“What do you think, this is the army, where you shoot’em a mile away? You gotta get up close like this - and…bada-bing ! You blow their brains all over your nice Ivy League suit!”
Sonny (James Caan u “Kumu”)
Još malo filtriranja interneta na mom blogu! Ovoga puta pažnju mi je okupirao izvanredan, opširan članak u Vanity Fair-u, o tome kako je pravljen “The Godfather”, F.F.Coppola-e.
Morate naći malo vremena da pročitate ceo, izvanredan članak o tome kako su holivudske ajkule, pravi gangsteri i mafijaši, sa genijalcima - film makeri-ma, uspeli da naprave ovo holivudsko remek delo.
Autor knjige M.Puzo, imao je u glavi odmah viziju da Kuma igra Marlon Brando. Ali producenti Paramounta, istinska, prava mafija, Frenk Sinatra i ostali direktori kompanija i svi executives, bili su protiv da se film uopšte snimi, a kamoli da u njemu igraju Brando i Paćino. U daljim pregovorima, za ulogu Kuma bili su viđeni Lorens Olivije, Ernest Borgnin, Ričard Konte, Entoni Kvin, čak i Karlo Ponti. Svi samo ne Brando! Iz filma je morao da se oseti “smell of spaghetti”, a njemu je rejting u to vreme znatno pao, bio je predebeo, svima poznat po preterivanjima i nesuvislim zahtevima na snimanjima. Paćino je bio prenizak, čak i u cipelama sa potpeticama. “Glavna posada” iz Njujorka telegrafisala je Holivudu…nećemo finansirati Marlona u glavnoj ulozi! Nema dalje diskusije! Case closed!
Glavni chairman kompanije “Gulf and Western” u NYC, bio je Čarls Bluhdorn, austrijski tajkun, imao je samo jedno pitanje - Šta želite da uradite ovim filmom?
Poznati producent Al Radi, iako nije bio Italo - Amerikanac, uzet je, jer je važio za nekog ko zna da napravi film brzo i jeftino. Na odlučujućem sastanku, mirno je sedeo i hvatao beleške u svom notesu. Znajući da je Bluhdorn debelo upetljan u poslove s mafijom(btw, to je bila i politika - It’s nothing personal! Just a business! - fazon), bio je “sladak” i rekao: “Čarli, želim da napravim strašan film, o ljudima koje ti voliš”. Bluhdorn je pozeleneo, lupio šakom o sto i izleteo iz sobe. Al Radi je dobio posao !
Za reditelja je bio angažovan Kopola, a on je hteo da Don Korleonea igra samo Marlon Brando. Njegova borba za to je počela!
Oko mnogobrojnih epizodnih uloga nije bilo toliko gužve. Interesantna je epizoda sa snimanja scene između Sonija, kojeg je dobio da igra Džems Kaan, i njegovog mlađeg brata Majkla, Al Paćino. Tu se desilo da Kaanu odneznaniongde, padnu na pamet reči sa nekih improvizacijskih, “nebeskih” visina. Rugajući se bratu, koji je hteo da ubije Solozzo-a i nekog podmićenog policajca irskog imena McCluskey, koji mu je jednom prilikom slomio vilicu, izvalio je onomatopeju- bada bing! Ove reči postale su mantra svih mafijaša i wannabe mobstersa. Kasnije je čak i strip tiz bar Tonija Soprana u “The Sopranos”, dobio ime Bada bing, Bada boom!
Gazde su konačno pristale da se razgovara s Brandom, ali pod uslovom da nema nikakvog avansa u novcu(Kopola mu je ipak kasnije dao 50000 $), da položi jemstvo da neće biti nikakvog ludovanja i preterivanja u zahtevima, i najšokantnije od svega da uradi test-probno snimanje(sic!)
Poznavajući glumce i sujetu, mudri Kopola ovo poslednje, naravno nije nazvao tako, kad je kontaktirao Marlona. Ulazeći sa ekipom i kamerama u Brandovu kuću, rekao je da će uraditi par snimaka da potroši ostatak trake.
Brando je izašao iz spavaće sobe u kimonu, s plavo obojenom kosom, skupljenom u konjski rep. Kopola i ekipa prisustvovali su čudesnoj transformaciji! Brando je stajao pred ogledalom, skupio kosu u malu punđu, namazao je crnim imalinom, stalno mrmljajući šta radi. Urolao je par klineksa, i nafilovao usta. Odjednom je odlučio da priča onim njegovim unjkavim, “smešnim” glasom, jer je Don “nekad” bio pogođen u grlo. Obukao je jaknu, podigao kragnu kao pravi mafia guy, okrenuo se i objasnio: “To je lice buldoga - podmuklog izgleda, ali toplog iznutra!”
Kopola je odneo test snimak Bluhdornu, koji je, kad je video da se ipak radi o Brandu, odstupio i povikao: “Ne, ne!”…ali odgledavši snimak transformisanog Branda, mogao je jedino da prizna da je Brando fantastičan. Posle njegovog pristanka, ostale “ajkule” su ga sledile. Rest is a history!
“When the legend becomes fact, print the legend.”
(Džon Fordov,The Man Who Shot Liberty Valance.)
Moje prašnjave noge i patike, dobro su me služile.
Mislila sam zatim, o nekim ljudima, igračima na sigurno, kojima uvek treba idealna slika svega oko sebe, koja će ih potpuno ispuniti, zadovoljiti i pružiti kompletnu zaštitu za svaki njihov potez. To su oni čiji dinar vredi kao vaših pet, čije je srce malo i hladno, oni što ne znaju da je za ostvarenje sna i cilja potrebna hrabrost i veliko srce. M. i naš prijatelj su mi to popodne rekli, na moju rečenicu o pojavama oko nas -” Ko zna zašto je to tako dobro, neko to ipak gleda od gore…mi mirno spavamo, sve na njihovu dušu!”…da, rekli su…”Pusti to, neko gleda, mi smo sve jadniji i siromašniji, a oni bez trunke savesti sve bogatiji, nikog nit’ oni gledaju, nit’ njih gleda neko…ništa im nije, a mi… bla,bla…” Liče…liče svi ti igrači na sigurno, koji se skrivaju pod tuđim kišobranima, koji žive svoje naizgled uredne živote pune varki, u iluzijama da su to oni isti, od pre… pre nego što su upali u blato i sav taj živi pesak koji ih vuče u svoj vir prema dnu, i ja sada znam da ne znaju da plivaju tako dobro, i ne radujem se tome…samo slutim… gotovo sam sasvim sigurna da znam…šta bi dali za lepše lice bez konstantne bore među obrvama, bez bola od stegnutog malog, jadnog srca…bez pohlepe, gorčine, jeda i besa koji curi sa njihovih stisnutih usana.
