Svi postovi sa bloga: Dan u životu kompanije

2011 NCAA Track & Field Championships

NCAA šampionat NCAA 2011 – Phil Roeder via Flickr (CC BY-NC-ND 2.0)

Od 1986.godine IAAF publike časopis Nove studije u atletici (eng. New Studies in Athletics).

Tokom devedesetih sam pomagao u oblikovanju članaka za tadašnji Atletski savez Srbije koji su prevođeni iz ove stručne publikacije. Tolika neverovatna količina znanja i istraživanja su bila na dohvat relativno male grupe atletskih trenera.

Tražeći jedan članak pronašao sam arhivu svetske federacije sa svim člancima. Dragi sportski stručnjaci – izvolite.

Konstantna potraga za znanjem je potreba svakog preduzetnika i osobe koja drži život u svojim rukama.Slični članci


Kancelarija slobodnjaka - via Flickr by lastonein (CC BY-NC-ND 2.0)
Samostalni (entrepreneur) i običan preduzetnik ili slobodnjak (freelance) nisu isto.

Prvi (preduzetnik) pravi posao koji može da se skalira i razvija nezavisno od pojavljivanja na poslu.

Drugi (samostalni preduzetnik ili slobodnjak) samo radi za druge i ne skalira posao i veoma zavisi od samog sebe.

Samo da se razumemo.

 Slični članci


Tražeći neke informacije naišao sam na sjajne vizualizacije uvoza i izvoza svake zemlje na svetu.

Između ostalog – i naše zemlje. Prosto je neverovatno koliko su podaci dostupni i koliko čak mogu da pomognu u školstvu kako bi klinci bili informisani o poslednjih podacima.

Izvoz Srbije prema kategorijama u 2010.godini (prema SITC4 klasifikaciji)

Zemlje kojima izvozimo u 2010.godini (prema SITC4 klasifikaciji)

Slični članci


Tamo gde se stvari završavaju… – Bežanijska kosa, Beograd – 44.832821, 20.397338

Prošlo je više od 10.5 godina kada sam počeo “legalno da radim” za neku firmu..

Takođe pre 15 godina sam počeo da zarađujem radeći takođe za jednu firmu ali ne baš tako legalno. Mladost, neiskustvo i paralelno studiranje tokom kraja veselih 90-tih. Sve je jasno.

Prošlo je tačno 6 godina od kada sam odlučio da napustim okrilje korporacije i poslao pismo o prestanku radnog odnosa. Posle 4 meseca sam otišao u preduzetnike i osnovao firmu sa kumom. Toliki otkazni rok sam dao kompaniji kako bi našli adekvatnu zamenu. Po mnogima – i više nego što je potrebno.

Posle jače od godinu dana – sa prijateljima sam osnovao novu kompaniju – i postao serijski preduzetnik.

A zašto sve ovo pišem?

Preduzetništvo u ovoj zemlji (i ostajem pri tome) mora da se razvija. I to je posao za mlade ljude koji žele da urade nešto drugačije. Takođe – moraju da dobiju kredibilne savete od onih koji su već prošli kroz proces razvijanja ili će padati na glupostima i ponavljati istoriju. Savetnik ili mentor – izaberite sami.

Dođe vreme kada moraš da sagledaš gde si i šta si i kuda dalje. Meni je došlo vreme da se konsolidujem i prepakujem svoje karte. Sudbina tj život kompanije Gaia Consulting je na prekretnici – šta dalje.

Kada će biti bolje? (lista)

Kao društvo sve više siromašimo i stežemo kaiš. To i nije toliko loše ukoliko se radi zbog pravih stvari. Ukoliko se to radi zbog manjka opšteg novca iliti keša to je drugi problem – nemaština.

A kada sagledam iz neke perspektive (odeš na par dana van zemlje npr) mesto gde i kako živimo ne vidim da će u dogledno vreme (period od rođenja do prvog dana osnovne škole deteta = 7 godina) biti bolje niti da će se stvari menjati. Možda samo prisilom.

