Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Miki Maus se prvi put u javnosti pojavio pre tačno osamdeset godina, tačnije 18. novembra 1928. godine. Sada je pravi deka i s obzirom da je veliki broj nas uz njega rastao, zaslužio je da mu čestitamo rođendan! U to ime, sastavila sam slagalicu na kojoj su predstavljeni svi njegovi najbolji stripovi i crtaći. Inače, slagalica je stara i kupljena je povodom Mikijevog šezdesetog rođendana.

Mikijev lik je počeo da se gradi  u crno-belom crtaću Steamboat Willie iliti Mikijev parobrod. Čula sam da je do pre osam godina u arhivi RTS-a je postojala i srpska sinhronizacija ovog crtaća, kada je sa oktobarskim prevratom i paljenjem zgrade “nacionalne televizije” i ovaj snimak izgoreo i tako se izgubio jedan dragulj dečje kinematografije.

Naravno, svi likovi, pa i oni izmišljeni, vremenom pretrpe različite promene i udare vremena. Pre nekoliko godina se umesto u starom Mikijevom Zabavniku i Mikijevom almanahu on ponovo pojavio kod nas u dečjem listu Miki Maus, samo što moram priznati da mi se moderan Miki ne dopada kao onaj stari. Taj Miki nosi simbol današnjeg vremena - mnogo se pravi pametan, a sve radi isključivo u svoju korist. I ponašanje mu je nekako matoro.

A evo kakvo je izgledalo njegovo “rođenje”.

I tako su oni živeli srećno do kraja života… Iskreno verujem u bajke, pouke koje nam one donose i život koji nam nude. Ipak, neke bajke su nam ili pogrešno prenošene ili loše tumačene. Pre svega mislim  na one koje se tiču idealnih ljubavi, ili ljubavi uopšte. Još dok su male, devojčicama se serviraju priče o prinčevima na belom konju koji ih spasavaju od zle sudbine. Dečaci maštaju o toplim, dobrim i čistim ženskim dušama (i telima!), sanjaju o uvek savršenoj ženi koja će ispuniti svaku njihovu želju. Mislim da su ovakve predstave o ljubavi zeznule mnoge. Realan život počinje tamo gde se bajke završavaju.

U poslednje vreme mi se često dešava da mi se neko požali na svoju drugu polovinu, a i sama sam bila u prilici da stvaram probleme zbog nečega u šta sam bila ubeđena da nije udešeno po valjanim merilima, dok na kraju konačno nisam otkrila ovu veliku istinu. Bajke su lepe, romantične i šarene, ali su ipak bajke - priče sa izmišljenim likovima i dešavanjima, čiji se samo simboli i  skrivena značenja prenose na stvarnost. U estetskom smislu, ali i u onom fiktivnom, koji se tiče mašte, one su potpuno opravdavajuće. Problemi nastaju onda kada ih shvatimo preozbiljno i poverujemo da su stvarne.

Tako od našeg partnera očekujemo da nam čita misli i da uvek bude spreman da uradi ono što smo zamislili. On treba da bude uvek naspavan, duhovit, raspoložen, ambiciozan, a ujedno tajanstven, zanimljiv, izvrstan kuvar, vragolast ljubavnik na duge staze (sa preponama i bez njih), šarmantan tip, antipapučar, kul lik, otvoren prema društvu i istovremeno prema nama, ali da se tu ne uključuju ostale devojke. Ista priča važi i za drugu stranu. Sve u jednom. All inclusive. Savršenstvo bez mane. Ipak, u celoj priči se možda zaboravlja da smo svi mi srećom ipak - samo ljudi.

Kao takvi, svi mi imamo svoje potrebe, osećanja, želje i borbe, i sve je to sklono promenama i oscilacijama. Mislim da sve više razumem svog tatu koji nam je na venčanju poželeo samo jedno - da se poštujemo. Nije to samo ono formalno poštovanje koje se tiče lepog vaspitanja i kurtoazije. Poštovanje se odnosi na iskreno razumevanje tuđe prirode i istinske želje da se taj neko prihvati takav kakav jeste. Sve ostalo - sva očekivanja od drugog, sve težnje da se neko “isklesa” po svojoj slici idealnog muškarca/žene u glavi, vodi samo gušenju nečije ličnosti, samim tim unesrećavanju bića koje bi trebalo najviše da volimo i rušenju veze do koje nam je jako stalo.

Bajke nam ne govore šta je bilo nakon idiličnog venčanja predivne princeze i prekrasnog princa, ne otkriva nam kako su se kretali svojom bisernom stazom kroz srećan život. Tipizirani likovi u sebi sadrže mnogo prostora za stvaranje raznovrsnih i duhovno različitih likova, uokvirenih samo jednom, najglavnijom tipskom osobinom. Upravo na tom prostoru, gde se dvoje samostalno razvija i živi istinski ispunjenim ličnim životom, ima mesta za ljubav.

