Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Joomla! se pojavljuje u svim domenima weba. Studentska organizacija, dnevna novina, fakultet… kao svoju web opciju biraju Joomla! CMS. Ovaj put su u fokusu upravo sajtovi iz ove tri oblasti. Idemo redom:

ZPU - Zdravstveno potporno udruženje studenata Beograda pokreće Joomla! sa odličnim dizajnom. Na prvi pogled se ni na koj način ne može prepoznati klasični Joomla! templejt. Sekcije su dobro definisane i sajt je u celini pun pogodak.

Gazeta , dnevna novina, opredelila se takođe za Joomla! CMS koji kao primarnu svrhu ima masovno uređenje sadržaja, članaka, sekcija. Dizajn je solidno urađen sa jednostavnim templejtom. Po nekim segmentima u startu se može prepoznati da je u pitanju Joomla! (favikonica ostala default). Ovo nije prvi put da se novine odlučuju za Joomla! CMS.

Fakultet za trgovinu i Bankarstvo “Janićije i Danica Karić” kao primer portala fakulteta pruža osnovne informacije potrebne studentima. I ako se fakulteti u glavnom odlučuju na sopstvena rešenja, ovaj sajt pokazuje da Joomla! može biti korisna i u oblasti edukacije.

… na sajtu facebook.com poseduje više profila i mnoštvo prijatelja. “Duh naših dedova” i Jugonostalgija ne jenjavaju tako lako. Tito, ili neko od njegovih obožavalaca je otvorio profil na najpopularnijoj socijalnoj mreži u Srbiji. Samo jedan od nekoliko profila ima preko 2.000 online prijatelja. Na Titovom “wallu” (knjiga utisaka) se ostavljaju komentari, sličice, reči hvale. Tito ima prijatelje iz čitave SFRJ, najviše iz Hrvatske , Slovenije, Bosne, zatim iz Srbije, Toronta, Švedske… Posetioci Titu mogu pisati, slati mu poklone, davati mu nadimke…

Ovo je još jedan od zanimljivih profila u nizu. Nakon mnogih pevača i glumaca koji su otvorili facebook nalog, što lažni nalog, što svoj realan lični, i Tito je zasluženo dobio svoj profil u Aleji Facebook Velikana. Živi živi duh Slovenski, živeće dok je facebooka

Nisam mogao da sakrijem oduševljenje nakon pročitanog teksta na Draganovom blogu. RainDog mi je nagovestio da se tako nešto može desiti, a sad već postoji i potvrda : BlogOpen, drugi za redom, biće ove godine održan u Boru. Možda će nekome biti čudno, zašto baš u Boru, ali postoje čvrsti argumenti da je upravo Bor zaslužio organizaciju jednog ovakvog događaja.

Imam više razloga za oduševljenje, prvi je taj što sam iz Bora,drugi što sam dobrim delom učestvovao u oživljavanju borskog internet neba, od 2004. kada smo kao Web Tim “Bor030″ pokrenuli Portal bor030.net. Treći razlog je moje lično poznanstvo sa gospodinom RainDogom i podrška borskom blogingu. Koliko je Bor030 zaslužan za oživljavanje borskog internet neba, toliko je RainDog glavni pokretač blog ideje u Boru. Nakon bloga OpštinaBor.com krenuli su da se ređaju i ostali blogovi, bor030 Blog , dedabor , kisobranblog, grne, borsky, misko… ne želim nekog da izostavim, ali ću morati jer nas ima puno. U prilog celoj priči ide i Draganov tekst na temu najuticajnijih blogova u regionu gde se u top 10 nalaze i 2 borska blogera, Deda i RainDog.

Brestovačka Banja - BlogOpen 2008

Prema prvim najavama BlogOpen će se održati 4. i 5. oktobra u Brestovačkoj Banji, nadomak Bora. Sve zvanične informacije će naravno biti date na sajtu blogopen.eu . Više slika Brestovačke banje možete pogledati u galeriji Bor030.net. Ovo je velika čast i izazov za borske blogere da se pokažu kao pravi domaćini. Posebno mi je drago što su Miloje Sekulić i Dragan Varagić zvanično podržali inicijativu da se BlogOpen ove godine održi u Boru.

