Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Vec smo pisali o gostovanju Roisin Murphy u Hrvatskoj. Cetvrti festival Hartera okupio je u prostorima nekadasnje recke ‘Tvornice papira’ oko 2500 ljubitelja muzike. Ovogodisnji je festival publici ponudio dva stagea, dobru produkciju i saroliki “line up” sa svetski atraktivnim imenima.

Harteru su otvorile mlade recke snage Dikurz i Klaus, nakon kojih su sledili Quasarr, Marinada i Elemental te kultni Grc s neunistivim Zoffom.

Zvezda prve veceri bila je Roisin Murphy, bivsa pevacica grupe Moloko, koja je energicnim izvedbom rasplesala gotovo punu halu Marganovo i u potpunosti opravdala ulogu “headlinera”.

Drugo vece ‘Hartera’ je ponudila takodje zanimljiva imena - od TBF-a,  Svadbasa, Goribora i Fathera do Turbonegra i “kraljice trasha” Peaches.

Gostovanje u Hrvatskoj je bio deo Evropske turneje koja promovise cd-e “Overpowered” trenutno jednog od najprodavanijih u svetu. Slede koncerti u Grckoj, Rumuniji, Austriji ….

Leona Lewis je favorit da zameni popularnu Amy Winehouse za snimanje numere ‘Quantum of Solace’ o novom James Bondu. Zasto je izbor pao bas na Leonu, producenti navode kao jedini razlog njenu specificnu boju glasa. Isto tako navode da je vec ispunjena licnost sto u Americi sto u Velikoj Britaniji.

Leona Lewis je 2006 pobedila u ‘The X Factor’ u Engleskom tv show talenata i samim tim stekla  status nove britanske zvezde. Njen drugi singl ‘Bleeding Love’ je postao broj jedan u Velikoj Britaniji i Americi. Ona je prva britanska pop pevacica koja se sa jednom pesmom nasla na prvom mestu u Americi. To je pre nje jedino bila Kim Wilde 1986 godine.

Mada jos nista nije sigurno, dok se producenti menjaju, menadzeri jasno stavjaju do znanja da ce numeru ipak otpevati Amy Winehouse. ‘Njeno stanje je iz dana u dan sve drugacije, ali nadamo se da ce ipak ovaj posao da odradi kako treba, ona je kad hoce veliki profesionalac’. - rekli su realizatori ovog hit filma.

‘Quantum of Solace’ je od oktobra u bioskopima sirom sveta.

Euforija krece, najveca jugoslovenska zvezda posle tacno 8 godina izdaje svoj dugo ocekivani cd-e. Lepa Brena heroina jedne ubijene nacije posle poduze pauze resila je da obraduje preostalu naciju svojim novim cd-om koji ce se naci u prodaji tacno za deset dana.

Kada se pojavio zvrk iz Bosne sve je vec na samom pocetku bilo jasno. U radnickoj, socijalistickoj i siromasnoj Jugoslaviji rodjena je nova zvezda, novi simbol bratstva i jedinstva. Nacionalni poklon narodima i narodnostima. Plavi cuperak je za samo dve godine postala heroina, cela tadasnja Juga joj je bila pod nogama. Ona sladunjava, pesme jos sladje sta je vise trebalo umornom narodu. Pesme i igara nama nikad dosta.

Estrada je dobila sasvim drugaciji oblik, kreirala ju je sama Brena. Zakopcane pevacice su otisle u proslost dok je ona onako vitka, visoka sa trsavom plavom kosom plenila uzdahe vecine i krojila neke nove standarde,koje ni dan danas nisu prevazidjeni. Izuzetan seksipil je posedovala, ali isto tako i izuzetnu moc transformacije. Od sladunjave devojke preko prve sex bombe.