Pod biti bolje podvodim

  • razvoj industrije a ne odugovlačenje umiranja gubitaša,
  • šaltanje državne strategije razvoja sa teške industrije i megalomanskih projekata na preduzetništvo i opismenjavanje ljudi da se bave svojim životom i egzistencijom,
  • drastično smanjenje državne administracije
  • ukidanje redova za komunikaciju sa državnom upravom
  • automatizaciju poslovnih procesa (firme koje se otvaraju radi širenja posla)
  • liberizovanje tokova novca (čitaj online plaćanje, strani procesori kartica, valuta)
  • svođenje posla APRa, banaka, poreske uprave na njihove okvire (šta treba da interesuje banku zašto ja nešto plaćam – za to odgovaram državi a ne banci, poreska radi svoj posao a ne uteruje novac u budžet, APR ne treba da zanima šta će meni informacije o pojedinim privrednim društvima ako plaćam tu informaciju po važećem cenovniku)
  • otvaranje podataka tj baza podataka i svođenje na web servise kako bismo i mi sami pomogli našoj zemlji ako znamo i umemo (Open Government stav i Open Data inicijativa)
  • ulazak u Evropsku uniju (i nad popom ima pop – neko mora i nas da tera)
  • cene avionskih karata koje odgovaraju realnosti i letovi do susednih država (rad na obimu uz ekonomsku isplativost)
  • cilj svakog od nas – realna štednja i optimizacija – i realno razmišljanje šta će biti i sutra i prekosutra i dan posle
  • manjak vesti (na svim medijima) koji dovodi do bavljenja (sada nama) trivijalnim stvarima
  • više preduzetnika i uspešnih ljudi koji nisu nedodirljivi – žele da dele iskustva

Sve što sam napisao je (nadam se) lepo i sjajno kao želja jednoj državi. A zašto je ovoj kompaniji vreme prekretnice?

Ja realno u ovom društvu zaista ne vidim kako naše znanje mogu da unovčim. Tj ovom društvu i industriji ne trebaju naše usluge. Ovoj zemlji trebaju aktivisti koji će da lože raju da će biti uskoro dobro (gde uskoro teži trećem dobu slušaoca) i koji će se u stvari baviti sami sobom kako bi obezbedili egzistenciju. Jer od nečega ipak mora da se živi. Neko mora da ostane ovde da bi država postojala ergo i državni aparat. I dalje je državni posao bolji i isplatljiviji od privatnog. U kom gradu? U ovoj zemlji rođaci. Prethodna lista nije zezanje i voleo bih da bacim neku paru da za 7 godina više od pola liste neće biti ispunjeno a normalno je da bude. Ja sam spreman da se kladim – a vi – da li ste spremni da sačekate ovde to vreme?

Problem high end usluga

Poslednjih dana radim na projektu. Da li znate kako je lepo kada radite posao koji volite? I koristite sva ta znanja koja ste stekli mukotrpno? Divno. Ali taj projekat nije za ovo tržište niti će biti skoro blizu. Tako da – ovo tržište ne treba ljude koji znaju i koji hoće da rade. Ovo tržište je u fazi da joj trebaju udarnici – ljudi sa snagom koji neće da postavljaju suvišna pitanja. Ima ko će da razmišlja za njih. Pametni i vredni su skupi i nisu uvek poželjni (u ovom društvu).

Kada te društvo neće ili ne želi – promeni igru.

Momenat samospoznaje

Moj poražavajući momenat se desio pre nekoliko dana (koji je i inicirao ovu temu) kada sam shvatio da smo svi užasno osakaćeni i da nikada nećemo dostići svoje roditelje (jer svi želimo – ili bar većina – da budemo bolji).

Dostizanje se neće desiti jer nećemo moći da zarađujemo i izdvajamo za ne-elementarne stvari veoma malo – nećemo biti ni blizu kvalitetu života koji je nekada postojao. I bićemo frustrirani.

Takođe srednja klasa kojoj većina teži će biti sve manja – do trenutka kada banke budu posedovale zemlju i stanove koji su pod hipotekom i biće nam svejedno. Osakaćeni smo jer nismo znali da presečemo. Tj isekli su one koji su sekli.

