Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Od naših prijatelja iz Kolegijuma dolazi nam ekskluzivna super cool analiza rezultata ankete na temu korporativnog korišćenja Interneta.

Volela bih da sam to ja rekla, ali nisam se prva setila. Pamtim to kao citat koji se pripisuje nekome na LinkedInu: “If you do it online it’s social media. Do it offline and it’s a BBQ or cocktail party or movie night or just plain life in general.”

Cilj bira sredstva

Nedavno istraživanje koje je sproveo studio Kolegijum isključivo putem Interneta, odnosi se na analizu korporativnog korišćenja svih dostupnih marketinških alatki na Netu. Istraživanje je inspirisano potrebama za obuhvatnijom analizom stanja na domaćem vebu, koje je definisano i kroz ciljeve konferencije bizbuzz i može da pomogne boljem razumevanju specifičnosti i mogućnosti Internet prodaje, što je i tema ovogodišnje konferencije.

Po svoj prilici, ceo svet se nalazi u verziji 2.0 kada je reč o komunikaciji sa klijentima i kupcima, zanimljivo je videti gde smo tu mi.

Postupak

Informacija o istraživanju i poziv na uključivanje u anketu distribuirani su putem društvenih medija (Facebook, Twitter, LinkedIn), pretplatnicima Kolegijumovog Newslettera i putem linka na Kolegijumovom sajtu. Dakle, obuhvatili smo preferentnu grupu, ljude koji su aktivni korisnici Interneta ili makar nekih od dostupnih društvenih servisa, pa rezultate ovog istraživanja treba posmatrati iz te perspektive.

Uzorak je reprezentativan, jer je obuhvatio 770 jedinstvenih odgovora!

Summary

Skoro svi ispitanici (93%) imaju veb-sajt ili rade u kompanijama koje ga imaju.

MySpace ne koristi 90% ispitanika.

Mailing listu ima 60% ispitanika, ali čak 51% ne koristi stručni kopirajting za sadržaj mailing kampanja.

9% ispitanika ne zna šta je SEO, i isto toliko ga ne koristi.

Samo 3% ispitanika smatra da je Internet potpuno nevažan za komuniciranje brenda, proizvoda ili usluge.

Čak 25% ispitanika nije prepoznalo vrednost PR-a.

U budućnosti najviše možemo očekivati pojačano korišćenje kopirajtinga i korporativnih blogova.

Ako želite da na miru pregledate kompletne rezultate istraživanja, dobićete ih registracijom na ovom linku.

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d373').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Stigao nam poziv za ovaj simpatičan događaj. Svedoci smo da je ultra moderno baviti se ekologijom i bilo čime što je “zeleno”, održivo itd. Mnogi se novci sada uzimaju pod izgovorom da su za poslove “zelene prirode”. No, ovde imamo jednu, moram reći nesvakidašnju akciju, a to je Recycleton 2010.

Koncept je sledeći: 22. maja u klubu SKC u Nišu, organizuje se prigodno muzičko veče Olivera Katića. Sve je naravno u zelenom fazonu, pa tako i mali gest, da je ulaznica za koncert u stvari bilo koji e-otpad. Simpatčno zar ne?

Dakle, ako se zateknete u Nišu, i želite malo pozitivnih subotnjih muzičkih vibracija, dođite u SKC, a ulaznice vam mogu biti:

računari, računarske komponente,
monitori, kućišta, miševi, tastature, cdovi, diskete, nosači zvuka, kablovi, televizori, usb-ovi, štampači, skeneri,
mobilni I fiksni telefoni I drugi telekomunikacioni uređaji I dodaci, radio aparati, video rekorderi, mikseri,
tosteri, mikrotalasne I drugi kuhinjski aparati koji rade na struju, uređaji za video nadzor, igračke na struju
itd.

Projekat Recycleton 2010

Idejni tvorci projekta, NVO  “Big Think Team”, jednu od svojih maratonskih ekoloških akcija. Probna, ali veoma uspešna akcija bila je u Leskovcu, kada je sakupljeno 3 tone e-otpada. BiS reciklažni centar je neizostavan partner i prijatelj ovakvih dešavanja, sećamo se našeg druženja sa prošlogodišnjeg biZbuZZa.