Simbol jedne velike i izuzetno postovane Jugoslavije dobija svoje ulice, trgove, mesare, kafane, hotele. Posle Tita jasno je bilo da se trazi novi uzor, da se ipak pored svih nemastina uvek otimalo za divljenje prema nekome ko je uspesan. Ona je bila najvoljenija osoba u tadasnjoj drzavi. Pesme koje su izazivale neko cudno euforicno stanje su i do dana danasnjeg ostali hitovi. Nacija je sve vise ludila za njom a ona se istoj toliko uvukla pod kozu da je pocela da im pruza samu sebe u celosti. Brena vise nije bila pevacica, ona je bila kult jugoslovenske lepote, prava jugoslovenka, idol svim devojkama a sanjarenje svim nasim drugovima. Sama ta njena pojava je bila cudna, govorili su sociolozi, sta to toliko u njoj ima, sto paranoise citavu naciju? Sta je to cime ona opija milione i milione Jugoslovena? Ekonomija je vec slabila, rezerve su se istrosile, nezadovoljstvo je pocelo da izbija na povrsinu. Nesigurnost je tresla tadasnju Jugoslaviju, pocele su prepirke, deljenja. Tu drzavu su podelili na mnogo manjih, samo su svi, kao suvenir, iz te drzave poneli Brenu. Milioni prodatih ploca, filmove koje je gledalo oko 5 miliona ljudi, a tadasnju Jugoslaviju je cinilo oko 25 miliona. Jasno je bilo da je ona zaista bila kultna licnost te drzave.

Ali Brena nije ostala samo zvezda u svojoj zemlji, pre svega znala je sta radi i dan danas je na svim listama kao najpametnija zena srpskog showbizz-a. Svoju muziku a i svoju pojavu prenela je i u susednu Bugarsku, Albaniju i Rumuniju. Nacija se veselila svakom novom albumu, svakom novom pojavljivanju, svaka kuca u tadasnjoj nam zemlji je posedovala bar nesto sto je asociralo na Brenu. Rat je poceo da bukti, bratstvo-jedinstvo je pocelo da se razilazi. I suvise je opasno bilo da se ponovo promovise kult jugoslovenstva. Brena je uvek znala sta zeli, pored njene ambicije i zelja uvek je i uspela da dobija bitke. Snimano je ono sto je publika zelela da cuje. Promena imidza je bila vidljiva, od sladunjavih pesmica i brzih ritmicnih hitova pocinju da se prave setne balade. Nacija je u to vreme patila, ovo je samo bio razlog vise.

Niko ni do dan danas nije osporio njen uspeh, niko ni dan danas nije srusio kult jedne lepe devojke iz Brckog, kojoj je jedne noci jedan starac rekao: ”Bices voljenija od Tita”. Tako je i bilo, bila je najvoljenija, ali zivot ju je bacio na drugu stranu, udaja za popularnog tenisera, rat, nacionalne prepirke samo su je jos vise ugnjetavale. Brena odlazi u Ameriku gde se i poradja ali ubrzo se vraca tamo gde je najvoljenija. Pocinje opet ista prica ali sa sve manje i manje zara. Slatke osamdesete su ostisle u proslost, krvave devedesete su nam krojile zivote. Devedesete dovode neke cudne zvezde, neke nove pravce. Saljivih pesmica kakve je Brena nekad pevala vise nema, sada se duboko vodi bitka izmedju muskarca i zene u pesmama. Droga je odavno postala sastavni deo svake pesme, pa i po koji alkohol. Ono sto je nju isticalu su stihovi koji su zadovoljavali svaku naciju, od Seika, preko stidljivog Janosa pa sve do himni koje su se izvodile na svakakvim drustvenim dogadjajima od znacaja.

Brena se baca na porodicni zivot otvara uspesna predstavnistva poznatih automobila, izdavacku kucu. Polako gradi svoj biznis daleko od mikrofona, snimanja albuma, koncertnih aktivnosti. Danas posle tacno 8 godina medijske pauze opet je pocela euforija one devojke, sada vec majke dvoje dece, kao u srtetnim vremenima, u vremenima bratstva i jedinstva. Kada je jedostavno palila od Vardara pa sve do Triglava i nazad.

Marko Jaric 29-godisnji srpski kosarkas koji trenutno igra za Minnesota Timberwolves, zaprosio je lepu Brazilku za njen 27. rodjendan.Zarucnicki prsten pokazao je da je par prevladao sve, pa cak i navodni prekid veze o kojem se pricalo pre nesto vise od mesec dana. Uskoro se ocekuju i svadbena zvona.

