Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pre neki dan veoma prijatno iznenađenje. Na naslovnoj strani magazina Ekonometar br.42 i u članku Vodič do fondova Evropske unije priča o našim dragim prijateljima iz kompanije EU Access. Članak je ustvari intervju sa Boškom Nektarijevićem, izvršnim direktorom kompanije EUAccess u kome se govori o tome kako oni pomažu Srpskim kompanijama da dođu do fondova Evropske Unije.

Članak je izvanredan i predstavlja osveženje u smislu pozitivne energije i optimizma kojim odiše. Nadam se da će se Srbija što pre vratiti svom, doskora napuštenom, Evropskom putu, svakako uz pomoć kompanija kao što je EUAccess, koje se trude da Srpskim kompanijama pored novca donesu i Evropske standarde poslovanja i kulturu savremenog poslovnog ponašanja (koja nam je potrebnija od para).

Juče sam gledao jako interesantnu dokumentarnu emisiju BBC-a o tome šta nas psihološki razlikuje od majmuna. Poznato je da se fiziološki jako malo razlikujemo, da nam je 94.3% DNK isto. I nećete verovati, od majmuna se i psihološki razlikujemo jako, jako, malo. Recimo šimpanze mogu da komuniciraju glasovima, koriste alate, rešavaju kompleksne probleme, planiraju akcije, čak inoviraju, a u određenim tipovima inteligencije gde je potrebno jako brzo pamćenje i reagovanje bolji su od ljudi sa faktorom 100 puta.

Međutim glavna i sudbonosna razlika, zbog koje su oni ostali na drvetu a mi otišli na mesec, je to da sarađujemo sa drugim ljudima ne samo iz sebičnih razloga, već za dobrobit zajednice. Da nismo samo okrenuti sebi i svojim sebičnim ciljevima (izolovani od sveta) već da možemo da saosetimo sa drugima i da im pomognemo, da zajednički ostvarujemo civilizacijski korisne ciljeve. Dok majmuni sarađuju međusobno samo i jedino da bi postigli svoje lične sebične ciljeve, čovek će raditi za dobro drugih, često i na svoju štetu.

Naravno i ljudske zajednice imaju svoje trenutke pada i povratka u životinjsko carstvo, ko mi u Srbiji zadnjih 20-tak godina. Rezultat je da je onda lošije za veliku većinu naroda, pa i društvo u celini. Onda veoma mala manjina (kleptokratija) u cilju očuvanja vlasti ubedi većinu kako je to bezakonje i izolacija od sveta najbolja za njih. Da je bolje bezakonje i pravo jačeg (siledžije), nego zakoni i uređena država koja štiti slabijega. Da je bolje ugledati se na satrapske režime srednje Azije (ruske satelite) nego uređene države Evropske Zajednice.

(Pravili anketu među ljudima u Srbiji koji su protiv sporazuma o pridruživanju EU. Njih 80% nema pojma sta piše u tom sporazumu i o čemu se tu radi. Kažu, pa zar tu ne piše da nam otimaju Kosovo?)

Neverovatno koliko ova priča o razlici između čoveka i majmuna pokazuje zašto nam je ovako kako nam je. Gledajući ovaj predizborni cirkus, imam osećaj da je oko mene čopor šimpanza negde u prašumama Konga, koji samo gleda svoj lični interes (upravne odbore), a na štetu zajednice (ponovo izolacija, šverc, Jezda i Dafina). Da nam se ne desi zbog toga ono što se mnogim čoporima kroz istoriju desilo, da polako izumru (na sreću civilizovanijeg ostatka sveta).

 Siguno se pitate zašto sam stavio ovako bukvalan naslov. Pa siguno da je bolje biti optimista nego pesimista. Ali da li je bas sve tako jednostavno i očevidno? Jako inspirativan članak postavio sam na svoj lični blog. Skenirao sam ga iz Politikinog dodatka na engleskom sa izborom članaka iz New York Times-ovog nedeljnog dodatka

Sustina priče je da se u poslovnom okruženju koje je pozitivno i radosno (nasmejano) mnogo bolje radi i vise proizvodi nego gde je strogo i napeto. Rezultati istraživanja čak pokazuju mnogo uspešnijim menadžere (lidere) koji imaju poseban kvalitet zvan “levity” koji bi na srpski jezik mogao da se prevede kao “biti veseo”, zabavan ili raspoložen (eng: we define levity as more of a lightness, more being fun than being funny). To svakako važi i za šire oblike ljudske organizacije, pa i cela društva. Po principu: Što pozitivnija, to uspešnija!

Jedna drugarica što živi u Kanadi mi skoro reče da u Srpskoj tradiciji postoji jako izražajna kulturu patnje (crnine, žalosti, naricanje). Naravno to nije samo u Srbiji pa duboko verujem da kvalitet života u pojedinim društvima (i njihov stepen razvoja) direktno zavisi od stepena veselosti koju stanovnici te zemlje imaju (pozitivne energije). Baš postavih post na blogu veze o mom starom članku “Poslujte sa osmehom” iz emagazina koji obrađuje baš ovu temu. Izgleda da je kroz istoriju društvo napredovalo u onoj meri koliko je bilo nasmejano i pozitivno (da je verovalo u svoju bolju budućnost).