Na današnji dan pre 14 godina umro je Milan Mladenović. Bila je to godina kada su ne samo kod nas, već i u svetu, otišle neke od kultnih ličnosti, koje su oblikovale poseban pogled na svet, gradili kule od slonovače, koje su se njihovom smrću srušile da se nikada više ne podignu. Na tom mestu nikli su čitavi gradovi, u kojima više nema mesta za njihove ideje. Ipak, najgore što nekome može da se desi je da ga zaborave. Na dan nečije smrti smatram da nikako ne smem da se žalostim. Na dan nečije smrti želim samo da se sećam onoga što je neko radio iskreno, od srca.

Danas želim da se setim jedne izuzetne i istovremeno tužne generacije. To je moj način da odam poštovanje. I da do zaborava nikada ne dođe!

Iako sam višegodišnji linuxaš, sticajem okolnosti morao sam da se vratim u Windows XP. Glavni razlog je nedostatak podrške Adobe CS3/CS4 paketa. Povratak u XP je značio i povratak u bloatware i spyware tvrđavu. Poučen iskustvom iz linuxa i logikom manje je više, odlučio sam da napravim zaokret i nađem alternativu opšteprihvaćenim programima koji ne samo da utiču na pad performansi, već smanjuju ugođaj, jedu resurse i ugrožavaju bezbednost sistema. I ne samo to - instalirao sam Windows Vista Ultimate 64bit, ali ne kako je to Microsoft zamislio.

Moj prvi susret sa Vistom od pre godinu dana je bio jako loš. Zbog prelaska na 64bitni sistem, odlučio sam da joj dam još jednu šansu, s obzirom da je doživela more zakrpa sa ServicePack1. Ipak, ostalo je pitanje - kako se rešiti bloatware programa i servisa koji se dobijaju po defaultu sa Vistom? Jednostavno - sa programom vLite! Pre nego što se i usudite da instalirate nov operativni sistem, skinite ovaj program koji će rasturiti instalaciju Viste do najsitnijih delova, a nakon vaših izmena će je ponovo sklopiti. Cilj je ukinuti programe, drajvere i servise koji vam u životu neće trebati, a koji će opteretiti sistem i kada ne rade. Vista ih je, naravno, puna i prepuna. Možete dodati i specifične drajvere baš za svoj hardver. Na kraju ćete dobiti instalaciju koja je u potpunosti prilagođena vama! Ovaj program je prilično jednostavan za korišćenje i u hodu vam objašnjava šta je šta. Dovoljno je reći da instalacioni DVD Viste teži 4 gigabajta, da bi posle mog tretmana sa vLite-om, zauzimao svega 1,3GB! Drastična razlika. Nema Media i Security centra, nema Defendera, gomile programa koje nikada ne koristim, podrške za bespotrebne jezike, drajvere, hardver, kao i mnogobrojnih servisa. Instalacija traje kraće i zauzima mnogo manje. Nakon toga imate sistem koji je brz, a sve radi kako treba i onako kako vi želite. Nije cilj da vam Vista poleti sa 4GB RAMa već da drugi programi lete na Visti!

Radom u Linuxu naučite da cenite sistem, resurse i komponente. Ok, memorija je jeftina, hard diskovi još jeftiniji. Ali zašto bacati taj prostor na sulude stvari, kada se one mogu izvršiti potpuno isto na neuporedivo slabijim sistemima? Čuvajte svoju zver-mašinu za neke druge programe koji opravdano jedu i troše memoriju. Ne treba sam operativni sistem, muzika, internet ili antivirus da vam pojedu polovinu već u startu! Nažalost, ta bahatost je u svetu kompjutera sve više prisutna. Osnovni programi su nagomilani glupostima, tromi su i jedu resurse, a prvobitna funkcija se stavlja u drugi plan. Sve je naravno pravljeno u marketinške svrhe kako bi vam prodali prepakovano šarenilo koje tek u pozadini obavlja svoj posao.

Ja ne želim da serfujem internetom preko Winamp-a, niti da Media plаyer misli za mene ili da Nerom režem diskove u nemogućim formatima i uslovima. Ne želim ni da mi Norton i Vista određuju čime ću da se bavim i šta je štetno, kao ni da mi Windows Messenger prikazuje novosti u svetu, a još manje da dobijam viruse, spyware i automatsko ažuriranje bagovitih programa. Uz to većina ovih programa papreno košta! Srećom, sav ovaj popularni softverski džank ima alternativu!