Par se upoznao na jednoj humanitarnoj zabavi u Los Angelesu pre godinu i po dana. Ona je u to vreme bila verena s princom od Lihtenstajna. Lepa Adriana je bila i u vezi s muzicarom Lennyjem Krawitzom, kao i s jednim americkim igracem bejzbola. Jaric pak iza sebe ima poduzu listu lepotica s kojima je bio u vezi, Nina Moric, Sindi ex-Models, i pop zvezda Ana Nikolic.

Jaric i Lima su dnevno punili sve svetske dnevne listove, od kada su objavili svoju vezu vec su se viskoko rangirali na top listama najuspesnijih i najlepsih jet set parova. Tako je to u svetu svaki se detalj dobro primeti. Mi njima zelimo puno srece, malo povrsnih stvari samo neka uzivaju u sreci ovog zivota. Kako ce to srpska stamna pa objavi ostaje nam jos da vidimo. Ipak zeni se jedan od najvecih imena srpske kosarke. Hoce li mlada kao i neke druge da pripremaju ”veliku mrsnu pravoslavnu svadbu” ni to jos nije poznato. Ono sto je poznato je da ce biti festa zagrarantovana, kada se spoje Balkanci i Brazilci, drugo nista ne moze ni da se ocekuje.

Jedan je um mogao da unisti civatno covecanstvo ali samo je jedan mogao to isto da ujedini. On je i dan danas simbol nekadasnje velicine i jacine jednog drustva. Jedina pevacka zvezda koja nije deljena na one ili ove. Zdravko Colic uskoro nastupa u Hrvatskoj, a u interview-u za hrvatski tportal otkrio je da ne namerava da se povlaci.

Ostali ste na vrhu popularnosti u celoj regiji, uvek napunite stadion ili barem najvecu dvoranu. Kako objasnjavate tu svoju popularnost?

Mene kroz vreme drze pesme i podrska publike. Trudim se da uz saradnike s kojima saradjujem nadjem one pesme koje nece razocarati moju stariju publiku, a koje ce, s druge strane, biti zanimljive novim generacijama. Sumnjam da bih bez pesama bio posebno zanimljiv.

Politika vas nikada nije dotakla, a tokom ratnih 90-ih ni vi nju. Kako ste uspeli da ostanete iznad svih tih nemira sve ove godine?

I kada sam bio u muzici i kada sam pokusavao u maloj privredi, nastojao sam da to bude van politike. Istovremeno, cuvao sam prijateljstva na svim stranama bivse Jugoslavije. Toga se ne sramim.

Sta vas drzi uz pesmu,a odbija od politike?

Ja sam covek dobre volje i tolerancije. Ne znam koliko su to kvalitete za politiku. Ja sam izabrao pesmu i nje se drzim. Kad sam izdrzao do sada bez politike, trudicu se da tako i ostane.

Kao mali pokusali ste sa sportskom karijerom, a potom i glumackom, ali postali ste pevac. Sta je presudilo?

Ja sam i danas sportista u srcu. Nema dana da ne treniram. Sada je to cista rekreacija. Glumac sam bio u skolskim priredbama i mnogo kasnije u nekim TV emisijama. Sto se tice muzike, tesko je bilo odrasti na Grbavici u Sarajevu, krajem sezdesetih, a da te zvuk gitare makar malo ne inficira.

Od samog pocetka vas prati glas zavodnika, pa cak i danas na vasem koncertu prevladava zenska publika. Kako biste objasnili tu ogromnu privlačnost zenama?

Ja pripadam pevacima koji su mnogo pesama posvetili zenama. Mene raduje sto se godinama pazimo. Ne mogu lagati, pa tvrditi da sam karijeru pravio i pesme trazio s namjerom da se dopadnem muskoj publici.

Nekako ste uspeli tokom svoje karijere uglavnom drzati svoj zivot daleko od medija i izvan tabloida i zute stampe. Koja je tajna privatnog zivota daleko od ociju javnosti?

