Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Ovih mesec i kusur dana sam izbegavao kompjuter kada god je to bilo moguce. Znaci, posao, bajs, tus, spremanje neke paste i sosa, casa White Zinfandela i Murakamijeve price ili neki film. Ako se nije radilo, onda je bilo jos bolje.

Inace, century ride (100 milja) jos nisam odvezao. Plan za voznju obalom jezera Michigan je propao, jer je drustvo imalo druge planove, pa sam se odlucio da se druzim malo s ljudima jer moje ja odoh da vozim bajs, a vi kako hocete nije bas naislo na razumevanje Kako bilo, jos uvek planiram da vozim stotku, jer ce bar jos mesec dana moci da se vozi napolju, a opremio sam se odecom za voznju bajsa po hladnom vremenu.

Malo se putovalo. Severni Michigan, tj. gornje poluostrvo, fantasticna priroda, divljina, pa most Mackinac koji spaja donje i donje poluostrvo Michigana, koji je dug 10ak km i koji sam prepesacio zajedno sa hiljadama drugih ljudi za Labor day. Nakon toga Los Angeles, California, preskupe kuce koje ne izgledaju nista posebno i koje su izazvale ovu finansijsku krizu, sjajna mesta za voznju bajsa i to tokom cele godine. Opsirnije o ovim putesestvijima u nekom od iducih izdanja.

Mislim da je doslo vreme da se menja posao. Sest godina. Tri odande i tri odavde. Nemam vise entuzijazma, postalo mi je previse stresno da se stalno nosim sa istim problemima, a tu je i onaj osecaj da bih negde drugo bio korisniji. Taj deo je valjda najgori. kada znas sta mozes sve da napravis, a isto tako znas da to neces moci da napravis tu gde si. Vreme je da se ide dalje. Ali… problem su papiri koje nemam, a koji bi trebalo uskoro da budu gotovi. Sacekacemo te papire, pa kud koji.

Kada te u roku od nedelju dana kontaktiraju 3 bivse devojke sa kojima nisi u kontaktu 8 do 11 godina onda ti preostane samo da pomislis sta je ovo u picku materinu? Da nisu novine pisale o meni? Da nisam bio na TVu?

<EPP>

Navijam za Obamu. Bas.

Sva moguca mafija u Zrenjaninu. U Beogradu nista. Jebote.

Tetka u bioskopu mi neki dan prodala kartu za studente.

Jos uvek nisam upgradeovao Wordpress na verziju 2.6.2.

Skupljam slicice Zivotinjskog carstva. Na Facebooku.

Please Be Kind to Cyclists nalepnica za automobil.

</EPP>

Je l’ znate koliko najvise neprocitanih itema Google Reader moze da prikaze? Meni vec danima pise da imam 1000+ neprocitanih itema. Medjutim, to se lako resava klikom na Mark all as read.

Akismet je nahvatao nesto uzasno mnogo spam komentara. To sam pre dva dana sve izbrisao. Obicno pregledam sta tu ima, ali sada ih je bilo previse. Izvinjavam se ako je i neciji komentar obrisan. Sinoc je Kristinin komentar zavrsio u spamu, ali sam ga spasio zahvaljujuci tome sto sam dva dana ranije pobrisao sve

Nego, rekoh li vam da Travis ima novi album i da je album sjajan? U USA album zvanicno izlazi u novembru, a do tada MySpaceujemo, Youtubejemo i Rapidshareujemo.

Napisem ja svecano novi, poduzi  post, kliknem na Publish i prikaze mi se strana za login. Nema sanse da sada pisem sve ponovo. Samo cu vam reci da Travis ima sjajan, odlican, fenomenalan, genijalan album. Album je toliko dobar da se ne nerviram sto mi je propao novi post.