Sečenje stvari/problema

Da ne bismo živeli u zemlji pozitivnih razmišljanja i verovali da će sve biti u redu samo ako radimo kako treba, mi ćemo kao pravi preduzetnici i odgovorne osobe da sečemo sada, i nećemo čekati starije da nam kažu da Deda Mraz ne postoji.

Devojčice i dečaci – život je jedno teško mesto gde moraju da se donose i teške i lake odluke. Možete terati svet da se okreće kako vi želite ali onda morate da budete užasno jaki i sa dobrim leđima. Kada nemate dobra leđa, onda morate da imate stabilan keš flou i finu rezervu da biste mogli da se ****** (pravite važni). Ako dopustite da odluke donese neko umesto vas tj prepusti vam da donesete samo jednu moguću odluku – tada je prekasno. Bila to inspekcija, poreska uprava, banka ili neka deseta institucija. Naučite da donosite teške odluke, odgovorno i sa puno kojones – bili bata ili seka.

Promena pitanja

Više pitanje nije

Da li da odem ili da ostanem? (eng. Should I stay or should I go)

Sada je pitanje

Zašto da ostanem?

Da li je ovo kraj? Ne znam. Presećićemo.Slični članci


Novac u rukama - Cash in Hand/Stuart Crawford via flickr (CC BY-NC-ND 2.0)Dole navedeni tvitovi su na temu javne rasprave koja se desila 18.novembra 2012.godine. Nažalost nisam bio prisutan sem kroz online komunikaciju Twitterom sa učesnicima u raspravi. Još jednom nažalost nisam imao prilike da čujem pitanja i odgovore koji su se desili na licu mesta ali sam pokušao da iznesem sve ono što muči preduzetnika, šta možda tišti državu da ne krene putem puštanja sloboda u online biznisu kao i ljudski momenat koji svako preskače.

 

#JavnaRasprava želim da trgujem, proizvodim i pravim radna mesta. Internet mi omogućava da prodajem van svoje mehane. Zašto mi ne dozvolite?

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

#JavnaRasprava i nemam armiju birokrata koji će se baviti papirima da bi zadovoljili formu a suština je da onda neću nahraniti 3je koji rade

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

#javnarasprava ako se država plaši da prodavci software neće da plate porez - pa za te kompanije rade ljudi koji žele neke normalne stvari..

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

#javnarasprava ... Kredite, stanove, kuće... Ako želiš sve to - novac moraš legalno da uvedeš u zemlju. Ja mislim da je to skupo nelegalno

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

#javnarasprava net poslovanje tera ljude na efikasnost, veliki obim, brz promet informacija - sve što je nesvojstveno našem društvu.

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

#javnarasprava u net preduzetništvu nema mesta za previše "ruku". Drźava sa porezima je dovoljna. Nema mesta extra reketu

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

#javnarasprava viđam firme koje naplaćuju platnim karticama ali potvrdu o plaćanj rade tek po prijemu izvoda. To je tuga društva

— Ivan Rečević (@irecevic) October 18, 2012

Neki od izvora u poslednje vreme koji govore o različitim aspektima problematike online biznisa iz Srbije za unutrašnje i spoljnotrgovinsko poslovanje.

Realno je da naša “stara” industrija ne može da izvede povećanje proizvodnje i prodaje i da doprinese tom izlazu iz krize.

Još je realnije da mnogobrojni izvoznici koji potpadaju pod kategoriju 931 (ako se pitate šta je to kategorija 931 onda biste mogli da pogledate republički zavod za statistiku gde se nalaze informacije o izvozu i uvozu, i pod kojom mogu da potpadnu sve one stavke koje nisu proizvodnja materijalnih stvari) nisu vidljivi državi dok preostalih 900 i kusur kategorija obuhvata detaljnu sistematizaciju izvoza jedne zemlje – uglavnom materijalnih stvari – jesu.

Sa druge banke itekako znaju šta celokupna srpska ekonomija u senci (internet ekonomija) i koliko doprinosi uvozu. Svi ti devizni prilivi se raspoređuju itekako dobro i zna se koliko odlazi novca na izvoz i uvoz koji je vezan za internet.