Uvek sam spreman na zahteve medija budci da je moj posao izlozen interesu javnosti. Opet, moj porodicni život je nesto sto pokusavam zadrzati za sebe, izvan javnog saobracaja.

Prvi ste se put ozenili u svojoj 50. godini zivota i rasplakali tim potezom mnoge obozavateljke. Jeste li sve do tada trazili zenu svog zivota ili vam je jednostavno godio dotadasnji nacin zivota?

Ima tu neka zakonitost. Nekome sve u životu ide rano, meni sve dolazi malo kasnije. Tako i brak i porodica.

Imate dve kcerke, Unu od sedam godina i Laru od dve godine. Kako se snalazite kao tata?

Mi se volimo, druzimo, mazimo i pazimo.

Koliko cesto provodite vreme sa svojom porodicom?

Imam puno profesionalnih obaveza, ali volim porodicni ambijent. To je, valjda, nasledno.

Izuzetno mnogo nastupate. Kada bi se izrazilo brojkom, koliko nastupa godisnje u proseku imate?

U regiji do 20-25 koncerata godisnje, po inostranstvu jos toliko. Razlika je samo u dinamici. U Americi i Australiji se peva svaki drugi-treci dan, ovde svaka druga-treca nedelja.

Nedavno ste se vratili s turneje po SAD-u. Verujem da vas je publika iz nasih krajeva oberucke docekala, no i

mate li kakve povratne informacije od americke publike?

Vecina publike cine nasi ljudi. Amerikanci su uglavnom iznenadjeni onim sto dozive na tim koncertima.

Jeste li razmisljali o inostranoj karijeri? Naravno, pritom ne mislim na uspeh u drzavama bivse Jugoslavije.

To je nešto sto mi nedostaje. Postigao sam profesionalno mnogo toga sto nisam ni smeo sanjati, osim pesme na nekoj svetski referentnoj top listi.

Do kada planirate da snimate albume i nastupate? Planirate li penziju?

Ne razmisljam o povlacenju. Snimacu dok budem u mogucnosti da sa svojim prijateljima i saradnicima nalazim pesme koje me motivisu i teraju napred, a nekoga vesele.

Sta je to sto vas je odrzalo na vrhu svih ovih godina?

Pesme i ljubav publike. Sve ostalo bude i prodje. Karijera bez pesama i publike nije karijera, vec samo kratkotrajna zabluda.

# tportal.

”Sve mi je narandzasto u glavi? Sve mi se nekako u glavi prelamaju ove nijanse ”

”Skroz je cool, vidis da su svi srecni i nekako ljubazni.”

”Mislim svi su slabasno naduvani i pijani, tek onoliko da ce ti se nasmejati ili te pozdraviti. Sumnjam da se isto toliko smeskaju i sutrasnjem radnom danu.”

”Ma znam, sutra ce verovatno biti svi kao popisani. No, za sutra me briga, svejedno dok oni budu svi radili ja cu spavati.”

Eh….

Ovako je tekao nas razgovor od kafane do kafane, i non stop u tom smeru. Hey Evropsko prvenstvo je pocelo. Hey Holland! Hey Oranje! Vece je bilo ponedeljsko, ali krcato. Televizori po ulicama, svi skakucu sa strane, mada istima se znoj toliko nakupio po licu da zverujuci u televizor ni ne stizu da ga smaknu. Zar da se propusti svaki korak narandzastih heroja.

Euforija nista drugo. Mi kao i uvek u takvim euforijama, sedimo po kaficima i parlamo o zivotu. O Anninoj novoj ljubavi, o poslednjem seksu, pa pao je. To je bila tema za spiku i prepricavanja iz sata u sat. No, odjednom se zacula tisina, cuju se samo poslednji taktovi nekih mtv hitova. Basovi mi i ono malo reci u glavi pomeraju.

”Joj ali Luka tako slatko prica”- urotila se dostojno protiv basova.

”Slatko prica? ”- hmm taman sam hteo da nagnem onu kriglu.

