Svi postovi sa bloga: Ivanino blago

Čujem je pušta odu u kupatilu i spušta dasku. Ustajem da vidim…

Sad malo unazad.

Iz nekog razloga obožava da mažnjava makaze. Zna da joj ne dozvoljavam, ali svako malo hvata krivinu i mazne ili one velike koje stoje u kuhinjskoj fijoci ili makazice za nokte koje su u kupatilu.

Malo ranije danas, već je uzimala te male, i njima se igrala u sobi. Primetim ja, uzmem ih, pitam što je to opet uzimala i vratim ih nazad. Ona kao postiđena, saginje glavu, zna da je uzela što ne sme.

Još malo unazad.

Provalili su je u vrtiću da kad joj se neka aktivnost ne dopada, ili neka osoba koja od nje previše traži, ona ustaje od aktivnosti i odlazi u kupatilo. I tamo sedi. I sedi. I sedi… I ništa ne uradi, naravno, već se samo sklanja na “sigurno mesto”.

Sad jedan flashback from childhood.

To isto sa kupatilom sam radila i ja. Identično. Kad mi smetaju, ili me nerviraju, kupatilo je spas.

Sadašnje vreme.

Čujem je da pušta vodu u kupatilu i spušta dasku. Ustajem da vidim, pomislim da je kakila (izvin’te sad ako vam je ovo nepristojna reč, to je samo obična fiziološka radnja), treba da je obrišem.  Ona se već obukla. Podižem dasku, i ugledam makazice u šolji.

Otišla je u kupatilo da se na miru (da joj ne smetam) igra makazicama. Ispale su joj. Našla je rešenje: povukla vodu i spustila dasku. Da se ne vidi.

I ja sam ponovo ponosna, kako god se to možda nekima činilo čudnim.

Sad još jedan flashback from childhood.

Kako bre ova moja keva uvek sve zna šta sam ja radila?

Otvorena kutija Čoko keksića stoji na komodi. Ustaje, uzima po jedan i vraća se da sedne. Malopre, uzima celu kutiju, pažljivo je prenosi do troseda da neki ne ispadne, spušta na trosed, seda i uzima keks koji je sad na dohvat ruke.

keks na dohvat ruke sad je u ustima

Pretraživali ste:
    pismeni sastav iz srpskog jezika /tema jesen (1)

jedna stara fotografija, norvežanin viri izaNiske temperature su već krenule, centralno grejanje naravno još uvek nije, oni rade na kalendar, ja takvih problema nemam.

Da krenem otpočetka.

Neke tamo oko 2005. godine, moj odličan prijatelj i kolega, renovira stančić, i ugrađuje norveške radijatore. Kako je on za njih saznao, ne sećam se, ali hvala mu beskrajno što je tu informaciju sa mnom podelio. Stan je vrlo blizu mene, samo preko unutarblokovskog dvorišta, i ja skoro kao član porodice učestvujem u radovima.

Leto je, on je kupio i ugradio dva radijatora u dve sobe, ugradio tako što ih je ušrafio u zid, i  utakao u struju. Priznajem da sam bila vrlo skeptična, mali su, lagani, uopšte mi nisu ulivali poverenje. A onda je stigla zima, i nas dvoje smo se dali u eksperiment. Sedeli smo sat vremena i merili intervale u kojima radijatori rade. Tad su me kupili.

Sledeće zime, kupujem svoj prvi norveški radijator, i rešavam se bede zvane kaljeva peć. Kuhinja i trpezarija greje se na TA peć, a spavaća soba samo u toku noći na uljni radijator.  Par godina kasnije, kupujem drugog norvežanina, TA peć selim u spavaću sobu, a račun za struju pada u nominalnoj vrednosti za trećinu. Letos sam kupila i treći, i tako se i rešavam i druge bede zvane TA peć. Ceo stan sada grejem njima, očekujem još manji račun za struju. Javiću kad stigne neki.

E sad, pitate se, što su oni tako dobri. Evo nekih laičkih prednosti koje ja vidim kao korisnik.

Prednosti:

Grejanje je nekako prirodno, osećaj je najbliži centralnom grejanju (u kom sam živela do svoje 30-te godine), u celoj prostoriji je jednako rtoplo, bez obzira koliko ste od radijatora udaljeni, za razliku recimo od grejanja kaljevom peći, pored koje ako sediš na 1m je pretoplo, ako si na 3m hladno je.

