Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Malo Twittera, malo mobilnih telefona i, na kraju, tek da ne pomislite da sam totalna geeketta, malo politike.

I
Kako popularnost mog dragog Twittera sve više raste, tako se na internetu povećava broj tekstova koji se bave „naukom twitovanja“. Znate, iako je princip više nego jednostavan (imaš polje od 140 karaktera, nominalno pitanje je: what are you doing, ali ti možeš da napišeš šta god želiš), određeni broj blogera dosta pažnje poklanja tome kako treba twitovati, o čemu treba twitovati itd.

Po meni – potpuno deplasirana žvaka. Pored toliko twiter aplikacija koje omogućavaju filtriranje sadržaja, pa i rudimentarne „unfollow“ opcije, javno jadanje o tome šta nam smeta na Twitteru je passé priča koja teško da ima svrhu.

Uostalom, dok sam imala nalog na FB, mogla sam do mile volje pisati hejterske tekstove o istom servisu. Ali nisam. Strpljivo sam čekala, dala mu još nekoliko šansi, a kada sam videla „na šta se FB načinio“ – obrisala sam nalog i to je to. I love bitchin’ about all kinds of stuff, ali nikada ne kenjkam na stvari koje zavise samo i neisključivo od mene. FB me smorio – obrisla sam nalog. Neko na Twitteru me smara – unfollow. Nije baš atomska fizika.

II
Imate MTS postpaid broj i telefon koji se s vremena na vreme čudno ponaša? Join the club. Prema mojim „najnovijim istraživanjima“, ukoliko ste prešli sa prepaida na postpaid ili ste menjali SIM karticu zbog gubitka ili oštećenja, postoji verovatnoća da će vam telefon bagovati every now & then. Moja laička pretpostavka je da je problem do „blanko“ SIM kartica kojima se „broj“, tj MSISDN, dodeljuje naknadno, softverskim putem. Takve kartice dobijaju oni koji prelaze na postpaid uz zadržavanje starog prepaid broja, ali i oni koji su uzimali nove SIM kartice sa starim brojem.

Problemi koji se javljaju su raznovrsni. Nekada je to jedan problem koji vremenom naučite da eskivirate, a ponekad je to čitav niz bagova koji znatno otežava korišćenje telefona. Počev od blokiranja telefona, nemogućnosti gašenja telefona bez vađenja baterije, nedostupnosti, spontanog resetovanja, nemogućnost provere zaduženosti preko „kratkih kodova“ itd. Ono što sam lično ispitala je da ti problemi u potpunosti nestaju kada se u telefon ubaci MTS prepaid SIM kartica (kojoj je već dodeljen MSISDN, tj broj) ili Telenor SIM kartica. Napominjem da sve Telenor SIM kartice rade bez problema, bez obzira da li je u pitanju prepaid kartica koja se može kupiti u svakoj prodavnici ili na trafici, običan postpaid li postpaid koji je na „blanko“ SIM kartici. VIP još uvek nisam stigla da isprobam.

Nadam se da će se naći neko dovoljno kompetentan da odgonetne u čemu je tačno problem, mada mi se čini da su u pitanju MTS-ove „blanko“ SIM kartice. Valjalo bi da promene dobavljača.

III
I za kraj, kratak osvrt na aktuelne teme! Dobili smo novog Patrijarha. Nek’ mu je sa srećom, trebaće mu. Kon reče da je novi grip opasniji od variole vere – i ostade živ. Još uvek je aktuelna tema tužbi i kontratužbi pred MSP. Glavne uloge: Hrvatska i Srbija. Valjda će se naći neko pametan sa obe strane da povuče te tužbe, vreme je da se krene napred. Kad smo već kod „kretanja napred“, digla se galama oko deklaracije o Srebrenici. Lično, mislim da je najbolje rešenje jedna deklaracija u kojoj će biti osuđeni svi ratni zločini i biti odata počast svim žrtvama, bez obzira na nacionalnost, a u kojoj će posebno biti istaknuta Srebrenica, pošto je u pitanju težak ratni zločin koji je epitomirao celokupno stradanje sva tri entiteta u RBiH. Svako drugo frljanje „opasnom“ terminologijom neće doprineti nikakvom pomirenju na Balkanu – naravno, ako je to cilj.

