Svi postovi sa bloga: Media Mix


Julski broj časopisa Monocle (na slikama, i jedini koji za sada imam) posvećen je istraživanju o kvalitetu života u gradovima širom sveta. Sistematično, informisano, odmereno, duhovito, dobro-izgledajuće su kvaliteti koje je teško ne primetiti. Osim redovnih mesečnih tematskih izdanja (a većina tema je, bar meni, odlično izabrana i intelektualno uzbudljiva), imaju i dva posebna sezonska izdanja - jedno posvećeno Alpima, drugo Mediteranu.
O britanskom časopisu sam saznala početkom godine u omiljenoj rubrici omiljenih novina - kroz portret glavnog i odgovornog urednika Monocle: Tyler Brûlé akka Mr. Zeitgeist.
Od tada i pratim njegovu nedeljnu rubriku u Financial Times. Tekstovi (nekad previše snobovski, ali barem sa pokrićem) bave se uglavnom lifestyle temama, putovanjima, aerodromima, hotelima, kulturološkim razlikama, razlozima za i protiv posedovanja kućice na ostrvu blizu Stokholma, raznim japanskim lepotama i čudima..


U jednoj od skorašnjih kolumni bavio se krizom štampe i šta uraditi protiv nje. Savet, uratko, glasi: Razlikujte se. 
Njegov pristup je ovaj: Napravite odličan, specifičan osnovni proizvod i ne gubite vreme na Internet:

As many publishers shift resources to tablet editions (I’m still waiting to see a sustainable advertising model for this format) and developing Twitter teams to push traffic to their core brand (a tremendous waste of money at the expense of real journalism and a terrific way to actually divert people from your core product), the real issue facing publishers is “differentiation”.


Drugim rečima:

Spend a bit of time at a US newsstand and it’s clear that the crisis in the magazine industry isn’t so much about plastering covers with hash-tags, the problem is that everything feels and looks alarmingly the same – the cover stock is identical across a variety of magazines, the varnishes too.
Open up any US consumer magazines and you’re likely to find the paper is similar, the style of photography (lighting, composition, crop) is the same and the layout is dull and unchallenging.


Umesto toga, kaže Mr. Brûlé, štampa, prvenstveno časopisi, trebalo bi da se posveti svojim najvernijim čitaocima: Onima koji traže nešto novo i dobro za čitanje.

Može li neko da ovu poruku prenese domaćim izdavačima i urednicima?
Mediji u Srbiji i u regionu uveliko su u letnjoj šemi, što znači da se redovne emisije ne emituju ili idu njihove best-of verzije (za neke programe to zvuči dosta ironično), novi programi čekaju oktobar, a domaće i strane serije repriziraju se...po ko-zna-koji-put. Sva sreća te smo imali Olimpijske igre.

U Italiji sam zapazila sličan pristup: Programi iz 'zlatnog doba', plus opisi i dijagnoze ekonomske krize i oštre krtike na račun premijera Montija na Berluskonijevim kanalima.

Preko okeana, HBO je, međutim, od 24. juna krenuo sa emitovanjem serije The Newsroom, u kojoj se bavi životom informativne redakcije imaginarnog Atlantis Cable News channel.

Dok o advokatma, lekarima ili policajcima postoje onolike serije i filmovi, život medija retko je obrađivan. I to je jedna od vrlina ove serije. Kao i to što obrađuje skorašnje i veoma poznate svetske događaje (kriza u Grčkoj, 'Arapsko proleće', ubistvo Osame bin Ladena...), ali i američke teme (kontroverze Tea Party, atentat na poznatu političarku). I to obrađuje na dobar i zanimljiv način, uz dobre glumice i glumce.
Okosnice radnje su profesija vs. profit, kvalitet vs. senzacionalizam, a značajno mesto imaju i društvene mreže, ili dileme da li se oni koji rade u tabloidima mogu zvati novinarima na isti način kao ljudi koji stvaraju informativni program.

Naravno, ništa bez ljubavnih priča..

Medijski stručnjaci i oni kojima je posao da pišu kritike imaju niz zamerki na ovu seriju. Ipak, zaniljivo je da su komentari čitalaca tih tekstova većinom u stilu: 'Kako god, meni se sviđa'. O tome govori i IMDB rejting od 8.8.
U mom domaćem uzorku, svi koji gledaju The Newsroom je vole.
Tako da, ako ste se pitali šta bi moglo biti novo - mogao bi biti The Newsroom.