Verovatno nema boljeg marketinškog blagoslova za državu nego kad Međunarodna Organizacija za dodelu domena (ICANN) imenuje državi domen koji “spontano upotpunjuje” reči. U našem jeziku to je slučaj sa .SE , Švedskim domenom, a od skora i sa Crnogorskim .ME . Varijacije koje ovaj domen pruža su odlične. Kao što naslov kaže, procitaj.me , domen kao stvoren za knjižaru, ili upoznaj.me , domen za dating sajtove. U prilog tome ide i saopštenje na sajtu domen.me : “Vlada Crne Gore je prepoznala potencijalnu atraktivnost koju .ME domen može imati i odlučila je da domenom treba upravljati na način koji će omogućiti maksimalnu korist za Crnu Goru.”

Domen prvog reda, .ME , može registrovati bilo ko u svetu. Spisak ovlašćenih registara nalazi se ovde. Registar iz Crne Gore ME-NET registraciju domena .ME naplaćuje 110 EUR/godini sa minimalnom registracijom na 5 godina. To u matematici znači da je potrebno 550 EURa za pokretanje bilo kog .ME domena. Zanimljivo je da registracija preko Američkih registara staje daleko manje, Encirca.com vrši registraciju po ceni od 49 $ po godini, sa minimalnom registracijom od 2 godine. Domen .ME je praktično glanc nov, i postoji puno slobodnih adresa. Uzimanje .ME domena ne znači da se odričemo svog .RS , već samo bolje marketinčko oružije.

Online banking u Srbij uzima maha, banke sve više obraćaju pažnju na internet i cyber šaltere, a da ne pričamo o podacima bez kojih se ne može : kursne liste, listing lokacija bankomata, uslovi kredita itd… Sve ove mogućnosti i podaci čine da sajtovi banaka budu posećeni. Utakmica u online okruženju postoji, a cilj ovog teksta je da pokaže ko u toj utakmici vodi.

Početkom maja sam došao na ideju, a sredinom maja je i sproveo u delo. Izvršio sam analizu poseta sajtova svih banaka u Srbiji. Kao parametar korišćeni su Alexa rang (rang lista svih sajtova na webu) i Google Page rang. Ovom prilikom nije analizirana online ponuda banaka već isključivo poseta i online kotiranje. Prva banka na listi je Poštanska Štedionica, čiji sajt posted.co.yu zauzima 124.009 mesto na svetskoj rang listi. Drugo mesto zauzima Komercijalna Banka sa rangom 166.299 , BankaIntesa je na trećem mestu, dalje slede Raiffeisen Bank, Euro Bank EFG, Erste Bank, Uni Credit Bank, Vojvođanska banka, Univerzal Banka, dok 10 mesto zauzima Hypo Alpe Adria Bank. TOP 10 lista prikazana je na sledećoj slici.

by: MilosBlog.com

Analiza je rađena za 33 banke , koliko ih je i zvanično registrovano na sajtu Narodne Banke. KBC Banka i Marfin Bank su ostale bez ranga iz razloga što je domen novijeg datuma. Kompletnu rang listu banaka možete preuzeti ovde.

Postoji puno stranih online free sms servisa, u većini slučajeva nije moguće slanje poruka na Srbiju. Međutim, od skora kod nas postoji domaće rešenje besplatnog sms servisa. SaljiPoruke.mobi pruža besplatno slanje sms poruka. Potrebno je registrovati se online, a put do free sms poruke je sledeći: Desktop aplikacija (potrebno je da imate instaliranu Javu na kompjuteru, stoji link na sajtu) ili Aplikacija za mobilni telefon (koji naravno podržava Javu). Dnevni limit iznosi 375 poruka, a izgled poruke koju pošaljete je sledeći : Tekst koji ste napisali , adresa sajta. Poruke su zaista free i nema kašnjenja, stižu u momentu. Poruke možete slati i preko mobilnog telefona, odnosno preko Java mobile aplikacije koju preuzimate sa adrese www.saljiporuke.mobi/mob direktno sa telefona. U slučaju kada poruke šaljete sa mobilnog telefona, naplaćuje se samo GPRS protok ostvaren u tom trenutku, koji je svakako manji nego slanje klasičnih sms poruka.