Greje brzo, i onda kada meni treba, onoliko koliko mi treba. Kaljevu peć kad naložiš, treba joj dva sata da se ugreje i počne da greje prostoriju. TA peć je vrela ujutru, a do uveče se rashladi, pa ako bi da sediš uveče i radiš nešto, ili moraš da je uključuješ i danju po skupoj struji, ili da uključiš duvanje koje može da duva i hladno. Mogu vrlo lako i vrlo brzo da podesim da mi bude onoliko toplo koliko ja hoću, kad ja hoću, to ne mogu ni sa jednim drugim sistemom.

Greje efikasnije. Prostorija koju TA peć od 3,5kW nije mogla lepo da ugreje (ujutru bi bilo toplo, ali uveče je 3-4 stepena hladnije u odnosu  na drugu prostoriju koju greje norveški radijator), jedan norveški od 1,5kW greje perfektno.

Čisto je. Ne ispušta nikakvu “paučinu” kao što to radi TA peć, o čistoći vazduha da ne govorim, uz grejanje na čvrsta goriva jonizator je posle 7 dana bio prekriven slojem crnih čestica gareži debljine 1-2mm, a uz norveške radijatore nije ni upola takav ni posle mesec dana (duže nisam proveravala). Samim tim što je čistije, i zdravije je, manje smo bolesni.

Jevtinije je. Košta manje od grejanja na čvrsta goriva, od grejanja na TA peći, da ne govorim o etažnom grejanju na struju, ili gas. Jevtinije je i od centralnog grejanja u Beogradu, svake godine upoređivano (infostan+struja) sa stanom 10kvm manjim koji ima centralno grejanje.

Grejno telo nije vrelo. Manje je topao nego radijator centralnog grejanja, mnogo manje od TA peći i kaljeve peći, na koje možete i da se opečete.

Komforno je. Ne moram da mislm jesam li kupila čvrsta goriva, jesam li stigla na vreme da naložim. Jednostavno stoje uključeni sve vreme, i greju taman onoliko koliko treba. Uključeni su i pre početka grejne “sezone”, a veoma osetljivi termostat se uključuje ako treba, potrebno je samo podesiti temperaturu na onu koja je za vas prijatna.

Instalacija je izuzetno jednostavna. Može se ušrafiti u zid ispod prozora, ili stajati na svojim nogicama. Sve što treba da uradite je da ih utaknete u struju. Kad sam ja mogla sama, možete i vi.

Mane:

Radi 24h. Da, troši i skupu struju preko dana, ali sva potrošena struja u toku dana košta manje nego ono što noću po jevtinijoj potroši TA peć. Termostat je vrlo precizan, kad je hladnije duži su intervali kad radi, ali je i dalje isplativije.

Ne radi kad nema struje. Ovo bi se moglo smatrati jedinom iole ozbiljnom manom. Ako duži period nema struje, prostorija će se ohladiti. Ja živim u kraju grada gde su zimi relativno česti ispadi (valjda je stara i loša mreža), nestane struje na 10-15 minuta, i to se ne oseti u padu temperature u prostoriji.

Kako radi i kako se koristi?

Norveški radijatori rade na principu konvekcije, prirodnog strujanja vazduha. Hladan vazduh koji se nalazi  dole ulazi u radijator kroz donji otvor, greje se unutar radijatora krećući se (prirodno) prema gore, i na vrhu radijatora izlazi zagrejan. Nema nikakvih ventilatora, nikakvih akumuliranja toplote, vazduh se greje sad, onoliko koliko treba. Termostat je vrlo precizan, 0,1-0,3°C.

Najveća ekonomičnost postiže se ako se temperatura podešava tokom dana. Ako niste kod kuće i u toku noći, smanjite temperaturu na 17-19°C , da ne greje onda kad ne treba, već da samo održava temperaturu koja se brzo podigne na odgovarajuću kad se vratite. Kad se vratite, podesite na prijatnih 22°C (ili koliko je vama potrebno) i u roku od 10-15 minuta ova temperatura je postignuta.

Priznajem, kriva sam. Ja ne spuštam temperaturu kad nisam tu. Zaboravim, ili me mrzi, ili…  Ne spuštam ni noću, volim da spavam u toplom. Bez obzira na to, potrošnja je i dalje manja nego što je bila ranije.

Eto, nek sam ih nahvalila. Nepokolebljivi sam zadovoljni korisnih norvežana. Ništa ne greje tako lepo, tako brzo, i tako jeftino.

Vanja i norveški radijator

Na mnogim postovima na blogu, norvežani vire na fotografijama: Bojice (2011) Ogrebana, Toalet papir, Old McDonald had a farm (2007).

Ovaj tekst nije plaćen.