Winamp beše fin i sladak programčić za puštanje muzike. Sada je postao prava troma riznica gluposti koja vas napada interfejsom. Samo instalacioni fajl zauzima više od 10 megabajta. Sve što želite je da slušate muziku - mp3, flac, audio CD ili live streaming preko interneta, da imate plejliste i muzičku biblioteku. Sve ostalo je suvišno. Tada na scenu stupa XMPlayer, istinski plejer. Program koji podržava sve moguće formate, plejliste, ima odličan ekvilajzer, reverb, brz je i radi ono što treba - sve staje u 390 kilobajta, i to nakon instalacije! Toliko je lagan da niste ni svesni kada ga skinete sa interneta. Tu su i odlični skinovi koje možete naknadno uzeti. Na kraju sa svim dodacima zauzima nepunih 600 kilobajta! Više od 20 puta manje od instaliranog Winamp-a.

Adobe Acrobat Reader je standard za čitanje PDF fajlova. Bio je to lep program. Sada samo instalacioni fajl teži 33mb. Zar je moguće da toliko treba za obično otvaranje i čitanje PDF fajlova? Naravno da ne. Napunjen je interfejs vratolomijama, zakrpama i servisima koji rade u pozadini i kada ne želite. Srećom, Foxit Reader je ono što je Acrobat nekada bio. Instalacija zauzima 2,5mb, odnosno 6mb kada je instaliran! Brz, čist i jednostavan.

Windows Media Player je doživeo jedanaesto izdanje. Prešaren i preglomazan za moj ukus. Uz to mu stalno fale kodeci, podržava ozloglašeni DRM, stalno rovari internetom i ima more podešavanja za nešto što nikada nećete koristiti. Teži preko 300 megabajta! VLC zato podržava apsolutno SVE video i muzičke formate, streaming, čak i TV kartice, i to odmah nakon instalacije, a zauzima svega 50mb. Nije puno s obzirom da je u pitanju pravi višenamenski plejer.

Norton je devedesetih bio sinonim za odlične jutiliti programe i čuveni Commander. Sada je pravo bloatware đubre koje usporava sistem i jede resurse. Avira Antivirus personal će vas besplatno upozoravati i braniti ako budete dolazili u kontakt sa virusima i trojancima. Ne zauzima puno, a radi posao.

Microsoft Office je standard i o njemu ne treba toliko pričati. Iako je u pitanju preskupi bloatware, može se koliko-toliko kontrolisati pažljivom instalacijom. Ipak, nova verzija je unela pravu pometnju u interfejsu i na moj računar nikada neće doći. A i zašto bi? Tu je OpenOffice 3.0 paket, besplatan, lagan i ima sve što mi može zatrebati za efikasan rad.

Ne možete bez mesindžera, ali vas nerviraju reklame, vesti i virusi koje dobijate na poklon od drugih? Pidgin ili malena Miranda (4,5 megabajta na disku) će biti dovoljni za bezbedno ćaskanje sa prijateljima bilo na GoogleTalku, MSNu, Yahoo!, ICQ-u i mnogim drugim servisima. Sve u jednom, a sve besplatno i jednostavno. Nema šareniš, ni kameru, ali ima sigurnost , fleksibilnost i brzinu.

Kada želite da spalite CD/DVD kompilaciju, ISO fajl ili audio tu je CDBurnerXP. Instaliran zauzima svega 6,5 megabajta, a ima sve šta običnom smrtniku treba, atraktivan je i besplatan. Kažite baj-baj Neru od 400 megabajta koji morate i da platite ako ste legalista.

Kao i današnji savremeni i poslovni ljudi, tako i naši kompjuteri masovno jedu džank, lošu i slabo varljivu hranu i sve to utiče na pad imuniteta bez obzira na performanse. Omogućite mu da prodiše i da zaista poleti, ne nadogradnjom hardvera, već pravilnom i zdravom ishranom. Što je najbolje, alternativna hrana postoji i najčešće je besplatna ili mnogo jeftinija od skupe i preglomazne bloatware napasti koja se širi softverskim svetom.

napisao Ivan Jekić

Iz iskustva sa prethodnih sajmova knjiga, naučila sam da je za mirnu i komotnu posetu Sajmu najbolje izbegavati vikend i tzv. školski dan, koji ove godine pada u četvrtak. Pri tom, najbolje bi bilo otići prepodne, jer su tada gužve manje, prodavci odmorniji i uopšte, vlada mnogo rasterećenija atmosfera. Bilo mi je žao da kružim celim gradom, kada one kružne građevine Sajma mogu da vidim odmah sa preko reke. Zato sam spojila lepo i korisno: zamolila sam Ivana da moju drugaricu i mene čamcem prebaci preko!

Na ovaj način smo uživali u suncu i čistom vazduhu, a put nismo ni osetile, pa nam je ostalo dosta energije da švrćkamo od štanda do štanda i pronađemo nešto interesantno za sebe.
Pošto sam se sada bacila na spremanje ispita iz svetske književnosti i iz srpske književnosti 20. veka, svu beletristiku sam morala da zaobiđem, jer trenutno nemam vremena za čitanje iste. Ipak, pronašla sam knjige koje bi možda mogle privući i vašu pažnju.