Mislim da država ne zna koliko online poslovanje donosi i koliko ljudi može da uposli.

Online biznis omogućava maloj firmi da bude prisutna na svetskom tržištu i da radi nišne poslove. Ne treba da angažuje hiljade ljudi i birokrata kako bi radila izvoz ili uvoz i proizvodila nešto. Stvar je jednostavna – dajte ljudima alate i mogućnost (naučite ih da pecaju) i brinuće se sami o sebi.

U jednom trenutku sam rekao da “net poslovanje tera ljude na efikasnost, veliki obim i brz promet informacija” što nije svojstveno ovom društvu. I nije. Ali se vremena menjaju i klinci (izvinite) nemaju vremena da se savijaju pod starom pričom da nešto ne može. Može i ima da bude. Ako ne lepim rečima onda glavom o zid. Neko će na kraju da tuži državu pred sudom u Strazburu o sprečavanju osnovnih ljudskih (poslovnih) prava za međunarodnu trgovinu malih i srednjih preduzeća.

Ako se državni aparat plaši da će neko pokušavati da izbegne poreze onda država ima ozbiljan problem u shvatanju svojih građana i privrede. Svi žele normalan i jednostavan život. Da mogu da kupe odeću, hranu, uživaju u nekim blagodetima kola, putovanja i sl. Sav taj novac mora da prođe kroz legalne tokove da bi mogao da se legalno troši. Sprečavanjem trgovine neće se izbeći problem.

Postoje internet milioneri u Srbiji i ne pojavljuju se. I plaćaju poreze. I većina radi preko stranih procesora i banaka. Na domaće banke  gledaju kao na lošu neminovnost zbog ne fleksibilnosti i rigidnosti koje dolaze od NBS i Ministarstva Finansija. Svaki preduzetnik ili preduzeće su kovači svoje sreće i odgovorni su za svoje poslovanje a ne banke.Slični članci


Magična vožnja ringišpilom – Kan, Francuska

Porasli ste (kao firma)? (imate) Dosta ljudi? Zar sve to nije slično onoj staroj – mala deca mali problemi, velika deca veliki problemi?

PDV, plate, porezi, doprinosi, renta prostora, komunalije… ko će to da plati? Razlika u ceni naravno.

Preko 30 akata ili dokumenata moramo da kreiramo u momentu kada prerastemo određeni broj zaposlenih. Svaki od dokumenata košta, da li da se napravi ili da se održava kroz angažovanje spoljnih agencija.

Neko to mora da plati. A plaća klijent tj plaća se kroz profit.

Onda kada neko dovodi u pitanje nečiji profit vreme je da prestanete da pričate sa osobom. Neko plaća po ceni koja se nudi i tačka. Ako taj neko ima profit koji se vama ili nekom drugom čini “neverovatno velikim” razmislite – šta taj sve plaća da bi mogao da funkcioniše i ima operativan posao.

Davno su optimizovani procesi, uvedeni standardni, poštovanje zakona po svim osnovama — ali i dalje – to košta. Koštaju saradnici koji održavaju kvalitet postavljenih standarda od strane države. Stim da je to zadovoljavanje forme. Stim da bi mnoge stvari bile daleko skuplje i komplikovanije da firme moraju da imaju unutar  kuće sektore koji se sada outsource-uju.

Ovo možda može biti vapaj i kritika – koliko košta ali i ne košta toliko ako se problem prebaci na drugoga. Svi mi prihvatamo da nas manje boli ne razmišljajući koji manji bol jeste pogrešan smer jer smo ga odabrali samo zato što manje košta. Propisane stvari su tu da bi na neki način podigle kvalitet rada i standarde. Kada bi iste standarde i država implementirala…

Ali da se vratimo problemu profita.

Ne može ići ispod granice koja vam je potrebna za preživljavanje firme. U svakom slučaju iznad nivoa održavanja života – jer nikada ne znate kada će doći neko teško vreme ili kriza.

