Prijavite se ili ako nemate nalog registrujte se.
Prikaži opcije
Ponekad kompanije podsećaju na Aleksis iz Dinastije. Serijska udavača čiji je cilj da pokupi što više prezimena (novih atributa) kako bi izgledalo da se stvari odvijaju bolje po nju i da se lova okreće.Slični članci
Magični radnik košta i zna
Zamislite da novac nije problem. U stvari, u većini slučajeva i nije problem, osim ako vlasnik/gazda nema skupe navike (kola, nakit, žurke, droga…) i nije spreman da okreće novac.
U dobrom spletu stvari, vlasnik/gazda je spreman da potroši znatne količine zelenih novčanica da bi dobio odličnog radnika/menadžera jer zna da će mu zaposleni doneti daleko više. Zašto tako sposobni ne naprave sopstvene firme, biće zauvek sakrivena tajna, ali je tako. O tome ne vredi pričati.
Elem, to znači da radnik/menadžer zna da radi svoj posao, pametno ga obavlja (ne srlja samo da bi ga uradio po svaku cenu) i spreman je da rizikuje kako bi uradio biznis ili rešio problem na svačije zadovoljstvo.
I verovali ili ne, takve zaista ne možete lako da nađete. Ne samo ovde, već svuda.
U stvari, odlični radnici se mogu poistovetiti sa umetnicima i linijom koja ih spaja a to je neko pozitivno ludilo koje jednostavno morate tolerisati.
Kao što prihvatate “jedinstvenost” umetničke duše, tako prihvatite i “specifičnosti” vrhunskih radnika/menadžera.
Na kraju, ti ljudi nisu skupi a znaju puno i rešavaju mnogo.
Potrošite vreme da ih pronađete.Slični članci
Viči da bi te čuli ali ne dramatizuj
Gledajući svakodnevne otkaze, nevericu na licima, kao i reakcije ljudi na situaciju u kojoj su se našli, kao i akcije koje su proistekle nakon nemilog događaja, mogu samo da kažem jednu stvar.
Ljudi su strašno prilagodljiva bića, i tako veliki dramatizatori.
Niti se svet srušio, ni apokalipsa stigla. Ako su postojali krediti, prvo su otišle stvari koje imaju malu vrednost za kvalitet života. Na primer auto.
Stan/kuća/životni prostor će otići na kraju sa takvim prioritetima, tako da se obično ljudi prilagode u plaćanju ovih obaveza, jer ni banke ne žele odmah da se reše takvog balasta. Jer najbolji je dužnik koji plaća – što duže to bolje. Hell yeah.
U svakom slučaju otkazani se mogu nadati višku vremena koje mogu iskoristiti za svoju decu ili bračnog druga. Baviti se strukovnim udruženjima ili dugo željenim hobijem.
I iskreno, mislim da ljudi uspeju da pronađu crtu onoga što im zaista leži i od čega, ma koliko to bilo čudno, može da se živi.
Tako da dobiti otkaz nekada i nije toliko loše.Slični članci
Serija Band of Brothers je priča o vodu i vojnicima koji napreduju kroz Evropu u borbi protiv nacista.
U jednoj sceni, pri napadu na mali gradić uz Ardnesku šumu, narednik koji vodi napad, se blokira i ne može da komunicira.
Pitanja koja mu postavljaju su sledeća:
Šta treba da radimo?
Šta je sledeći korak?
Kako da se organizujemo?
Ovo su pitanja koja postavljamo onima koji nas vode i kojima smo prepustili odlučivanje kako te osobe imaju širi pogled i uputstva šta činiti. Bila ta osoba narednik ili menadžer, mi verujemo da će osoba dobro odlučiti i uputiti nas.
Onda kada osoba nema odgovor, naše samopouzdanje pada kao i poštovanje prema vođi.
Bez ova dva ključna sastojka svakog posla, nema napretka.Slični članci
Avionom u zgradu
Ovde je sve jednostavno. Naravno dok ne stigne vreme poreza. Onda ljudi krenu da rade svakakve stvari. Rentiranje kola je jednostavno, kupovina je jednostavna skoro impulsivna.
Autoputevi su veliki, i uvek možeš da se vratiš nazad. Postoji toliko puteva kao alternativa da je uvek moguće izbeći gužvu. Bitno je samo razmišljati van okvira.
Život samaca može da bude interesantan kao i ako imate saputnika/cimera. Kada pređete u kategoriju bračnog para sa decom stvari postanu komplikovanije. Obdanište, bejbisiteri, osiguranja (život, zdravstveno, stomatološko, kola, druga kola, stan/kuća…) se polako kaleme na osnovne troškove tako da ubrzo shvatite koliko zaista košta život.
Naravno, možete izabrati da ne plaćate razna osiguranja i da rizikujete. Onda kada se nešto desi očekujte debelu cenu. Pri rentiranju kola imate 3 različite vrste osiguranja i kombinacije istih. Tako da jeftina cena rentiranja naraste znatno nakon osiguranja.