”Pa da, slatko prica, jos kada pocne da spika portugalski, skroz je slatko za slusati”.- odleprsala je do poslednje reci koju je Luka sinoc pricao, na tom slatkom portugalskom.

Znam tu slatku spiku, mnogi su slatko pricali i spikali i to na raznim jezicima sveta. Skroz je cudno kada ti se spika sa jednog na drugi ili obratno. Skroz je jedinstveno kada mozes da se pozelis i na jednom i na sasvim trecem jeziku….Skroz je ….

”Jaoooj. Pobedili su.3:0! Ne mogu da verujem. Da sam se kladila sa bratom, uzela bih mu lovu, ali me je cale natovario kako su Italijani prvaci sveta. Tu sam malo ostala zbunjena, mislim ja volim fudbal.”…

”Mislis volis fudbalere”- prekinuo sam je tek onako da je ispravim.

”Da, dobro uvek ti sa ispravkama, volim da gledam fudbalere kad igraju fudbal.”- ponosno mi uzvrati.

Hoep. Hoep. Hoeraaaaa!

Urlikanje kafanom je pocelo. Ovo je sada euforija bez prestanka. Sada pocinje ono zbog cega se znoj toliko nagomilavao po facama. Opterecenje je palo. Sada nastaje ludnica…

”PIce za celu kafanu! ”- uzviknu konobar, ne misleci na posledice.

Mada, danas je nacionalni praznik, gazda i ovako nije tu. Otisao je u Spaniju, na odmor. On sada brine o svemu. Brinuce se i kada se ispostavi racun ovog slavlja. Sve im daj, samo ne piwo i to besplatno. Njega je isto znoj oblio, ali ne zbog olaksanja ili zbog nova tri boda, vec sta ce biti kad se gospodin Gazda vrati. Shvatice, potajno se nadao u svojim mislima.

”Izvolite, kuca casti. Zar su tri gola malo?”- iskezio se u nas.

”Pa hvala! Navijali smo za nase, bas super sto smo dobili zabare! ”- Anna je pocela potajno da smeka konobara. Ona je navijala, a ja sam izgleda samo blebetao u prazno. Pre bih rekao da je navijala vise za njega nego za Narandzaste.

”Ali mi smo vec krenuli, mada u svakom slucaju hvala vam”. - tipicno za mene.

”Kuci? Ma nemojte jos, ovde tek pocinje zurka”.- raskezio se sa jednom dozom izuzetne pristojnosti.

”Pa hvala ti na pozivu, naravno da cemo ostali i ovako je ponedeljak. Jun je mesec. Zar ima nesto obaveznijeg od ovog.”- vec je ustala i pocela da djuska uz neke cudne taktove opet jos cudnije smehotresne pobednicke himne narandzastih heroja.

”Svi su super raspolozeni, ti si ovde jedini nesto cudan. Nije ti drago zbog pobede? Ili je nesto drugo u pitanju? ”- zapoceo je konobar spiku i u istom momentu nategnuo kriglu.

”Joj,kako im je samo zabio gol”.- ubacila se jedna sasvim treca nama poznanica a njima verovatno neka frendica i nastavila sa paljenickim tonom i sa velikom vatrenoscu : ” Ma osvajamo ovaj EK, 100% Marco van Basten ne gresi drugi put.”’

Njizala se cela istorija narandzastog fudbala, ceo prvi tim a i klupe su dosle na red. Oni su vec sutra veliki heroji. Dok mi o njima spikamo i iznosino neko nase skroz smoreno misljene. Miris piwa se sirio i dalje. Volim piwo i rado ga pijem, jos radije ga presecam sa martinijem ali ovo je vece bilo za spiku o seksu koji je Anna imala sa svojim novim deckom. Nikako za neka nova upoznavanja i druzenja ili nekakva slavlja.

”Ma okej je skroz, samo eto ja sam vec planirao da idem kuci, ali Anni se svidelo ovde. Tako da cemo kucu videti tek ranom zorom.” - mrmljivo odgovorih i uhvatih casu. Tako je i bilo, oni su pobedili a nama je izgleda preselo i ostalo na neresenom. 12:12. Do sledece utakmice i sledecih nacionalnih gratis piwa.

