Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Još jedna žrtva je pala pred čarima feedreadera - bivši samoproklamovani “fidomrzac”, Vladimir  daje detaljan opis Google Readera i još nekih servisa koji su mu olakšali život. (ne znam zašto mi se učinilo da je čovek iz Crne Gore, kada lepo piše Sarajevo - sori Vladimire :D)

photo by victoriapeckham

Sećam se da sam u početku svog surfovanja netom - po forumima, na primer, veoma vodio računa da se moj pravi identitet, ime i prezime, nikako ne sazna. Kao i većina korisnika, verujem. Danas, recimo, uopšte ne skrivam kako se zovem, na nekoliko mesta veoma lako možete naći i kako izgledam. I nije me briga. Interesantan fenomen - verovatno ima veze sa tim što je internet danas već uveliko postao deo života svih nas umesto da bude samo igračka, luksuz ili nešto posebno gde bismo pokušavali da se sakrijemo.

Čini mi se, posmatrajući malo šire, da anonimnost na netu nikada nije bila u većoj opasnosti. Ne u smislu da je lako razotkriti onog ko pokušava da bude anoniman, već da se sve manje ljudi uopšte trudi da budu anonimni. Opet mi se čini, da je jedna socijalna mreža tome umnogome doprinela. Ne, nije Majspejs - tamo smo uglavnom i dalje svi pod nadimcima.

Fejsbuk je ubica anonimnosti. Svađamo se, flertujemo, šalimo, iskazujemo i ukrštamo najrazličitije stavove. I nijednog trenutka ne koristimo nadimak, već sve piči pod punim imenom i prezimenom. I opet, kao da niko to nije ni primetio, ili nikoga jednostavno nije briga. Niko se više ne stidi svojih stavova. I ne treba.

A blog? Da li uopšte ima smisla i potrebe blogovati anonimno? Može itekako da ima smisla - ako pišete o nekim stvarima zbog kojih biste stvarno mogli imati problema - na poslu, u životu. Na primer, da pišete o malverzacijama firme u kojoj radite ili da iskazujete politički stav koji je u suprotnosti sa stavom političke partije čiji ste član. Ili ako imate bilo kakve stavove zbog kojih mislite da biste mogli imati problema, onda je sasvim ok blogovati anonimno.

Ali, čak i tada, nedopustivo je danas nemati “about” stranu - podatke o blogu ili o autoru, makar i izmišljene, makar i bez imena i prezimena. Kada dođem na neki novi blog, to je jedna od prvih stvari koje poželim da vidim. Ako vidim da je nema, obično zaboravim na taj blog. Zašto bih čitao nešto što je napisala neka osoba koja se nije ni potrudila da me uveri da uopšte postoji? Eventualno je slučaj kao kod pismenosti - moralo bi da se radi o stvarno dobrom blogu da bih zanemario taj nedostatak, a takvi su retki.

Nadam se da imaš “o blogu” stranu. Pa makar i jednu rečenicu o čemu se zapravo tu radi. Čak i ako bloguješ anonimno.

U Wordpressu već obično postoji strana čiji tekst je samo potrebno zameniti vašim: manage > pages > about - edit.
Budite maštoviti.

Toni nam donosi korisne savete o blogerskom bontonu, kako za blogere, tako i za komentatore.

photo by Thomas Hawk

Izdavač Nju Jork Tajmsa kaže da je moguće da će jednog dana, u ne tako dalekoj budućnosti, NYT prestati da izlazi u štampanom izdanju i da je svojevrsna tranzicija sa štampanog izdanja na digitalno već uveliko u toku. Ako to kaže izdavač jedne od najvećih ali i najkonzervativnijih novina na svetu, onda ne treba da vas čudi što su mediji, i to digitalni, jedna od tema blogistike o kojoj će u budućnosti i te kako biti reči.

Gde je blog u toj priči?

Ako smo ranije utvrdili da je jedina karakteristika blogova koja uvek ostaje prisutna bez obzira na dizajn, namenu i stil pisanja to da se unosi pojavljuju hronološki, u čemu je onda razlika izmedu onlajn časopisa/magazina/novina i bloga?

U vizuelnom pogledu, razlika između internet stranica “ozbiljnih”, odnosno mejnstrim onlajn medija i blog časopisa/novina je u poslednje vreme izbrisana pojavom velikog broja besplatnih tema - tako da više ne moraš ni da platiš web dizajnera. Šta više, mnoge besplatne teme lepše i preglednije izgledaju od internet verzija nekih naših novina, nedeljnika i časopisa. Pogledaj na primer teme Structure, Brandford, Morning after ili Mimbo. Namerno pokazujem teme za Wordpress, jer smatram da je ova platforma najbolja za početnike. A možda i ne samo za početnike. Diskutovaćemo o ovome jednom prilikom. Ovde opet moram da pomenem NYT koji je nedavno rešio da u Wordpress uloži skoro 30 miliona dolara.