Kada uđete u vrzino kolo ozbiljnog preduzetništva, ciklus se ponavlja iz meseca u mesec. Profit nije loša stvar. Pogotovu je je sjajna ako znate da ga upotrebite za prave stvari i ako ste normalna osoba.Slični članci


Rekao sam vam da sam bolestan! – via mistyhorizon2003

Ovo je neka vrsta čudnog kruga o preduzetništvu i na neki način se završava sa 42-gom lekcijom.

Većina će vam pričati o tome kako se kompanija pravi, kako preduzetništvo razvija ekonomiju – i sve tako nešto super.

Manje će vam pričati o tome kako kompanije umiru tj šta se to dešava i utiče da kompanija nestane. Iako ste imali prilike da vidite veliko kompanije tokom 90-tih (mada ih je bilo tokom čitave privrede SFRJ) kako propadaju, gomile ljudi koji odlaze sa otkazom u rukama… možda ne znate šta je iza svega stajalo.

Stvar je jasna i veoma očigledna. Što je kompanija veća, umire duže i bolnije.

Sledi lista stvar koje treba izbegavati, indikatore da će firma biti u problemu… Iz ličnog je iskustva i biće dopunjavana iskustvima drugih. Grupisana po organizacionim celinama i elementima poslovanja.

Rizici
  • Na svadbu i u posao se ide sa određenim stvarima. / U projekte ume da se ide srcem i nekim osećajem, ali je bitno imati dovoljno informacija da bi se donela neka odluka. Smislena ponajpre.
  • Rizici su svašta. / Uvek treba razmišljati o raznim vrstama rizika koja nisu samo posao. Tu su i ljudi, i odnosi, kupci/dobavljači… Blaga doza paranoje i razmišljanja mora da postoji. Glupo je ulaziti u bilo kakve odnose samo na osnovu reči.
Finansije
  • Finansije znaju šta da rade. / Finansije znaju šta da rade i posmatraju posao iz svog ugla. Neko mora imati širu sliku i paziti. Redovno praćenje finansijskih parametara je ključno u svakom danu života neke kompanije. Prestanite da pratite finansijske parametre i izgubićete osećaj o tome kako vaša firma stoji.
Administracija
  • Valjda ljudi znaju šta treba popuniti. / Svaka država ima birokratiju u manjoj ili većoj meri. Svi traže određene popunjene formulare. Ako ih nemate, sledi globa. Angažujte i advokate ako treba da biste bili u skladu sa propisima. Trošenje novca na kazne je glupo (osim ako nemate dobru vagu za analizu troškova/kazne).
Odnos prema poslu (opšte)
  • Onda kada misliš da svi rade svoj posao i sve je u redu. / Đavo je u detaljima – pitajte ljude šta i kako rade i šta im se dešava. Saznaćete mnogo koristeći malo vremena. Ništa se ne podrazumeva.
  • Prećutkivanje nekih dečjih stvari koje zaposleni i dalje imaju. / Ljudi idu linijom manjeg otpora. Firma nije stvar manjeg otpora. Samo zategnuto uz jasno postavljanje standarda.
Prodaja
  • Onda kada menadžment ne obraća pažnju na prodaju i da li je dovoljna da zatvori troškove koji postoje. / Pričajte sa računovođom, budite pronicljivi i razumite kuda novac odlazi. Ne obraćanje pažnje na prodaju je jednostavno glupo. Ako ne prodajete, nemožete zaraditi, isplatiti plate i platiti dobavljače. I da… nije samo posao zaposlenih da zovu – menadžement je tu da razmisli šta se dešava i kako reagovati strateški.