Projekat uživa podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Američkog saveta za međunarodno obrazovanje iz Beograda. U Nišu ovaj projekat podržavaju Američki kutak i Studentski kulturni centrom iz Niša, kao i NVO ,,Ozeleni i ti” i ,,Društvo za zaštitu i unapredjenje mentalnog zdravlja dece i omladine” (Otvoreni klub) iz Niša.

I jedno pitanje za kraj, da li razmišljate o odlaganju e-otpada, i kako to činite?

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d365').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Hajde da reklamiramo sajt na bilbordima? Zakupimo one ogromne svetleće površine koje privlače pažnju vozača i prolaznika 24h/7/365. Hm… Papreno su skupi… Da li ima efekta? Da li ima smisla reklamirati web sajt ili Internet servis na bilbordu? Šta mogu da očekujem od bilbord kampanje?

Verovatno ste se nekad našli u sličnom dijalogu. Klijenta ili vas je jednostavno interesovalo da li bi billboard advertising trebalo da bude interesantan za vas ukoliko imate neki online proizvod.

toxel.com

Obratio mi se prijatelj (Srđan) čije sajtove verovatno znate ukoliko vas zanima svet automobila i motora. (AutoPortal.rs & Moto-Berza.com). Ispričao mi je njegovo iskustvo sa reklamiranjem sajtova na bilbordima, priča mi se svidela i rekoh da napišem reč-dve .

Billboards, Out-of-home advertising

“Bilbord je slobodnostojeći reklamni pano odgovarajućih dimenzija i materijala, namenjen za postavljanje reklamnih poruke” (prema “nacrtu Odluke o opštim uslovima za uređenje grada”, član12)“

Dakle, oglasni prostor (tabla/Board) za čije korišćenje vi u stvari plaćate (račun/Bill). Zanimljivo je reći da je to jedan od najstarijih oblika komunikacije. U obliku plakata primenjivali su ga još stari Grci, Egipćani pa i Rimljani (isticanje plakata radi obaveštavanja o gladijatorskim borbama) …

Stvarno ih mnogo ima, reći će neko i biće u pravu.

21. vek je prosto poludeo za bilbord advertajzingom. Ima ih na svakom ćošku, a to najbolje možete primetiti u velikim gradovima.

U čemu je fora sa tim bilbordima?

Tokom izveštavanja sa Nišville jazz festivala, imao sam prilike čuti po nešto o mukama organizatora u vezi sa ovim bilbordima. I eto, dolazimo do prvih nedostataka:

• Vreme organizovanja kampanje tj. prezauzetost oglasnog prostora

Rekoh već da su, pogotovo poznati brendovi, toliko počeli zakupljivati bilborde da je gotovo nemoguće doći do atraktivnih pozicija. Mora se misliti na vreme.

Jedna od prednosti bilborda (bilbordova, bilbordera kako god) jeste svakako mogućnost pokrivanja većeg geografskog područja, kao i zaokupljivanje pažnje velikog broja ljudi. Kreativna bilbord rešenja mogu pokrenuti lep viral.

Slučaj sa AutoPortal.rs i Moto-Berza.com kampanjom

Srđan je već nekoliko godina prisutan na svim bitnim auto-moto manifestacijama u Srbiji, pa i u Evropi. Posećuje i neke IT događaje (biZbuZZ, E-trgovina…) gde se i upoznasmo jedne godine.

Elem, tokom Beogradskog sajma automobila Srđan je odlučio da vidi kako će reklama sajtova na bilbordima uticati na povećanje posete. Kako zbog prirode posetilaca nema bolje ciljne grupe nego što je to slučaj sa sajmom automobila, zanimljivo je bilo isprobati i čekati rezultate.

Pri ulazu na sajam bio je postavljen baner 8m x 3m. Odlična pozicija za pešake posetioce sajma, a i za ljude koji su čekali autobus jer je obližnja stanica gledala pravo na bilbord.

