onda nisi
a ako misliš da jesi
tek onda nisi
tek ako jesi
onda misliš
onda nisi
a ako misliš da jesi
tek onda nisi
tek ako jesi
onda misliš
Svi postovi sa bloga: Nenad Glišić
onda nisi
a ako misliš da jesi
tek onda nisi
tek ako jesi
onda misliš
u vašim lukavim očima
sve se uveličava
vaša mudrost
naročito
razumem ja to
pobedili ste
dvosmislenost je postala
jezik ljubavi
slepilo je
dalekovidost
čestitam uostalom i
molim vas
primite ovu ledenicu
sa istom hladnoćom
kojom vam je dajem
na volim vas
i vašu veličinu
ne priznajem za svoju
nikada me nije zanimalo
vaše tečno glagoljanje
niti ćeranje
znate onako
depresivno-optimističko
ili
samoubilački kukavno
sa gorčinom na kraju
dezert
za instant-slodokusce
a oni su
gospodine
vaša najstrašnija pesma
deca mržnje
zloslutnih osmeha
nadimaju se kao svemir
nepredviđenom brzinom svetlosti
samo da bi na kraju eksplodirali
kao smežurani balon
iza koga ostaje aroma pokvarenog jajeta
nastupila je inflacija velikih pesnika
šire se svuda
i više puta sam video kako pucaju
kako se sudaraju međusobno
i kako ih njihove gravitacije mrve
iza svakog ćoška
čeka vas veliki pesnik
spreman da prsne
Živi u svojoj kutijastoj kući. Svi ga vole i svi mu se dive, pa ga zbog toga mrze i pljuju.
Na kraju krajeva, on se nikome ne nameće, nego je omiljen u društvu. Zabavan je, čak više nego što treba - stalno nešto brblja, pa ostali, uglavnom, ćute u njegovom prisustvu.
Ponekad ga zaista suviše ima, ali stalno ga nešto pitaju.
Samo pritisnu taster.
A tasteri, rade li?
Rade!
u nestvarnim situacijama
nestvarni ljudi
u stvarnim problemima
gordijevi čvorovi
u mozgovima
na vrelom ulju
sa malo celera
bibera
i dosta soljenja
služiti dok je vruće
cvetaju kiše
dve reči na K
K - kič
K - kliše
jedna gadna propaganda
zbog
oko
posle
raspada
Danas punim četrdeset. Kada pogledam ovu pesmu, ne znam šta da kažem. Sviđa mi se oštrina, sviđa mi se ton, sviđa mi se pesma , osim tipičnih početničkih padova u objašnjavanje i savetovanje, ali opraštam sebi zbog mladosti. U jednoj stvari, međutim, nisam bio u pravu: uopšte nije najgore doživeti četrdesetu. Danas znam da bih ovakvu pesmu napisao tako da ona ne bi bila ograničena na određenu generaciju. Ali, kraj bi ostao. Srećan mi četrdeseti!
A sada, pesma
NAJGORE
Najgore je doživeti četrdesetu.
Misliš da si star,
a nisi.
Ne misliš da si mlad,
a nisi.
Loše je što misliš da si pametan,
a nisi.
Ima vas puno takvih,
ni starih,
ni mladih
ni pametnih.
Zauzeli ste svoja mesta
i mislite da držite svet,
a držite.
Mislite da vas ima najviše,
a ima vas.
Zbog toga
što više poznajem ljude,
više volim vampire.
U stvari,
to je samo stanje duha,
to nisu godine na broju.
Dajem vam savet:
Kad misliš da počinješ da stariš
- umri!
Ne da bi bio lep leš,
nego da ostaviš druge da žive.
Što više poznajem ljude
više volim slepe miševe.
Odmah potom - u kamen sam se pretvorio.
velike ljude
velike teme
veliko vreme
ili me se manite
na odlasku mahnite
U tom trenutku pojavljuje se neki Prometej, Herkul, Arđuna, neki div-junak među ćubastim pingvinima koji prvi skoči. Pre toga mora da se probije kroz gužvu neodlučnih kojima je zastao dah i onda se vine u savršenoj paraboli pravo u talase. Za njim krene nekoliko, a za svakim od njih još po nekoliko, pa onda sve te ćube kao torpeda lete kroz vodu dok foke jure za njima. Na kraju, izleću iz vode kao da ih more porađa i sleću pravo na noge.
Siti, prebrojavaju gubitke, što se na Snerskim ostrvima zove "porez za foke", pa krenu da se gegaju nazad i vidim kako će, čim stignu, da se okupe oko svojih rupa i na jeziku ćubastih pingvina, sa izrazitim snerskim naglaskom, epski hvaliti onog prvog koji se bacio u talase.
To me dovodi do pomisli da naše kolektivno sećanje seže do ranih stepena evolucije, te da je po svemu sudeći, Homer bio ćubasti pingvin.
Moram da napišem knjigu o tome, zaradim pare i uđem u istoriju.
Blogodak?
Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.
Podrška
