Svi postovi sa bloga: BizBuzz Blog

Iz WebFest.ME perspektive, život ovako izgleda

Nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi

Ovo nije tekst o lovi, biznisu, keynote predavačima.

Pročitaćete svuda na Internetu o čemu je i kako predavao Håkon Wium Lie, Ryan Freitas, Brian Wong ili momci koji su naše gore list Dejan i Boris.

Bilo je dobrih, bilo je boljih, čuli smo neke nove stvari, a svakako smo po nešto i naučili. Pojedini smo i uživali, priznajem )

Heidi Harman Ryan Freitas

Ne samo kada su konferencije u pitanju, već u životu se vodim prostom logikom: volim to što radim, i povrh svega biram da radim sa dobrim ljudima, ne retko boljim od sebe.

To je jedini način da životu udahnemo prave vrednosti, i živimo punim plućima.

WebFest.ME je više od konferencije, tačka.

WebFest Lightmotif

Pozitivna energija, fenomenalna ekipa u organizaciji, lineup kome mogu zavideti i neke globalne konferencije. Žao mi je što neke ljude nisam video tamo, no dobro, can’t win them all.

Na WebFestu je vannastavni program podjednako važan koliko i program, ako ne i krucijalan za buduće razumevanje posla, ljudi sa kojima radite, i načina na koji želite da živite, ne samo kao preduzetnik.

Ok, svi znaju da sam ja poklonik vannastavnih aktivnosti, ali ne govorim o tome ovde P

Fenomenalan mindset čiji ste deo, i to osećate u svakoj misli, i bar u tih nekoliko dana sve je na svom mestu, savršeno.

Osećate da je vaš posao više od posla, i da možete to sebi da priuštite, da se vodite filozofijom koja vas je preokupirala. Da vaše baterije budu uvek pune.

U takvoj atmosferi se stvaraju dobri, zdravi kontakti, pa i prijatelji, ljubav prema drugačijem i boljem životu, poslu.

Količina pozitivne energije koju uložite u posao i odnose sa ljudima je vaša najveća, najbolja investicija, bez rizika, u kvalitetan život.

WebFest Leitmotif

Na kraju, slike govore više od reči ;)

biZbuZZKako su neki već čuli, drugi se interesuju, zvanična informacija je da ove godine neće biti organizovan biZbuZZ, bar ne kao konferencija.

Problem sa kojim se organizacija biZbuZZa suočava već 6 godina je održavanje krajem godine, tako da je većina aktuelnih tema već ispričana i prepričana po nekoliko puta.

To naravno ima i svojih prednosti, da se razumemo. )

biZbuZZ iz godine u godinu beleži rast, ne toliko u broju posetilaca, koliko u kvalitetu predavanja, organizaciji, i naravno svima dragih vannastavnih aktivnosti. Mi jednostavno ne želimo korak u nazad.

Ove godine je održan veliki broj konferencija koje se u nekoj formi bave Internetom, mnogo više nego ranijih, i nadamo se da će se taj trend rasta u regionu nastaviti. Sa druge strane nama to predstavlja veliki izazov u organizaciji, jer se koncepti, teme i organizacija prave krajem godine, a trebalo bi da budu aktuelne.

Naravno, to je samo jedan od začina koji je uticao da  ovogodišnju konferenciju ne održimo, jer ne spadamo u one koji se žale i kukaju.

Pravi razlog je želja da se potuno promeni koncept konferencije, a da se pri tome sačuvaju vrednosti za koje pre svega posetioci navijaju, a mi ih smatramo naročito važnim, kao i da se konačno prevaziđu dečije bolesti koje se provlače prethodnih godina.

Kompletna reorganizacija firme i poslovanja u zadnjih godinu dana doprinela je drastičnoj promeni/proširenju fokusa, i na kraju, na žalaost, trenutnom smanjenju kapaciteta posvećenih biZbuZZu. Nismo želeli da napravimo konferenciju kojom pre svega mi ne bismo bili zadovoljni, a verujemo ni posetioci. Tok organizacije biZbuZZ 2013 ćemo aktivnije objavljivati preko bloga.

S obzirom na veliko interesovanje za buZZket koji smo organizovali u poslednje dve godine, razmišljamo da ipak organizujemo jedan deo vannastavnih aktivnosti, da se malo družimo, pa ćemo vas o tome obavestiti u narednim danima.