Anna me je u taksiju kad smo krenuli kuci pitala onako slobodno, smeskajuci se- ”Joj kada bi ovaj EK trajao preko cele godine?”’

Sofer joj je na to odgovorio - ”Eh, ne bi bilo lose, samo jos kada bi taj isti EK bio ovde kod nas. Tako bih imao mnogo vise posla.”’

Okrenuo sam se na drugu stranu i gledao prazne ulice, moj mozak je i tada bio negde u nekim suncanijim krajevima, na nekoj plazi, gde se bas sada u ovo doba neki kupaju. Pored mene se i dalje vodi polemika oko evropskog prvenstva. Euforicno nametnuto… nista vise…. a i neki cudni detalji, novi brojevi. Opet, kao po starom, opet smo u sinama, kako volimo da kazemo nekad. Pa bar do sledeceg trijumfa.

- “Nasloni se na vrata sobe, večeras želim da gledam tvoje telo i zamislim tvoje ruke na sebi.”

Noć, tiha i topla, još jedna u nizu julskih večeri. Komarci se umoriše od svoje pošasti za uzvrelom krvlju naših tela. Prekriven do pola ležim u osvetljenoj sobi, mesečinom, dok topli vetar prelazi preko mojih prsa i ramena. Budim se. Pogledom te tražim na drugom kraju kreveta, a znam da sinoć nisi došla. Zašto si ostavila moje telo da samo u noćima netaknuto dočeka jutro, da moje ruke nezaposlene pored tela leže, da se moje usne suše na toplom vazduhu? Prelazio bih prstima po tvojim leđima, dok okrenuta ka prozoru sobe gledaš u daljinu i razmišljaš o nama i maštaš o danu skorašnjeg svitanja.

Muzika je tiho dopirala. Pogledah u sat na plafonu, pola tri. Da li su ljudi toliko neobazrivi i sviraju u ovo doba noći? Zašto ja moram da uvek naletim na ovakav komšiluk. Obukao sam donji deo trenerke i izašao iz sobe. Dugački hodnik, meni nepoznat. Da li ja ovo sanjam? Zašto se moja soba odjednom našla u hodniku nekog hotela? Vratih se u svoju sobu, ali sve stvari i sav nameštaj je i dalje isti kao da sam u svojoj kući. Tonovi kao da su se pojačavali, dok se u mojoj glavi vodila dilema oko toga da li je ovo hotel ili moja kuća i da li ja ovo sanjam? Znam da je najbolji dokaz uverljivosti u datom trenutku, uštinuti se, to sam i ja uradio, čak sam mogao da osetim hladni bol, a onda postepeno i sve jače pečenje i vatru kao da se svi nervni završeci odjednom uznemiriše i navališe da prenose signale mozgu koji je sve to registrovao i kumulativno dodavao svaki novi signal trenutnom bolu čineći ga jačim i jasnijim. Izaći ću.

Dugački hodnik, sa crvenim tepihom i crnim dugačkim prugama po njemu i prigušenim svetiljakama duž hodnika. Žuta boja tapeta i prigušena svetlost sve više su unosile nervozu zbog muzike i nesiguran korak, koji je odlučio da više ne sluša mozak i naredbe već sam nastavi svoju maršutu. Marširaću. Večeras, hrabro i dostojanstveno. Rukom ću salutirati starešinama, u desnu stranu glavu ću okrenuti, dok maršom idem pravo. Uniforma lepo opeglana, šapka na glavi pravilno postavljena, grb moje države na ramenu će stajati, nezaklonjen naborima od savijene ruke u laktu dok se prsti na ruci spojeni na slepočnicu drže. Marširaću, večeras samo zbog tebe. Tišinu ću ponovo vratiti, a tebe u svojim mislima dozvati.

