Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Za Dan pobede nad fašizmom, i novoustanovljeni  Dan Evrope, 9.V 2009. M. i ja, prijavili smo se za učešće u Fruškogorskom maratonu. To je maraton u pešačenju, a mi smo se odlučili za istočnu varijantu maratona. Vreme je bilo divno, pešačenje u prirodi odlično. Prošli smo nekoliko ček-pointa, malo se odmarali i družili sa poznanicima i prijateljima koje smo tamo sreli. Bilo je jako puno ljudi iz Makedonije, Vranja, Subotice, Beograda i naravno Novog Sada.

Stigli smo na cilj živi i zdravi, ali umorni k’o psi. Ipak je pešačenje na ravnom, po gradu pesma, naspram planinarskog pešačenja po Fruškoj gori, gde ima dosta delova staze,  koji su strmi, teren neravan…ne znamo da li nam je pred kraj maratona, bilo teže pri usponu ili spuštanju. Staza je bila lepo obeležena, bilo je na nekim kotama osveženja, ali ipak dosta toplo, čak i u gustoj Fruškogorskoj šumi. Zadivio me je broj mladih, koji je učestvovao u maratonu. Ovo je početak…u izgledu je uskoro, nova ruta. Nećemo čekati sledeću godinu, i Dan pobede. Za dve nedelje idemo na Brankov grob…pešačenje ruuulz!

Početak…idemo na KT1, prvi ček-point

da se uzumbamo na planinarskoj knjižici

“osvajamo” Dom pod Glavicom…

druga kota KT2 - Stol (473m nadm. visina)

nakon 7 km…

KT7, spomenik kod Venca, 8,5 km

KT8, Kraljeva stolica, nakon 13,5 km

uz pomoć dva štapa, M. se neda…

prošli smo KT8, i još  4, 5-5 km, do Popovice…

do tamo, odakle smo startovali…

Ovih 18-ak kilometara, bili su stvarno staza radosti i zadovoljstva.

Moje prašnjave noge i patike, dobro su me služile.

Setila sam se da sam već pisala na ovom blogu dva posta o blogovanju i njegovim čarima. Stvarno za blogovanje treba imati strasti… passion, što bi rekli ljudi na engleskom.

Mene je ista poduhvatila, priznajem, i to dobrano…pa sam mislila da nekim ljudima probam da kažem i objasnim neke stvari u vezi sa mnom i mojim ponašanjem, kad me pitaju gde sam i šta radim.

….Eto, kad me nazovete i pitate za zdravlje, pa ja na taj poziv ne odgovorim odmah onako kako ste navikli - eeej, gde si ‘ajde da se vidimo(obično kod mene)! Šta ti treba, dugo se niste javljali!?

….Ili za ove moje, ako ne đipim u momentu da dodam još jednu čašu vode, koja je na stolu, samo što se nosom ne udari u nju, ili ne zamutim nes kafu kad se kome svidi-” ja ću odmah posle ručka”…”ne, ja neću, ja ću malo kasnije”… taman kad ja malo spustim kosti, misleći da su poslovi u kujni ružna prošlost za mene, barem za taj dan…Ehhhh, vama hoću nešto da napišem. Ništa strašno, samo hoću da znate. I ovakve žene kao ja zaslužuju da imaju vreme za sebe, da se posvete onome što vole.

Ne, nije to povlačenje u neki drugi život, ili nešto tako sačuvajmebože…nešto creepy ! To ja malo odputujem u neki drugi univerzum, gde sam našla mnooogo novih prijatelja, koji uopšte nisu zamorni i zahtevni, s kojima se uglavnom slažem u ukusima, i rado diskutujem ako su nam stavovi oko nečega različiti. Tu se ne odgovara nabusito i svađalački, ljudi su uglavnom razboriti i manje više drže do pravilnog izražavanja i gramatičkih pravila, i svih pravila dobrog ophođenja. Možda neko zakoluta očima, ako nešto lupim, ali ja to ne vidim. Niko nikom ne zvoca što jede drugo parče torte ili otvara treće pivo. Razmenjujemo misli i osmehe na daljinu u prijatnom ćaskanju i o mnogima znam mnogo više nego o nekima s kojima se viđam skoro svaki drugi dan. Ponekad upriličimo susrete, tako da nije to ono…ma pusti to je virt…neke sam stvarno s radošću upoznala i divim im se.

