Blogodak - domaći blogovi na jednom mestu

balkanske metropole
u kišnim popodnevnim satima
to su pivopije na ulicama
zaljubljeni tinejdžeri po haustorima
teški kamioni u saobraćaju
umorna lica u prolazu
stari prijatelji u žurbi

kapljice na prozorima
i nečiji uzdah
zbog prolaznosti trenutka

prošlost

Nenad Glišić - 20.04.2008, 16:21:41

kao zmija
kožu
prošlost
ostavljati na drvlju i kamenju

stare nade
polovne ideje-
sve što smeta

nadovezivanje

Nenad Glišić - 16.04.2008, 00:09:46

nosim kapu na glavi
a glavu na ramenima
još uvek
sutra mi se nekako
nadovezuje na juče

zalazi sunce
a na njega se
nadovezuje veče

prošao je još jedan karavan
na koji je nadovezan lavež pasa

tišina se nadovezuje
na kraj svih stvari

kljunovi

Nenad Glišić - 11.04.2008, 01:02:22

došli su i doneli
izoštrene noseve sa sobom
noseve-klinove
noseve-kljunove
noseve-kamere
noseve-prislušne uređaje
noseve koji vide
noseve koji pamte

zaboli noseve u sva mesta
bolna i zdrava
u mokraćne kanale
(zaboli kljunove)
u krvne sudove
(zaboli kljunove)
debela creva
(zaboli kljunove)
tanka creva
(zaboli kljunove)
da čuju reku
sokova kako teku

došli su tako
davno su došli
bacili sidra zarili kljunove
tako duboko tako čvrsto
tako u meso tako u glavu
dosadne buve potmule gnjide
sve će da čuju
sve će da vide

suđenje

Nenad Glišić - 08.04.2008, 00:50:05

kada meni budu sudili
moraće da prave novi sud
da nađu novu zemlju
i ograde je žicom

kada meni budu sudili
tužioci će nositi maske
optužnicu će napisati
nevidljivim mastilom

kada jednom počne suđenje
Kafka će još jednom umreti
od muke

kada bejah brdo

Nenad Glišić - 29.03.2008, 12:03:12

O, zelen i visok sam bio.
Vetrovi su mi svirali,
brdo sam bio!
Ljuto brdo,
svadljivo brdo,
grmljavina od brda,
lavina u brdima,
pravo brdo.

Zelena brada brda
pokreće vetrove.

O, vetrovi koji nose ptice
duša behu moja.

I bejah brdo,
al¨ ptica sam
i pesma njena!
I priroda sam
u koju verujem.

I sve sam!
rekoh.
Sve.

KADA BEJAH PROROK

Nenad Glišić - 23.03.2008, 21:35:41

Bio sam prorok.
Sastavljao sam
krajeve vremena u čvor sadašnjosti .
Sedeći na vrhu brda
žvakao sam korenje biljaka
i objavljivao:
Ja, prorok, vidim!

Na vrhu brda
gde su vetrovi donosili
mirise propalih ljubavi
sedeo sam i gledao
snošaj epoha.

Časovi koje sam video
dolazili su i odlazili.
Časovi su prolazili.
Sa njima prođe i moje proroštvo.
Napustio sam svoje brdo.

Kada bejah prorok
ne videh sebe u vremenu.

Vremena,
ionako,
više nema.

Brdo sam!
rekoh.
Brdo

martovske ide

Nenad Glišić - 15.03.2008, 14:01:45

-sinu Brutu-

često su pravili
smrtnike od bogova
i bogove od ljudi

napravili su samo
mesta hodočašća
i teme za nove pismene zadatke

a ruka koja zariva sečivo
obično je oružje okolnosti
u toku martovskih ida...
i ponekad
žrtva svoje žrtve