Internet industrija sa razlogom poklanja posebnu pažnju konferencijama. To je jedinstvena prilika za neformalno druženje sa ljudima iz struke kao i zbližavanje sa potencijalnim klijentima, saradnicima.

WebFest.Me konferencija se izdvaja kvalitetom, dobrom ekipom iza scene kao i uvek odličnim programom. Okrenuta je u potpunosti webu i internet preduzetništvu, što je čini vrlo atraktivnom u regionu, pa je sredinom septembra, obavezno mesto susreta ljudi koji ozbiljno bave online biznisom.

Mene lično oduševljava činjenica da su imali vremena i motiva da misle i na studente, omogućivši im i više nego povoljnu kotizaciju po ceni od 20 EUR! Hello, students! Vidim da je tu i poseban paket, sa nešto većim aranžmanom.

O  programu ne treba mnogo pričati, agenda sve kaže. Primetio bih da su predavanja i predavači pažljivo birani, pogotovo poštovanje za dovođenje stranih predavača, od kojih se pride, ima šta čuti i naučiti. (Rut Bur (SEOmoz), Rajan Freitas (about.me) …)

Internet preduzetnicima, život je web. Ovakve stvari su prave poslastice i zato najiskrenija preporuka da odete u Budvu 20. i 21. septembra. ;)

BorNET 2012 – 15- novembar , DAN DOMAĆINA

Ove godine Bornet će početi 15. novembra, svečanim otvaranjem u 12:00 a prvi dan nosiće naslov „Dan domaćina“. Bićete upoznati  dosadašnjim radom, pričaće se o nekim gradskim temama, družiti se, raditi sa medijima i predstaviti program centralnog „Dana gostiju“.

Ono što pokreće i održava konferencije jeste druženje, pa će u programu ostati dovoljno vremena za upoznavanje, kontakte i sve što prati networking na događajima.

Program prvog dana:

12:00 – Svečano otvaranje, zatim koktel za goste i učesnike

13:00 – Udruženje ISTOK Bor – Prezentacija sa najinteresantnijim detaljima sa dosadašnjih manifestacije

14:00 – Regionalna Televizija Bor, o radu, razvojnom putu i najvažnijim dešavanjima govoriće sadašnji ali i nekadašnji radnici ove renomirane informativne kuće.

15:30 – Pauza

16:00 – U sećanju – je panel posvećen zapisima o starom Boru i dragim ljudima kojih više nema. Prisetićemo se onih koji su dali su veliki doprinos gradu i njegovom razvoju i napretku.

17:00 – Turistička perspektiva grada bakra – Panel diskusija o prirodnim lepotama okoline Bora, lokalitetima i objektima za prijem turista i istorijatu sportskog, lovnog, seoskog i klasičnog turizma.

14:00 – Bor nekad i sad – O životu u gradu u proteklih tridesetak godina govore njegovi graditelji, radnici, rukovodioci, novinari i umetnici.

19:00 – Konferencija za novinare


BorNET 2012 – 16. Novembar, DAN GOSTIJU

Drugi dan 17. novembar „ustupamo“ gostima i centralnim temama manifestacije i nosi radni naziv „Dan gostiju“.  Neke od njih su kao i do sada internet zajednica, društvene mreže, komunikacija, zaštita životne sredine, aktuelni problemi kroz prizmu dešavanja u kulturi i umetnosti …

Program drugog dana:

10:00 – Istorijat korišćenja modernih tehnologija u Boru i Istočnij Srbiji – Malo je poznato da je institut za bakar pri RTB-u među prvima u SFRJ, još 1980. godine koristio računare za obradu podataka.

11:00 – Nasilje u porodici i na ulicama – naša stvarnost – O ekspanziji svih vrsta nasilničkog ponašanja u porodici, i društvu govoriće sociolozi, prosvetni radnici i predstavnici MUP –a.

12:00  – Ženska evropska mreža – o problemima žena u porodici, politici i svakodnevnom životu …

13:00 – Obnovljivi izvori energije – O ekološkoj svesti, razumevanju aktuelnih problema i potrebi za očuvanjem životne sredine govoriće predstavnici Ministarstva ekologije, Fonda zaštite životne sredine i predstavnici RTB Bor.