Drugi bilbord ili kako ga oni stručno nazivaju “Slavoluk – vinil sa 4 panoa” je bio postavljen na ulazu parkinga gde obično prolaze svi izlagači. Reklame su bile postavljene na nedelju dana, mada je bilbord 8m x 3m stajao tu i naredna dva meseca, pošto niko nije uzimao tu poziciju i nije bio prelepljen.

Šta kaže statistika?

Jedna od mana oglašavanja na bilbordima jeste merljivost. Ne može se baš precizno reći/izmeriti koliko je vas je ljudi “pročitalo”. No, ovde se kombinuje tradicionalni marketing sa modernim alatima za praćenje posećenosti sajtova, tako da neka transparentnost ipak postoji.

Značajnije posećenosti nije bilo.

Da, tako je. Možda surovo zvuči, ali je realno stanje (pogledajte priložene slike iz GA na kraju posta). I tih nekoliko procenata veće posete, rezultiralo je usled činjenice da se tada održavao sajam automobila, ključne reči su gulgane, i uočava se prirodna poseta u porastu – sa pretraživača.

Kada sam pitao Srđana kakvi su njegovi utisci, i šta on misli o efektu kampanje, evo kako mi je odgovorio:

Sve u svemu da sam novac uložio u on line kampanju skok bi sigurno bio znatno uočljiviji, ali obzirom da mi je cilj bio da bilbordima poradim na brendingu, skrenem pažnju pre svega potencijalnim oglašivačima sa jedne strane, a sa druge da uradim nešto što moja trenutna konkurencija sigurno neće, i na taj način se izdvojim -

Mislim da je moja misija je uspela.

Potencijalni klijenti agencija za Internet oglašavanje iz auto-moto branše,  sada će zasigurno drugačije gledati na AutoPortal i Moto-Berzu. Zaključili smo da posle oglašavanja na bilbordima teško možete nabildovati direktan traffic, ali zato učvršćujete svoj brend, što vam svakako donosi novac sa gledišta oglasnog prostora na vašem sajtu, kao i širenja glasa o vama u svetu vaše ciljne grupe.

Statistike posećenosti sajtova AutoPortal.rs i Moto-Berza.com u vreme trajanja sajma [View with PicLens] Bookmark It




Hide Sites $$('div.d345').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

NonStopShop.rs je trenutno jedina Internet prodavnica pokrenuta od strane nekog online medija. Postoje slučajevi gde je moguća kupovine knjige ili muzičkih diskova preko medijskog sajta, ali ovde se radi o raznovrsnoj robi, tzv “online marketu”.*

Blic je danas objavio da je puštena “u rad” Internet prodavnica NonStopShop.rs. Pretpostavljam da se svi sećamo ekskluzivne najave na eTrgovini. U pitanju je, koliko mogu primetiti, još jedna web lokacija koja vam omogućava da brzo i lako dođete do tražene/željene robe.

Prodavnica posluje u sastavu kompanije Ringier doo, i ono što je čini “eye catchy” za obične korisnike (net surfere) jeste radno vreme 24h/7, i primamljiva minimalna cena dostave 154 dinara (za robu do dva kilograma).

Prvi utisci

Razmišljam baš šta bih napisao o samom dizajnu sajta. Možda je dovoljno reći da je OK – pregledan, “obojen” taman koliko treba, ali u nekim trenucima odaje utisak praznine.

Kapiram da ciljaju na potrošačku publiku, široke narodne mase. U tom slučaju, dugme za robu na akciji će morati da bude malo vidljivije (upadljivije da kažem). Slajder je ok, s tim da bi trebalo ubaciti još neki proizvod. Kad smo već kod običnih ljudi i prozivoda, možda je trebalo krenuti sa još atraktivnijim ponudama? Sugestije su iz najboljih namera, upravo iz razloga jer Blic.rs ima zavidnu posećenost, samim tim, biće interesantno posmatrati tok konverzije posetilaca.