1. Apsolutni hit na ovogodišnjem Sajmu za mene predstavljaju dve monografije o Beogradu. Možda ovo zvuči već poznato, ali ovo su knjige o kakvima sam maštala. Odličan kvalitet, neobičan i moderan dizajn, zanimljive priče koje kao da su me naterale da ponovo zavolim Beograd. Uvek mi je bilo žao što u inostranstvu veličaju svaki svoj kvalitet, a kod nas mnogi uglavnom ne znaju ni pored čega prolaze u svojim svakodnevnim pešačenjima. Pozdrav iz Beograda nije dosadna priča o istoriji Beograda, već nešto mnogo više. Cena prve monografije je 4000 dinara, a druge 4500, sa popustom, naravno. Naletećete na njihov štandić čim uđete na glavni ulaz u halu 1.

2. Geopoetika mi je i ove godine najzanimljivija, iako nisam uspela sebi da priuštim sve što mi se dopada. Ipak, Dubravku Ugrešić nisam mogla da propustim, pa sam kupila njenu novu knjigu Baba Jaga je snijela jaje (hvala, mama!), koja je izašla u okviru edicije Mitovi. Ova edicija mi se mnogo sviđa i redovno je pratim, jer u okviru nje svetski poznati savremeni pisci obrađuju po jedan mit, opravdavajući tako njihovu svevremenost.

3. Beogradski Zavod za izdavanje udžbenika je sve bolji! Prvi put kod nas izašla je vrlo kvalitetna i detaljna Enciklopedija Srba. A onaj ko želi da čita klasike, može ih nabaviti u ediciji Izbor po vrlo pristupačnim cenama, umanjenim za oko 40 posto, pa se cene knjiga kreću od 150 do 350 dinara. Ako izuzmete jednostavne meke korice, rađene su na kvalitetnom papiru i bez korektorskih i lektorskih grešaka, koje me, usput,  mnogo nerviraju. Inače, u toku Sajma, u njihovim knjižarama takođe možete kupiti knjige po sajamskoj ceni.

4. Solaris iz Novog Sada je objavio nekoliko knjiga Rastka Petrovića, kao i dve knjige iz zaostavštine Borislava Pekića. I oni prodaju knjige sa popustom, pa su tako knjige Borislava Pekića otprilike 450 dinara, i to u tvrdom povezu.

5. Najveseliji štandovi ove godine, a i poslednjih godina, jesu štandovi dečjih izdavačkih kuća, poput Kreativnog centra i Belog puta. Na kraju krajeva, Kreativni centar je danas dobio sajamsku nagradu za najlepštu dekoraciju štanda, koji je sav u tapetama veselih boja, uređen kao dečja soba za maštanje, a na zidu vise uramljene slike junaka iz knjiga i slikovnica. Pored dečjih knjiga, oni imaju i knjige za starije, a od njih mi se najviše dopala Enciklopedija loših đaka, buntovnika i ostalih genijalaca, koja priča o nekim ne tako pozitivnim počecima slavnih ljudi, naravno sa dosta humora. Takođe, tu je i jedan mladi autor sa neobičnim i vrlo ljupkim stilom, Milan Aleksić, dobitnik nagrade Politikinog zabavnika za najlepšu knjigu za mlade pre par godina. Makar bacite pogled na njegovu novu knjigu Muzika traži uši! A u Belom putu, pored velikog izbora stripova (jedino što ne mogu da im oprostim što nikako da izdaju Gastonova sabrana dela!) i mnoge nove slikovnice i knjige za decu. Omiljene su mi priče Roalda Dala, a nedavno je objavljena i knjiga Riznica Roalda Dala, sa kratkim pričama za decu, napisane na njemu svojstven način. Ko je gledao ili čitao Čarlijevu fabriku čokolade, znaće na šta mislim. Fenomenalne ilustracije, dizajn, crteži i vesele boje potvrđuju da srećom i kod nas dolaze i uzimaju maha neke malo modernije tendencije u izdavaštvu.

6. Zbog velikog broja utisaka, nisam uspela da zapamtim ko je izdavač Sabranih dela Miloša Crnjanskog, ali sam zapamtila da se nalaze sa leve strane, u prstenu. Komplet košta 6000 dinara, a pojedinačna knjiga 400. Oduševila me je ideja, ali kvalitet knjige nije ostavio poseban utisak na mene.

I na kraju punih cegera krenusmo kući. Drugarica je kod izdavača kupila poslednji primerak Čarobnog brega Tomasa Mana, i to za 1300 dinara, što je odlična cena za tvrdi povez. A tu se našao i Uliks Džemsa Džojsa iz Geopoetike, za 720 dinara… Da smo kupile samo te knjige, nekako bismo i uspele da ih ponesemo. A ovako, posle pređenih 200 metara puta, sele smo na trotoar smejući se kako ne možemo same da ponesemo ovaj intelektualni teret. Upala mišića koju smo sutradan dobile samo je početak druženja sa knjigama. Ipak, rado bih se vratila na Sajam po još knjiga i pozitivne atmosfere koja tamo vlada!