Sto me danas uhvatila kisa. Samo jednom je bilo gore od ovoga. Tada sam bio u kolima i ljudi su na autoputu ili stajali ili vozili 20ak milja na sat. Danas sam bio na bajsu, na putu izmedju Salinea i Ann Arbora. Nigde zaklona. Kada je pljusak poceo, mislio sam da pada grad jer je dodir toga sto je padalo sa kozom bio prilicno bolan. Jedno vreme se nije ni moglo videti sta pada koliko je pljustalo, ali se po kolicini vode na putu dalo zakljuciti da je kisa, a ne grad. Pljusak je trajao ne vise od 5-6 minuta. Nije mi bilo ni na kraj pameti da stajem, jer kad sam vec tu ajde da vozimo po pljusku. Kada napolju pljusti, sigurno se necu spremiti i krenuti da vozim bajs

Sve u svemu, veoma zajebano. Slaba vidljivost, jak vetar, bujica vode. Da biciklisticka staza nije siroka koliko jeste, bilo bi bas gadno, jer ni ovima u kolima nije bilo mnogo bolje, osim sto su oni bili suvi. Na cinjenicu da si mokar se veoma brzo naviknes i veoma brzo prestane da smeta Zanimljivo iskustvo.

Danasnja voznja je po mom novom prijatelju Garmin Edge 305 sa senzorom za kadencu i heart rate monitorom izgledala ovako:

Total Distance: 35.05 miles
Total Time: 1:50:46
Avg Speed: 19.0 mph
Max Speed: 34.2 mph
Total Calories: 2656
Avg Heart Rate: 156 bpm
Max Heart Rate: 183 bpm
Avg Cadence: 86 rpm
Total Ascent: 6.30 miles
Total Descent: 6.28 miles

Uredjaj najtoplije preporucujem svima koji razmisljaju o kupovini istog. Instalira se veoma brzo. Dolazi uz softver u koji mozete uvesti podatke sa uredjaja, pa onda softver to sve lepo prikaze sa grafikonima i sl. Softver mozete koristiti za planiranje buducih voznji i treninga, kao i za programiranje uredjaja. Jedina zamerka softveru su mape sa malo detalja. Medjutim, u kutiji sa uredjajem stize flyer za MotionBased. Tamo mozete uploadovati podatke o voznjama, a sajt koristi Google Maps za prikaz koriscenih putanja. Ovaj sajt nudi detaljnija tumacenja podataka sa uredjaja od softvera koji dolazi sa uredjajem, pa sam tako recimo nasao da je moja njabrze predjena milja danas predjena za minut i 49 sekundi. Besplatno clanstvo je ograniceno na poslednjih 10 voznji i ne toliko detaljne izvestaje koji su sasvim dovoljni za pocetak i pitanje je da li vam treba ista vise od toga, a za nesto manje od $100 godisnje dobija se puno clanstvo sa svim pogodnostima i opcijama. Sto bi rekli, nema ni kod babe dzabe

…jer vozim bajs Lepo je vreme. Znate onih 25, plus minus 2-3 stepena Celzijusa. To znaci da se ide na posao, a sa posla uglavnom pravo na bajs pa upoznaj Michigan da bi ga vise voleo. Za proteklih nedelju dana u 4 ozbiljne voznje bajsa skupilo se 193 milje, a otkriveni su i neki sjajni putevi za voznju. U poslednjih mesec dana nisam vozio bajs manje od 35 milja. Primeceno je da sto se duze i cesce vozi uzbrdice nestaju, nema ih. Sto su voznje duze treba i vise vremena. Ovo lepo vreme je savrseno jer moze lepo da se se vozi popodne. Sta ce biti kada pocnu vrucine nemam pojma, ali bice poprilican problem. Nezamislivo mi je da ustajem u 5 da bih vozio bajs, a voznju popodne po vrucini uz Michigansku vlaznost vazduha takodje tesko mogu da zamislim. O tome kada dodju vrucine.

U subotu Ann Arbor Bicycle Touring Society organizuje 32. po redu One Hulleva Ride. Nema trkanja. Vazno je ucestvovati. Na programu je 7 razlicitih staza, koje mogu da se voze po Washtenaw, Ingham, Jackson i Livingston okruzima. Na meniju su staze od 15, 30, 39, 63, 76 i 100 milja za ove sa road bajsom i staza od 34 milje za one sa mountain bajsom. Sve ove staze se racvaju u Portage Lake State Parku gde ce biti i rucak za sve ucesnike. Na svakoj stazi ce biti po par punktova sa picem i uzinom. Na kraju ledeno hladna lubenica u Chelsea Fairgrounds, za koju sam iz razgovora sa organizatorima zakljucio da je highlight manifestacij :). Za ucestvovanje je potrebno izdvojiti $20. Za desavanje sam saznao skoro u poslednjem trenutku. Odlucio sam se za voznju od 63 milje, a moj redni broj je 8704, pa vi vid’te.