Elem, ukoliko se barem malo razumeš u web dizajn, možeš svoju besplatnu temu preurediti po svojoj volji kako bi se barem malo razlikovala od komšijine, koji se odlučio za istu temu kao i ti. I blogistika koristi jednu popularnu besplatnu temu, sa malim izmenama, a kako izgleda original možete pogledati ovde.

Dobri onlajn časopisi na srpskom već postoje - Posh Magazin, Maksimalno, Personal magazin su samo neki od blogolikih magazina iza kojih ne stoji čitava vojska novinara, fotografa, urednika, kurira, sekretarica, noćnih čuvara i ostalog osoblja, već se najčešće radi o nekoliko entuzijasta, ponekad samo jednoj osobi. Jedina razlika između mnogih blogova i mejnstrim časopisa je zapravo samo u tome da časopisi “kategorije” nazivaju “temama” a ono što je na blogu “post” je u časopisu “tekst” ili “članak”, odnosno, razlika je samo u terminologiji.

Razlike i sličnosti između klasičnih medija i bloga će i u buduće biti jedna od tema na blogistici, za sada toliko o vizuelnom aspektu cele priče. Za sada, pokušaj da odgovoriš na ovo pitanje - da li bi i tvoj blog mogao da se svrsta u časopise/magazine/dnevne listove? Ako ga već nemaš, šta te sprečava da započneš svoj net-časopis? Nedostatak inspiracije, vremena, volje - koji je tvoj izgovor?

Miloš nas obaveštava o projektu građanskog novinarstva pred izbore u Americi (btw, za koga navijate? Ja za Obamu) - NY Times poziva građane da fotografišu izborna mesta i na taj način “dokumentuju demokratiju” - fotke se naknadno mogu poslati na stranicu NY Timesa gde će biti objavljene. Budući da veliki broj Amerikanaca ima iPhone, ili neki drugi smartphone sa kamerom kojim se mogu odmah zakačiti za net, fotke se mogu slati praktično istog trenutka.

photo by moriza

Twitter: k’o tumblr bez multimedije. Samo tekst. Vidi me tu. OK i kao dodatak blogu i kao sâm blog. Mo’š da kažeš šta želiš u 140 znakova?

Ilija navodi još jedan razlog zašto bi trebalo omogućiti pun tekst u RSS blog feedu. O RSS-u je ranije bilo reči i na blogistici. Da li uopšte postoji i jedan validan razlog protiv celog teksta u feedovima? Ne mogu da smislim nijedan.

photo by jessi

S vremena na vreme očekujte na blogistici tekst o korisnim i inovativnim alatima i servisima (najčešće besplatnim) i, ono što je najvažnije, kako ih iskoristiti u blogerske svrhe. Neki servisi se fokusiraju na video, neki na fotografije, neki na linkove - za početak evo jednog koji se trudi da objedini sve to: tumblr.

Nakon što sam u jednom od prvih postova dao veoma konzervativan opis bloga, sada je red da pogledamo na blog i sa druge strane. Navedeni opis je konzervativan zato što ništa od onoga što je tamo najbrojano ne mora da bude tako - ako vi tako ne želite. Jedina odlika bloga koja ostaje, ma šta vi izbacili ili dodali, jeste ta da se unosi pojavljuju hronološki, jedan za drugim.

Servis tumblr se upravo fokusirao na ovu odliku - nije bitno šta je unos, da li fotka, video, audio ili tekst, nisu bitni komentari, nije bitno da vidimo linkove ka poslednjih par unosa, nije bitno da uopšte postoje fiksne kolone za, recimo, zanimljive linkove ili blogroll (samim tim ni oni nisu bitni) - bitna je samo jedna jedina kolona koja predstavlja neku vrstu toka misli blogera. I bitno je da se ona može pratiti putem RSS-a.

Ipak, i ta jedna kolona nikako nije jednolična, jer se tumblr, pored jednostavne forme, fokusirao i na jednostavnost ubacivanja najrazličitijih medija: slika, videa, muzike i teksta. Stoga i naziv tumblr (od tumblelog) - istumbani ili pretumbani blog, nisam siguran kako bih tačno preveo.

No, primeri se najbolje pokazuju na primerima, kako je to neko odavno rekao, tako da sam otvorio jedan “tumbajući” blog da bih bolje objasnio ovaj servis. Blog se na tumblru, inače, stvarno otvara za 10 sekundi kako oni i tvrde na početnoj strani.