Imate li vi neku preporuku za ono što ne smem nikako propustiti?

Ne volim nedelje. Ne samo zato što je sutra početak nove radne sedmice, već zato što je  ovaj dan često nekako pust i dosadan, a i nekako mi ne miriše lepo. Skoro sam u Zabavniku čitala kako je veliki beogradski dobrotvor Nikola Spasić bio sujeveran za utorak i smatrao je da ništa veliko i važno tada ne valja počinjati, niti raditi. Upravo je takav moj odnos prema nedelji i baš zato se trudim da mi ona prođe što zanimljivije. Jučerašnji dan ima sve kvalitete da promeni moje mišljenje o nedeljama.

Vreme je bilo fenomenalno - sunčana, kristalna jesen u svim svojim intenzivnim zelenim, crvenim i žutim bojama. Vazduh kao planinski, svež, čist i prohladan. Imali smo svega dva sata da iskoristimo lepo vreme na reci, jer nas je posle toga očekivao porodični ručak, pa smo brzo odvezali užad i krenuli nizvodno. Na Ušću je oko pola 1 uveliko bio počeo ovogodišnji Aeromiting i s vremena na vreme mogli smo da čujemo motore aviona kako nadleću grad. Do Ušća nam je trebalo pola sata lagane vožnje. Ovaj događaj sa reke nismo smeli da propustimo.

Usput smo sreli male Optimiste, grupu jedrilica kojima upravljaju deca. Mnogo su slatki, sa tim svojim malenim jedrilicama, samo malo su veći od jata galebova, kojih je juče bilo u ogromnom broju. Rekla sam sebi da ću jednoga dana našoj deci predložiti da se oprobaju u ovom sportu. Čist vazduh, pozitivan takmičarski duh i plemenitost - to su pojmovi koji mi padnu na pamet kada vidim ove jedrilice. U Beogradu vaše dete može naučiti da jedri u Akadamskom jedriličarskom klubu (AJK).

O jučerašnjem Aeromitingu možete čitati u raznim vestima, a ja potpun izveštaj ne bih ni mogla da vam dam, jer se niti razumem u letelice, niti sam ceo ovaj događaj propratila u potpunosti. Samo znam da je prelep osećaj da kada plovite mironom i čistom savskom vodom vidite Brankov most načičkan ljudima koji, nasuprot uobičajenoj pojavi, svoj pogled bacaju na nebo. Kalemegdan je vrveo od ljudi, kao i suprotna strana kod Ušća. Mislim da na splavovima nije bilo slobodnog mesta. Ipak, bilo mi je drago što smo nekako izdvojeni, što iako u suštini okruženi ljudima, nismo bili u gužvi. Zbog toga smo imali divan pogled na nebo koje se smešilo, srećno što je danas u centru pažnje. A sa njim su popularnost delili i avioni koji su izgledali kao da njima ne upravljaju ljudi od krvi i mesa koji sede u njihovoj unutrašnjosti, već se pokreću daljinskim upravljačem. Budući na izuzetno povoljnom položaju, na trenutke smo imali utisak da stojimo na pisti, kao da su avioni proletali tik iznad naših glava!

Ceo ovaj događaj posmatrali smo sa nama dragim ljudima sa reke, što je ovom danu dalo još jedan poseban pečat. Neke od slika i izveštaj možete videti na blogu našeg druga po reci (a i šire), kod Pere.

Na žalost, nije bilo vremena da odgledamo sve tačke,  jer smo morali da se vraćamo u marinu. Ostatak dana smo proveli sa drugim dragim i bliskim ljudima, u mojoj roditeljskoj kući, jurcajući za mačkom Micom i bebom labradorom, Aresom. Sva sreća da ih imamo, jer  ne znam kako bih inače uspela da ponesem sve ove projice i baklavice koje sam pojela kod mame. Hehehe.

Šta ste vi lepo radili na najlenji dan u nedelji?

Noću je uvek najteže. Onda kada se svet umiri, povuče u sebe i kada se stanovi uljuljkuju zapljuskivanjem tople vode iz tuša i mekanim pamukom pidžama. Izviru niotkuda i uvlače se prvo pod kožu, u vidu blage jeze, a zatim i u glavu. Tiho, polako gamižu i već osećate nelagodnost od njihovih hladnih pojava, dok na kraju ne narastu toliko veliki, da imate utisak da ne postoji slobodan, neosvojen deo vas koji bi se uhvatio u koštac sa njima. I uvek, nepogrešivo, napadaju tamo gde ste najslabiji. Zašto su strahovi tako nezgodni?