Trenutno trazim novu igracku - kompjuter za bajs. Mnogo tezak posao. Ima ih od $20, pa do $800. Treba odabrati od gomile ponudjenih opcija sta zaista treba i za to platiti neku razumnu cifru. Ono sto me prilicno nervira je sto postoji gomila kompjutera kojima fali po nesto od onoga sto bih hteo, a da bi se dobilo sve ono sto je na listi zelja treba platiti bar $600. Jebes uredjaj koji ima GPS, mape i prikazuje puteve, a nema kadencu, tj. broj obrtaja pedala u minutu, a uz to kosta 450$. Kako vreme odmice, sve sam vise ubedjen da su to namerno tako napravili Naprave jedan uredjaj i onda naprave jos 10 tako sto izbace po jednu ili dve opcije.

Kolega sa posla mi danas posalje email sa ovom slikom. Posto me slusa stalno gde sam i koliko vozio bajs, kaze covek da je iz nekog razloga slika odgovarajuca. Jedino sto ja imam road bike, a ne mountain.

Tour de France ne gledam. Nemam nesto mnogo ni vremena, a i idioti su totalno upropastili sport drogiranjem. Pobedjuje onaj koji koristi drogu koja se ne moze detektovati. Jebi ga. Citao sam prosle godine o uzasavajucim rezultatima ankete medju sportistima. Ne secam se tacnih procenata, ali nekih 70% ispitanika bi se dopingovalo da dodje do vrhunskog rezultata i trofeja kada bi znali da ih ne bi uhvatili, a neki sumanuti procenat cak i kada bi upotreba nedozvoljenih sredstava ugrozila njihovo zdravlje. Samo dozivotna suspenzija iz svih mogucih sportova. Citao sam skoro o coveku koji veruje da ima nade za ovaj sport i koji ulaze 10 miliona USD sopstvenog novca da bi napravio drug free tim. Ne mora se biti sampion, ali se sigurno ne drogiramo.

I za kraj mao o biciklizmu Ono sto planiram krajem ovog leta je da odem na zapad, na istocnu obalu Michigan jezera, koje je btw vece od Jadranskog mora, i da vozim uz obalu ono sto ovde zovu century ride, tj. voznju od 100 milja. To su, zapravo, dva plana spojena u jedan. Idealno bi bilo da se izvede sve zajedno, ali nece biti problem ni ako budu dve odvojene avanture. Voznja od 100 milja mora da se dobro planira jer je nemoguce nositii neophodnu hranu i pice, a bez toga moz’ da se rikne

P.S.

Sto se nakupilo unread items u Google Readeru…

Me happy. Very happy. 23. septembra u The Fillmore Detroit dolaze Sigur Rós. Karte u prodaji od sutra.

P.S. za blog drustvo iz Moskve: 27. avgusta su u Moskvi.

koji je veoma tesko izbaciti iz glave. Death Cab For Cutie i I Will Possess Your Heart. Svidja mi se spot i devojka iz spota. Pesma je malo scary ako se pazljivo slusa. Lici na pricu nekoga ko ima sjajne predispozicije da postane masovni ubica, kao, recimo, Mirko Topalovic Inace, nalazim da im novi album Narrow Stairs uopste nije los.

Ima kod mene u ovoj lepoj varosi u historic districtu nesto sto se zove Kerrytown. To je gradic u gradicu. Ono sto je karakteristicno za Kerrytown je lokalni biznis. Nista veliki lanci. Sve malo i autenticno. Ann Arborovsko. Kerrytown su restorani, razne prodavnice, pijace (od Farmer’s Marketa do Ann Arbor Sunday Artisan Marketa), galerija, deciji muzej, University Of Michigan Museum of Art i Kerrytown Concert House, koja je poznata po jazz koncertima i koncertima klasicne muzike. Ako hocete da idete na razne casove, od kuvanja, poznavanja vina, do vajanja, u Kerrytownu ima sve. Kerrytown ima i sopstveni festival knjiga, iako grad Ann Arbor ima svoj festival knjiga. Tu je i prodavnica hrane Zingerman’s, koja je nadaleko cuvena po hrani i nevidjeno ljubaznoj usluzi. Sluzbenica americke ambasade u Beogradu me je pitala za ovu prodavnicu kada sam pre dve godine isao po vizu, pa vi vid’te.