14:00 -Pančevo – Ima li bitnije razlike između Bora i Pančeva? Imamo veliko zagađenje, slične probleme  veliki broj blogera i korisnika društvenih mreža, a imamo i puno razloga za dugoročniju saradnju.

15:00 – Pauza –

16:30 – Hleba i komunikacija – Komunikacija kao svakodnevna potreba, razonoda  ili posao prilagođena društvenim mrežama doživljava snažan napredak i briše neke granice …

17:30 – Fight CLUB – Suprostavljaanje stavova, diskusija između dve tročlane ekipe koje publika u sali i putem Twitter – a (Twitter WALL)  nagrađuje , osuđuje i konačno bira pobednika – kako? …

18:00  – Konferencija za novinare , posle koje će Tanja Tatomirović potpisivati svoju knjigu „Musolinijev mikrofon“ i govoriti o radio i TV propagandi kao moćnom „oružju“ sa širokom lepezom primene …


BorNET 2012 – 17. Novembar, DAN SPONZORA

Treći dan 17. novembar pripada i nosi naziv „Dan sponzora“ u kojem ćemo obići pogone RTB Bor, generalnog sponzora, posetiti prvi kafić 700 metara ispod površine zemlje, voziti velike transportne kamione i još mnogo toga. Takođe posetioci će biti u prilici  da se upoznaju i sa detaljima koje  sponzori smatraju važnim i manje poznatim kroz polučasovne prezentacije.

09:00 – Obilazak pogona RTB Bor – Kako izgleda kafić u unutrašnjosti rudnika, veliki transportni kamion na površinskom kopu i još puno interesantnih detalja predstaviće vam direkcija protokola RTB Bor.

14:00 – Predstavljanje sponzora – Regionalna televizija Bor -

14:30 – Predstavljanje sponzora – Fond zaštite životne sredine -

15:00 – Predstavljanje sponzora – Ministarstvo ekologije -

15:30 – Predstavljanje sponzora – SO Bor -

16:00 – Predstavljanje sponzora – Telekom Srbija –

17:00 – Zatvaranje i zajednički ručak -

Verujem da će se još govoriti i pisati o BorNET 2012 događaju, držim fige organizatorima i očekujem što kvalitetniji i zanimljiviji program. ;)

IT seminar koji sigunrnim koracima postaje tradicionalno dešavanje (respect za upornost i istrajnost) održava se i ove godine pod sloganom „Secure Your digital life…“ od 7. do 12. maja u prostorijama Info room-a Kancelarije za mlade.

it-open-days-2012

Seminar je namenjen najtalentovanijim učenicima osnovnih i srednjih stručnih škola i gimnazija iz Srbije čija interesovanja prevazilaze okvire redovnog školskog programa. Učešće za 30 odabranih je besplatno a prijavu za seminar moguće je podneti na zvaničnom sajtu (www.itopendays.com) do 4. maja.

Ciljevi seminara su promovisanje edukacije, obrazovanja i stručnog usavršavanja mladih ljudi, prezentovanje intelektualnih potencijala učesnika, učešće eminentnih stručnjaka i ostvarivanje saradnje sa institucijama, kompanijama i pojedincima. Tokom četiri dana seminara biće održano 15 predavanja i 3 panel diskusije. Seminar će preko Internet-a biti direktno emitovana na zvaničnom sajtu.

Učesnici će dobiti potvrdu o odslušanom seminaru, a biće im omogućeno i da polažu test iz engleskog jezika za sertifikat. U protekle četiri godine ovaj projekat su podržali Narodna kancelarija predsednika Republike, Opština Stari grad, Društvo matematičara Srbije, AIESEC, kao i kompanije Microsoft, Oracle, Cisco, Telenor, Asseco, Coming, MikroElektronika, Krojač, Belit, Intranea, Info IT Group, Božić i sinovi i druge.

Više informacija

Nije država za sve kriva, i mi smo dobili brdo love.

Da se ne lažemo, u poslednjih 10ak godina se u Srbiju slilo vise stotina miliona dolara ili evra, kroz razne projekte realizovane od strane „nevladinih“ i „nedobitnih“ organizacija.

foto: http://good-wallpapers.com

Da, dobro ste pročitali, stotine miliona dolara je u pitanju. Gde su te pare?

Ako izuzmemo iz ove priče nevladine organizacije koje su bile ili su još uvek vlasništvo pojedinih političara (po nekoj liniji u svakom slučaju), ipak ostane poprilična količina novca koja se slila u građanski sektor.

