Blogodak - domaći blogovi na jednom mestu

Zvezdoznanceva ostavstina

Poetic Avenue - 24.08.2008, 14:11:00

Ostale su za njim njegove reci
Lepse nego svet
Niko ne sme u njih da se zagleda

Cekaju na okukama vremena
Vece nego ljudi
Ko moze da ih izgovori

Leze na mutavoj zemlji
Teze nego kosti zivota
Smrt nije poslo za rukom
U miraz da ih odnese

Niko ne moze da ih podigne
Niko da ih obori

Zvezde padalice glave sklanjaju
U senke njegovih reci

Vasko Popa

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio...

Poetic Avenue - 21.08.2008, 13:56:00

" The World in her feet, and Red is her Name "

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao svetlosni znak?

Zovem se slično odjeku. Ne nečeg što je bilo,
ne nečeg što je sada, ne nečeg što se
priprema.

Odjek sam svega zajedno.

I ti se tako zoveš, samo se još nisi setio.
Zoveš se kao pamćenje onoga što će nastati.
Kao žestoka mišljenja, koja strašno uzbuđuju
mogućnosti da sutra zaprepaste i zapanje
mirnoćom svoga unutra.

I mirnoćnom svoga spolja.

Šta je, uopšte, ime?

Ono je naša mogućnost da letimo kroz prostore
kao opiljci svemira, i da plodimo cvetanja
veštinom poverenja i majstorijom nade.

Znaš kako se ja zovem? Ne kao ime i prezime,
već kao boja života?

Načinjen od iskonske vatre, misleći je, ja
plamtim. I čuvam u tom požaru način
paljenja zvezda. Otud i takve čarolije u
dubini mog oka.

Znaš kako se ja zovem?
Zovem se: čekanje tebe.

Miroslav Antić

Balkanac

Poetic Avenue - 19.08.2008, 14:05:00

Ne stidim se shto sam,
kako vi velite,
varvarin sa Balkana,
tla prljavshtine i bure.
Chujte sad,
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.

Vi prvo ispitujete i sumnjate,
daleki ste i od rodjenih sinova,
za trpezu svoju
ne posadite svakog tudjina;
vi mozhete da pijete
a da svakom ne pruzhite
chashu vina.

A kod nas su josh stari obichaji grubi:
mi pushtamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se josh i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja chine;
kod nas svaki chovek ima
chitavo pleme
prijatelja i rodbine.

Vi, doista, imate
nekoliko miliona Hristovih kipova,
na svakog choveka po jednoga,
imaju ga drumovi i polja, apsane i shkole;
a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,
u sebi ga nose,
i tiho mu se,
skoro u snu, mole.

Vi, istina, za svaki kut zhivota
imate sprava i mashina,
sve ste srachunali i sve znate;
izumi su vashi za divljenje;
a mi josh imamo starinske alate,
ali sve je kod nas josh zdravo
i prirodno kao glina:
i umiranje, i radjanje, i zhivljenje.

Vi imate chitave zbirke
pravila i nauka o slobodi,
o svemu se kod vas pishe i pripoveda;
ali mi i po nepisanim zakonima
slobodno zhivimo
i nekog prirodnog drzhimo se reda,
slichno ognju, vetru, i vodi.

Kod vas je, zbilja, sve tachno propisano,
kako se jede, govori, oblachi;
a mi, kad govorimo, vichemo
i mashemo rukama,
i chorbu glasno srchemo,
i u rukavicama smo kao na mukama.

Sve je kod nas zaista prosto:
obuc'u nosimo od svinjske kozhe,
puno je kod nas seljachkih
navika i stvari;
i kraljevski preci nashi
doista su bili govedari.

Narod nash, zbilja, u gnevu mozhe da kolje,
rushi i pali;
ali mi nismo oni shto smishljeno tlache,
mi ne smatramo da je svet celi
nashe polje;
mi ne bismo podneli
ni urodjenik prashuski da zbog nas plache;
dusha nam je prostrana,
iako smo brojem mali.

Desanka Maksimovic

Ponizeni i uvredjeni

Poetic Avenue - 18.08.2008, 15:02:00

Sva ulica tada najednom zablista, ogrezla u jarkoj svetlosti. Sve kuce kao da tek najedared zatrepere od sjaja. Sive, zute i mutnozelene njihove boje izgube na trenutak svu svoju sumornost; u dusi ti se razvedri, cisto zadrhtis, ili se prenes, kao da te je neko gurnuo laktom... Novi pogledi, nove misli... Cudna stvar, sta je kadar da ucini jedan cuncev zrak od duse covekove...

