Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

KRALJEVO - Psovke, uvrede, guranja, napadi rukama i nogama, ali i palicama, lancima, letvama, razbijenim flašama i noževima, jurnjave po zamračenim halama i gradilištima i trenuci kada mora da se pripuca u vazduh, svakodnevica su 1.000 ljudi koji se u Kraljevu bave odgovornim poslom - fizičko-tehničkim obezbeđenjem ili FTO.
Prošlonedeljni upad desetorice huligana od kojih će osam zbog divljanja u hirurškoj bolnici biti pod istragom otvorio je pitanje ovlašćenja kojima raspolažu ljudi koji ne pripadaju zvaničnim službama bezbednosti, a sa druge strane su često jedini koji stoje između prestupnika i sigurnosti građana, firmi i njihove imovine.
Sa oko 300 zaposlenih u regionalnom centru, „Telus“, zadužen pre svega za bezbednost pošte i telekoma, ali i nekolicine drugih firmi i uz bankarska obezbeđenja, spada u službe u kojima je mesto radnika obezbeđenja posebno osetljivo zbog kontakta sa velikim brojem ljudi.
- Nema dana da nema barem verbalnog incidenta. Psovke, galama, često i guranja su svakodnevica. Nedavno smo imali slučaj da je na našeg radnika nasrnuo nožem čovek koji je duševni bolesnik i koji stalno pravi incidente, ali je čak i policija nemoćna da ga ukloni trajno jer je za lečenje potrebno da neko od rodbine potpiše zahtev - kaže Nenad Đedović, organizator kontrole FTO u „Telusu“.
- Izbor ljudi koji rade kod nas je rigorozan. Dolaze ljudi koji kažu da su bili na ratištu, da imaju crni pojas, da su čuvali ovog ili onog. Takvima nema mesta ovde. Radnik obezbeđenja je pre svega staložen čovek, koji će silu upotrebiti tek u krajnjoj nuždi - objašnjava Sreten Simeunović, šef „Telusa“ u Kraljevu.
Takav princip imaju i u službi samozaštite najveće firme u Kraljevu - „Magnohromu“.
- Dešavalo nam se da radnici moraju i da pripucaju uvis da bi izbegli tragične posledice i oteraju grupe kriminalaca. „Magnohrom“ se prostire na više od 150 hektara i to područje je magnet za kriminalce. Gvožđe, bakar, gotovi proizvodi, mašine, delovi, sve to treba čuvati, a lopovi su ponekad spremni na sve - kaže Miroslav Srbljak, šef službe samozaštite ove kompanije koji koordinira radom 78 ljudi, od kojih 62 imaju licencu za nošenje oružja koju je izdala država.
Licencu za oružje, međutim, nema veliki broj čuvara koji u zamračenim portirnicama provode noći čuvajući poslovne zgrade, gradilišta, javne ustanove.
- Radimo na crno. Ponešto znam od karatea, ali kada bi bilo stani-pani, prvo što bih uradio pozvao bih policiju - kaže M.G. koji dugo „stražari“ u jednoj poslovnoj zgradi u Kraljevu. Po njegovim rečima, samo njegovo prisustvo bilo je do sada dovoljno da odbije lopove. Nekada, međutim, to nije slučaj.
- Uhvatio sam čoveka kako tovari na ručna kolica daske na gradilištu koje sam obezbeđivao - kaže Miloš Jojić, koji je ceo vek proveo radeći u raznim službama obezbeđenja. „Pucaj, šta ću, deca mi se mrznu“, rekao je i otišao. Nisam imao srca da zovem policiju - priča Jojić.
- Kada su uslovi za prijem radnika u službu u pitanju, odnosi jesu i te kako uređeni jer uz psihofizički test, besprekornu biografiju, lekarske nalaze, sertifikate za nošenje oružja... svaki naš radnik prolazi i finalnu kontrolu policije sa kojom inače odlično sarađujemo. Sa druge strane, mi smo zemlja koja nema zakon koji bi regulisao oblast fizičko-tehničke zaštite i nama su vezane ruke. Zato i moramo da se oslanjamo na psihologiju, da biramo najvaljanije ljude i dobru saradnju sa policijom - zaključuje Sreten Simeunović.