Zato nema ni jednog linka ka proizvođačima i prodavcima. Ako vas zanima više, izguglajte neke od ključnih reči.

manemoj

… “spava mi se”?

Lako. Ugasi se svetlo u dnevnoj sobi.

Laku noć.

Oduvek imamo posebnu vezu sa golubovima.

I juče smo ih hranili. Ovo kad pokazuje rukom, pravi pokret prstima, kao da rukom priča (kako biste pomerali usta krpenoj lutki koja se navuče kao rukav), to je znak da treba da joj pričam o tome šta pokazuje, i da ih nahranim još, naravno.

hranimo golubove hranimo golubove hranimo golubove
hranimo golubove hranimo golubove hranimo golubove

Jutros oko 9h u autobusu na liniji 88, dvoje studenata Poljoprivrednog fakulteta razrađuju taktiku varanja na usmenom ispitu.
Ukrali su cedulju na nekom od prethodnih usmenih. Cedulja ima tri pitanja (devojka otvara svesku, i pokazuje momku cedulju). Ona je naučila ta tri pitanja (još pomalo kuka kako ih nije baš naučila od reči do reči, ali misli da će to biti dovoljno) i planira da cedulju koju izvuče zameni tom koju ima kod sebe. Onu koju sad bude izvukla, nju će proslediti za dalje polaganje.

Dobro došli u Srbiju.

Sa druge strane, dragi studenti, nikad ne znate ko preko puta vas u prevozu sluša ono što pričate.

Do sada, svi pregledi EEG trebalo je da budu odrađeni u snu. Samo jednom je to i uspelo, svih preostalih puta bi je probudili kad joj stave kapu i ubrizgaju gel. Ovog puta san nije bio zahtevan. Ja sam, priznajem, bila vrlo nervozna, hoće li pregled uspeti, znajući da treba da leži mirno.

E pa porasla je. Vidim to i sad po tome kako je odradila ovaj EEG pregled. Perfektno, bez zamerki, bila je mirna taman kako treba, i onda kad treba. Ponosna sam.

Sad tri nedelje čekamo rezultate.

Ko ima ovakvu kapu? Ko ima ovakvu kapu? Ko ima ovakvu kapu?
Ko ima ovakvu kapu? Ko ima ovakvu kapu?

Čoko keksićiVanja u poslednje vreme skoro jedine kekse koje jede su Čoko keksići, Štarkovi. Obavezno je da ih “na zalihama” imamo makar nekoliko kutija.

Kako je ovo bila vrućina prethodnih nedelja (meseci), čokoladni keksi su zamenjeni običnim, na Vanjino opšte nezadovoljstvo.

Danas pre podne bili dečaci iz eLakolije, doneli svačega. Između ostalog tri kutije Čoko keksića, i tri kutije običnih Štark keksića, poređala ih u špazju tako da su dole tri kutije čokoladnih, odozgo tri kutije običnih.

Malopre, odlazi do špajza, šnjuva tamo, i donosi. Čokoladne. Tri gornje kutije je, jednu po jednu sklanjala, dok nije došla do odgovarajućih. Dve koje se ne vide na ovoj slici, složila je, uredno, jednu na drugu, na policu pored.

(Ovaj post nije plaćen. Al mogli bi da pošalju neku kutiju, ne bismo se ljutili. ) )

Jedva dočekasmo šišanje.

Ovako je bilo pre.

Sad je lakše.

Nova frizurica Nova frizurica Nova frizurica

Nova frizurica Nova frizurica Nova frizurica Nova frizurica

Napisala bih nešto, a prazne su mi reči.

Nevidljivi. Svi sa margina, koji su ispod ili iznad proseka, u bilo kom smislu, nevidljivi su. Nažalost.

Prvo si u neznanju. Onda ti ili kažu šta je, ili ni oni ne znaju, pa tragaš sam. Najčešće ne nađeš.

Moje delimično nevidljivo iskustvo govori mi da za našu konkretnu situaciju univerzalnog leka nema. Sreća, za neke druge ipak takvog leka ima. Da li je sreća, to je već drugo pitanje. Ovoj državi su nečiji nevidljivi životi manje važni od nečijih drugih.

Pročitajte ovaj tekst, učinite da makar vama postanu vidljivi. Ovo je priča o trogodišnjem dečaku za koga leka ima, ali je za sada nedostižan.

Bo Kihot i RFZO vetrenjače

Pročitajte, i nastavite da čitate i ubuduće. Ja ne umem da pomognem durgačije osim da priču podelim.

Ovo se ne dešava nekom drugom, dešava se svima nama.

blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37