Mislila, ne  - bila sam ubeđena, pobediće me. Sela sam na rub kreveta i uključila najefikasniji program - racionalizacije. Ti nisi ugrožena, srećna si i imaš sve što ti je u životu potrebno, niko ti neće uzeti osmeh sa lica, niti to želi, niko ti neće ugroziti zdravlje, jer niko ni to ne želi, nema sile koja će zatrti ono što si stvorila i što gradiš. Ništa nije usmereno protiv tebe, ljudi su zatrpani lošim emocijama i frustracijama, to nema veze sa tobom. Nijedna od ovakvih misli kojom bih inače za tren oka prekinula začarani krug, nije bila od pomoći, na neki način je bila smešna, mala, nedostojna i lažna. Ti, draga, sebe ne tešiš, već obmanjuješ. Sve su to fraze, a nijedna fraza nije korisna, posebno ako je istinski ne osetiš i ne razumeš. Najgore je kada sebi ponavljate nešto što zvuči obećavajuće, a ono vas samo blago dotakne i sklizne sa vas, kao kap kiše. Nestane.

A sa druge strane, ona slobodno prodiru, i pritiskaju, i glava mi je sve teža, toliko teška da je sve više saginjem.  I konačno shvatam - ne znam da se borim sa situacijom, jer je ovo preteško za mene. Neko je nekada rekao da ono što te ne ubije, ima da te ojača. Ovo sada nije nikakav podstrek, naprotiv. Da li nas je ikada neko učio kako da rešavamo životne probleme? Ne kako da se sklonimo od njih, da se uspavamo a sa novim danom da zaplovimo kako i drugi brodovi plove, da se izmešamo sa njima i svakodnevnim obavezama utišamo sve što nas noću muči. Da li su nas učili, počevši od roditelja i rodbine, preko škole i prijatelja, da su putanje života raznovrsne i individualne, ali da je svako sposoban da ponese svoj prtljag, samo treba da zna kako? Priznajem, ja ne znam. Niti znam koje oružje mi je potrebno, niti kako da ga upotrebim. Nisam sigurna ni koje oružje imam. Ne znam ni odakle da krenem, jer sve ono što bi inače upalilo, ovde ne služi ničemu. Slegla sam ramenima i pognula glavu. Priznala sam poraz.

Ima nečeg vrednog i korisnog u istočnjačkom učenju o meditaciji u kojoj se, nasuprot nekom uvreženom mišljenju, zamišljaju ružni događaji, porazi, bolesti, pa i smrt. Nakon takvih meditacija ljudi su obično rasterećeniji, osveženi i u njima se rađa jedan novi pogled na svet i revitalizovana životna energija. Na neki način ponovo se rode.

Ujutru stvari izgledaju mnogo drugačije, samo, naravno, ukoliko ste tokom noći nešto i promislili. Samo ukoliko su vas neke muke opomenule da stavite prst na čelo. Ujutru mi se stvari nisu činile tako strašnim. Nema nikakvih čudovišta, osim onih koje sam ja stvorila, izradila u svojoj maloj dečjoj radionici, obojila ih i dala im oblike onih ljudi i pojava za koje sam mislila da su opasne po mene i koje su donosile nemir. Obukla sam strahove, dala im konkretno obličje, osobine, pokrete i oživela ih. Samim tim, samo sam ih ja mogla i uništiti, istim putem kojim sam ih i stvorila.

Učiću svoju decu da su strahovi normalni dokle god nas nečemu uče. Da je svaka nelagodnost poziv u pomoć i da treba sebi da budemo najbolji prijatelji. Da svet treba istraživati i od njega učiti. Da smo svi mi puni energije koju treba što više da oslobodimo i iskoristimo da stvorimo lepši, interesantniji i nasmejaniji svet za sebe, a tako i za druge. Da na ovom svetu ne postoje granice, ni u ružnim stvarima, ali ni u lepim. Da budućnost ne možemo videti. Da smo svi mi puni ljubavi koju treba da delimo sa drugima, jer se ljubav ne rasipa. I da je život svakako lep. Samo je bitno da ga gledate sa prave strane.

*Čudovišta od papira (Paper Monsters) naziv je albuma iz 2003. godine frontmena grupe Depeche Mode, Dejva Gana

Umalo da dođe do oštre prepirke kada mi je Ivan rekao da želi novu ručnu konzolu za igru. Baš sada, kada me čeka gomila obaveza i nepročitanih knjiga, a ovaj period godine je kao stvoren za završavanje ovakvih zadataka. Zašto se suprotstavljam igricama? Zato što ne znam kada je dosta! Sećam se kako smo brat i ja kao klinci, kada bismo se dokopali nove igrice, po celu noć buljili u ekran, a sutradan bismo bili preumorni da odemo u školu. Svaka započeta igrica se mora završiti. I tako, novo čedo, Nintendo DS Lite, stiglo je u našu kuću i… omađijalo nas!