Već neko vreme imam priliku da po raznim osnovima sarađujem sa nevladinim ili nedobitnim organizacijama i raznim fondovima koji su doneli novac u Srbiju, i jednostavno želim da vam predstavim problem koji se akumulirao, i koji nekim čudom, dobija nov vetar u leđa u poslednje vreme.

foto: http://sherrirodell.blogspot.com

Nije problem u vetru u leđa, već što se način razmišljanja nije promenio 10 godina.

Krivica u se u ovom slučaju donekle odnosi na neizanteresovanost svih struktura društva za ovu problematiku, sve do nas samih.

Demistifikacija „stranih plaćenika“

Prvo da demistifikujemo „strane plaćenike“ i opravdamo razloge zbog kojih ti fondovi investiraju u Srbiju. Investiraju, bez navodnika!

Da se odmah ogradim, verovatno postoje „strani plaćenici“ koji su prodali određene informacije, ili šta god, a za uzvrat dobili neke novce, kuće, azile. Ovde ne govorimo o njima.

foto: http://www.fanpop.com

Kada se radi o većim fondovima ili većim projektima, uglavnom postoji ugovor o saradnji sa državom, gde se ti fondovi oslobađaju raznoraznih poreza i prireza, jer će, jel’ te, investirati u zemlju Srbiju. Potpuno legitimno.

Sa druge strane fondovi dovode svoje konsultante koji rade na raznim pozicijama u realizaciji projekata, upravljanju i raspodeli sredstava fondova i sl. Njihove dnevnice se kreću od $500 pa naviše. Lično sam upoznat i sa situacijama gde su dnevnice bile preko $2000 dolara.

Da ne pominjemo da su im svi troškovi plaćeni dok su u Srbiji, a sve to je oslobođeno većine poreza, čak i honorari, tako da se novac koji je fond uneo u Srbiju, vraća u zemlju iz koje dolazi, neoporezovan (keš), preko konsultanata.

To naravno ima svoju cenu, koja je fondovima prihvatljiva, a to je cena projekata koji se realizuju u Srbiji. Jasan poslovni model.

I dolazimo do srži problema.

Projekti, ideje, besmislice i nebuloze

Projekti su namenjeni razvoju društva, u raznim smerovima, i generalno edukaciji na različitim nivoima.

Problem je što je ogroman broj tih projekata potpuno besmislen sa svakog stanovišta, od same ideje i načina realizacije, do samoodrživosti, a sve u cilju da zvuče što pompeznije, i na kraju da ušparaju i „operu“ što više novca sa strane.

foto: http://www.businesspundit.com

Cilj je naravno da ostanu „nedobitne“ organizacije, jer tako ne postoji porez na dobit, a postoje još neke olakšice (i opcije za malverzacije).

Meni lično je taj momenat investiranja najinteresantniji, jer otvara ogroman broj mogućnosti za razvoj različitih grana društva, na kraju i privatnog sektora i privrede, ali svakako zahteva ulaganje ogromne energije u planiranje i realizaciju, a na kraju, podrazumeva i određene troškove koje morate platiti.

Morate angažovati profesionalce i komunicirati sa profesionalcima, jer je to jedini način da dobijeni rezultati budu zaista vredni pomena i budu nosioci pozitivnih promena.

Pod profesionalcima podrazumevam pre svega ljude i firme koje imaju zdrave poslovne modele, koji se ne oslanjaju na fondove, već generišu zdrav profit i kapital.

Ali ja sam privatnik, tako da ne razmišljam u pravcu „nedobitnih“ kombinacija, već kombinacija koje će meni i vama, našoj deci i unucima obezbediti bar jednu bolju stvar u životima, bolju nego što smo mi imali.

Kako su se mnogi ugasili

foto: http://bitsofada.wordpress.com

Upoznat sam sa određenim brojem projekata koji su krenuli neverovatno dobro, a onda nestali. Da li je to bila sreća u nesreći ili nešto treće?

U vreme sankcija, rata i još nekih „interesantnih“ momenata u našoj istoriji, određene ideje su jednostavno našle svoj put, dobile sredstva, ljudi koji su zaista verovali su sve to pokrenuli, izneli najteže trenutke na svojim leđima i podigli na jedan sasvim Ok nivo.

