-Izvolite, vaši nesovi.
-Hvala ti baš si zlatan - nasmeši se Sonja šaljivom konobaru - i molim te slamčice za sve tri...
-Naravno, odmah stiže - reče stasiti, crni momak u zelenoj kecelji i krenu ka masivnom šanku od mahagonije, okrenuvši im svoja široka leđa, na opšte zadovoljstvo nerazdvojnog tria drugarica. Dve su kao po komandi okrenule glavu za njim, kako bi ošmekale njegovu stražnjicu, koju je zaklanjao veliki novčanik.
-Kako je sladak, zar ne? Posvetiću jednom ceo dan raskrinkavanju te guze, ako treba pratiću ga iza leđa ko u crtaćima, jer izgleda da nema drugog načina da mu već jednom vidim taj desni guz i bez tog odvratnog buđelara.
-Čuj nje - "buđelara"! Gde ti ta reč pade na pamet, crna Sonja, jel ti to nešto iz "Glorije"? - zapita Slađana, nameštajući nepostojeće naočare na nosu, imitirajući tako profesore sa fakulteta i zadirkujući tako cinično Sonju.
-Jao ne seri molim te, čitam ja i druge stvari. Misliš ako si diplomirala da sad možeš sve da nas zezaš. Baš se promenula, jel Sofija? Sofija! - ponovi glasno, ne bi li u razgovor uključila plavokosu lepoticu, koja je u mislima ponovo odlutala.
-Molim? Nije bre, pusti je...
-Prvo Sonja, kaže se promenila, sa "i", a drugo - Sofija koji ti je đavo, trgni se malo, izem ti raskid! Najbolje sad da do kraja života misliš o njemu, reče Slađa i lupi je po prstima, kojima je ova mahinalno htela da se ogrebe za cigaru. - Nema! Rekla si da si i cigare ostavila!
-Izvinite - reče kratko Sofija i uputi se ka toaletu.
I pored lične drame koju je tih dana preživljavala, Sofiji od sudbine njene veze ništa manje nije bilo važno da joj šminka bude besprekorna, konačno ona je frizerka i estetika je njen posao. Zato je pomalo ritualno svako malo odlazila u toalet, koji je, kao i ona sama, bio perfektno uredan i mirišljav. Volela je to mesto. Puder se ponekad zaista znao razmazati zbog sitnog i sramežljivog znoja, koji ni njeno negovano lice nije mogao da zaobiđe na plus 34 stepena, ali puderisanje je bilo uvek više od obične estetske korekcije. To je bio fetiš. Otud i njene česte posete toaletu sa ružičastim pločicama i ogromnim zidnim ogledalom, zbog čega su je dve rospije stalno zadirkivale da ima bešiku ko neka baba. Jesu joj bile najbolje drugarice, ali to za babu bi je svaki put pogodilo, između ostalog i zato što se izuzetno bojala neizbežnog procesa starenja. Baška njeno ime, koje joj se nikada nije primilo za srce, ličilo je na bablje, zbog čega je često proklinjala rođenu majku.
Ušavši kroz kaubojska vrata, Sofiju je za trenutak ošamutio miris lavande koji je izbijao iz električnog osveživača vazduha, visoko iznad umivaonika. Stala je i pogledala se u odraz svojih krupnih očiju, koje su ponekad vukle na tirkiznu boju. Skinula je naočare, koje je ionako nosila samo da bi izgledala pametnije, izvadila najnoviji "Max Factorov" puder i samo blago tuferom dodirnula vrh čela. To je bilo dovoljno. Iskoristila je trenutak da na kratko odmori estetikom opterećeni mozak, koji je tih dana mislio samo o Borislavu i o tome koliko joj se zapravo isplati da sa njim gradi budućnost. Izvadila je paklicu "Eve" cigareta i pripalila, slušala zujanje ventilacije i čitavih tri-četiri minuta nije pomislila ni na šta. A onda joj je sinulo: baš me briga, uopšte neću da se nerviram! Sa tom epohalnom krilaticom izletela je iz toaleta i vratila se u svoj separe, gde su je nestrpljivo čekale rospije.
-Pa gde si ti do sad? Slađo, ova ili piša ko kobila ili je opet krišom pušila cigare.
-Ona? Ma jok, pre će biti ono prvo. Ti znaš da je naša Sofijica ostavila sve što nije zdravo, reče Slađa, pokaza joj slamčice koje je konobar u međuvremenu doneo i nastavi cinično - pa ona kad zaprašuju komarce udiše sa pola plućnog kapaciteta, samo da ne bi otrovala svoj krhki organizam!
-Nemoj da si takva, meni je teško, ja sam u dubokoj emocionalnoj krizi - reče Sofija, na šta sve tri prasnuše u smeh.
-Živeo trio "S" još sto godina, dok se ne udamo! Evo ja vatam konobara, ti Sofija, pošto si sad sama uzmi recimo onog slatkiša tamo što sedi sam do prozora, a Slađi ćemo naći nekog naučnika pošto je sva pametna - nazdravi Sonja poletno.
Kraj radnog vremena za Sofiju je značio samo jedno - kafenisanje sa drugaricama i možda šoping, zavisno od količine para u novčaniku. Danas je, međutim, ovo kafenisanje bilo nekako drugačije. Naime, posle jučerašnjeg raskida sa Borislavom, kojeg nije nešto preterano volela, današnje kafenisanje ju je ispunjavalo nekim čudnim osećajem slobode, zbog čega se u naletima osećala euforično. U jednom od takvih neleta, Sonjina ideja o tome da već danas nađe drugog dečka, nimalo nije zvučala bezveze. Najzad, ima i ona pravo da se oseća lepo, zašto bi čekala sutrašnji izlazak? Šta bi joj to petak doneo što ne može da ima već danas? Srce joj na trenutak zaigra.
-Uh kako počinje da smara i ovo mesto. Pazi jebote, četiri je po podne, poprilična je gužva u lokalu, a oni puštaju vesti na TV-u! Nit ko gleda, nit ko sluša - primeti Slađa i zapali cigaru.
-E, jel biste se vas dve naljutile kad bih ja sad otišla pored onog? Smeta mi dim od cigare - reče Sofija i namignu.
-Znala sam! Opet ću ja poslednja naći dečka... Aj pali - reče Sonja - ali da si se vratila dok Slađa popuši, haha!
Za trenutak Sofiji zaklecaše noge. Nije bila sigurna u ispravnost svojih koraka, ali već je odluučila u toaletu - baš je briga. Prolazeći pored šanka, na putu prema sveže podšišanom čoveku koji joj je sedeo leđima okrenut i gledao kroz izlog, razmišljala je o tome kako da započne razgovor. Kada je stigla pored njega, spustila je svoj hladni nes sa šlagom na pult i izvukla visoku barsku stolicu.
-Fuj kako je vruće! Jedino zbog toga ne volim jul - zausti mahinalno, režući u sebi na sebe zbog tako lošeg prvog nastupa, ko još počinje sa negativnim komentarom i ko još priča o vremenu osim baba!?
-Neće još dugo - osmehnu se zagledani neznanac.
-Ja sam Sofija - reče ona sa olakšanjem, zadovoljna što je probila led.
-Igor, drago mi je.
(...)