Kako su poruke totalno besplatne? Pri registraciji pristajete na mogućnost da na vaš broj tu i tamo stigne neka reklama. Priznaćete ništa ne boli ako sa druge strane imate free sms. Za korisnike mana, a za sam servis prednost, leži u tome da sms poruke možete slati samo registrovanim korisnicima, odnosno prijateljima koji se prijave na servis. Pošto sama registracije nije zahtevna, ni ta barijera ne postoji. Jedino ograničenje je vezano za mreže, tako da se mogu registrovati samo brojevi iz Srbije. Prema svemu navedenom možemo zaključiti da nije moguće slanje poruka u inostranstvo.

Ako servis pogledamo sa tehničko-marketinške strane, mora se priznati da je kompletan posao odlično urađen. Domen je jednostavan, daje direktnu poruku, a .mobi nastavak asocijaciju o čemu je reč. Inače .mobi domeni su novina kod nas, mogu se naći zanimljivi slobodni domeni, dok je cena 2 ipo puta skuplja od stadardnog .com domena. Tehnička strana sajta je takođe dobro odrađena i reč je o odlično isplaniranom projektu. Postojanje jedinstvene baze, pristup preko Desktop Java aplikacije i Mobilnog telefona, web sajt za registraciju i administraciju naloga. Sajt je delo Inbox web kompanije koja je radila mnoge interesantne projekte u Srbiji. Vlasnik celokupnog sistema je firma Audiotel d.o.o iz Beograda. Ostaje nam da vidimo kako će se servis razvijati.

Svake godine Eurosong , ili ti Evrovizija, potvrđuje neka nepisana pravila pri glasanju. Postoje grupe zemalja koje vrlo slično glasaju a takođe i među sobom dele glasove. Uz pomoć male statistike probao sam da utvrdim koje su te grupe zemalja. Analiza je rađena prošle godine, na osnovu rezultata glasanja Eurosonga 2007.

Prvi klaster čini skandinavska grupa zemalja: Danska, Norveška, Island, Finska, Švedska. Ova grupa zemalja je po načinu glasanja vrlo homogena, gledajući sve dodeljene poene. Što se tiče dodeljivanja maksimalnih 12 poena, od 5 zemalja iz grupe čak 4 su maksimalan broj poena dale državama iz grupe. Jedino je Finska načinila malo iznenađenje i glasala za Srbiju.

Drugu grupu zemalja čine balkanske zemlje: Hrvatska, Crna Gora, Slovenija, BiH, Makedonija, Srbija. Ne čudi da su “naše” zemlje vrlo slično glasale jer smo nekada i bili jedno, i naravno nema jezičke barijere. Što se tiče dodeljivanja 12tica , sve zemlje su je dodelile zemlji iz grupe, Srbiji, sa time što je Srbija načinila izuzetak dodelivši 12 poena Mađarskoj.

Treću grupu čine zemlje Zapadne Evrope : Austrija, Švajcarska, Holandija, Belgija, Francuska, Nemačka, Rumunija (i ako nije geografski u toj grupi). Zanimljivo je da su ovo zemlje vrlo slično delile svoje poene, a da niti jedna od njih nije dala 12 poena zemlji iz grupe. Dijaspore u ovim državama su vrlo jake tako da su maksimalni poeni otišli Turskoj (4 puta) i Srbiji (2 ).