Blogističko tumbanje je primer tipičnog bloga na tumblr-u. Pokušao sam da u prvih nekoliko postova koji se tamo već nalaze pokažem koje su osnovne opcije i koliko je sistem genijalno jednostavan i intuitivan. Pratite ga i u budućnosti, pošto ne nameravam da ga ugasim posle ove pokazne vežbe, već da ga koristim kao “produžetak” bloga. Mnogi blogeri i inače koriste tumblr kao skladište zanimljivih informacija - fotografija, video klipova, muzike, citata, kratkih tekstova i korisnih linkova - koje mogu veoma lako i brzo podeliti sa ostalima. Dragan se, na primer, pre par meseci odlučio da otvori tumbajući blog na sopstvenom domenu, verovatno kako ne bi narušavao dizajn i koncepciju svog osnovnog bloga.

Naravno, tumblr je sasvim dobar i kao prvi, jedini ili osnovni blog.

Zanimljivo je da na tumblru, kao na nekoj društvenoj mreži, možete dodati prijatelje tumbače i pratiti njihove unose u nekoj vrsti feeda. Opcije za promenu izgleda vašeg tumbleloga se dobijaju klikom na zupčanik u gornjem desnom uglu kontrolnog panela. Možete promeniti bukvalno sve, ali i odabrati neku od ponuđenih odličnih tema.

Nadam se da ćete ovde u komentarima reći šta vam se na tumblru sviđa a šta ne (pošto se na mom tumblelogu ne mogu ostaviti komentari), a ako već imate tumblr blog, možete podeliti adresu sa ostalim čitaocima.

Slavko u svom IT Kutku piše o tome šta je to hosting, gde ga možete potražiti i na šta bi trebalo obratiti pažnju. Tu su i uputstva za malo naprednije korisnike.

Slična tema - Enijak se nadovezuje na priču o izboru između blogerske samostalnosti i zajednice i iznosi dobre pro et contra argumente.

photo by pixietart

Saga o blog381 sistemu koja ovih dana puni prostor za komentare na mnogim sajtovima mi je, nažalost, dala odličan šlagvort za post koji se razmišljam da napišem već neko vreme. Glavna tema posta je - da li je bolje biti svoj bloger na svom domenu i hostingu, ili se osećate bolje među blogerima-komšijama u okviru neke blogerske zajednice? Ukoliko želite da pratite i komentarišete šta se dešava sa blog381, molim vas da to uradite na nekom od sledećih blogova koji se time trenutno bave: Mooshema, Walker, Blogowski, Zmaj, Flying man, Iz drugog ugla. Hajde da ovde probamo da se držimo teme.

Budući da smo na netu, a net granica nema (osim ako niste u Kini, Burmi ili Iranu, recimo) zar nije čudno što mnogi blogeri pristaju da budu ograničeni time što prihvataju pravila igre blog-sistema, grupnih blogova i blog-zajednica? Pa, nije čudno.

Ovakvi sistemi često pružaju sve ono što je jednom pravom blogeru potrebno - po sistemu ključ u ruke, i najčešće besplatno, dobijate vaš prostor gde možete da pravite i pišete šta hoćete, sve dok to ne ispada iz uslova korišćenja blog sistema. Poštovati ova pravila ne bi trebalo da bude uopšte teško, budući da se najčešće radi o klasičnom “ne propagiraj govor mržnje, ne pozivaj na linč, ne ubijaj delfine” i slično. Jedini rizik koji postoji je da li će i sistem administratori poštovati uslove koje su sami postavili. Nema druge nego da verujete na reč, baš kao što, na primer, otprilike milijardu ljudi trenutno mora da veruje Googleu na reč kada kaže da nije zao.

Poverenje je dakle, ključ, kao i želja da izbegne biranje blog platforme, plaćanje hostinga, smišljanje domena, instalacija, održavanje i slične tehnikalije koje neumitno slede sa odlukom da se pređe na zaseban domen i hosting.

Dolazim do još jednog pitanja koje sam imao na umu u vezi sa ovom temom - a to je: koliko vas učestvovanje u blog sistemu nesvesno ograničava na, recimo, čitanje i komentarisanje samo vaših komšija iz iste blog-zajednice? Odokativnom metodom praćenja raznih domaćih i stranih blog-sistema mi se čini da je veliki procenat ljudi koje blog-zajednica “uljuljka” i “zatvori”, tako da ni ne pomišljaju da van sistema postoje drugi blogovi sa tematikom koja bi im se svidela.

Da ne pomislite da je ograničavanje rezervisano samo za blogere u sistemima, navešću svoj poremećaj - ja razmišljam potpuno suprotno od “sistemca”, dok u suštini pravim istu grešku: dajem prednost blogovima koji su na svom domenu i hostingu, sa vrlo retkim izletima na blog zajednice poput blogspot.com, blog B92, wordpress.com, mojblog.co.yu, blogoye.com ili blog381.com. Time, naravno, propuštam gomilu dobrih blogova, pa se trudim da taj svoj problem prevaziđem.

Sasvim sam siguran da nisam jedini. Koliko pripadnost ili nepripadnost blog-sistemu utiču na tvoju impresiju o nekom blogu kada ga prvi put posetiš?