Jučerašnja vest je glasila: Novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić, odlazeći miistar ekologije Oliver Dulić, i odlazeći ministar inostranih poslova (a novoizabrani predsedavajući Generalne skupštine UN) Vuk Jeremić, putuju u Rio, na veliki skup UN o održivom razvoju, Rio +20.

Aktivan pristup domaćih visoih zvaničnika za globalne ekološke teme za svaku je pohvalu. U načelu.
Simptomatično je, međutim, da se tokom duge izborne kampanje, koja je završena pre samo nekoliko nedelja, pitanjima ekologije i održivog razvoj skoro uopšte nisu bavili.


Ilustracija: Jedan od belih listića

Upravo o toj temi pisala sam za online magazin o ekologiji koji okuplja 35 novinarki i novinara iz celog sveta:  Think Brigade. Naslov teksta je: Serbian Election Campaign fails to address environmental concerns.
Evo zaključka teksta:
With environmental and other vital issues being placed on the back burner of the political agenda in Serbia, and with a sporadic public awareness focused on local problems, the  improvement would be, at best – slow. One can only hope for the advancement of Serbia’s integration into the European Union, which would in turn push for more rapid and encompassing reforms within this sphere – as it did with a number of other countries that joined Serbia during the previous decade. One can only hope that the vitality of the EU remains in place at this point.


Za Think Brigade sam pisala i tekst koji nema veze sa izborima: Ecovillages: Muddy Roads and Clear Visions. U ovom tekstu koji smo zajedno pisale Andrea Aržaba i ja bavimo se jednim eko selom u Meksiku i jednim u Srbiji (Porodica bistrih potoka).
Evo ilustracije i ovog teksta:
Leaving the opening of the exhibition devoted to 35th anniversary of the Family of Clear Springs (Porodica bistrih potoka), eco and artistic community in Serbia, I felt different than on the arrival. Half an hour of daring photos, simple wooden and vegatable sculptures, music, wise and sincere words and, most importantly, of people that gathered in Belgrade cultural institution Dom omladine, brought the sense of freshness, inspiration, liberty; feeling that experimenting and doing things differently could be rewarding in many ways. Challenging as well. Boyish look and charisma of Bozidar Mandic, founder and principal of the Family, now in his 60s, tells that 35 years of connecting nature and arts kept his body and spirit young, and his ideas, it seems, fresher and more relevant than ever.
Ako vas interesuju globalne priče, ispričane (uglavnom) lokalno, o našem okruženju - a trebalo bi - pratite sajt Think Bigade ili njenu Facebook stranicu.


U prethodnom postu, koji beše davno, pisala sam o živahnoj sceni vezanoj za monitoring izbora u medijima. U međuvremenu sam i sama učestvovala u celom procesu, kroz Posmatračku misiju Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava OEBS-a (OSCE/ODIHR). Kao deo medijskog tima, bila sam uključena u analizu medijskog praćenja izborne kampanje - organizovan je monitoring medija ove organizacije (pet TV stanica i pet novina); takođe blisko smo sarađivali sa drugim organizacijama koje su radile monitoring, kao i sa urednicima, novinarima, predavačima na univerzitetu, članovima Saveta za borbu protiv korupcije, novinarskim i medijskim udruženjima (ANEM, NUNS...). Dva preliminarna izveštaja o nalazima Misije u dva izborna kruga dostupna su ovde i ovde. Finalni izveštaj i preporuke - o celom izbornom procesu, uključujući medije - biće gotovi za oko mesec dana. Veoma sam zadovoljna što su neke od tema i problema veoma bitnih za funkcionisanje medija u Srbiji, a prilično ignorisanih poslednjih godina, našli mesta u ovim izveštajima. *** U maju je promovisana publikacija "Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu". Ovu studiju pripremili su zajednički: Civil Rights Defenders, NUNS, ANEM, Local Press i NDNV, a izveštaj je napisala Jovanka Matić. Ova izuzetno bitna publikacija precizno pokazuje u kojoj meri Srbija poštuje 27 načela slobode medija prema kiterijumima Saveta Evrope. Ukratko: U potpunosti poštuje samo četiri od ovih principa. Više informacija o studiji i ona u celini dostupni su, između ostalog, na sajtu ANEM-a. *** Last but not least: Ekonomska situacija u medijima je sve gora. Dovoljna ilustracija su medijske vesti od 1. juna: Časopis Ekonomist prestao da izlazi, zaposleni u štrajku. Prestala da izlazi Pravda. Nakon nedelja štrajka, zaposleni u TV Avala, zajedno sa kolegama iz makedonskog Pinka protestovali ispred zgrade Pinka. Za one koji su čitali Izvešaj o medijima Saveta za borbu protiv korupcije, odgovor kakve veze imaju Avala i Pink nije teško dati. Da se vratim i direktno na temu iz naslova, kakva je veza između medija i rezultata izbora - komentar lista Mađa So često je ovih dana pominjan i citiran