Onda su došli veliki fondovi, veliki projekti koji su trajali godinama, gde su se umešali „veliki“ igrači i doneli svoje „briljantne“ ideje. Ideje koje su za jedini cilj imale presipanje ogromnih količina novca u privatne džepove i „odrađivanje“ projekata.

Period intenzivnog finansiranja traje već 10ak godina, tako da su se svi samoodrživi modeli pretvorili u fondoodržive. Kada su fondovi krenuli sa intenzivnijim kontrolama, menjanjem politika ulaganja, rezanjem budžeta, veliki broj ovakvih projekata se ugasio ili prodao.

Za neke projekte to je bila neminovna sudbina, jer nisu imali nikakvog smisla, ali je veliki broj odličnih projekata i ideja propao posle više godina, jer su se ljudi jednostavno olenjili.

Rešenje naravno, ne postoji

Generacije su učene i sistematski uništavane godinama, tako da ne možemo da očekujemo da se situacija promeni promenom zakona, smenom direktora, upravnih odbora i sl.

Kao što ne možemo da očekujemo da ćemo doživeti rekonstrukciju državnog sektora.

Delimični pozitivni pomak se može ostvariti dobrom komunikacijom i saradnjom nevladinog sektora sa privatnim firmama, ali isključivo sa malim i srednjim preduzećima.

foto: http://planpymes.com

Ja bih se lično fokusirao pre svega na mala preduzeća, ona ionako nose najveći teret koji država nameće, što do negde znači da su najsposobniji da prežive i imaju najrealnije poglede na šum ideja oko njih.

Za vas koji ste tekst pročitali do kraja

Činjenica je da morate da imate taj „poslovni kliker“ kako bi mogli da vidite unapred efekte vaših projekata, kampanja, i na kraju da omogućite ljudima sa kojima radite jedan pristojan život.

Imati nedobitnu ili neprofitnu organizaciju nikako ne znači da vama nije dozvoljeno da generišete profit (dobit ne smete imati), ali je potreban nadljudski napor i planiranje da se profit koji ste ostvarili investira u neku novu, bolju ideju, i donese svima nama jedno bolje sutra.

Želim da se ovom prilikom ogradim od organizacija koje svoj posao rade više nego dobro, i uspele su da održe modele i prate strategije u jednom zdravom, pre svega poslovnom duhu.

Ovom prilikom im čestitam i držim im palčeve ;)

Nikako. Uglavnom, nikako.

Kada kažem poslovni, mislim na korporativni. Da budem najprecizniji, blog pekare, kompjuterskog servisa, neke online prodaje, uopšte bilo koji blog intregisan sa online biznisom. Osvrćem se na online biznis čije je jezgro offline (Pera valja deset godina knjige i sad ima i online prodaju). Online core biznis (Limundo, WTFjeans, …) ovde nisu za poređenje. To rade profesionalnci koji su rasli na webu, i to ne računam za relevantan uzorak.

korporativni-blog

by Robert Sanzalone

Dakle, koliko korporativnih blogova znate da i danas šljakaju?

.. Da.

O tome su već mnogi pričali i pisali, pa ne bih mnogo tupio i bežao od suštine.

Ako ste preskočili kvalitetne tekstove na ovu temu, evo kratkog sižea:

- Korporativni blog (Dragana Đermanović)
- Korporativni blog kao element nastupa na društvenim medijima (Eniac)
- Korporativni blogovi u Srbiji (Miloje Sekulić)

Svi članci iznose prednosti i benefite od blogovanja, međutim osvrću se i na realno stanje da toga u Srbiji još nema, ili kreće, zahuktava se, samo što nije, zamajac.

Bilo je super pokušaja, npr. blog portala NekretnineSrbije.com. Međutim, ništa. Stalo. Iako je sve super krenulo, skroz bez ijedne zamerke. Slično je bilo i sa Positivom. Blog na koji su se svi pozivali, Jasna je tu briljirala i pokazala da se može. Međutim, ako pogledate dinamiku objavljivanja vidite da je i tu bio zastoj (sada se koliko vidim, to popravlja).

Međutim, dolazimo do jednog paradoksa. Ne mogu poslovni blogovi (generalno) donositi novac, kada ih (generalno) nema.