Proizvodi se plaćaju uplatnicom na šalteru banke ili pošte, e-bankingom, platnom karticom (online plaćanje) ili pouzećem, a zanimljivo je da se dostava ne vrši na teritoriji Kosova.

Registracija je zaista brza, bez zbunjujućih formi i velikih zahteva, što bi se reklo – registruješ se za minut -.

Najviše u ponudi ima tehničke robe (PC opreme), a NonStopShopu pokriva još i :  Sport i rekreaciju, Lepotu i zdravlje, robu za Kuću i baštu, Mašine i alate, Hobi i zabavu.

Meni se dopao USB grejač za kafu, i planiram ga pazariti. Nekako mi zapao za oko, i čini mi se korisnim .

U svakom slučaju ovo je pozitivan momenat za domaću web scenu i online tržište u Srbiji. Pretpostavljam da će posetioci u Blicu videti sigurnost, ali da bi se pazarilo mora se više ponuditi, sa naglaskom na više akcijskih ponuda.

PS. Primetio sam bug u sortiranju proizvoda po rastućoj ceni. CMS sortira po rastućem redosledu samo proizvode u jednom redu, dok od sledećeg reda sortiranje ide opet ponovo iz početka, umesto da se nastavlja.

__
* Ispravite me ako grešim.

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d338').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

U prostorijama Računarskog fakulteta u Beogradu, od 14 – 17. maja, biće održan prvi „IT OpenDays 2010“. Šansa i prilika srednjoškolcima četvorogodišnjih škola sa teritorije Republike Srbije da, kroz aktivna predavanja i iskustva stručnjaka, zagrizu veliki IT kolač.

Projekat „IT OpenDays 2010“

Kako piše u saopštenju za javnost, seminar je namenjen učenicima čije interesovanje doseže preko granica obrazovnog programa koji je predviđen za njih u redovnom obrazovanju.

Podršku seminaru pružili su Narodna kancelarija predsednika Republike, Kancelarija za mlade Opštine Šid, Opština Šid, Opština Stari Grad, CET, Oracle Srbija …

Svako ko je radio na nekom iole ozbiljnijem projektu, zna koliko je rada i truda (poznanstava, kontakara, lobiranja…) potrebno kako bi se obezbedila sredstva (sponzori). Treba odati priznanje za ideju, i istrajnost Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ Šid i Računarskom fakultetu iz Beograda.

Videh da je koordinator projekta Miloš Jovanović. Sećate se onog visprenog i ambicioznog mladića koji se pojavio na prošlom biZbuZZu, sa pričom o E-dnevniku? Da, to je on, jedan od ljudi koji su sigurno dali sebe u ovom projektu, i čvrsto verujem da će čitava priča dobro odlično ispasti na kraju.

Program seminara

• 4G
• Budućnost razvoja informacionih tehnologija
• Engleski jezik u oblasti informacionih tehnologija i komunikacija
• Industrijska automatizacija i pogonska tehnologija
• Informacione tehnologije u državnoj upravi, prosveti, industriji…
• Informaciono društvo – Gde je tu Srbija?
• IT obrazovanje u Srbiji
• Microsoft F#
• Oracle Academy
• Razvojni sistemi
• Reciklaža elektronskog otpada
• Social media
• Virtualizacija
• Vizuelno programiranje

Treba naglasiti da spisak nije konačan. Kako se može primetiti, govoriće se dosta o zaštiti  životne sredine, održivom razvoju, kao i o korišćenju energetski efikasnih kompjuterskih rešenja. Tu su nezaobilazne aktuelne teme iz IT oblasti; programiranje, 4G, social media …

Prijavljivanje

Prijava se sastoji iz upitnika, teoretskog testa, logičkog testa i eseja.

Pregledao sam na brzinu prijavnu stranu, i moram reći da je zanimljivo. Verovatno je ideja samog koncepta prijavljivanja bila da se pokaže kreativnost, upornost i na kraju znanje srednjoškolaca. Komunikacija mnogo govori o osobi, i ona se ne može “prevariti” kao znanje. Iako neko “lažira” odgovore, u poljima gde se očekuje viđenje/stav/mišljenje potencijalnih učesnika, sve će biti pokazano.

