Odmah da kažem, nemojte misliti da se pravim važna i da znam islandski, još manje mogu ovo da izgovorim pravilno. Pošto internet i svi drugi mediji dva dana zvone na sva zvona o vulkanu Eyjafjallajokull koji je počeo da se purnja, nije mi bilo teško sa copy/paste-om, jer ovo teeeško ko sem njih može da izgovori i napiše. Nažalost, islandski narod i ovaj vulkan su u centru svetske pažnje.
Geolozi kažu da erupcija ovog vulkana nije ništa, i da je samo prethodnica za erupciju mount Hekla-e, barem je tako do sada bilo. Sačuvaj bože, onda avionskih letova ne bi bilo poduže. Ovaj kratki predah u letovima je super, ne vidi se bar ono išpartano nebo, koje uopšte ne doprinosi zagađenju i globalnom otopljenju.
Uvek sreća u nesreći – ovaj pepeo sa Islanda proširio se na veći deo Evrope, i malo će nas ohladiti, da ne kažem isCOOLirati, tako da “global warming for a while može da R.I.P.”
No, samo je još to falilo onom narodu, još ova nesreća. Žao mi ih je, jer bar 90% sveta tamo nema veze sa bankama i bankarima, Icesave-om i uopšte sa tom bezočnom pohlepom i gramzivošću. Englezi su neki dan tražili od njih cash , a dobili su ash. So it goes, dragi moji Brits, kad hoćete kao i mnoge druge cvećke pored vas, preko hleba pogače.
Nego, oni, Brits besni i bezobrazni, pričaju po novinama – to je karma, tako im i treba! Kao… Islanđanima! Go figure, majčini sinovi! Dobili ste “kick in the ash”, pa sad gledajte šta ćete. Drugi opet govore da su ovo zemljine prirodne mere bezbednosti, i da su svi oni bankarski papiri o kreditima, kamatama, jednostavno nestali u moru pepela i dima, tako da ja ne brinem za Vlasti ( kao i naše!), nego za jadne Islanđane, koji se otimaju za maske. Vlasti su imune na sve kataklizme.
A ja kao i obično ne verujem u konspiracije i Odinovu intervenciju, te zato mislim da je sve to, kao i obično, ljudskih ruku delo, tj. mislim da je za sve to kriva ona Bjork, što peva pesmu s naslovom “It’s, oh, so quiet” kad joj vreme nije, a možda i jeste. God bless her, makar za malo “silence in the sky”.
psolutno je neverovatno kako M. i ja nismo za ovo vreme “snalažljivih i sposobnih”, ali ipak moram da vam ispričam nešto, možda nekome posluži…(ovde sada zamislite onog :blush: smajlija)
Kad danas uporedim ono što je bilo nekad kad sam ja bila dete, pogotovo kad sam praznike provodila na selu kod rodbine, ovo danas nije ni nalik tome. Govorim o božićnim praznicima, nošenju vertepa, maškarama, varšangama, jednoj od soba punoj slame na radost dece, itd. (vojvođansko nasleđe, heh…)
