Iskreno govoreci, zivimo u vremenu koje iz dosta uglova negira ljubav. Da, desi se da poneki romantik josh uvek kada zachuje zvuk violine ulichnog sviracha, zastane i pusti suzu. Ili se seti svoje neuspele ljubavi, ili svoje neostvarene ljubavi...i opet pusti suzu.
Masa ljudi samo slepo prodje. I to je zivot.
Da li vam se ikada desilo da od prvog trenutka kada ugledate nekog, kazete sebi- to je to ! Zaljubih se !
Chuveni i sad vec izfrazirani "na prvi pogled" gubi svoje znachenje, jer vishe nije dovoljan pogled. Rachunaju se mnoge druge stvari.
Rachuna se ono ispod pogleda.
Zashto? Mozda iz straha da se ne pogreshi. Iz bojazni da nije to To, pa da ne bude belaja kasnije, u nekim godinama kada pravo na ispravku izbledi.
Primetila sam da su ljudi plashljivi. Chuvaju svoje srce, beze od bola za koji su sigurni da ce naici..
Imam teoriju.
Svakoga u zivotu cheka prava ljubav i srodna dusha.
Ukoliko se desi da se obe stvari pronadju u jednoj osobi- super. Ako ne, onda postoji opcija.
Prava ljubav sa sobom nosi svu onu , opisanu u bajkama, magiju. Nosi treperenje, trzaje, leptire.. nedostajanje..Nadgradnja zaljubljivanja.
Srodna dusha je ona koja te razume i cutanjem, koja oseca tvoju bol, srecu..strepnju. Srodna dusha je ona u chijim ochima vidish svoj lik, a kada se pogledash u ogledalu- vidish njegov.
Kao shto rekoh, izbor je nekada odredjen i ogranichen situacijom, a nekada je na nama da izaberemo.
Srodnu dushu, ili pravu ljubav.
Ti si bila prava ljubav
sve sto zelim u zivotu
ja sam imao sa tobom sve
sto vrijedi svu ljepotu
Ti si bila ceznja moja
slatka ptica sto se gnijezdi
al’ mi narav nije dala
da te ljubim zivot cijeli