Mnogo se pričalo poslednjih godina o blogovima. Zaista, ako ta tema nije spinovana do iznemoglosti, ne znam šta je. Verujem da je veliki broj preduzetnika upoznat sa tim terminom, ali …

Zašto poslovni blogovi, i nakon višegodišnje priče o značaju i koristi, nisu prisutni u Srbiji?

Trenutno nema leba od njih. Mnogo više leba jedu nego što se vidi da donose. Ono za šta teorija, i svi mi koji valjamo poslovni blog kao žvaku, može da se uhvati jeste rečenica “Da, ali nema ni pravih rešenja (blogova) koji realno mogu da donesu novac”. Ono na foru, ma niko to neće da počne da radi na pravi način.

U offline preduzetništvu je veliki haos. Onaj imaginarni gazda koji ima skrštene ruke i mozak na paši je redak slučaj. Krediti, menice, problemi sa radnicima, inspekcije, zakoni, dobavljači, roba, mušterije (ovakve-onakve), konkurencija, dža-bu … i pored svega toga neko iz tog haosa treba da ima na umu značaj … poslovnog bloga?

Dobro je, često ponavljam, da je ostvaren veliki pomak što se tiče web sajtova. Govorim o percepciji važnosti online prisustva u MSP sektoru. Zašto? Pa konkurent Žika ima sajt koji fino izgleda pa hoće i Pera (čuo da to kao valja i da ovaj obrće neku kintu).

Za poslovni blog treba mnogo vremena, mnogo ulaganja, znanja, organizovanosti, upornosti. Svako ko je radio sa nekom malom firmom zna koliko je teško to spojiti i realizovati. Čak i kad osvane, treba ljuljati, a kako inicijalno nema leba, i poverenje poslodavca se ljulja.

Sve one priče blog je super, bliskost sa kupcima, komunikacija, otvorenost, moderni smo ovo-ono, sve je to fancy i kul. Zaista lepo zvuči, međutim, vrlo vrlo vrlo je teško to primeniti u Srbiji (na slobodnom uzorku mogu reći – gotovo nikako).

Blog koji vodi Miljana, Internet prodaja guma, jeste izuzetak koji možda potapa sve ovo o čemu sam sada pisao. Pravi primer, i odlično šljaka.

Ok, i šta je onda preporuka?

Preporučio bih svima da probaju. Dakle ko god je donosilac odluka, ili može uticati na istog, preporučio bih mu da proba. Možda taj blog bude neki mutant, ali valja probati. Nemojte se mnogo osvrtati na pravila i strogo ih slediti. Eksperimentišite, i budite uporni.

Iskreno, ono u čemu sam ja video najveći značaj poslovnog bloga jesu long-tail fraze. Ko ume to pravilno da iskoristi, taj može i predstaviti merljiv i opipljiv rezultat.

MTEL

Imate prijatelje

Ma koliko vas ovo podseća na besramno reklamiranje sponzora, to nije slučaj.

U poslednjih godinu dana je zaista bilo previše okupljanja i druženja, svakakvih UPova i konferencija, da smo svi po malo prezasićeni.

Zašto sam ovo okupljanje video kao drugačije, to iskreno ne znam, ali mi je svakako drago što sam bio deo ekipe na #TweetUpBL koji je održan ovog vikenda u Banja Luci.

Fotka koju sam napravio u centru grada zaista oslikava u potpunosti osećaj koji je bio prisutan u svakom trenutku.

Povod okupljanja je promocija servisa Snajper.ba koji je krenuo sa radom, a pozdravni govor je održao evanđelista Twittera, dr Zoran Torbica, u kafanici Lav.

Naš domaćin, Dragan Močević, se lavovski borio da nam boravak u Banja Luci bude “na nivou”, pa ništa nije izostalo: doručak “Kod Muje”, famozni Banjalučki clubbing, kafanica, a količinu pozitivne energije ste mogli da vidite i u tweetovima u 5 ili 6 ujutru, kada smo se vraćali iz grada.