O svetu da ne govorim…stvarno sam stekla na internetu prijatelje po svetu, o kojima nikad ni sanjati nisam mogla. Noću pogotovo, kad dospem i imam vremena, zaređam tako redom…kao da idem ulicom i svraćam tamo gde još svetlo nije ugašeno, gde još ne spavaju. Nekad mi tako puno znače ti razgovori u gluvo doba noći, i uveravaju me da nisam sama geek manijak, i tako dalje, da ne pričam…dok ja obiđem sva moja mesta gde blogujem, sita se izdivanim.

Ja vas ne napuštam - još…ali i sama primećujem da sve više vremena provodim u tom drugom univerzumu, u odnosu na onaj u kom sam sa vama. Razloge, vama, koji niste okusili blogosferu neću navoditi, jer ih ne biste razumeli. He, he, he, to je ono, kao kad mladi gube živce objašnjavajući matorcima kako se igra nova video igrica, a ovi nikako da ukapiraju.

Tako, da…ne brinite, nemam nameru da se odselim za stalno, taman posla! Profiltriraću neke stvari i ljude, i nekima  samo hoću da javim, kad me traže, gde ću biti!

Pucajte!

Pogledajte šta sam pronašla na mom omiljenom sajtu TED.com!

To je Artur Bendžamin, koji za sebe kaže da je mathemagician. Svoj redovni posao profesora matematike obavlja na Harvey Mudd College-u, dok ostatak vremena provodi uglavnom u svom tuxedo-odelu, na pozornici, pred radoznalom publikom, kao pravi mađioničar. On publici predstavlja brze mentalne kalkulacije, memorisanje brojeva i druge aritmetičke trikove, i to radi na veoma interesantan način, obično primenjujući sistem formule (a+b)na kvadrat= a na kvad.+2ab+b na kvad.. Na pr. broj 75, podeli na dva člana 70 i 5, i primenjuje dalje formulu. Kad su višeznamenkasti brojevi u pitanju, svakom broju dodeli slovo, pa pravi reči, radi boljeg memorisanja itd.
Sve u svemu pogledajte ovaj clip! Kompjuter radi pomoću algoritama, a profesor Bendžamin pokazuje da i ljudski mozak može raditi kao kompjuter. On se takođe bavi Višom matematikom na polju Vandermandeove determinante i Fibonačijevog broja.

Pogledajte šta sam pronašla na mom omiljenom sajtu TED.com!

To je Artur Bendžamin, koji za sebe kaže da je mathemagician. Svoj redovni posao profesora matematike obavlja na Harvey Mudd College-u, dok ostatak vremena provodi uglavnom u svom tuxedo-odelu, na pozornici, pred radoznalom publikom, kao pravi mađioničar. On publici predstavlja brze mentalne kalkulacije, memorisanje brojeva i druge aritmetičke trikove, i to radi na veoma interesantan način, obično primenjujući sistem formule (a+b)na kvadrat= a na kvad.+2ab+b na kvad.. Na pr. broj 75, podeli na dva člana 70 i 5, i primenjuje dalje formulu. Kad su višeznamenkasti brojevi u pitanju, svakom broju dodeli slovo, pa pravi reči, radi boljeg memorisanja itd.
Sve u svemu pogledajte ovaj clip! Kompjuter radi pomoću algoritama, a profesor Bendžamin pokazuje da i ljudski mozak može raditi kao kompjuter. On se takođe bavi Višom matematikom na polju Vandermandeove determinante i Fibonačijevog broja.

Gledajući neki film, verovatno vam se desilo da pored svega, posebno uživate u muzici koja se proteže kroz taj film, a posle mnogo godina ta ista muzika, soundtrack iz filma, postane njegov zaštitni znak i najbolja asocijacija.