Osiguranje je tako dobro izračunato. Primer: žene od 20-40 godina starosti imaju veću stopu osiguranja zbog velike verovatnoće da će zatrudeti u tom periodu.
Kada čujete komentar “Ne mogu to priuštiti” verujte da ljudi to i misle.
U Americi se sve plaća. Čak i napojnica (eng. tip).
Kada date napojnicu manju od 10% iznosa računa, očekujte da vas pitaju “da li je nešto bilo loše sa uslugom?”. Ako je pritom osoba polu besan Koreanac ispravićete grešku.
Amerika ili ne? Hej, to je zemlja mogućnosti i opcija. Ako želite da uspete i prođete kroz čitav ciklus od početka posla do prodaje i živite od toga u realnim vremenskim okvirima, onda da. Ako želite da živite duže (do kraja) savet je – ne. Postoje lepša mesta sa pristojnom klimom i dobrim zdravstvenim po pristupačnim cenama.Slični članci
Kuda sada?
Teorija koja se polako uobličava u glavi se tiče prevelike količine informacija iliti overload-a.
Svakog dana, ako dopustiš ili si u takvoj poziciji da moraš, bombardovan si sa tolikom količinom informacija da neke stvari jednostavno moraš da radiš mehanički i da slušaš šta da radiš.
Sve ono što ste videli u američkim filmovima je tačno. Zapitao sam se da li su filmovi neka vrsta treninga u tome kako se ponašati u Americi? Naravno da jesu. Kada vas zaustavi policija na putu, obavezno ruke na volan i slušaj šta ti govore da radiš.
Lanac sendvičara (koje izgledaju nekako bolje tj furaju taj fazon) Subway ima skoro savršenu pokretnu traku gde traku predstavljaju kupci. Postoji jedan put kojim se ide i na svakom koraku se nešto novo ubacuje u sendvič. Počinjemo od hleba, zatim vrste mesa ili povrća, onda sir, dodatno povrće i na kraju zagrevanje ili ne. U svakom koraku je jedna osoba koja radi tačno jednu stvar u procesu.
Takav posao zahteva minimum obrazovanja i može ga svako raditi. Teško da nećete moći da ostanete gladni u Americi.
Ili si mnogo učio i prodaješ svoje znanje za mnogo love ili si mnogo godina radio kao majstor i zanatlija si par ekselans i prodaješ znanje za mnogo love. Sve ostalo se radi za minimalnu platu.
Postoji i treći put a to je da uspeš i da iskočiš iz proseka ili specijaliste ili zamenjivog minimalca, a to je da budeš na Vrhu.
Taj osećaj je sveobuhvatan u svakom aspektu američkog života.
Činjenica američkog stila života
Na avionskim letovima uvek možeš da pokušaš da platiš i dobiješ bolje mesto, bliže pilotu ili vratima. U klubovima sve se svodi da si na vrhu piramide/kluba iznad svih, imaš najveća i najvišlja kola, najbolje mesto u restoranu (ok najgore je pored toaleta), najbolje parking mesto…
Kada imaš takve ciljeve skoro da ti i ne trebaju lični ciljevi. Jednostavno želiš zamišljene vrednosti.
Biti na Vrhu, znači da imaš dovoljno novca da ne moraš da radiš od ujutru do uveče i da može da imaš svakave statusne simbole ili samo da imaš love.
Ili ćeš dobiti odštetu za bol/povredu, napraviti nešto i patentirati ga, napraviti biznis i prodati ga, kreirati nešto što se zove umetnost i reciklirati je dok ne postane pop art… Drugim rečima uraditi ne svakidašnje stvari i dobro ih unovčiti. Može se reći, postati prepoznatljiva individua koja se izdvaja iz proseka.
Naravno, ovo je samo lično mišljenje. Ne vidim ništa loše u čitavom konceptu, jer je doveo do pomeranja stvari u tehnologiji i nauci.
Tomos (Puch) banda
A ljudi su uvek intersantni i pokušavaju da se organizuju kako bi pripadali nekoj grupi. U roku od pola sata sreli smo nešto kao bande koje ne prave štetu već se okupljaju u usko profilisanu grupu koja pokazuje svoje atribute (u pitanju su bile bande Segway vozača i Puch motociklista (Puch je isto što i Tomos)).Slični članci
Sve mora da ode... čak i strana kola
Čini se da je Amerika ili bar delovi, jedan veliki eksperiment urbanog planiranja. Koncept predgrađa i kreiranja velikih tržnih centara radi nedeljnog snabdevanja je imao svoj životni vek i iz njega su proizašle dobre stvari. Fine kuće sa okućnicom i prostorom za decu su ideal koji mnogi ciljaju. Naravno, ovakav stil donosi i određene rizike npr. divljih životinja.
Kuće su u 99% slučajeva napravljene od drveta i veoma se brzo grade. Sa druge strane podložne su svim godišnjim dobima i temperaturnim promenama, što znači da je automatska i centralna klima prioritet, jer vas npr danju hladi a uveče greje.