  • Veliki poslovi, velike fakture, veliko … sve. Ali dugo vreme naplate. / Logistički problem velikih isporuka je svuda isti u svakoj industriji. Rascepkavanje računa je normalna opcija. A obezbeđuje i bržu rotaciju novca. Ne budite megalomani. Nešto treba da plaća redovne račune.
Razni troškovi
  • Onda kada ljudi svojim putovanjima kompenzuju manju platu. / Plaćajte ljude kako treba i skalirajte posao u skladu sa mogućnostima. Širi se koliko je guber dugačak.
  • Troškovi hodaju na dve noge. / Glupo je ne kontrolisati troškove. Još gluplje ne biti detaljan u analizi troškova.
  • Jedan dobavljač za čitav život. / Ne vodite dobrotvornu organizaciju. Sa ok dobavljačima treba imati odnos, ali ih i treba testirati. Naravno ako je jedini iz industrije – raditi na realnim osnovama.
Nabavka
  • Onda kada nema kontrole nabavljanja sredstava za rad i održavanje. Ljudi obično predimenzioniraju stvari. / Ranije već rečeno … pratite troškove.
  • Dobavljači se isto tako trude da dobiju poslove. / Pravite svoje tendere. Ništa nije slađe neko smanjiti troškove tenderom. Nema nikakve veze sa tenderima na nivou države – raspolažete novcem svoje firme.
Ljudski resursi
  • Onda kada počnu da se zapošljavaju siledžije tj grubi ljudi koji treba da dovedu (samo) do povećanja produktivnosti. Ovo realno ima kratkoročne efekte. / Mnogi ljudi traže moć a manje novce, tako da žele više da imaju malu kinu u ljudima zbog osećaja moći. Uglavnom žele samo da dominiraju i drže za sebe tzv odgovornosti. Otkazivanjem saradnje pomažete ljudima koji rade za vas.
  • Pogrešno postavljeni odnosi. / Neko radi za nekoga u pravnim okvirima i za novac. Ne zaboravite da je obaveza vlasnika da obezbedi uslove za rad. Odgovornst za obavljene poslove je na zaposlenima. Odgovornost za realizaciju i ugovaranje je najviše na vlasnicima ili menadžerima. Pogrešno preuzimanje odgovornosti dovodi do lošeg vladanja i morala. Menadžeri su odgovorni za svoje podređene. Tačka.
  • Miljenici tj stvaranje miljenika vodi u problem. / Miljenici dobijaju najglamuroznije poslove. Loše. Ni po babu ni po stričevima. Najbolja politika.
Specifične funkcije
  • Onda kada specijalisti ne umeju da urade posao jer ne nemaju dovoljno informacija. Mogućnost za rizik koja ih je oblikovala ranije sada više ne postoji. Nesigurnost u sebe. / Obučavanje ljudi konstantno sa ponavljanjima u određenim intervalima. LJudi imaju tendenciju da zaboravljaju, pogotovu stvari koje ne koriste.
Menadžment
  • Kada krene da se oseća manjak kontrole i nedostatak upravljanja ljudima ljudi kasne na posao, odlaze ranije, ne izveštavaju o stanju projekata, izbegavaju klijente … / Kontrola se vrši sa menadžementom, mnogo vremena vlasnika koji još uvek nisu uključili menadžement u poslovanje…

