Jao, prosto ne mogu da se oporavim od proteklog vikenda....sve sami neuspesi. Znachi, ako bi se ikada, kojim sluchajem napisala knjiga o neuspesima, mislim da bih bila glavni character. Elem, petak veche.... zavrshih sa shkolom, i jedva sam chekala da dodjem kuci, odspavam partiju i pochnem da se spremam za „ kucnu varijantu zurke“, koju je pravila moja prijateljica . Dogovor je bio da idem sa Milanom,Dorom i josh jednim Milanovim drugom. I tako, oko ponoci, natrpali smo se u Milanov auto i hitnuli the road. Kao po komandi, Joca ( Milanov ortak), odvrnuo je najnoviju „zver“ od cd-radija..i dok smo jurili ulicama Beograda,za nama je ostajao trag parfema i neminovna „ ...samo ovu noc..zazmuri sa mnom“. Glave su se okretale,a razlichiti uzdasi su dopirali do nas. A kako i ne bi,kad je iz juga( sa zatamnjenim staklima),razvaljivao Sasha Matic???
Posle reshenog problema parkiranja,nas chetvoro smo se nashli ispred zgrade,preko puta sajma. I krenuli uz stepenice ( pri chemu je Dora uletela u nechiju povracku i svojim vriskom probudila pola Senjaka).Kada smo stigli do stana, muzika je bila preglasna pa se nismo ni potrudili da kucamo. A unutra.......ochaj i sramota. Josh i nekako smo se uglavili u coshku sobe,i dok je Milan ispijao ko zna koju flashu Becksa,Joca i ja vodili svoju politiku,Dora je bila na Tantalovim mukama. Prvo shto su joj cipele mirisale stvarno gadno, bilo joj je hladno jer je radi visheg cilja preshla da sedi na stolici kod prozora, a onda joj je prishao lik koji ima u proseku 2,02m i grivu na glavi. I trazio joj je broj telefona. Tada mi je Milan dao signal da idem po jakne i dok su ostali bili u depresiji,ili delirijumu..mi smo klisnuli sa zurke. I seli u nesudjeni jugo...i ponovo te noci...hitnuli the road.
A onda je the road hitnuo nas.Ostali smo na sred autoputa bez goriva, i shta bi mi da nije bilo magichnog jugica koji je , gle chuda, radio i na plin.
ovo je napisano pre godinu i vishe dana....mali odlomak !
Inache, knjiga je skoro pa gotova ;)))