Kao što parfimerije i cvećare dočekuju Dan zaljubljenih i Dan žena, tako je i medijsko-istraživački sektor dočekao predizbornu kampanju.
U proteklim danima, nekoliko organizacija najavilo je predizborni monitoring medija ili se pozabavilo time kako su mediji prethodnih meseci pratili stranke, odnosno kako političke partije koriste online medije i društvene mreže.

Evo pregleda projekata prezentiranih ili najavljenih ovih dana i nedelja:
- Fondacija Konrad Adenauer:
Monitoring štampe i televizijskih programa koje ova fondacija redovno sprovodi, sada su upotpunjeni monitoringom online medija. Tako su studenti Fakulteta političkih nauka od januara do marta ove godine pratili zvanične sajtove i ponašanje političkih stranaka na društvenim mrežama (Fejsbuk i Tviter).
Izveštaj na sajtu Medija centra.

- Biro za društvena istraživanja i slovačka organizacija MEMO 98 sprovode projekat monitoringa medija za predstojeće izbore.
"Kroz kvantitativnu i kvalitativnu analizu izveštavanja medija o predizbornim aktivnostima stranaka i lista želimo da javnosti predstavimo kako se u medijima reflektovao predizborni period, ali i da podstaknemo diskusiju o objektivnosti medijskog izveštavanja u periodu kampanje. Mediji svakako predstavljaju veoma važne aktere koji umnogome definišu ambijent i kreiraju atmosferu u kojoj se odvija izborni proces i zbog toga ćemo kroz analizu rezultata monitoringa moći da procenimo u kojoj meri se izborni proces odvija u demokratskoj atmosferi,“ rekao je Pavle Dimitrijević, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja.
Na sajtu BIRODI posvećenom ovom projektu - Media Monitor - možete naći podatke o metodologiji, toku istraživanja i drugo.

- Agencija Kliping je takođe najavila predizborni monitoring.

Praćenje izborne kampanje planira i OEBS (OSCE) u Srbiji, i joše neke organizacije (za sada nezvanično). Fond Biljana Kovačević-Vučo predstavio je Campaign Watch 2012, koji se neće fokusirati samo na medije, već na praćenje kampanje u i aktera u njoj u širem kontekstu: pojavama govora mržnje, diskriminacije, kršenja fer pleja i međunarodno priznatih standarda ponašanja tokom izbornog procesa.
Uz sve ovo, postoje i organizacije koje već mesecima rade neku vrstu predizbornog monitoringa za potrebe pojedinih političkih stranaka iako su, kao što znamo, parlamentarni i lokalni izbori raspisani tek ovog meseca.

Na kraju, i dobar deo Twittera se pretvorio u 'predizborni kanal', pa je i to mogućnost za dobijanje, filtriranje i komentarisanje informacija vezanih za kampnju, prevashodno kroz online i tradicionalne medije.

/media monitoring, elections 2012, Serbia/
Image source


SHARE 2012. se bliži.

Program zanimljiv i raznovrstan, utisci od prošle godine izuzetni, a dešavanja u svetu uopšte, medijima i na Internetu u poslednjim mesecima veoma inspirativni za promišljanja svih vrsta - čijem kanalisanju će i ovogodišnji SHARE svakako doprineti.

Uz malo foto podsećanje na prošlogodišnji SHARE, i informacija da su naslovi na polaroidima (click za pun utisak) ispisani fontom Lovely Audrey, Jane Oršolić.
Svi Lovely fontovi, ćirilični i latinični, SHAREovani su for free.






Sadržajem i načinom organizovanja ovogodišnji SHARE još jednom pokazuje da communication i community imaju mnogo više zajedničkog od samo jezičke sličnosti.

Looking forward!

/SHARE conference 2012, Belgrade, Serbia/


Pisala sam ranije o časopisu Džuboks i njegovom značaju u jugoslovenskom društvu u procesu većeg uticaja Zapada, društvenih i muzičkih promena, usvajanja novih stilova...

U novom broju Vremena je, pred koncert koji obeležava trideset godina postojanja Partibrejkersa, opširan intervju - Zoran Kostić Cane, jedan jedinstveni.