Rok za podnošenje prijave je 10. maj 2010. godine u 12:00 h.

30 učesnika IT seminara „IT OpenDays 2010“ biće odabrani na osnovu rezultata teoretskog i logičkog testa i napisanog eseja na temu „Budućnost razvoja informacionih tehnologija“.

Rezultati će biti objavljeni 10. maja 2010. godine u 16:00 h na zvaničnom sajtu seminara (www.itopendays.com).

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d333').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Od uvek sam želeo da nešto uradim među prvima. Iako je ta želja, kako godine prolaze, slabila, i postajala sve nebitnija, pre četiri dana tačnije 14. aprila, imao sam priliku da među prvima u Srbiji osetim pod rukama još jednu novotariju iz Apple radionice – iPad.

Zahvaljujem se pre svega Ivanu Vasiću koji je izdvojio vreme i pružio mi priliku da osetim novi tablet pod prstima. Ivan je živi i Nišu, razvija aplikacije za iPhone i iPad, završava ETF, član je benda Danilov doživljaj Beča. Zanimljiv i druželjubiv momak

iPad

Tanak. Elegantan. Brz. Neobičan i impresivnih mogućnosti* (GUI igrarije).

Kompanija Apple je pre samo 15ak dana počela sa prodajom iPada. Ivanu je zaista imao sreće, da mu kolega iz Hjustona, koji je kampovao ispred prodavnice gde se prodavao iPad, vrlo brzo pošalje jedan primerak.

U ruci sam dakle držao onu verziju iPada sa omogućenim WiFi pristupom za koju je potrebno izdvojiti oko 600 $. Prvobitno izdanje staje 130$ manje i taj uređaj nema mogućnost povezivanja preko WiFia.

User experience

Pošto otvorite kutiju, dočeka vas, prepoznatljiv eplovski minimalistički dizajn. Jedno jedino dugmence za startovanje sa takođe povratnom (back) ulogom. Istina, treba prste navikunuti na osetljivost, ali to je stvar vežbe, zar ne?

Neki kažu da je aj ped zapravo uvećana verzija iPhona, stim što se pomoću njega ne može telefonirati. Pa, možda i ima takvih asocijacija, ali ipak ne bih završio sa tako površnim opisom.

Filozofija “zatvorenog sistema” doprinela je pojavi zvučnih nedostataka. Pre svega to je USB port, kao i veb kamera. Ukoliko koristite iPad, zaboravićete šta je flash. Nema podrške za flash sadržaj! I onda se logično pitate, kako onda radi YouTube recimo, ili kako sa Facebooka gledate klipove?

To sam odmah isprobao . Kada kliknete na neki flash sadržaj, (konkretno YouTube) OS pali sopstvenu aplikaciju za pregled tog sajta, i vi bez problema gledate video.

Pokušavam smisliti kako da prenesem rečima efekte i sam doživljaj kada sam gledao kojom brzinom i lakoćom je Ivan listao imenk, upisivao kontakt, minimizirao aplikacije, pregledao slike (auuu ovo je možda čak i najbolji efekat, skupljanje i raširivanje foldera i subfoldera), sva ta brzina i stabilnost. Moram priznati, prisustvovao sam crashu neke aplikacije, ne mogu se tačno setiti koje. ALI to nije ni blizu zakuzavanju na PCu. Oporavak i ponovno startovanje aplikacije je gotovo trenutno.

Zaboravio sam da pomenem ekstra brzi boot i prijatan kontrast ekrana. Baš sam se setio podatka da ljudi 4 puta sporije čitaju na monitoru upravo zbog toga jer oči gledaju u svetlost, a to oku smeta. Mislim da je to zamaranje oka na iPodu znatno smanjeno, i mišljenja sam da će čitanje biti lakše.

Upotreba

I tu dolazimo do surovijeg dela priče. Da li nam je zaista potreban iPad?

