uspeh ili neuspeh smo, uvek, i isključivo, sami krivi.

Udarni tekstovi iz prošlosti koji nisu imali pravu publiku

Poslovanje sa profitom – Zašto? i još jedan na istu temu.

Slični članci

• Formiranje cene – slučaj konsultanta
• šta se dešava kada ste zaista dobri – lekcije van poslovne škole (16)
• Kako izgubiti klijenta?
• Sastanci – dan u životu srpske kompanije (7)
• Posao u kome svi dobijaju
• Hleb i kifle – revisited

Suspendovan konto

Definitivno rečenica koja me je nasmejala i sažela problematiku poslovanja u svakoj zemlji.

Meni ne treba računovođa koji radi po zakonu, takvih je pun svet.

Meni treba neko ko je radio na ivici.

Mnoge stvari se rade iz zemalja u kojima su neke stvari legalne ili koje omogućavaju kreativne načine oporezivanja.Slični članci

• Tajming – razgovori uz večeru (6)
• finansiranje i monopol
• Veoma, veoma, veoma… interesantna godina – konsalting (10)
• Eksportovanje ljudi – na putu Sofija, Bugarska (1)
• Evolucija konsaltinga (13)
• Govori se da me varaš… (trenutak istorije br. 4)

Posle par meseci čekanja Malkom Gladvel je postavio članak koji sam nazreo kroz komentare čitaoca New Yorkera a tiče se preduzetništva.

Kao potvrda članka, komentar se ticao iskustva čitaoca koji je ujedno i računovođa.

Iz prve ruke mogu da potvrdim da su preduzetnici čudna sorta i da uvek znaju šta rade. Ako i neki njihov korak, ponekad izgleda kao ne promišljen, budite sigurni da itekako znaju šta rade.

Prema članku, preduzetnici su grabljivci, koji čekaju pravu priliku sa minimalnim rizikom. Sada bi mogli da se uspijamo i nećkamo i pravimo nevešti ali je…

U stvari, naravno da je sve tačno. Glavna fora je u tome videti ono što drugi ne vide, bar neko vreme i akumulirati početni kapital.

Ingvar Kamprad (= Ikea) je svoju proizvodnju početkom 60-tih prebacio u Poljsku, kada je shvatio da komunizam ima svoju cenu i radna snaga Švedske kao i proizvođači nameštaja ne žele njegov sistem rada. Spuštajući cenu troškova proizvodnje i guranje sklapanja nameštaja kupcima, eliminišući razmišljanje na proizvodnoj liniji, omogućio je ljudima opremanje stana za par mesečnih plata.

Marcel Dassault, je sticajem okolnosti, tokom prvog svetskog rata završio u laboratoriji ispitujući propeler za avione. Shvatio je da to može i bolje, napravio je novi i testirao ga. Kada je eksperimentalna serija uspešno testirana, otišao je do Henry Poteza i dogovorio kreiranje kompanije koja bi proizvodila propelere. Jednostavno je video da će propelere itekako koristiti za avione. I sve je naplaćivao avansno.

Postoje i lokalni primeri u slučaju da postoji nedoumica oko principa generisanja kapitala fokusom grabljivice. Fokus se svodi na sigurnu investiciju u pravom trenutku dok drugi ne gledaju i akumuliranju kapitala.

Ali da se vratimo na preduzetnike…

Bogoljub Karić – prva privatna firma na prostoru Jugoslavije kojoj je dozvoljeno širenje bez ograničenja i koja je iskoristila početak 90-tih za ekspanziju ka Rusiji. Nevesele epizode i brzopletost u kreiranju kompanija i papirologiji su učinili svoje.

Filip Cepter – preprodaja super luksuznih šerpi i lonaca po principu od vrata do vrata bez fiskalnih kasa i prijave prometa krajem 80-tih i pomeranje ka tržištu Rusije i istočne Evrope (koristeći isproban recept) koje je gladno “luksuza” sa početkom 90-tih i problematičnih prilika u Jugoslaviji.

Miroslav Mišković – ugovor sa Nike-om o ekskluzivnoj prodaji u Rusiji početkom 90-tih i franšiza Intersporta na istom tržištu.

Ako su gore navedene ličnosti i njihove kompanije imale “sive” poslove u svojim kasnijim godinama poslovanja, to i dalje ne utiče na sam početak i generisanje preko potrebnog kapitala.

Tražeći profile ljudi koji su mi prvi pali na pamet shvatio sam da su unosi u Wikipediji više nalik promo nego enciklopedijskim tekstovima.

Ono što je posebno interesantno je Rusko tržište, jedino sposobno da absorbuje toliku količinu proizvoda i ideja. Očigledno, lokalno tržište (Srbija ili Jugoslavija) nije bilo dovoljno za ekspanziju i akumulaciju.

Geo-politički položaj Jugoslavije u to vreme je bio idealan za plasiranje bilo čega u tu veliku zemlju. I dan danas su na snazi sporazumi koji omogućavaju izvoz u Rusiju sa bitnim carinskih olakšicama.Slični članci

• Kako započeti sopstveni posao?
• Činjenice iz života (o bankama) ili Banka i zlatno pravilo
• rabati, popusti, diskontne cene… – lekcija iz poslovne škole (4)
• Uređeno tržište ili život u poslovnoj džungli – lekcije van poslovne škole (15)
• Govornici
• Zašto konsalting?