Između ostalog kaže:

"Muzika ima terapeutsko dejstvo. Pa i svi ti "Džuboksi", koje sam od broja 54 počeo da kupujem, za svaki broj se budim i idem da ga kupim. I danas me to prati, stalno se raspitujem ko ima stare brojeve. Ja sad imam sve brojeve "Džuboksa", od prvog broja, a ove od broja 54 naovamo – te sam milijardu puta pročitao. Sve sam upijao. Oni su i dalje očuvani, kao i moje ploče."

Kad pročitate ovakve reči shvatite da teorija po kojoj novine žive jedan dan (ili sedam, trideset...), nekada definitivno nije tačna.
A onima koji se bave medijima podsećanje da njihov rad može biti živ i za nekoliko decenija. Naravno, ako to zasluži.

P.S. Popboks.com (sećate se?) ima online arhivu Džuboksa, barem jednog dela.


fotografija je odavde


Lisabon, Porto i Portugalija uopšte asociraju na lepe pejsaže, fado, dah Afrike i slično. Mene i na odličan reporting trip. Ipak, ako vas interesuje to kakva je duštvena, pa i medijska slika Portugala danas, postoji knjiga: Portugalija danas - Strah od postojanja.
Deo koji govori o medijima: Nedostatak javnog prostora objavljen je pre nekog vremena u E-novinama i može se pročitati ovde.

Evo jednog odlomka:

Kako funkcioniše javni prostor u Portugaliji, trideset godina nakon uspostavljanja demokratije?
Trenutna konstatacija jeste da on ne postoji. Tu je da bi svedočio o nečemu što se na ovom planu otvorilo, i gotovo da se oformilo tokom „revolucionarnih“ godina nakon 25. aprila, da bi se posle zatvorilo, iščezlo, i bilo zamenjeno prostorom medija koji u Portugaliji ne čini javni prostor. (...) Nema političkog sukobljavanja mišljenja: čak ni na televiziji koja stvara jedan lažni prostor, sa unapred određenim obrascima koji ograničavaju spontanost nastupa, nepredvidive okolnosti i učešće tog „spoljnog faktora“ koji čini sve bogatstvo javnog izražavanja. (...) Što se tiče otvorenosti ka svetu – kada je pritisak Evropske unije na odluke portugalske vlade veći nego ikad – možemo se pitati koliko je prisutno evropsko pitanje u nacionalnim političkim „debatama“? Nema javnog prostora jer je on u rukama nekoliko osoba čiji govor samo pothranjuje inerciju i zatvara strukturu odnosa sile koju oni predstavljaju. Mesta, vremena, medijska sredstva i osobe čine jedan mali statični sistem koji naporno radi na svom održavanju.

Šta se nameće kao zaključak? Dobro razvijena medijska scena i funkcionalna javna sfera nisu dovoljni, ali su vrlo često vrlo potrebni uslovi održivog razvoja. Ako je tačno da bi Portugal mogao biti nova Grčka, deo odgovornosti mogao bi biti i na medijima i slabo razvijenom prostoru javne debate.
A to se, svakako, ne odnosi samo na Portugal.


Na staro pitanje What Would Google Do, danas je Google dao najlepši odgovor.

A evo i nekih ranijih Goolge Doodles za Valentine's Day.


Mada film "How to lose friends and alienate people' nije my cup of tea (kao ni kritičarke NYT), onima koje interesuju mediji nije loše da znaju za njegovo postojanje.
Ovaj film nastao je po autobiogrfskoj knjizi britanskog novinara Toby Younga koji je u nekom momentu dobio priliku da radi za Vanity Fair. Ali je brzo otpušten pa se vratio natrag u London. Koliko sam shvatila iz novinskih tekstova, knjiga je daleko bolja od filma, ali pošto nisam čitala, ne mogu ništa da tvrdim.
U svakom slučaju, kroz film se može videti ponešto od toga kako izgleda život novinara-urednika-redakcije u UK i Americi u tabloidno-lifestyle magazinima, kako se grade (i ruše) odnosi sa zvezdama, kako na krajnji novinarski proizvod utiču osobe iz PR, ali i kakve su kulturološke razlike između ove dve zemlje ("U Americi novinari su deo establishmenta. U Engleskoj novinare svi mrze i baš nas briga za to", otprilike je tako glasilo...)
Za one koji bi da eventualno prave poređenje sa našim medijima slične vrste: Ovaj novinar u stvarnom životu završio je Oxford i preko Fulbright stipenedije bio na Harvardu. Tako da...
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37