Razmišljao sam i zaključio sledeće. Bez iPada se definitivno može živeti, kao što je to bilo moguće bez smarty telefona, TFT monitora, HD filmova, netbookova itd. Teško da se nešto iz iPada može izvući kao revolucionaran izum. Face it – još jedan geeky uređaj sa bitnom razlikom od ostalih geeky stvarim, a to je da može olakšati, ubrzati, pojednostaviti pojedine procese u svakodnevnom životu. Pri tome, GUI mu je fantastičan.

Verujem da kupac iPada već ima PC, laptop, možda čak i netbook. Ovo je samo još jedna dodatna stvarčica, koja će mu omogućiti da čim otvori oči, u ležećem položaju proveri mejlove, da mu na dohvat ruke, u bilo kojoj atmosferi, budu eknjige, muzika, filmovi, i da se na neobičan način zabavi igricama. (Ukoliko je igrica sa automobilima, upravljate vozilom pomoću celog uređaja, tako što iPad zamislite da je volan, i zabava počinje ).

Opet, tu su nedostaci, za koje se nadamo da će biti ispravljeni u narednim verzijama.

Kako sada stvari stoje, isporuke za inostranstvo su odložene usled prevelike potražnje, a vi razmislite da li biste želeli da kupite ovaj tablet kome baterija traje čitavih 12 sati!

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d324').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Jedan od ključnih fakotra uspeha nekog web projekta, pored ideje, tehničke podrške, … , jeste i dobar tajming. Mislim da je ovaj servis došao u pravi čas, i da mu se smeši lepa budućnost, ukoliko pažljivo bude slušao feedback korisnika.

Planiranje oglašavanja na Internetu

Primarnom namenom, relativno svež domaći servis Snajper.rs, targetira media planere kao ciljnu grupu korisnika. Zamisao je jako konstruktivna. Naime, kada baza sajtova bude popunjena, pojedinci, ili ljudi koji se profesionalno bave organizovanjem kampanja na Internetu, moći će na Snajperu da veoma brzo naprave dobar media plana.

Inicijalna prednost servisa je dobra i efikasna obrada statistike.

Prikaz broja posete nekog sajta nije revolucionarni izum. Poznato je da manje-više svi sajtovi pružaju informacije o svojoj statistici. Prednost Snajper.rs servisa je u obradi, tj. u tome što na osnovu prikupljenih podataka, prikazuje informacije po kriterijumima i tako profiliše tržište.

Verovatno su mnogi čuli onu čuvenu, da je pola od ukupno uloženog novca u marketing bačeno u vodu. Ovo je možda donekle i tačno. Jednostavno, ukoliko se ne napravi jasna, precizna strategija oglašavanja, vi naprosto ne znate kuda ide vaš novac, i obično se ide sa pretpostavkom :”Ih, valjda će neko od xxx posetilaca dotičnog sajta biti taj neko iz moje ciljne grupe, pa će kliknuti na reklamu…”

Osim posećenosti, Snajper nudi prikaz, pola i starosti, geografske/teritorijalne podatke, kakvog je sajt tipa (da li je to portal, blog, forum) i veoma važnu stvar – sadržaj sajta (automobilizam, adult tematika, nekretnine, itd.)

Praktično imate regionalnu webosferu na dlanu, i možete isplanirati online media kampanju. Mislim da je sada očito kakav benefit imaju webmasteri dodavanjem sajta u bazu podataka.

Trenutne mane i nedostaci servisa

Namerno sam sačekao nekoliko dana sa reviewom jer sam želeo bolje upoznati servis i videti odziv korisnika. U početku je zaista bilo bugovito . Pretpostavljam da je veliki broj testera doprineo svakodnevnom ispravljanju grešaka, što je za pohvalu, ali držimo se mana .

Sajt statistike prikuplja preko Google Analyticsa. Skeptici osporavaju na preteranoj uzurpaciji privatnosti i kontroli ličnih podataka. U prilog tome pri registraciji ide i zbunjujući upit za JMBGom?