Banke čuvaju i bez oružja
Obezbeđenje više od 40 filijala raznih banaka u centru Kraljeva preuzele su velike beogradske kompanije. O sistemu rada nerado govore, a Milan J., zaposlen u jednoj od ovih firmi, objašnjava da sve zavisi od zahteva klijenta. Transporti novca su uglavnom pod budnim okom teško naoružane pratnje, ali ima i onih banaka koje insistiraju na tome da pripadnici obezbeđenja koji se nalaze u prostorijama ne nose oružje.

Blic

KRALjEVO - Nedavni košarkaški derbi između gradskih rivala Sloge i Mašinca verovatno je bio poslednji u kraljevačkoj hali sportova. Neki naredni biće odigran u Kragujevcu, Kruševcu, Čačku ili Trsteniku, susednim gradovima koji imaju odgovarajuću sportsku dvoranu.
Naime, hala pored Ibra ne ispunjava uslove za odigravanje utakmica po novim pravilima koja će se primenjivati od početka naredne sezone - linija za tri poena na 6,75 metara, novi izgled reketa i veći slobodan prostor oko terena.
I tako će Sloga, Mašinac, ŽKK Kraljevo, Mecina i Plus svoje mečeve morati da kao "domaćini" igraju van Kraljeva, koje je upravo zbog magične igre pod obručima i dobilo nadimak "srpska Bolonja".
- Mašinac će igrati kod kuće, ili će prestati da postoji. Ukoliko Upravni odbor donese drugačiju odluku, verovatno ću napustiti klub - jasno i glasno poručuje Zoran Milašinović, sponzor i glavni finansijer mlađeg kraljevačkog prvoligaša.
Problem sportske dvorane u Kraljevu ne postoji od juče. Dok su lokalne vlasti u drugim gradovima gledale i 20 godina unapred i ulagale u sportsku infrastrukturu, Kraljevčani su tapkali u mestu. Sredinom devedesetih, predlog Vlada Divaca da u gradu u kojem je košarkaški prohodao izgradi dvoranu po svim svetskim standardima nije prošao. Ni danas nikome nije jasno zašto.

Ni nedavnu inicijativu jednog od potencijalnih investitora iz Beograda da na lokaciji "Stari jasen" u sklopu stambeno-poslovnog prostora izgradi halu odbornici SO Kraljevo nisu prihvatili.
- Ne mogu ni da zamislim da se u Kraljevu ne igra košarka. To bi bilo ravno katastrofi. Ukoliko ima imalo pameti među ljudima koji su plaćeni da o tome vode računa, problem mora da se reši. Mi smo tu da radimo i postižemo rezultate ali, nažalost, o našoj sudbini drugi odlučuju - kaže Miloš Pejić, trener Sloge.
Grad koji je iznedrio Dejana Brđovića, Vladu Divca, Nenada Krstića, braću Petković, poslao je jasnu poruku mladima koji počinju da se bave sportom - ovde nemate budućnost.

IMPROVIZACIJA
POPULARNA "kutija šibica" na ibarskom keju prvobitno je bila otvoreno igralište KK Sloga. Sadašnji izgled, s prostorom za 2.500 gledalaca, dobila je sredinom sedamdesetih godina, kada su odbojkaši Ribnice izborili ulazak u Prvu ligu. Promenom košarkaških pravila, hala je rekonstruisana u poslednjoj deceniji prošlog veka. Teren je proširen, a tribine su smanjene. Mnogi i sada očekuju sličnu improvizaciju, ali u tom slučaju mesto na tribinama moći će da nađe samo nekoliko stotina gledalaca.

Večernje novosti

KRALJEVO - Sonja V. (21) poginula je jutros, kada je automobil u kome se nalazila udario u stub ulične rasvete u ulici Dimitrija Tucovića.

Do nezgode je došlo oko 5.30h kada je Miloš J. (25) iz Šumarica kod Kraljeva vozeći Opel askonu, izgubio kontrolu nad automobilom sleteo na suprotnu stranu ulice i udario u stub ulične rasvete.

Tom prilikom suvozač Sonja V. je od zadobijenih povreda preminula na licu mesta, dok je Miloš J. zadobio lakše telesne povrede i nalazi se u kraljevačkoj bolnici.

Kako nezvanično saznaje Radio 996 Miloš J. je te noći povezao Sonju V. koja je pevala o jednom kraljevačkom kafiću.