U ovom postu želela bih da porazgovaramo o našoj omiljenoj muzici iz filmova. Pišite i o najboljim scenama, citatima koji su proslavili te filmove…znate ono - kad kaže na početku “Rosebud”… Orson Vels kao Čarls Foster Kejn u “Građaninu Kejnu”, pa ona fora sa K. Geblom i Vivijen Li u “Prohujalo sa vihorom”- Idon’t give a damn!…i tako u tom fazonu, pričajte, šta volite? Akhm…nije lako ! ?  ‘Ajde da probam, evo…

Malo muzike:

Treći čovek

Cavatina - Lovac na jelene

Un homme et un femme

Les Parapluies de Cherbourg

Easy Rider - Born to be wild

From dusk till dawn

Pulp fiction

Ponoćni kauboj

Once upon a time on the west …..i tako dalje, mogla bih do sutra…

Ali moram na kraju i moj omiljeni citat …

“My name is Lester Burnham. This is my neighborhood; this is my street; this is my life. I am 42 years old; in less than a year I will be dead. Of course I don’t know that yet, and in a way, I am dead already.” American beauty

‘Ajd sad vi !!!!

Neki dan sam sedela za stolom u sobi, pušila i pila svoju nes kafe sa french creamerom, i baš uživala…naizgled zureći kroz prozor u baštu. Divila sam se cvetovima tek procvetale kajsije, i ustvari rezimirala događaje proteklih dana. Da li će sve biti dobro, odnosno da li je odluka dobra ?!?

Mislila sam zatim, o nekim ljudima, igračima na sigurno, kojima uvek treba idealna slika svega oko sebe, koja će ih potpuno ispuniti, zadovoljiti i pružiti kompletnu zaštitu za svaki njihov potez. To su oni čiji dinar vredi kao vaših pet, čije je srce malo i hladno, oni što ne znaju da je za ostvarenje sna i cilja potrebna hrabrost i veliko srce. M. i naš prijatelj su mi to popodne rekli, na moju rečenicu o pojavama oko nas -” Ko zna zašto je to tako dobro, neko to ipak gleda od gore…mi mirno spavamo, sve na njihovu dušu!”…da, rekli su…”Pusti to, neko gleda, mi smo sve jadniji i siromašniji, a oni bez trunke savesti sve bogatiji, nikog nit’ oni gledaju, nit’ njih gleda neko…ništa im nije, a mi… bla,bla…” Liče…liče svi ti igrači na sigurno, koji se skrivaju pod tuđim kišobranima, koji žive svoje naizgled uredne živote pune varki, u iluzijama da su to oni isti, od pre… pre nego što su upali u blato i sav taj živi pesak koji ih vuče u svoj vir prema dnu, i ja sada znam da ne znaju da plivaju tako dobro, i ne radujem se tome…samo slutim… gotovo sam sasvim sigurna da znam…šta bi dali za lepše lice bez konstantne bore među obrvama, bez bola od stegnutog malog, jadnog srca…bez pohlepe, gorčine, jeda i besa koji curi sa njihovih stisnutih usana.

..Ne volim da se sećam tih dana, ali…

Lepo je što sam upoznala neke ljude u tom ludilu, ko zna koliko bi još prolazili jedni pored drugih, bez pozdrava. Skupljali smo se uveče,  na klupi ispred komšijine kuće, i pričali do kasno u noć. Oko 1, 2 sata po ponoći… razlaz, svako sa svojim mislima i malo manjim strahom.

Bila sam skoro paranoična…sin je morao da mi govori iz minuta u minut gde je…ah, koliko izluđuje bespomoćnost, i ta nestvarna situacija…

Zamislite mene, kad je jednom zveknuo tomahavk, ili kako se to zove, na 3oo m od naše kuće…sve otvoreno zbog oduška, a komoda sa mojom china kolekcijom u dnevnoj sobi, počne da šeta od siline detonacije, od zida do pola sobe, ja skačem od stola da je pridržim i zaustavim, da mi se ne porazbija sve…

Muž i sin se smeju,  zbog mog iracionalnog postupka, teraju me da izađem u baštu, ja neću i… psujem, psujem, derem se… a svima suze u očima, i pitanje..ko je sad poginuo, to je usred grada, u komšiluku ? Posle par minuta, obilazimo kuću, i kažemo…dobro, otišle su roletne na dva prozora, koje  nismo  podigli, par okana, i iskočila vrata od garaže, koja je u sklopu kuće…sad je fino sve na izvol’te… odvratno…nakon par trenutaka, moj muž traži majstore…i sve teče dalje…

TO… nikad, neću, ne želim i ne mogu zaboraviti…to, i pitanje u pogledu mog sina, dečaka.