Četvrtu grupu čine uglavnom zemlje Istočne Evrope : Izrael, Moldavija, Rusija, Poljska, Gruzija, Ukrajina, Jermenija. Ove zemlje su slično glasale, a 12tice su uglavnom išle ili susedima ili Belorusiji koja prema analizi nije toliko blisko glasala kao zemlje iz grupe.

Petu grupu zemalja čine , vrlo zanimljivo, zemlje toplijih krajeva evrope: Grcka, Portugal, Spanija, Turska. Vrlo su slično delile poene, ali među sobom 12tice nisu bile zastupljene.

Zemlje koje su totalno “van pravila” , odnosno nisu ni sa kim slične, čak ni među sobom su : Albanija, Malta, Irska. Ostale zemlje, koje nisu nabrojane, ne pripadaju ni jednoj od grupa ali su im bliske (nisu totalni outlayeri).

Za kraj, parovi zemalja koje su međusobno najsličnije glasale:
- Danska i Norveška – dale su po 12 poena Švedskoj
- Hrvatska i Crna Gora – dale su po 12 poena Srbiji. Hrvatska pri glasanju više naklonjena BiH, a Crna Gora Makedoniji
- Poljska i Rusija
- Estonija i Litvanija
- Bih i Makedonija (dale po 12 poena Srbiji, 10 Turskoj)
- Izrael i Moldavija (veliki broj bodova dali Belorusiji)

Imajte na umu ova pravila.. Videćemo da li će se i ove godine ponoviti.

Analiza rađena K-Mean i Hijerarhiskom klaster analizom.

Kreiranje Fav icone
Online alat koji vam omogućava da u 3 klika kreirate svoju favikonicu. Potrebno je samo da unesete sliku n x n dimenzija , odaberete izlatnu veličinu i ikonica je tu. Fav ikona , za neupućene, predstavlja malu sličicu koja se pojavljuje u browseru pored adrese, i stoji pored naziva stranice kada se link sačuva u bookmarku.

Ćirilica - Latinica konveret
Nikada ne znate da li će vam zatrebati da tekst kucan u jednom pismu prevedete u drugo. Postoje slične desktop aplikacije, a ovo je jedna od online verzija. Može se vršiti konverzija iz .txt fajla ili tekst klasično uneti u polje.

Domen predstavlja osnovnu online identifikaciju. Potrebno je da domen bude logičan, čitak, prepoznatljiv. Međutim nekad domeni mogu imati vrlo interesantne nazive. Već sam pisao o domenu Zlatibor Vode, a već duže vreme mi oko bocka domen Vojvođanske Banke - VoBan.co.yu. Moje lično mišljenje je da je domen itekako mogao biti bolje zapisan, ovako kao reč malo smeško zvuči - voban. Primer dobrog domena je NazivBank , kao recimo domen Komercijalne banke KomBank.com , gde se fantastično uklopio dodatak .com na sam naziv banke. Mislim da bi i domen Vojvođanske Banke VoBank lepše zvučao, ma koji nastavak bio.

photo by Hamed Saber

Veoratno je opravadnje to što su ljudi želeli što kraći domen, ali nije sve u tome. Čemu ova priča? Ne bi bilo baš prijatno ako po modelu Vojvođanske banke sutradan Šabačka banka registruje svoj domen, ili nedaj bože Sjenička banka.

Pre par meseci sam krenuo u potragu za stručnim tekstovima iz Online PR oblasti. Prva zamisao je bila da u nekoj offline prodavnici nađem neku zanimljivu knjigu. Nije bilo rezultata tako da sam literaturu morao da potražim online. Naj kompletniju bazu stručnih tekstova iz te oblasti sam našao na sajtu veza.biz , autora Miodraga Kostića. Zbog preglednosti sam sve tekstove ubacio u jedan dokument, uz njih i tekstove iz Internet Marketinga. U međuvremenu sam dobio i odobrenje gospodina Kostića da dokument objavim na svom blogu. Tekstovi su izuzetno dobro napisani i siguran sam da će mnogima biti od koristi.

Download: Internet Marketing i Online PR