996 Radio

KRALJEVO - Na razne načine dovijaju se seljaci da zaštite svoja imanja od štetočina koje im stvaraju velike nevolje od setve do žetve i desetkuju prinose. U neprestanoj borbi protiv vaši, insekata, miševa, puževa... uglavnom koriste hemijska sredstva, a najviše nevolja stvaraju im „nevidljive“ životinjice koje deluju iz „podzemlja“ i veoma ih je teško uloviti na delu. Reč je o neumornim krticama, koje za noć mogu da „preoru“ rastresitu zemlju i od livade naprave „baštu“. Poljoprivrednik Ljubiša Bogojević iz Konareva kod Kraljeva uspeo je da svoje pašnjake zaštiti od ove podzemne napasti.

- Mnogo su me mučile. Imam u Konarevu i u selu Đakovu kod Studenice, u kojem sam rođen, tridesetak hektara poseda, najviše zalivađenih parcela. Kad ih treba pokositi, od krtičnjaka se ovaj posao ne može valjano obaviti. Sveže iskopana zemlja pomeša se s travom i sečivo kosačice ne može da radi. Svaki čas zaustavljam mašinu i čistim sečivo. Dugo sam razmišljao kako da se zaštitim od podzemnih štetočina - priča Bogojević.

Mislio je, kaže on, mislio i - dosetio se. Našao je staru, zarđalu lovačku pušku „prelamaču“, skratio joj i proširio cev za veći patron s barutnim punjenjem i udesio tako da krtica njuškom „poteže“ oroz, koji se, praktično, nalazi na vrhu cevi i na taj način, kako izumitelj kaže, „izvrši samoubistvo“.

- Oružje postavim u otvor tek iskopanog krtičnjaka. Krtica ne voli strujanje vazduha i obavezno dolazi da otvor zatvori. Čim njuškom dodirne vezu sa orozom, puška opali i usmrti je. Na ovaj način otarasio sam se na desetine krtica. Svaki metak pogodio je metu - hvali se Ljubiša.

Čim su dočule za Ljubišin izum, komšije su počele da se na isti način bore „s podzemljem“. Ovog proleća je na livadi Radojice Bukumire ulovljeno pedesetak krtica.

- Znam da će možda neko reći da ovo nije humano i da su seljaci bezdušni. Mi smo, međutim, u neprestanoj borbi s prirodom i štetočinama koje uništavaju našu letinu. Kako ću i od čega živeti ako dopustim da sve bude upropašćeno?! Nije bilo načina da se izborim s krticama, pa sam nešto morao da preduzmem. Borba za opstanak na selu i u prirodi je večna - kaže Ljubiša Bogojević, konarevski lovac na krtice.

On ističe da je ranije svašta pokušavao kako bi krtice oterao sa svog imanja, ali da ništa nije pomagalo. Sipao je naftu u kanale kojima se krtice kreću, ubacio u njih dim, u apotekama nabavljao hemijska sredstva... ali vredne životinjice vraćale su se ponovo za dan-dva.