Dobili smo ga u kompletu sa igrom New Super Mario Bros. u crnoj boji (iako je ovaj na prvoj slici kao stvoren za mene). Koliko god izgled nije važan, jer dok igrate gledate u ekran a ne u masku, ima onih koji su toliko zaljubljeni u svoju igračku da je pažljivo doteruju. Tako su mnogi, a posebno Japanci, kod kojih je ovaj tip zabave najpopularniji, napravili niz neobičnih primeraka, pravih malih remek-dela.

A Mario je posebna priča. Još od sredine osamdesetih, kada se prvi put pojavio, ne prestaje da nas zabavlja, nasmejava i svojim dogodovštinama iz Kraljevstva Pečuraka bukvalno sate drži prikovanim za ekran. Novi Super Mario je prepun novotarija i smicalica, svetova koji kao da su od najlepših slatkiša sastavljeni, čudnih i veoma simpatičnih bića. Garantovano ima da vas oraspoloži i u najtmurnijem danu! A kada ni to nije dosta, tu je 20ak mini igara: puzle, mozgalice, arkade, karte… Igre su toliko maštovite, jednostavne i zarazne da su u stanju da privuku pažnju i onima od preko 60 godina (provereno)! Posebnu draž daje ekran na dodir (popularno touchscreen) i olovka pomoću koje igrate ove igre. Tu se priča ne završava - jednu od mini igara sa balonom pokrećete duvanjem u DS! Mašti ovde nema kraja.

A u zemlji izlazećeg sunca, prava pomama za video igrama. Izgleda mi kao da su Japanci ljudi krajnosti. Toliko rada,  truda i discipline, a onda vidite snimke kako po dva do tri sata stoje u redovima ne bi li kupili novu konzolu ili igru! A one više nisu samo izvor zabave, već mogu biti i vrlo korisne. Jedna od veoma popularnih nosi naziv Vežbe za mozak doktora Kavašime (Brain training), grupa od 41 igre-mozgalice koje služe uspostavljanju mentalne higijene i deluju kao ulje na zakrečene i slabo upotrebljivane delove vašeg mozga. Takođe, tu su i razne vrste kuvara, trenažera, uzgajanja životinja, veb pretraživač, ali i kultni klasici tipa Final Fantasy, Zelda, Castlevania, Harvest Moon i mnoge druge.

Iako su konzole kod nas jako slabo zastupljene, postoji lanac prodavnica koje imaju zaista  veliki izbor igara za DS i prate sve novitete - zovu se GameS. Cene igara su identične ili slične evropskim, dok su konzole (standardno) bezobrazno skupe, i do duplo u odnosu na region, pa ih je najbolje kupovati van granica naše zemlje. Može i preko nemačkog Amazona koji ima još niže cene od napisanih, jer skida PDV prilikom kupovine iz strane zemlje, a sve sa carinom će biti jeftinije nego da pazarite ovde.

A ja se više napornih redova, dosadnog gradskog prevoza i neispunjenog vremena ne plašim. Kao i kada sam bila dete, ponesem sa sobom igricu, i niko ne zna da dok koračam realnim svetom, istovemeno letim na oblacima, skupljam poklončiće i spašavam princeze.

Prošlo je tri nedelje od kako nam se maca uvukla u kuću. Za to vreme je uspela da nam se uvuče i pod kožu, pa smo, imajući u vidu njeno kontejnersko poreklo, odlučili da je odvedemo kod teta doktorke na pregled, kako bi maca bila zdrava, a mi sigurni. Pored toga što smo saznali da je ovo mačak, tada star mesec dana i težak čitavih 352 grama, naučili smo i šta mu je potrebno da bi bio lep i veseo.

U zdravstvenoj knjižici naš mačak se vodi pod imenom Vangelis (Gile), koje mu savršeno pristaje uz narav, ali se slabo na njega odaziva. Nasuprot tome, na reč Štucko se osvrće iz prve. Ipak, macama je najbolje davati kratka imena i zvučna imena, koja će lako raspoznati.

Doktorka kod koje smo po preporuci otišli je specijalista za mačke, što se može videti i po uređenju njene ambulante Medivet na Novom Beogradu, koja je sva u okicama, šapicama, brkovima i ostalim mačjim odlikama.

Budući da je mali i još uvek neistraumiran, Štucko se prepustio doktorki i sestri, valjda misleći da će od njih dobiti hranu. Ipak, nije bilo ni tako strašno, jer ih je svojom malenom pojavom i tužnim pogledom odmah osvojio. A onda smo saznali da je sa sobom dovukao i podstanare: gliste sa jedne (unutrašnje) strane i buve (u krznu), a doktorka je odmah pristupila njihovom temeljnom uništavanju.

Priče koje često imam priliku da slušam tiču se životinja sa ulice koje su po nekim pričama opasne po život, jer su prenosioci mnogih zaraznih bolesti. U vezi sa tim smo kod veterinara dobili dosta prospekata i informacija iz prve ruke, što nam je pomoglo da živimo opuštenije.