Dok moje misli bitku vode, moji koraci me odvedoše do kraja. Kroz ključaonicu poslednjih vrata, senke na zidu od svetlosti sveće pomeraju se ritmično, čineći takt dirigenta, dok vojnički marš usporeno diriguje. Lagano, kao kada majka ljulja dete u naručju dok uspavljuje, levo, desno. Muzika je jasnija i oštrija nego pre. Sada sam tu, da li bi mi poslala jednog anđela da večeras lakše zaspim, zvezdu Danicu da obasja moj put, zdrav razum da kaže da svaka radnja učinjena nije loša po sebi, ma kako ona bila moralno loša za sve druge. Obećana zemlja. Još uvek verujem u tu priču, u našu priču. Zalazak sunca na plaži “zapadnog” okeana, obećao sam ti i ispuniću ga.

Ruka uhvati metalnu kvaku i odgurnu ih od mene, kao kad promaja naglo otvori vrata. Zavese se pomeriše, sve do jedne na svim prozorima sobe. Duhovi od belih zavesa se odjednom probudiše, vijorišu praznom sobom, a u uglu je stajao jedan klavir i jedna sveća na njemu. U crvenoj haljini boje tvog karmina, sedela si i svirala. Gledao sam te, vešto si rukama prelazila svaku dirku kao da si ih upoznala mnogo ranije, pre mog tela i mojih dodira. Bosim nogama, naslanjala si se na neke pomoćne papučice klavira, ne bi li tvojim notama dala čar i sjaj ove večeri i jačinu kojom su dovele mene do tebe. Ćutao sam, jer sam voleo da te posmatram dok ti se vetar sa kosom igra, a tvoja gola leđa vešto uvijala na svaku novu notu, kao da ritam tela i muzike treba da postoji.

- Nasloni se na vrata sobe, večeras želim da gledam tvoje telo i zamišljam tvoje ruke na sebi.

Ustala si. Jednom rukom si sklonila bretelu od haljine sa ramane, haljina kao jabuka crvena jačinom gravitacije svuče se na pod. Mesečina učini tvoje telo obasjanim. Naslonih se. Ćutke sam te posmatrao, dok si glavu pomerala u ritmu svoje ruke i uzdasima se borila protiv tišine. Uzavrela krv uspori tvoj pogled na mom licu, usporenim traptajima si otvarala i dugo zatvarala svoje oči. Rukom si prelazila preko svojih grudi i bradavica, dok je ne spusti na stomak gde se kružnim ritmom prešla preko svog stomaka. Gledao sam te. Osetio sam tvoju toplotu koja se širila do mene. Prste na nogama si savila odigla pete, kao da želiš da visinu svojih erotičnih naboja povećaš svojom visinom.

- Želim te. – bez najave i razmišljanja.

Sat na plafonu je pokazivao pet minuta posle pola tri. Do pola prekriven ležao sam obliven kapljicama znoja. U vrelim noćima, došla si tiho, skoro nečujno, uvukla se u krevet, u moje misli. Večeras si još jednom bila moja opsesija, moja slatka tajna i patnja. Još samo noćas.

Premda uskoro slavi 50. rođendan, Madonna jasno pokazuje kako ne odustaje od svog provokativnog izgleda seksi-zavodnice. A i zasto bi - jos dobro izgleda, a i igrajuci na tu je kartu uvijek je pobedjivala.

Tako ne cudi puno sto je nakon spota za 4minutes zavodila dvostruko mladjeg Justina Timberlakea te se s njim stiskala na pozornici prilikom live izvodjenja istog dueta za novi spot s 15 godina mlađim Pharrellom odabrala slican scenario. I ovog  puta je senzualna do bola, sepuri se oko Pharella odevena u providnu odecu, pokazuje gacice, grudnjak, dekolte… i sve u tom stilu. Tipicno za nju!

Medjutim, premda je između Madge i poznatog muzicara u videu vidljiva hemija, na samom pocetku saradnja je krenula jako lose - toliko lose da je Pharrell uspeo rasplakati celicnu kraljicu Madonnu.

- Kritikovao me vrlo ostrim recima jer nikako nisam mogla shvatiti na koji nacin zeli da otpevam. Uspeo me rasplakati, sto ga je jako iznenadilo, pa je komentarisao: “o, Madonna ipak ima srce”. Kad smo to rascistili, nastavili smo izvrsno saradjivati i sad mogu reci da ga naprosto obozavam - poverila je kraljica popa Daily Mailu.