I na kraju, par reči o još jednoj temi o kojoj se govorka poslednjih dana: Srbija i NATO. Važi, ali samo ako se takva odluka donese na referendumu. Naš dragi ministar vojni slobodno može da se učlani u biblioteku, pevačko društvo, pa čak i lovačko udruženje kada god poželi… Za neke ozbiljnije stvari – mora da se pita većina.

Sorry, sve je to demokratija. Ja je lično ne volim, ali šta da se radi.
No, o demokratiji više u narednom postu. Stay tuned!

Otkad znam za sebe, u Užicu (nekada Titovom), postojale su dve robne kuće: „nova“ i „stara“. „Nova“ robna kuća je zapravo bila deo čuvenog lanca RK „Beograd“. Moderan, pomalo spejsi objekat u strogom centru grada, 3 sprata + market na podzemnom nivou, pokretne stepenice i još koješta. Nekih par stotina metara dalje je bila „Stara“ robna kuća, koja je bila u vlasništvu „lokalnog“ društvenog trgovinskog preduzeća. Istina, nije imala pokretne stepenice, i imala je samo 2 nivoa + market u podzemnom delu (izgleda neizbežan detalj tadašnjih „šoping molova“), ali je bila prilično dobro opremljena koječime. Tako je barem bilo „zlatnih osamdesetih“…

Danas, 20ak godina kasnije, „Nova“ robna kuća zvrji prazna. Barem ovaj deo iznad „površine“. Dole, u „podrumu“ šljaka supermarket „Familija“. „Stara“ robna kuća više nije robna kuća. Kako je lokalno TP puklo i neuspešno privatizovano nekoliko puta, ceo objekat je raspračan onako kako to samo Užičani umeju i znaju da rasparčaju. Na spratu kineska robna kuća, u prizmelju „Lilly“, a od skora i nova prodavnica sportske opreme. Naziv nisam zapamtila, nekako generički i dosadno zvuči… „Sport something something“. Elem, u taj objekat se zaputih pre par dana sa frendicom.

- Ej, Džejn, provali patike…
- Aaa. Baš su slatki.
- Ko?
- Pa ovi koji su im stavili cenu od 12 hiljada…
- Bože sačuvaj. Oni stvarno nisu normalni. Vidi ove, 11 hiljada… a ove 13? Pa ovaj fazon se nosio pre 15 godina!
- Da, bre. Sad mi žao što sam one stare „najki dvojke“ sa vazdušnjakom koje sam nosila u osnovnoj odnela u Crveni Krst. Sad bih bila hip i in…
- Čekaj, zar ti njih nije neko probušio šestarom u školi?
- Ah… da. Good times.
- Ponekad se zapitam da li oni cene formiraju prema novčaniku prosečnog tajkuna ili normalnih ljudi?- zapita se frendica tužno šmekajući napucanu zimsku jaknu sa cenom od koje polaze suze na oči kao da seckate tonu luka istovremeno.
- Eh, stara… Ovde niko ne plaća kešom, ovde radi samo plastika, provali na kasi… Ali stvarno su preterali sa cenama… A ove patike su preslatke!
- Ma, jebeš ih… ‘ajmo na cheese cake.
- Mudro zboriš.

I tako se mi zaputismo u obližnji kafe da se prepustimo čarima ugljenih hidrata i usput utopimo sopstvene frustracije koje ponesmo iz jedne u nizu fenserskih, generičkih i namirisanih sportskih radnji.

Dok sam kao svaki osobenjak cedila limun u čaj i narogušeno posmatrala okolinu, uprkos tome što smo se dogovorile da obilazak radnje nije vredan komentara, a ni pomena, nisam mogla da odolim a da ponovo ne prokomentarišem…

- Znaš, matora, one patike što videsmo su super… I mogla bih da provučem «dinu» i častim sebe…
- ‘Oćeš da se vratimo?
- Ne, bre. Neću. Iz principa. Pazi, to što oni uvaljuju za 12.500 i to kao aktuelni model je prošlogodišnji model koji preko interneta mogu da poručim za 39.95 dolara. Mis’im, šta seru?
- Eh…
- Pa ne, stvarno… To vređa moju inteligenciju… Radije ću tih 12 somića da potrošim na cheese cake, nego da dam tim lešinarima.