Još jednom bih se zahvalio svima koji su bili deo ekipe, na bilo koji način, i verujem da su ovakva okupljanja potrebna, pre svega kao preventiva ludilu koje nas svakodnevno okružuje i cool način na se “resetujete”, napunite baterije i krenete u nove pobede )

#thumbsUP i #win su moji heš tagovi, a vi slobodno dodajte svoje ;)

Bookmark It

Add to Bloglines Add to Connotea Add to Del.icio.us Add to digg Add to Google Bookmarks
Add to Mister Wong Add to Netvouz Add to reddit Add to Stumble Upon Add to Squidoo
Add to Spurl Add to Technorati Add to Yahoo My Web
Hide Sites $$('div.d732').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

3 - DiscoverSolutions - Logo (raster)

Još događaja u organizaciji mladih entuzijasta sa zavidnim iskustvom iza sebe. Reč je o projektu DiscoverSolutions* – Unblock Yourself, i seminaru o primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u savremenom poslovanju, koji je namenjen svim zainteresovanim studentima.

Glavne teme su Internet poslovanje i Internet marketing.

Primarni cilj je upoznavanje studenata sa aktuelnim trendovima u oblastima Internet poslovanja i Internet marketinga, i mogućnostima da prikazana rešenja i iskustva primene u svom okruženju.

Sekundarni ciljevi su promovisanje edukacije, obrazovanja i stručnog usavršavanja mladih ljudi, i prezentovanje intelektualnih potencijala učesnika.

Seminar će se održati u sredu, 30. novembra 2011. godine, na Poslovnom fakultetu Univerziteta Singidunum, u periodu od 10:00 do 16:00 časova. Sva predavanja će se uživo emitovati na zvaničnom sajtu projekta www.discoversolutions.org, na strani Streaming.

Organizatori veruju da je važno razvijati svest o značaju koncepta održivog razvoja na svim nivoima obrazovanja, kao ključnog činioca modernog, evropskog društva, kao i da ulaganje u mlade predstavlja ulaganje u budućnost zemlje. Takođe, zaključak organizatora je da stalna edukacija, obrazovanje i stručno usavršavanje trebaju biti imperativi mladih ljudi.

Bookmark It

Add to Bloglines Add to Connotea Add to Del.icio.us Add to digg Add to Google Bookmarks
Add to Mister Wong Add to Netvouz Add to reddit Add to Stumble Upon Add to Squidoo
Add to Spurl Add to Technorati Add to Yahoo My Web
Hide Sites $$('div.d727').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

OpenITLogoNajveća studentska organizacija na svetu, AIESEC, organizuje „Open IT“ projekat o informacionim tehnologijama  u periodu od 8-11. novembra.

Sećam se da su prošle godine imali super priču. Jedno od predavanja održao je i Ivan Rečević ispred kompanije Huge Media, čiji snimak požete pogledati ovde.

U prostorijama Elektronskog fakulteta, oko 100 studenata Ekonomskog i Elektronskog fakulteta, učestvovaće na seminaru koji će im omogućiti da usavrše svoja praktična znanja iz IT oblasti.

U periodu od 08. do 11. novembra studenti elektronskog fakulteta, imaće priliku da prošire svoje veštine iz oblasti programiranja, web dizajna, sigurnosti mreža kao i da se upoznaju sa najnovijim pravcima razvoja IT sektora. Predavanja i radionice vodiće predstavnici uspešnih kompanija iz ove oblasti koji će pored kvalitetnih edukacija studentima predstaviti realne probleme, koje če studenti rešavati u okviru takmičenja, Study IT.

Drugi deo seminara namenjen je za studente ekonomskog fakulteta i ima za cilj da ih uvede u oblasti elektronskog poslovanja, internet marketinga i online bankarstva.

Kao deo projekta predviđena je i besplatna Open IT škola tokom 05. i 06. i 12. i 13. novembra, namenjena svim zainteresovanim, mladim ljudima koji žele da steknu osnovna i naprednija znanja o radu na računaru.

AIESEC je međunarodna platforma koja omogućava mladima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo. Prisustvom na više od 2100 univerziteta u  preko 110 zemalja, AIESEC je najveća studentska organizacija na svetu.

Bookmark It

Add to Bloglines Add to Connotea Add to Del.icio.us Add to digg Add to Google Bookmarks
Add to Mister Wong Add to Netvouz Add to reddit Add to Stumble Upon Add to Squidoo
Add to Spurl Add to Technorati Add to Yahoo My Web
Hide Sites $$('div.d716').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });
blogodak blog

Blogodak?

Blogodak je vaš pogled na domaću blogosferu. Prijavite se i napravite sopstvenu listu blogova koje pratite.

O projektu

Podrška

MyCity.rs

DevProTalk

Duhovi iz Palmotićeve 37