Da sumiramo…

Ljudi / Menadžment / Troškovi / LJudski odnosi / Praćenje poslovanja

I za kraj…

Nikada, ali nikada nemojte biti ovakvi prema svojoj kompaniji. Sledi sigurna smrt.
Slični članci


Hotel Ermitaž u Monaku

U prolazu Monakom pored hotela Ermitaž čovek može da doživi momente iz knjige Marijane Mateus.

Opasno mala i brza kola parkiraju se ispred ulaza, vozač sa parkinga istrčava, ostavlja otvorena vrata, vlasnik kola ulazi lagano dok vozač prelazi na suvozačku stranu i otvara vrata dok se iz pozadine čuje zvuk štikli i “voluminizirana” plavuša elegantno uskače u kola, vozač parkinga zatvara vrata i kola odlaze dalje u noć.

Čitava scena je trajala ne više od 10 sekundi i zaista je izgledala kao na filmu.

Ako neko može i ima mogućnosti drago mi je da može da živi takav život. Stvarno.

Ono što me je podstaklo na razmišljanje je problem koji ljudi sa takvim mogućnostima, da ne kažem sredstvima mogu da imaju.

U pitanju je vreme. Tačnije – kako ga potrošiti.

Izgleda da ljudi koji nemaju baš puno sredstava i koji rade i više stvari ne bi li sebi obezbedili određeni kvalitet života uvek imaju manjak vremena, kako za stvari koje rade tako i za sebe. Takođe, za stvari nad kojima nemaju kontrolu ne očekuju da budu instant tu.

Sa druge strane, osobe koje imaju novca iliti bitna sredstva za život, imaju puno vremena za sebe i za bilo koju aktivnost koja ih zainteresuje. Takođe, imaju malo tolerancije za svakodnevne stvari nad kojima nemaju kontrolu kako im novac na neki način garantuje instant uslugu.

Nadam se da prethodno poređenje ima smisla i da je razumljivo.

Problem plavuše se sastoji u tome da filmski momenti koji se dešavaju traju kratko i da bi bili savršeni svi moraju da igraju uloge kako treba, bez uvežbavanja. Takođe film obično traje sat ipo, dok život traje daleko duže. Sve ono između filmskih momenata mora biti ispunjeno nečim. Tretmanima, sređivanjima, kupovinom, nekim razgovorima, čitanjem knjiga, učenjem, čimegod…

Želim da kažem da je problem plavuše, u ispunjavanju vremena između dve scene, smislenim događajima. Šta god da je to – oduzima mnogo vremena u razmišljanju kako potrošiti dan, nedelju. Kako sebe ispuniti. Tako da klasične stvari kao što su: zabave, piće, psihoaktivne supstance, putovanja, besmisleno skupe kupovine – imaju određeni efekat ali se na kraju izližu i postanu besmislene. Naravno da je sve to ljudski ali mora postojati granica.

Kao i za one sa manje i za one sa više novca – traži se pametno korišćenje vremena.

Kako je ovo blog o preduzetništvu i onima koji žele da budu pravi preduzetnici – ništa nije jednostavno i sve zahteva ozbiljno razmišljanje. Jednostavno reagovanje na stvari impulsom “šta mi se radi” ume da bude zabavno i da daje lažan osećaj da je sve u redu i da se svet okreće oko pojedinca. Osećaj je odličan ali zavarava. Kada imate vremena – utrošite ga pametno. Ili zarad ličnih potreba ili zarad optimizacije rada i poslovanja. U osnovi svega je odgovornost. Prema sebi, svom poslu, vremenu i drugima.Slični članci


It happened before and it will happen again – Baltar i Six u kultnoj seriji Bojni brod Galaktika.

Baltar i Šestica u Bojnom brodu Galaktika – sa bloga AutoDespair

Gorepomenuti citat se odnosi na stvari koje se ponavljaju kroz istoriju i definitivno će se ponoviti.

Ali – aman ljudi – naučiste li više neke stvari. Navežbali ste dosad i više puta. Do sada smo trebali da se očistimo i više ne ponavljamo iste greške. Znamo šta nam je činiti. Rečenica kao gore više izgleda kao izgovor.

Premisa

Kakav imate osećaj kada vidite profesore u srednjoj školi ili nastavnika u osnovnoj koji nemoćno okreće glavu od siledžija? Kada jednostavno nema snage da se bori, ili da ne želi da se cima zato što svaka konfrontacija takve vrste rezultuje gomilom papira i druženje sa roditeljima obe strane priče – siledžije i onih koje mali razbija. Po meni je to osećaj nemoći i ignorisanja koji nastavnik širi oko sebe kao virus koji se prenosi dalje kroz društvo kao šumska vatra.

Petlja

Nedostatak dela muškog polnog organa ili politički korektnije nazvana petlja da se izađe na crtu onima koji namerno koriste probleme koje sistem ima da bi svoje devijacije i frustracije iznosili okolo. Klinci znaju da im nastavnici ne smeju ništa i da ne žele da se bave vaspitanjem i veoma aktivnim učestvovanjem u nastavi. Postoje retki koji imaju.

Znaju šta treba da urade i tvrdoglavo se se bore protiv bahatih, moćnijih od sebe.