Moram priznati da me je zaista začudio ovaj potez. Ne mogu se setiti kada sam poslednji put davao nekom JMBG preko neta. Inače, iako to nije nipošto kršenje privatnosti (to je ipak javni podatak), mišljenja sam, da na prvu loptu može izazvati nevericu i odbiti pojedine webmastere.

Vlasnici Snajper.rs servisa, verovatno shvativši problematiku, pre oko 17ak sati (u vreme pisanja ovog teksta) omogućili su da je polje za unos JMBGa opciono – objavljeno na Twitter i Facebook strani servisa.

Verovatno ima još mana i nedostataka, ako ste ih zapazili, ili imate nekih sugestija, napišite vaš utisak u komentarima. Snajperašima želim mnogo uspeha, ako ništa drugo, onda zbog vajde koju svi možemo imati ukoliko servis postane referenta lokacija.

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d315').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Pre nekoliko dana videh zanimljiv oglas na ESu. Dejan Bizinger, country menadžer kompanije Rate Solutions, ispred popularne domaće društvene mreže Karike.com, ponudio je svim zainteresovanim programerima saradnju u razvoju 3rd party aplikacije.

Ovo bi trebalo da je ekskluziva, jer do sada nijedan domaći sajt nije ponudio sličnu saradnju.

Model zarade je takođe primamljiv pošto se radi o revenue share raspodeli prihoda. Kako se navodi u oglasu, postavljanjem ličnog Adsense koda u aplikaciju koju razvijate, ide se u pravcu win-win solucije.

Kako se aplikacija neće nalaziti samo na Karikama, već na svim social sajtovima grupacije Rate Soultions grupe, potencijalna dobit za programere bi mogla biti značajna.

Popularna društvena mreža je pre izvesnog vremena omogućila Open Social, i pored relativno sveže i dobro prihvaćene aplikacije Dating, u skorijoj budućnosti planiraju postavljanje još nekoliko aplikacija.

Zainteresovani se mogu javiti na: dejan [at] bizinger.biz

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d306').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Gotovo da nema izdavačke kuće u Srbiji koja je zanemarila Internet kao kanal komunikacije. Šta više, sve je veći broj dnevnih listova, nedeljnika, mesečnika, raznih magazina, sa online izdanjem.

Razlog je jednostavan, pad cena offline tradicionalnog oglašavanja i svakodnevno uvećanje korisnika globalne svetske mreže.

Škola veb novinarstva

Videh da će se ovih dana početi sa obukom treće generacije polaznika škole za veb novinarstvo, i zaista pozdravljam ovakvu akciju.

Predavanja startuju od 20.03 i trajaće sve do 6. juna 2010. godine. Kako sam saznao, prijavljivanje je još uvek u toku!

Nije sramota raditi na sebi, usavršavati se. Zašto da se vašim novinama podsmevaju nakon izlaska svakog članka iz IT oblasti?

Koncepcija kursa

Škola pokriva teme od pisanja i uređivanja za veb, osnova dizajna, do Wordpress-a, viralnog marketinga, društvenih mreža, promocije i građenja zajednice.

Kurs se održava u okviru programa Udruženja novinara Srbije, uz podršku USAIDa, i IREX-a, vodeće međunarodne organizacije za podršku inovativnim programima iz oblasti medijskog obrazovanja.

Planiran je kurs od 96 časova, gde će 15 priznatih Internet stručnjaka preneti prisutnima kako svoj “zanat” treba primeniti u novom virtuelnom okruženju.

Da biste iskoristili blagodeti i potencijale modernih kanala komunikacije, morate uložiti u najvažniji segment – ljude. Ljudski resursi su najbitniji deo kada govorimo o web novinarstvu. Taj kapital, obrazovanje, ne sme izostati ukoliko se želi profesionalno veb prisustvo.

A šta to treba da znači?

Ukoliko ste dugogodišnji novinar narodnih novina, ili ste recimo kolumnista, urednik poznatog magazina o hrani, to nikako nužno ne znači da ćete se snaći u virtuelnom prostoru.

Nemojte ni da pomišljate o lakoći produkcijskog modela “napišem tekst za novinu, kopiram, pejstujem u web editor, objavim”. To jednostavno ne ide tako.