Interesantna stvar koju sam čuo se tiče školovanja. Prva 2 razreda osnovne su zajednička a posle kao da ne postoji koncept odeljenja kao takvog, već klinci već sa tih 9 godina biraju šta će slušati od predmeta. Naravno potrebno je ispuniti određene zahteve koje propisuje država ali ne postoji mogućnost stvaranja prijateljstava na koja smo navikli.
Kako izgleda američka kuća
Sa druge strane, takvo ustrojavanje forsira ljude da prijateljstva i prijatelje biraju na daleko brži i možda iracionalniji način.
Potrebno je ući bar jednom u super market makar i tematski (elektronika/hrana/odeća) i pokušati obići i pogledati šta se sve nudi. Od takve količine raznovrsnosti jedini način je impulsivna kupovina. Ili će biti dizajn proizvoda ili prethodna analiza koja je ostala u memoriji. Mnoge stvari su približno iste sa cenom tako da implusno reagovanje ide ka stvarima koje privlače pažnju. Dobro dizajnirana stvar košta u svakoj kombinaciji.Slični članci
Ovde samo hoće pare sad i na siguricu pa do sledeće prilike. Niko ne planira da živi sutra.Slični članci
Opušteno letenje preduzetničkim vodama
…članovima akademije…
Tako počinje zahvalnica filmskih stvaraoca kada dobiju Oskara.
Ja bih želeo da se zahvalim SRP-u, poreskoj upravi, velikim poreskim obveznicima, malim poreskim obveznicima kao i zrncu, ne… iskrici razuma “nekoga” u birokratiji Republike Srbije, pošto su mi napravili posao.
Posao u pozitivnom smislu.
Dokumentacija o radnicima (prihodi i sl) poznati kao MUN obrazac se mogu dostaviti i elektronski. Kako postoji infrastruktura za elektronsku dostavu materijala, ali samo za velike poreske obveznike, SRP je predložio korišćenje ovih mogućnosti i ostalima.
Posao se svodi na kreiranje tekstualnih fajlova koje Poreska uprava uvozi u svoj informacioni sistem. Uputstvo koje je dostavljeno obveznicima nije savršeno ali posle 2 iteracije se sve ispeglalo.
Još jednom se zahvaljujem Poreskoj upravi i SRP-u. U bliskoj budućnosti očekuju se mnoga lepa poboljšanja.
Korisni linkovi – elektronska prijava poreza, ostale preporuke SRP-a o poreskom postupku, ostale preporuke.Slični članci
Ford model B
Keruak je napisao “On the Road” (iliti “Na putu”) i započeo istoriju. Ja je neću pisati, već navesti šta sve čovek može da shvati ili nauči u Americi.
Austin ili Ostin je glavni grad američke države Teksas. Imao je neverovatan rast tokom “.com” (dot kom) ere koji se nastavio i posle kraha tog modela poslovanja. Kako je veliki broj visoko tehnoloških kompanija odlučio da se stacionira ili napravi pogone postoji ogromna baza obrazovanih ljudi (Dell, 3M, IBM, HP, Cisco, Intel, Samsung). Neki kažu i da je sve to zbog gosp. Buša koji je tokom svog mandata stvorio mnogo olakšica ovim kompanijama.
Isto tako Univerzitet Teksasa je veoma jak i obrazovanje je na ceni. Mogu se slučajno pronaći i neke firme koje su zaboravljene (Borland).
Nema žurbe niti nervoze. Jednostavno, prostora ima za sve i nema uskih puteva niti nekih zakrčenja. Bitna stvar koju treba znati kada se vozite putevima u Teksasu (i još nekih državama, ali ne u svim) je da bukvalno pratite znake ili oznake na putu. Šta to znači? Ako negde piše “SKRENI” onda skrećeš. Sa uglavnom svakog isključenja postoji mogućnost da se čovek vrati nazad. Kada negde piše STOP onda staješ ili te očekuje kazna ukoliko ima policije. Kada negde stoji STOP i ALL WAYS onda sa linije zaustavljanja kreće prvi onaj koji je prvi stigao na liniju. Uvek poštujte ograničenja. Mada iskreno rečeno, putevi su nekako tako napravljeni da čovek koji vozi ima osećaj koliko može brzo da ide. Kada se put skupi na 2 trake ne osećaš se baš najprijatnije kada juriš 120. Ah, da. Sve se računa u miljama.
I uvek koristite GPS.
Billy the Pljuc - Bane Kerac - U tem Teksasu...
Uglavnom se voze kola sa automatskim menjačem. Mislio sam da je takav način vožnje za curice i sada povlačim reč. Ko je to smislio treba da dobije medalju.
Nema kauboja i kaubojki, već mnogo visoko kvalifikovane radne snage. Kauboji se mogu naći u Dalasu.
Sve radnje, prodavnice, restorani imaju maksimalno predusetljive radnike. Ako neko kaže da je to sve isforsirano, mogu da mu kažem “hej, tako je u svakom poslu. ako ti nije dan to ne mora da bude i loš dan kupca”. Na kraju dana taj kupac stavlja hleb na prodavčev sto.Slični članci
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