Fjodor M. Dostojevski

Nacini osvajanja

Poetic Avenue - 17.08.2008, 13:26:00

Slucajno si osvojio moju zemlju,
a nisi ni znao da si granicu presao.
Dotakli su te cokoti sto su onde rasli.
Kraj njih si trcao
i kisne kapi sa lisca otresao - ti ili ovaj vetar.
To bese blizu brda prema kome si trcao,
duboko na kopnu -

Osvojila sam tvoju zemlju svom svojom
"strasnom zestinom",
pontonima i padobranima moje zaslepljenosti.
Ali sada, kad zivim kao neznana osoba u predgradju
prestonice,
izgubila sam zelju da zauzmem
srce grada. Volim
njegov zivot sto nista ne naslucuje,
njegove mladice i devojke sto u prasnjavi park izmedju stene i klupa
dolaze da pricaju svoje snove
meni strankinji koja hoce da ih slusa.
Volim
divlje caplje koje se svake godine vracaju u mocvarna predgradja.
Ono sto sam osvojila
osvojilo je mene.

Deniz Levertov

Domaci bluz

Poetic Avenue - 16.08.2008, 18:00:00

Izmedju

- dodaj mi vode

- iseci hleb

- gde su mi carape

ona se izvuce nevidljivo iz tela

u kuhinji su jos zvecali tanjiri i kasike

neko napomenu da jelo nije dovoljno slano

skripao je plakar u drugoj sobi

iz radija ispadale vesti, posete, delegacije

i tekla laka muzika

napolju bese vreo letnji dan

ona se osvrnu iza sebe

i zacudi koliko joj je tesna svucena kosuljica

i koliko prozracna svila epiderma

i ti mali mladezi crveno-kafene tufnice

sto su cinile da je toliko nalik pastrmki

udalji se jos malo

stize otprilike do spoljasnjih vrata

htede cuteci i sve reci njima da ostavi skupa

sa kosuljicom

ali napolju je zgrabi svetlost

i bese joj zao, previse zao

sto nece stici tamo kuda je krenula

da izgovori glasno

imena boja

Liljana Dirjan

Cutanje bilja

Poetic Avenue - 13.08.2008, 19:48:00

Jednostrano poznanstvo izmedju mene i vas
ne razvija se najgore.

Znam sta je listic, sta latica, klas, sisarka, stabljika,
i sta se s vama dogadja u aprilu, a sta u decembru.

Iako je moja zainteresovanost neuzvracena,
nad neke od vas specijalno se saginjem,
a pred nekim dizem nos.

Imam za vas imena:
klen, cicak, lijander,
vresak, venja, imela, nezaboravak,
a vi za mene nijedno.

Nase putovanje je zajednicko.

Za vreme zajednickih putovanja razgovara se,
razmenjuju opaske o vremenu,
ili o stanicama minulim u zaletu.

Ne bi nedostajale teme, jer nas mnogo sta vezuje.

Ista nas zvezda u istom radijusu drzi.

Na osnovu istih zakona bacamo senke.

Pokusavamo nesto da znamo, svako na svoj nacin,
a i ono sto ne znamo slicno je.

Kako znam i umem objasnicu, samo pitajte:

sta je to gledati ocima,
zasto mi srce kuca

i zbog cega moje telo nema korenje.

Ali kako odgovarati na nepostavljena pitanja,
ako si uz to neko
za vas tako nistavan.

Siprag, sumica, livade i rogoz -
sve sto govorim je monolog,
i vi ga ne slusate.

Razgovor sa vama je nuzan i nemoguc.

Neodgodiv u uzurbanom zivotu,
mada odlozen za nikad.

Vislava Simborska

Neznost ne treba zvuke

Poetic Avenue - 11.08.2008, 14:24:00

   Neznost ne treba zvuke
Morska uvala na pescanoj plazi ima blago lep zavijutak
Vetar je obukao opusteli vrt tresanja
Zraci meseca su kroz otvorena vrata usetali
   Cistota beline tera coveka da uzdrhti

   Neznost ne treba zvuke
Zraci sunca oblazu jabuke zlatasto zutom kosuljicom
Beba je duboko usnula, kolevka se vise ne njise
Posle gubitka bola neocekivano ga opet sreces
   Tisina, to je ukupni smisao neznosti

Liu Canchiu

Cekanje

Poetic Avenue - 10.08.2008, 13:47:00

Svet je pokisao
Zvezde sjajem plase ljude

Skupio sam kisobran
Skupio sam oblak kisnih kapi
Vreme se okrenulo do ponoci
Podupire pete boga

Jos te nema
Jos te cekam ... ...

Gu Cheng

Bila je mjesecina

Poetic Avenue - 08.08.2008, 17:17:00

Bila je mjesecina, snijeg i mi
isli smo tihi i nesretni.

Monogram nasih snova blistao je nama,
ko blistav svjetionik. Vjetar. Tama.
Ja sam bio sam i ti si bila sama.
Bili smo straza na mrtvackoj strazi,
na pogrebu jedne tihe lazi.

I tako smo stigli na kraj drvoreda.
Tvoj parfem od gnjilih, uvelih rezeda...
Rosa u staklu staklenog pogleda,
Adieu, ma chere, jer tako zivjeti se ne da.

Miroslav Krleza

Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Prijavi se na Blogodak

Svi postovi sa bloga: Poetic Avenue