E sad, tu ima i jedan restoran, koji spada u moje omiljene. Poceli su kao vinarija (Everyday Wine), pa su onda krenuli sa casovima kuvanja i prodajom raznih alatki za kuhinju i na kraju bi i restoran Everyday Cook. Tu se moze rucati od utorka do subote, izmedju 11 i 14 sati. Hrana je sjajna. Porcije nisu velike, a svi sastojci su svezi, sa pijace koja se nalazi pored restorana. Recepti su internacionalni i veoma zanimljivi. A sad najbolji deo. Ne postoji meni. Kada se dodje u restoran, na ulazu se nalazi jedna tabla na kojoj je ispisano 5 ili 6 jela koja se spremaju za taj dan i to je to. Razlicit meni svaki dan. Nema ponavljanja. Narucis, udjes, sednes, gledas kako se hrana sprema i na kraju klopas. Momci koji spremaju i sluze hranu su izuzetno prijatni i ljubazni. Sjajna stvar je sto se probaju stvari koje verovatno ne bih narucio u nekom drugom restoranu sve i da ih imaju.

Vremenom je restoran postao veoma popularan, i procuo se po Michiganu, iako nije veliki i nije fancy, if you know what I mean. E sad, posto tamo sada dolazi sve vise ljudi, biznis bi trebalo prosiriti. Jednostavno, restoran takav kakav je ne moze da opsluzi sve zainteresovane. Ljudi imaju samo jedan veliki frizider u kuhinji. Prvi korak ka prosirenju biznisa je bio dozvola za tocenje alkohola. Za savrsen rucak ovde nedostaje samo casa vina. Medjutim, to je proslo neslavno. Grad izdaje ogranicen broj licenci za tocenje alkohola i umesto njih dozvolu je dobio golf klub koji je u vlasnistvu grada. Da skratim pricu, restoranu preti zatvaranje jer vlasnici nemaju sredstava da podrze rastuci biznis. Moram priznati da mi nije bas najjasnije zasto restoran mora da bude zatvoren, zasto ne moze da se uzme neki kredit ili tako nesto, ali ocigledno postoje jos neke stvari za koje ja ne znam.

Mogucnost zatvaranja restorana je izazvala reakciju stalnih gostiju, tako da se trenutno razmatra neka vrsta clanarine. Clan bi platio clanarinu u iznosu 250, 500, ili 1000$, a za uzvrat bi dobio karticu na isti iznos plus 10% , i sa tom karticom bi mogao da placa racune u restoranu. VIP clanarina bi bila 5000 i 10000$, a VIP clanovi bi imali mogucnost da organizuju privatne vecere u restoranu i sl. Na ovaj nacin bi stalni gosti i svi ostali zainteresovani prakticno kreditirali prosirenje i opstanak restorana. Po poslednjim vestima, od toga izgleda nema nista i restoran ce najverovatnije biti zatvoren na kraju meseca.

Ako ova prica ne bude imala happy end, bice mi zaista zao. Sa druge strane, ako bi se sve to prosirilo i ako bi restoran opstao, pitanje je da li bi sve ostalo isto, tj. u kojoj meri bi se sve “komercijalizovalo”. Elem, nadam se da ce se naci neko resenje koje ce spreciti zatvaranje, jer zatvaranjem ovog restorana Ann Arbor bi izgubio mnogo.

Ustajanje u 6:45. Bajs spakovan u kolima. Pola sata voznje do Island Lake Recreation Area. 30 i kusur milja voznje bajsom oko jezera. Bajs spakovan u kolima. Pola sata voznje do kuce. Tus. Sendvic. Tresnje. Lubenica. Telefoniranje. 10 minuta voznje kolima. 3 sata kajakanja rekom Huron. 10 minuta voznje kolima. Tus. Vecera. Sladoled. Film. Tus. Novi post. Spavanjac.