Kurir

KRALJEVO - Kada mladi bračni par iz Srbije, srećan što je dobio „zelenu kartu“, pokupi decu i zapali za Ameriku u pečalbu, to je odavno prestala da bude vest. Kada dva mlada bračna para iz Amerike pređu preko bare u suprotnom smeru, i to sa namerom da ovdašnje momke uče tipično. 
Treneri američkog fudbala i bejzbola Džoš Hepner, njegova supruga i troje dece, kao i njegov kolega Tom Setizan, sa familijom manjom za jednog člana, iz Džordžije odnosno Mizurija, doputovali su nedavno u Kraljevo, gde će naredne tri godine trenirati ovdašnji klub američkog fudbala Kraljevske krune i nedavno osnovani bejzbol tim Sedam kruna.
Na trenerskoj klupi vatreno krštenje doživeli su proteklog vikenda, gde su njihovi momci iz Kraljevskih kruna isprašili Šumadince iz Mladenovca sa 33:0, u okviru prvog kola državnog prvenstva u američkom fudbalu.
- Izuzetno prijatni ljudi, koji vas pozivaju u kuće, žele da se druže sa vama, mnogo osmeha, način na koji tako brzo prihvataju stranca - uglas odgovaraju ova dva simpatična gospodina, odgovarajući na pitanje koji je najpozitivniji utisak koji su stekli o Srbiji posle tromesečnog boravka u kraljevskom gradu.
- Sasvim slučajno smo došli do adrese jedne velike američke humanitarne organizacije, koja širom sveta, kroz finansiranje boravka stručnjaka, pomaže klubovima. Brzo smo dobili odgovor da ćemo o njihovom trošku u naredne tri godine moći da računamo na pomoć dva profesionalca - podseća na početak ove sjajne priče Srđan Ćosić, predsednik NFL kluba Rojal Crowns (Kraljevske krune).
Porodice Hepner i Setizan smestile su se ubrzo u najvećem kraljevačkom naselju Ribnici. Džoš i Kristen Hepner su iz Atensa u Mizuriju. Sa njima su i Den star, šest godina, Ebigejl od četiri i Darsi, dve godine. Trogodišnju Hanu i duplo mlađu Ebigejl, iz Frensina u Mizuriju, doveli su Tom i Rene.
Tom kao ofanzivni i Džoš kao defanzivni trener o momcima iz Kruna u prva tri meseca imaju samo reči hvale. Oni dodaju da im je cilj da i na ljudskoj osnovi izgrade ove mladiće u prave sportsmene.
- Ja sam veoma pobožan čovek i zato sam uživao obilazeći Žiču, Studenicu. Takvih veličanstvenih mesta nema u SAD - kaže Džoš.
Njegova supruga Kristen, 24 sata mama, uz kućno obrazovanje dece u međuvremenu je sjajan kontakt ostvarila sa novim prijateljima, i već klince iz vrtića podučava engleskom jeziku, a predavanje je držala i u gimnaziji.
- Moja supruga je trenutno okupirana zdravstvenim problemima starije kćerke, ali je, kao i Kristen, veoma brzo stekla sjajne prijatelje u Kraljevu - dodaje Tom.
Domaća kuhinja osvojila je, kažu, obojicu, a klima u dolini Ibra posebno Toma, koji predoseća da će proleće ovde biti sjajno.
- Bićemo ovde tri godine, a ovu prvu ćemo iskoristiti da poradimo na taktici i fizičkoj spremi. Već iduće godine očekujemo prve rezultate, a potom, ko zna - zagonetno se smeškaju ova dvojica Amera.
- Uz Gorana Seničića, koji je glavni trener, tu su, naravno, naši prijatelji iz SAD i ja. Igramo u punoj opremi u diviziji „Jug“ i ukoliko budemo prvi, imaćemo šansu da se borimo za najviši plasman - kaže Marko Korićanac, koji je sa Džošom zadužen za odbranu Kruna.

Talentovani i za bejzbol
Uz trenere iz Amerike, prve korake sa lopticom i palicom načiniće i klinci iz bejzbol kluba Sedam kruna. Džoš i Tom uz to pomažu i u radu tima koji je podmladak kluba američkog fudbala i koji se takmiči u ligi koja ne nosi opremu, takozvani fleg. A da potencijala za ovaj sport ima u gradu na Ibru, svedoči i podatak da je klub dao već jednog reprezentativca - Miloša Erca, a bivši igrač Vuk Vučković je baš zahvaljujući sportskim kvalitetima dobio stipendiju na „Arizona koledžu“.

Blic

KRALJEVO - Najveći broj kraljevačkih Roma živi u dva odvojena naselja pod Grdičkim brdom. Lokalna samouprava, u saradnji s nevladinim organizacijama, pokušava da u njima uvede komunalni red. Ulice su asfaltirane, uvedena je kanalizacija. U gotovo neljudskim uslovima žive, međutim, romske porodice smeštene u takozvanom šatorskom naselju kraj gradske deponije. Zaboravljeni „od svih“, oni teško izlaze na kraj s boleštinama, siromaštvom i glodarima.

Reč je o Romima izbeglim s Kosmeta krajem devedesetih godina koji su se, najpre, uselili u atomsko sklonište kod Spomen-parka, a odatle su premešteni na kraj grada, na parče opštinske zemlje, između aerodroma i gradske deponije. Zahvaljujući „Lekarima bez granica“ i Komesarijatu za izbeglice, dobili su dvadesetak stambenih kontejnera u koje su se smestili. Od tada, osim povremenih poseta aktivista Crvenog krsta i lekara, njima niko više ne dolazi u „posete“.