U mom lutanju po netu neki dan sam nabasala na neka intervju pitanja, koja obično obilazim ili preskačem, ali ova su ipak zaokupila moju pažnju. Ipak sam o temi nekih od njih, razmišljala ovih dana…Pa hajde da probamo, odgovorite i vi na neka, koja želite…
1. Zašto blogujete ?
Ja sam počela da pišem blog stvarajući neki koncept po kategorijama, uglavnom o nekim frustrirajućim i uzbuđujućim stvarima koje se tiču života u Srbiji, ali sam vremenom počela da pišem o svemu. Na sreću, imam jedan broj čitalaca, koji me “trpe” već godinu dana, i nešto malo duže.
2. Koji talenat biste voleli da imate?
Volela bih da sam mogla da budem bolji pisac blogova. Ponekad kao od šale napišem post o onom o čemu mislim, a ponekad satima sedim pred laptopom, pišem, brišem, pišem…Mislim da ne treba da budem tako kritična prema sebi, već da treba jednostavno da kažem šta imam, iako nije baš tako jednostavno, kako se čini.

3. Koji vam je vaš rođendan ostao u najlepšem sećanju ?
Najlepši su mi bili rođendani u gimnaziji, u danima mladosti i bezbrižnosti. Rođena sam pred početak škole, kad smo se okupljali, odmorni i željni ponovnog susreta. Svaki od njih je bio lud provod, primeren godinama u kojima smo bili. Ipak, jedan od pre dve godine, koji sam provela sama sa svojom najboljom drugaricom iz razreda, u njenoj kući na moru, izdvojila bih kao svojevrstan update događaja. Nas dve pijuckajući crveno vino, osvrtale smo se, bez gneva, ha,ha,ha… na događaje iz naših života.
4. Šta bi onaj tinejdžer u vama, sada rekao o sebi?

Mislim da bih prvo sebe današnju, pitala zašto sam prestala da sviram klavir, treniram plivanje i rukomet. Isto tako mislim da bih kao tinejdžer bila iznenađena fakultetom na kom sam završila. Tada su želje, kao i mi bile prilično u oblacima. Rekla bih joj danas, toj makarone-tinejdžerki, da u životu sve prolazi jako brzo, i da retko dobijaš drugu šansu u životu.
I, da…ne ispadne uvek loše ako te zanima više stvari u životu.
5. Šta očekujete uskoro, ovih dana ?
Očekujem da završim mnogo poslova oko kuće ovog proleća, i da konačno negde otputujem.
Izvol’te, sad vi…

Kraj prošle i početak ove nedelje protekao je vrlo dinamično, jer je bila Mira, naša drugarica i većini kuma. Potegla žena iz Las Vegasa, Nevada i došla kao na kaficu i da jede ribe. Mi svi zajedno popadali u nesvest, a ona kaže -  da vam dokažem da ništa nije neizvodljivo, samo kad se hoće….ostavila nam sijaset sajtova low cost kompanija za letenje preko bare, i kaže čeka nas… Ne znam kako će ostali, ali ja evo počela da šparam za kartu i malo džeparca.

Njena neobuzdana priroda, i dan danas, puna neke neobjašnjive energije…nije nam dala da živimo svoj uobičajeni zimski san, koji se naročito ove zime, otegao k’o gladna godina. Pazite, to kažem ja, koja sam sve samo ne statična i inertna osoba. Ali za Miru smo svi obdanište.