Jedna od tih opakih bolesti jeste toksoplazmoza, koju prenosi crevni parazit. Posebno je opasan za trudnoću, tj. ako se žena prvi put njime zarazi u trudnoći, jer tako infekciju može preneti i na bebu. Kao i mnoge druge bolesti, sve se one dešavaju pod određenim uslovima. U ovom slučaju to je nedovoljno termički obrađeno meso, nečiste ruke koje su dolazile u dodir sa zaraženom zemljom, mačjim posipom ili dlakom. Ipak, dobro je znati da su mnogi čak i neprimetno “preležali” ovu infekciju tokom života, igrajući se sa životinjama. Druga dobra vest je da se ova bolest uspešno leči čak i ako se trudnica zarazi i ako se otkrije u pravo vreme.

Druga bojazan tiče se svih onih crevnih parazita koji se prenose opet prljavim rukama. U celoj priči je najbitnije lepo održavati higijenu, kako mačjeg pražnjenja, tako i svojih ruku, i šansa za bilo kakvu zarazu smanjuje se na minimum. Izgleda se ovom, kao i mnogim propagandama, samo prenaglašavaju neke posledice, kako bi se ljudi što više prizvali pameti i poveli računa o osnovnome - redovnom i dobrom pranju ruku, koje bi trebalo da važi za sve, a ne samo za kućne ljubimce.

Dobro je znati da se svi ovi paraziti danas mogu vrlo jednostavno i uspešno rešiti odlaskom kod veterinara ili samostalnom kupovinom lekova i drugih sredstava za njihovo uklanjanje. Savetujem ovo prvo, jer je jeftinije, kvalitetnije, brže i sigurnije.

Danas se dosta pažnje poklanja svakoj oblasti života, što često ide u preterivanje, a često, naravno, zbog veće zarade. Zbog toga smo često u situaciji da nesvesno prihvatimo nešto za čim nismo toliko patili, ali nam je nametnuto kao neophodno i nešto bez čega ne možemo. A zapravo sami sebi stvaramo dodatnu obavezu. Elem, tako je i sa kućnim ljubimcima. Kada odete u prodavnice za kućne ljubimce, popularne pet shop-ove, tamo možete naći sve i svašta: od najneverovatnijih tipova hrane, do modnog šešira za vašeg kućnog ljubimca. Novootvoreni Pet centar je mesto na kome u potpunosti možete opremiti svog kućnog ljubimca, uz stručnu i ljubaznu podršku, ali i uz nešto više cene. Ipak, ako se suzdržimo od preterivanja, možemo sebi i ljubimcu olakšati i ulepšati život tako što ćemo naučiti dosta o njegovim/njenim potrebama, a pri tom ćemo mu/joj priuštiti neophodne stvari o kojima smo do pre samo par godina mogli da maštamo. Pretpostavljam da je danas sve više ljudi željno ljubavi i pažnje, a dobro je kada uspeju svoju energiju da usmere na brigu o nekome, ma bila to i životinja.

Dakle, svakom živom biću nije potrebno mnogo, posebno ako je fino vaspitano. Za macu je to mekani i topli kutak za spavanje, odeljak sa hranom, mlekom i vodom i posuda sa peskom kao toalet. Sve ostalo je ono što biste pružili bilo kome koga volite: ljubav, pažnja, briga i - sloboda.

Ne mogu da verujem da je prošlo tačno dve nedelje od našeg povratka sa odmora. Imam utisak da je jesen uveliko počela, a kao da sam pri tom zaboravila da sve svoje letnje stvari izbacim iz ormara i zamenim ih nečim toplijim. Osećaj me nije prevario - na Zakintosu smo uživali u poslednjim pravim letnjim danima ove godine. Prvi put sam u životu beležila sve ono što mi se na odmoru dešavalo i sva svoja zapažanja o mestima, ljudima i običajima.

Pošto nikako nisam uspela da objavim jedan sveobuhvatan tekst, postavljam ceo svoj dnevnik, koji sam svakodnevno vodila, a u svakom danu ima ponečeg novog. Biće mi drago da i vi osetite makar delić atmosfere sa ovog u svakom smislu netaknutog grčkog ostrva. Hajde da produžimo leto! Svakodnevno ćemo unositi bar po jedan zapis, tj. jedan dan sa našeg dvonedeljnog odmora, sa različitim destinacijama i temama. Ivanovo istrenirano i profesionalno oko je, kao i uvek, bilo zaduženo za “hvatanje” motiva fotoaparatom, a među pravim bogatstvom od fotografija uspeli smo da izaberemo one koje najbolje pristaju uz tekst. Uz njih je ovaj putopis upotpunjen i ulepšan.

• Prvi susret sa ostrvom i grčkom porodicom