- Ovde živi 220 Roma. Stisli smo se kao ribe u sardini. Živimo u neljudskim uslovima. Gotovo svako dete je obolelo od bronhitisa i plućnih bolesti, sve je više srčanih bolesnika. Potrebni su nam hrana, lekovi, sredstva za higijenu, kaže Alija Gaši, kojeg Romi smatraju „starešinom“ kampa.

Osim bolesti i nemaštine, Romima iz šatorskog naselja velike nevolje zadaju pacovi, koji svake noći s obližnje deponije dolaze u kamp i zavlače se u „kontejnere“.

- Po celu noć ne spavam, stražarim. Imali smo nekoliko slučajeva da su pacovi izujedali decu. Ima ih na stotine. Jurimo se s njima do jutra, požalio nam se Adnan Salihi. Brojni romski mališani goli su i bosi. Većina ima zdravstvene tegobe s respiratornim putevima, a najčešća lekarska dijagnoza je - astma. Retko koje od njih ide u školu.

- Sa Kosova smo otišli kad sam bio u drugom razredu osnovne. Ovde nisam mogao da idem u školu, jer nisam imao šta da obučem i da obujem. Petkom i nedeljom sam na pijaci, prodajem nešto, moram od nečega da živim, ispričao je petnaestogodišnji Bekim Salihi. Priče stanovnika šatorskog naselja su istovetne. Sve ih muči beda i siromaštvo, deci ne mogu da kupe knjige, retko ih vode kod lekara.

- Kad bi nam neko obezbedio makar jedan inhalator, ovde toliko smrdi, ugušićemo se. Toliki smrad koji dolaze sa deponije, ne možemo da podnesemo ni mi odrasli, a kamoli naša deca, žali se Safeta Curoli.

Glas Javnosti

Beograd - Vlada Srbije je donela odluku da formira radnu grupu koja će sledeće nedelje posetiti fabriku Magnohrom u Kraljevu.

Ministar finansija Mirko Cvetković kaže da bi ta grupa trebalo da se na licu mesta informiše o problemima u privatizaciji tog preduzeća. On je rekao i da do održavanja sednice Vlade nije bila pripremljena informacija o zahtevu radnika Magnohroma da im se isplate zaostale zarade, tako da je doneta samo odluka o formiranju radne grupe.
U radnoj grupi biće potpredsednik Vlade Božidar Đelić i predstavnici ministarstava ekonomije, rada, finansija, infrastrukture kao i savetnik premijera Slobadan Lalović, naveo je Cvetković.
Više od hiljadu radnika Magnohroma protestovalo je 1. aprila ispred Vlade Srbije zbog propalog pokušaja privatizacije te firme. Oni su tražili da razgovaraju sa premijerom, vicepremijerom ili resornim ministrima o zaostalim zaradama, pošto nije uspeo pokušaj privatizacije Magnohroma od strane britanske firme "Global stil".
Radnici su u toku tog dana postigli dogovor sa predstavnicima Vlade da se zaposlenima u toj firmi na ime neizmerenih zarada isplati 450 miliona dinara u tri rate kao i da se ta odluka potvrdi na sednici Vlade Srbije.

B92

KRALJEVO - Pristupna saobraćajnica novom mostu preko Ibra iz pravca Vrnjačke Banje biće puštena u saobraćaj krajem ove ili početkom sledeće nedelje. Stanovnici naselja Ribnica će konačno moći da odahnu od prevelike gužve u saobraćaju.

Završetak i puštanje u saobraćaj novog mosta preko Ibra, definitivno jeste uticao na smanjenje gužvi u ovom delu Kraljeva. Jedan podzemni prolaz u Žičkoj ulici koji je profunkcionisao pre nekoliko meseci, ne samo da je smanjio gužve na trotoarima, nego je i uticao na bezbednost, jer pešaci više ne moraju da pretrčavaju ulicu.

U toku su završni radovi na drugoj pristupnoj saobraćajnici u ulici Dušana Popovića, i drugog podzemnog pešačkog prelaza. Kako je za Radio 996 rekao direktor JKP „Putevi“ Mirko Vuković u subotu bi već mogao da bude pušten saobraćaj preko mosta iz pravca Vrnjačke Banje.