Naime, bilo bi zaista grehota propustiti priliku da nešto naučite od profesionalaca. Ovim putem se naravno obraćam svim novinarima, komunikolozima, kolegama blogerima, i svima onima koji žele da usavrše tehnike pisanja i organizovanja sadržaja na novim medijima.

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d301').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });

Ukoliko koristite Twitter, i Facebook, i sebe smatrate geekom, trebalo bi da ste barem načuli za projekat wtfJeans.

Inicijalna ideja je upravo zaiskrila iz problema/potrebe. Peđa je primetio redovne probleme sa kupovinom džinsa, i kako teško nalazi pogodan model, pritom ima neke svoje specifične uslove.

Sredinom decembra 2009. godine, krenula je prva vest o mogućem projektu farmerica za geekove.

Faze u razvoju projekta

Cilj wtfJeans farmerica jeste da budu udobne, prvenstveno prema Peđinom i Sanjinom ukusu boja, i da imaju komforan džep za iPhone i iPod touch.

Ovo je prvi put da se na potpuno transparentan način neki projekat mogao ispratiti od ideje do realizacije. Sve se vidi, sve se zna! Kapa dole. Potpuna ozbiljnost i predanost.

Kratak rezime faza bi bio :

• Brend

• Dizajn i proizvodnja

• Prodaja

• Komunikacija i Marketing

U početku se nije znalo ime projekta. Osim da je to Geek Jeans, sve ostalo su bila nagađanja.

Tu nastupa još jedna fenomenalna faza projekta, a to je poziv svima da daju predloge za ime brenda. Odabrani predlog će biti nagrađen iPod shuffle od 2 GBa. I šta se dešava. Stiglo je preko 100 predloga, odabran najbolji and wtfJeans is born. @Eniac je kumovao

Obratite pažnju da se za svaki segment projekta biraju ljudi koji su profesionalci u svom poslu. Ništa se ne prepušta slučaju.

Da web site funkcioniše kako treba pobrinule su se Simplicity nindže, dok je izgled prepušten Marku Dugonjiću.

Za dizajn farmerica angažovana je mlada fashion dizajnerka Sanja Zdravković iz Beograda.
Prototipovi su ubrzo odrađeni, i nađena je pogodna fabrika za “štancovanje”.

Još jedan interesantan detalj jeste da je su svi kanali prodaje, komunikacije i marketinga isključivo online, i da se za marketing deo utrošilo 0 eura!

Snaga društvenih medija …

24 h nakon lansiranja projekta

U četvrtak 4. marta, zvanično je wtfJeans punom parom ugledao online svetlost.

Već par minuta nakon poletanja, “skromna” Twitter zajednica je reagovala poručivši prvih nekoliko modela. A onda je krenulo vrtoglavo…

Buzz je počeo da se širi. Pojavio se članak na jednom od najvećih blogova na svetu, Mashable.com, zatim na Crunchgearu, Gizmodu, Engadgetu… Čak i na jednom španskom sajtu !

Da ne bih silovao jedinstven doživljaj 24časovne slatke “panike”, koji ćete imati dok budete čitali Peđin članak na Netokraciji, izvući ću samo najbitnije, i dati svoj omaž čitave priče.

Nakon nešto više od 24časa borbe sa iznenadnim bugovima, kriznim PRom, zapitkivanjem kupaca etc, prodato je 150 primeraka!

Primer

Dvoje ljudi, online-geek addicted ppl, Sanja Rastovac i Peđa Pušelja, kreću u avanturu sa simbiozom offline i online biznisa. Jedan vrlo vrlo interesantan case study, još uvek u zelenoj fazi. Možda će neki polemisati cenu, ali ovde je reč o ciljanoj publici, i želji za kreacijom sopsvenog džins modela.

Na kraju će se ispostaviti da će prvih 1.000 komada otići brže od planiranog .

Bookmark It




Hide Sites $$('div.d295').each( function(e) { e.visualEffect('slide_up',{duration:0.5}) });