Okupila nas je sve, zaglavljivali smo do kasno u noć, smejali se, igrali, pevali…Ponajmanje sam s njom uspela da pričam…Zato se preksinoć javila da je stigla, i da se iskuka kako je prošla na grani. Našli joj u prtljagu “zovove zavičaja”, platila kaznu, zapisali je kao teroristu na spisak ozloglašenih, svađala se…totalno je odlepila kaže…”Kad sam ispričala Joci(muž) šta mi se desilo, ja otvorila neku cugu i ubila se k’o majka…nisam htela da pričam ceo dan dok me bes nije prošao”. To stvarno mora da je zabolelo…ona da ne priča! Zato je samnom pričala jedno sat vremena, pretresla svoj boravak ovde, opet tražila da obećam da ćemo doći na leto i odjurila…kaže čeka je party za njen comeback.

Ponekad pomislim da sam sanjala da je bila ovde. Onako, da je kao thunderbird probila zvučni zid, rekla šta ima, raspevala nas i oraspoložila, i podsetila da smo mladi dokle god u nama postoji i onaj najmanji poriv i motiv za igru. Mira zna da vodi igru, pa šta košta da košta! Nikad joj nije bilo žao…Obuze me bluz iznenada…

Samo za vas i Miru, Fleetwood Mac…

Ja obožavam komplimente i svim srcem ih primam i dajem drugima. Kad dobijem kompliment rano ujutro, dan mi je sigurno lepši.

Dakle, dragi muškarci, evo nekoliko saveta, obratite pažnju. Ako ste sa ženom koja vam se sviđa i izlazite s njom na večeru ili negde drugde, i vi se sviđate njoj - ona ulaže napor i trudi se da zbog vas izgleda dobro. Nema veze da li je to prvi, treći ili peti sastanak, ili živite s njom godinama. Ona će se truditi da zbog vas izgleda lepo i privlačno. Izvesno je da svaka žena voli da izgleda lepo i zbog sebe, ali je sasvim sigurno da to želi i zbog vas.

Imate sada izbor - možete biti onaj tip muškog slatkiša koji će taj njen trud da primeti i da za par sekundi osvoji veliki broj bodova, plus bonus, ili da budete onaj mrgud, koji ništa od svega toga neće primetiti. Slatkiš je zato slatkiš, jer je pametan i odabraće naravno prvo.

Prvo, pogledajte joj kosu! Izgleda li drugačije od poslednjeg puta kad ste je videli? Ako je kraća, svetlija, kovrdžava ili ravna, a lepa, recite joj jednostavno: “Lepa ti je kosa večeras!” Ako vam izgleda lepo i različito, a ne možete da se setite kakva je bila ranije i šta je to različito, nećete omašiti ako kažete:”Jesi li uradila nešto s kosom, drugačija je? Izgleda božanstveno!”

A sada odeća…Je li obukla haljinu, suknju ili pantalone? Možda se lomata na stileto čizmama zbog vas? Možda je izletela s posla, jedva stigla da se presvuče za vas? Nosi li interesantan komad nakita, ili ima lep parfem? U svakom slučaju nećete pogrešiti, ako udahnete, pogledate je na trenutak i jednostavno kažete:”Izgledaš prelepo danas!”Stvarno ne treba više od pola minuta da primetite taj trud oko izgleda vaše devojke ili žene, koji je napravila zbog vas, zato slobodno primetite to i prokomentarišite.

Verujte da većina žena primeti da li ste škrtac u komplimentima ili niste. Ako ih ne dajete, ona će se sigurno čuditi kako je to moguće, da li se ona vama uopšte sviđa, ili šta vam je u glavi dok ste s njom. Ili će pomisliti da ste neosetljivi i nerafinirani grubijan i sirovština. A vi to niste, zato nemojte to dozvoliti !

Meni je M. uvek sladak, kad me čeka, naravno spreman i cupka nogom, pred izlazak, u fazi pred ključanje. A kad se konačno pojavim, on kaže nešto kao - lepa ti je ta suknja, nisi je dugo oblačila, a ja u haljini…ili obrnuto ( za sve godine nije naučio da razlikuje to dvoje), ali ti njegovi komplimenti mi već u startu ulepšaju izlazak.