Pricha koja sledi je zasnovana na istinitim dogadjajima.
"Plagijatori, dobro nam doshli! Mi stvaramo umetnost!" - veselo je zujao ruzhichasti neonski znak nad vratima. A vrata su bila shirom otvorena, ka unutra. Prigusheni zhamor je dopirao sve do ulice zahvaljujucji lepljivoj tishini grada u 23:18h. Cheka se ponocj. Josh poneki zakasneli superheroj lutao je nad gradom po prljavonarandzhastom svodu, kao dechije igrachkice shto se vrte iznad kolevke. Bilo je toplo i sparno, uprkos blagom povetarcu koji se poigravao papiricjima i plastichnim kesama po trotoaru. Nechiji kaput nemarno je lezhao pred otvorenim vratima i sluzhio kao otirach. U daljini se zachuo jak udarac, a zatim sirena. Gotovo istovremeno, jato sivih golubova je prhnulo sa nadstreshnice zgrade i uz panichni lepet krila se izgubilo u tami.
Najednom, zvuk automobilskog motora i shkripa guma. Buka je rasla, neprimetno ali postojano. Nemir u nocji se pojachao. Za trenutak, vetar se pojachao, a zatim potpuno utihnuo i nestao. Par trenutaka kasnije, zamrlo je i brundanje motora automobila koji se parkirao ispred vrata, jednim tochkom na trotoaru. Dva uniformisana lica, dvoje zatvorenika. Zveckanje bukagija i zatvaranje vrata automobila zvuchali su grubo naspram guste tishine koja je zavladala za trenutak. Ushli su unutra. Vrata na zgradi su se zatvorila uz jedno tiho "klik" pracjeno zvukom zakljuchavanja brave. Ponocj samo shto nije.
"Ove nedelje imamo dva izuzetna primerka!", rekla je devojka, jedna od uchesnica dogadjaja koji sledi, svome pratiocu. On je samo nemo ispijao svoje picje i smeshkao se. Vidno pijan, mahao je, hvatajucji ravnotezhu, rukom u kojoj gotovo da je visila martini chasha sa malim ukrasnim kishobranom. Ruzhichasta tekucjina se ljuljala i divlje poskakivala u chashi, ali ni kap nije prosuta.
"Dragi, shta mislish: da glasam za nju ili njega?", upitala je. Pratilac je zakolutao ochima i naglim pokretom se od nje otrgao, povracjajucji po sebi i po podu. Chasha je i dalje bila puna. Drzhao je uzdignutu, iznad glave. Druga ruka mu je bila na stomaku koji se divlje grchio dok je izbacivao sav ruzhichasti alkohol popijen u proteklim satima chekanja.
"Opet se glupirash!", rekla je devojka, a zatim se grohotom nasmejala.
Zavesa u udaljenom kraju prostorije se razmakla i ustupila mesto velikoj pokretnoj pozornici. Masa je zanemela kada su izvedeni zatvorenici. Bili su goli, vezanih nogu, ali slobodnih ruku. Posadishe ih u dve stolice na sredini bine i prinesoshe stolove. Kao hipnotisani, zurili su iznad glava ljudi, negde u beskonachnost. Jedan pomocjnik je doneo olovke i papire i postavio pred zatvorenike. Usledilo je glasanje.
"Ubijte kuchku!", chulo se iz jednog kraja prostorije.
"Razapnite ga! Prospite mozak! Hocju da mu vidim mozak!", urlali su ljudi sa drugog kraja prostorije. Masa dekadentnih, u umu ili telu, polako se zagrevala...
Zhamor se stishao kada se na pozornicu popeo chovek sa tablom u rukama. Na tabli je pisalo "Tishina". Dva mladja dechka proshli su kroz prostoriju, belezhecji pojedinachne glasove okupljenih na malu elektronsku tablu. Istovremeno, rezultat glasanja se ispisivao na velikom platnu iznad pozornice. "Pobedio" je mushkarac. Nakon shto je zvono oglasilo zavrshetak glasanja, ljudi su izgubili interesovanje za pozornicu i nastavili svoje razgovore, povracjanje i besomuchno ispijanje ruzhichaste tekucjine. Na pozornicu su se popeli chuvari i odveli mushkarca. Devojka je urlala i vrishtala dok je gledala kako ga odvode, ali na to niko nije obratio pazhnju. Jedan je chuvar, ipak, stajao tik iza nje, za sluchaj da odluchi da pokusha neshto smeshno herojski. Chovek koga su odvodili i dalje je prazno gledao. Medjutim, samo trenutak pre no shto cje ga odvucji u prostoriju pored, ochi kao da mu se probudishe. Panichno je pogled trazhio gde da se zadrzhi, a onda pao na devojku. Na trenutak je samo zurio, a onda mu se najednom pogled rastopi i on se nemo nasmeja. Kasnije se zachuo samo jedan prigusheni urlik na koji se niko nije obazirao. Samo je devojka glasno jecala dok su joj suze kvasile papir na stolu.
...
Dok su se svetla u sali gasila, zhamor opijene mase se stishavao. Shiroki snop svetlosti obasjao je devojku. Oko tri stotine ochiju posmatralo je nemu prebledelu figuru devojke kako hvata olovku u levu ruku i pochinje da pishe. Tiha, stimulishucja muzika ispunila je prostoriju i prekrila zvuk shushkanja grafita po papiru. Veliko platno iznad pozornice sada je prikazivalo shtopericu koja je odbrojavala. Kada su sve cifre na platnu doshle na nulu, chuvar je oduzeo papir od devojke. Zatvorila je ochi i pustila da se tople suze slivaju niz obraze, padaju na dojke. Josh uvek je jecala. Masa je pochela da kliche kada se slika rukopisa pojavila na platnu. Bila je to pesma. Pesma puna bola i gorchine. Najbolja pesma koju su prisutni ikada videli. Devojku su vecj odveli, da je sachuvaju za neku buducju sesiju, kada je pochela pomama za kopiranjem pesme. Neko je uzeo samo stih, neko dva, neko i chitave strofe. Plagijatori su cherupali najbolje delo koje su ikada videli! Pojachavali ga, skrnavili, oduzimali mu dushu i nemilosrdno ga prepravljali. Dodavali su sve one elemente koji cje uchiniti da bude bolje nego neka tudja verzija. Sesija je u potpunosti uspela. Tradicionalno, sve cje kopije biti objavljene u sutrashnjem izdanju "Dnevnog pesnika". Svaka cje kopija dobiti usmeno priznanje o originalnosti i trudu autora. Zahvalnice i diplome cje biti dostavljene na kucjnu adresu.
Veche se zavrshilo velichanstvenim vatrometom sa krova zgrade. U tachno dva sata nakon ponocji, shirom grada je kulminiralo veche kopiranja. Grad je tada iz ptichje perspektive lichio na kakav dzhinovski magichni cvet. Narandzhasto svetlo ulichnih svetiljki je pravilo jedinstveni preliv na licima obasjanim ruzhichastim vatrometom. Svi su bili srecjni.
Praskalo je ispod prljavonarandzhastog svoda, nekih 15 minuta, a onda su svi otishli kucji.