Spot za pesmu Give it to me kako smo vec i rekli izuzetno nabijen seksualnom formom same kraljice. Scenario opet isti kao i u nekoliko poslednjih spotova. Pa ovaj mozda igra na sigurnu kartu, jer para ima samo izgleda masta malo zalutala? Sta je da je, ipak je to Madonna. Pa uzivajete …

Osvanuo je i taj dan, kada se nasa mala Ana nasla u finalu prestiznog turnira u Parizu. Osvojila je Pariz. Ona je sada prva na svetu. Ona je sada najbolja teniserka na svetu. Najbolja i najlepsa. Ajde sada moji Srbi da se svi lepo uhvatite i da se oplete jedno kolo. Jedno delijsko kolo. Kad smo znali da se veselimo zbog razno raznih bitaka, osvajanja i velicali i onakve tj. svakakve da velicano pre svega ovu prelepu devojcicu. Da, moramo to nam je duznost. Zasto ne bismo ?

Znate onu malu zemlju na Balkanu? Da, da tu sto je uvek ratovala! Da i tu sto nikako da udje u Evropsku Uniju! E, da i tu sto ima najbolje tenisere. Da, da znate je. E pa da u toj zemlji je danas slavlje. Nacionalno nego sta! Danas je, opet vas podsecamo mala Ana postala najbolja na svetu. Danas je dokazala da je zasluzeno u samom wrhu, da iznad nema nikoga. Belgijanka je otisla zasluzeno u penziju, samo je ucinila uslugu nasim teniserkama, samo ih je jos vise motivisala da nastave dalje. Trudom i upornoscu. Meni je drago, ma svima vama mora biti drago. Mora! Zasto bismo se opet delili na Anase i Jelenase, zar nam nije dosta podela. Kako vam se podele ne smuce. Kako? Zar vam nije dovoljno sto je ova mala napacena zemlja, skroz sjebana od nekih idiota, sto je ona danas glavna vest u svetu i to po ovom uspehu. Upravo ta mala zemlja, upravo njene devojke su pokazale svetu ko je najbolji. Ana da, ko ce drugi. Zao mi je samo sto nisu mogle i jedna i druga da se popnu na tron. Zao mi je sto nisu mogle obe da dignu zajedno pehar. Takva su pravila…

A pravila su i jos da se danas i ti sa tvojom komsinicom izljubis, da se cestitate. Da, da! Dajte nam ovakvih uspeha jos vise, dajte nam da se volimo i druzimo. Dajte nam razloga da slavimo, da se ne prepiremo. Naravno, dajte nam samo vas u novinama. Nikako vise onih podnadulih politicara, lopova, onih sto nam opet spremaju novu labilnu vladu. To su oni sto ce nam jel sve ono ispuniti za samo 4 godine vladavine, e pa imali su osam nisu nista uradili. Vi ste, za samo godinu dana napredovale kao ni jedna srpska vlada, ne samo srpska veci i norveska ili svedska.

Dajte nam se da zivimo sa vama, da vas dostojanstveno pratimo. Da ni vas ne bude nekad sramota da ste upravo iz one drzave na Balkanu sto je uvek ratovala, sto se necka hoce li u EU ili ne?!

Steta je to sto ce kao i uvek ovo cudo da potraje tri dana, nadamo se i za ta tri. Opet cemo svi mi nasim svakodnevnim obavezama, neko ce se po ceo dan prepirati preko komentara po novinama, neko po forumima, neko cak u kancelarijama. I tako sve u kurg, pa sve do narednog velikog dogadjaja kada cemo se opet svi ujediniti i sloziti oko jedno. To jedno je da zaista imamo najuspesnije teniserke, i da smo im vecno zahvalni. Hvala vam devojke, sto cinite to toliko i sto se ponosite sto ste iz Srbije. Dale ste mnogo za nju iako ona vama nista nije pruzila, sem velike ljubavi. No, mozda je to ono i najvaznije.

Srbija je danas on!