Ako sve bude išlo kao što smo isplanirali, to bi trebalo da bude tako. Nakon toga imamo da uradimo još neke sporedne radove, i onda ćemo preći na rekonstrukciju IV Crnogorske ulice u Ribnici, koja je zbog ogromnog tranzita saobraćaja, pretrpela velika oštećenja. Radovi na njenom obnavljanju bi trebali da potraju između 70 i 90 dana, što znači da će biti u potpunosti spremna da dočeka jesen, kaže Vuković.

996 radio

KRALJEVO -  Snežana Divac rekla je u Mataruškoj Banji da se taj projekat sprovodi uz podršku Ministarstva rada i socijalne politike i organizacija UNHCR i INTERSOS, a da se očekuje pomoć i lokalnih samouprava.

Ona se u Mataruškoj Banji, u kojoj živi više od 400 reseljenih sa Kosova i izbeglica sa teritorije bivše Jugoslavije, sastala sa predsednikom opštine Kraljevo Milošem Babićem, predstavnicima UNHCR-a, INTERSOS-a i raseljenima.

Snežana Divac je raseljenima rekla da će sami birati kuće i da će im seoska domaćinstva koja će im biti obezbeđena omogućiti bavljenje poljoprivredom i normalne uslove za život.

Babić je rekao da je dodeljivanje imanja na korišćenje jedini izlaz za raseljene iz situacije u kojoj se nalaze od 1999. godine.

Direktor prirodnog lečilišta i odmarališta Mataruška i Bugutovačka Banja Slavoljub Čubrić rekao je da će se gašenjem četiri kolektivna centra u Mataruškoj Banji ta banja posle devet godina vratiti turizmu.

PressOnline

Za isplatu zaostalih zarada u tri rate za 2.150 zaposlenih obećano 450 miliona dinara

Radnici kraljevačkog „Magnohroma”, njih oko hiljadu, koji od Vlade Srbije traže pomoć i rešavanje nevolja nastalih neuspešnom privatizacijom tog preduzeća, blokirali su juče oko 13.30 časova saobraćaj u Nemanjinoj ulici. Iz Kraljeva su došli u 25 autobusa i uz zahteve da im se isplate zaostale zarade, porezi i doprinosi za poslednje tri godine.

Kraljevčane koji su juče mirno protestovali, uz poneki uzvik i transparent koji priziva povratak Josipa Broza, obezbeđivalo je više desetina pripadnika policijske brigade, a u parku u neposrednoj blizini bilo je još stotinak policajaca pod opremom.

Radnike i u ovom slučaju, kao i u mnogima sličnim, zanima pre svega gde je novac koji su zaradili i kad će ga dobiti. Snežana Vesović, predstavnik radnika koji protestuju, rekla je da oko 4.000 ljudi treba da dobije 1,6 milijardi dinara.

– Tolika su dugovanja prema 2.150 radnika koji su danas na spisku zaposlenih i prema onima koji su nekada radili. Tražimo da nam se isplate sve zaostale zarade, porezi, doprinosi za PIO, ali i da nam se nadoknade topli obroci, prevoz i zaslužene nagrade – istakla je Vesovićeva.

Petočlanu delegaciju radnika juče je oko 14.30 časova primio Slobodan Lalović, premijerov savetnik. Na pitanje šta očekuje od pregovora, Vesovićeva je odgovorila da sumnja u dobar ishod.

– Ne bi nas primio Lalović da žele sa nama ozbiljno da razgovaraju, već Dinkić ili Đelić – bila je uverena naša sagovornica.

Ipak, do zaključenja ovog izdanja „Politike” neki od zahteva radnika su prihvaćeni, a pregovori o preostalim su nastavljeni. Za isplatu zaostalih zarada 2.150 zaposlenih radnika obećano je 450 miliona dinara, 65.000 po čoveku. Novac će biti isplaćen u tri rate. Prva uplata će biti 23. aprila, druga uoči, a treća rata posle majskih izbora.

„Magnohrom” je privatizovan 2008. godine, kada je preduzeće preuzeo indijski „Global stil”. Ugovor je raskinut krajem prošle godine, jer novi vlasnici nisu ispunili ugovorene obaveze, a srušili su i kao staro gvožđe prodali tunelske peći, vitalne za proizvodnju. „Magnohrom” danas praktično ne radi.

Politika