Stav

Stav prema svakoj odluci. I realno prihvatanje činjenice ako je odluka loša ili nema smisla posle nekog vremena. Tako je ljudski i tako je divna stvar koju ljudi izvlače iz ormara političarima, direktorima tj svima onima koji donose odluke. Kao nešto loše što su uradili. Nešto moram da vam kažem —- ko radi i ko donosi odluke i preuzima odgovornost može i da greši. Tj ume da pogreši. Ako to shvati i koriguje stvari i stavove – imate zlatnu osobu. Ko ne radi ništa i ne donosi odluke taj nema prava da priča i komentariše. Tako je najlakše biti u opoziciji. Sa petljom – lošu ekipu možete skloniti na njihovo pravo mesto… u3lpm.

Nepopustljivost

Imate petlju, imate stav i onda vam neko dođe sa tužnom pričom i vodljikavim očima. I kako da ne napravite presedan i spustite gard, olabavite petlju i zanematite stav. U ovom trenutku se vaš nivo hladnoće (cool faktor) srozao i više ne možete očekivati poštovanje od bilo koga u okolini ko je primetio ovo zagrejavanje srca kamenoga. Ljudi imaju tendenciju da koriste ljude. Fakat.

Vaš ugled zavisi od toga koliko čvrst imate stav, petlju i nepopustljivost. Inače će vas tretirati kao nastavnika u osnovnoj školi koji se plaši 5-taka čiji roditelji imaju malo više para i malo manje vremena za dete i većinu stvari kompenzuju rotacijom novca između deteta, privatnih nastavnika i povremenom donacijom školi kako bi stvari bile pod kontrolom. Znači loše.

Ako ideš kroz pakao, nastavi da hodaš – Vinston Čerčil

Plan

Ako ste planirali milion stvari – planirali ste i dobra i loša grananja algoritma događaja. Sa gorepomenutim elementima na pravom mestu nećete zaboraviti na milion sitnica i ideje tipa “ma sve će biti ok – šta tu ima da krene naopako” vam neće doći blizu ni milion svetlosnih godina. Većinom ljudi rade čudne stvari i sran*a se dešavaju obično kada se greške i gluposti sabiraju i dovedu do neizbežnih stvari.

Prokleto planiranje, stav i nepopustljivost sa petljom za odluke koje mogu biti bolne – jedina su dobitna kombinacija za preživljavanje u ovom svetu i isticanje iz mase. Ovo je lekcija broj 41 iz raznih oblasti koja treba da vam pomogne da budete malo uspešniji i malo bolji ljudi. Rock on.Slični članci


No shit – please

Tokom razgovora sa jednim divnim predstavnikom marketing kompanije, izrečena je jedna divna rečenica u sledećem kontekstu. Posle sat vremena objašnjavanja koncepta saradnje, tehničkih ideja za klijente i mogućnosti saradnje – došli smo do momenta kada se zatvara sastanak i izgovaraju poslednje rečenice.

Naravno, potpisaćemo ugovor o neotkrivanju informacija…

Te momente smo već prerasli i podrazumevaju se.

Jednostavno, ako taj momenat i nije bio prisutan ranije, sada je standard. Kao i pisanje izveštaja sa sastanka i akcioni plan. Kao i adaptacija prezentacije i deljenje. Kao upisivanje podataka o klijentu u prodajni alat. Kao 1001 stvar koju svaki novi dan donosi i koji doprinosi da bolje radimo.

Koliko radi Timesov novinar/izveštač?

Evo šta izveštač radi tokom tipičnog dana: izveštava, prilaže izveštaj za web izdanje, prilaže za “The International Herald Tribun”, tvituje, prati događanja i dopunjuje web izdanje, još malo izveštava, prati tvitove raznih ljudi koji su mu izvori (i reakcije), radi na video verziji izveštaja za web i uradi članak za papirnu verziju izdanja. Želite da budete izveštač/novinar New York Timesa? Tako izgleda dan. Morate raditi jače i pametnije i razvijati nove sposobnosti brže. – Tomas L. Friedman

Mnoge stvari moramo usvojiti, podići nivo, vežbati i usvajati konstantno i stići do nivoa kvaliteta kojim možemo da izađemo i budemo bolji od konkurencije. Ovde i napolju.Slični članci


blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37