I to je bio kraj diskusije o bezobraznim srpskim trgovcima. Ali to opet ne menja tužnu činjenicu: Srbija je preskupa zemlja. Od finalnog proizvoda pa do srpskih rafova dugačak je put, a u cenu se u međuvremenu ugradi 100 faktora… A od tih 100 faktora, 99 su „domaći“. „Zapadni“ proizvod plaćamo po ceni koja je previsoka čak i za „zapadnjaka“, a kamoli za nekoga sa srpskim primanjima. Čak i kada su u pitanju strani trgovački lanci, cene u Srbiji su znatno više nego u drugim zemljama, što je paradoks ako se uzme u obzir da je srpski životni standard među najnižim u Evropi. Istovremeno, kao pojedinci smo u potpunosti finansijski zavisni od stranih banaka (uglavnom), koje opet u Srbiji posluju znatno drugačije u odnosu na matične zemlje. Na kraju, kada se sve sabere i podvuče se crta, ispada da novca nemamo, a da kupujemo strane proizvode sa nenormalno visokim cenama i to zahvaljujući pozajmicama od stranih banaka sa nenormalno visokim kamatama. Ovo nije teorija zavere, već realnost.

Vratimo se patikama, koje ću uzeti samo kao primer. Kako domaća industrija sportske obuće ne postoji (nekad bilo, danas se pripoveda – just for the record, keva još uvek čuva svoje „simod“ kožne patike koje su u fantastičnom stanju, iako im je skoro 20 godina), imamo dve alternative: ili ćemo patike kupiti u nekom fensi sportskom objektu poput ovoga iz priče, ili ćemo pazariti kod naših dragih suseda – Kineza. Razlika u ceni je ogromna, razlika u kvalitetu mala (da se ne lažemo – patike u današnje vreme jedva da preguraju jednu sezonu), a opet – jedna stvar je zajednička: i jedne i druge su „made in China“.

Velike „marke“, poput Nike-a, Reebok-a etc posluju samo sa jednim ciljem, a to je uvećanje profita, što je sasvim logično. Zato je gro proizvodnje premešten u zemlje sa jeftinom radnom snagom, kao što je Kina. I to je logično: zbog čega bi gazda bilo koje od tih firmi plaćao američkog radnika, plaćao mu zdravstveno, dental plan i još kojekakve doprinose, kada može da plati Kinezu neku, za američke uslove mizernu svoticu i dobije gotov proizvod bez prevelike muke? Štaviše, ako bi se uporedila realna cena kineske i „Nike“ patike (obe su kineske, znam, but you know what I mean), u smislu utrošenog vremena, ulaganja, radne snage, transporta, sirovina itd., došli bi do zaključka da 90% cene koju vi platite za „najki“ patike zapravo čini cena brenda. Robne marke. U mom slučaju, to bi značilo da par patika koje mi se dopadaju koštaju nekih 1.250 dinara, a da 11.250 dinara plaćam za „originalan fensi šmensi mega ekstra super fabulozno vrh gotivan“ Najki proizvod U SRBIJI. Od tih 11.250 dinara, recimo da 3.000 idu Najkiju, a od preostalih 8.250 dinara se plaća ovako fensi namirisani objekat u strogom centru grada, agresivna medijska kampanja, ali i zimovanja, letovanja, švalerke, kombinacije, bahanalije, roleksi, šampanjci menadžmenta. OK, ja imam svojih „dumb“ trenutaka baš kao i svako drugi, ali baš toliko „dumb“ nisam. Niti sam snob koji robuje robnim markama.

I zato NEĆU da kupujem u srpskim fensi prodavnicama. To je prevelika uvreda za zdav razum.

Tweet This Post

Ovаj tеkst dеfinitivno morа dа sе „ćirilizujе“. Vidеćеtе zаšto.

Ponеdеljаk, 11. jаnuаr, 09:18.
Džеjn sеdi u svom kouzi ofisu, pijе bеli čаj, i rаdi. Dа, čаk i Džеjn morа dа rаdi s vrеmеnа nа vrеmе. U tom trеnutku, zvoni tеlеfon – pozivа Džеjdа, njеnа mаjkа.

- Hаlo?
- Džеjn?
- E?
- Nе mogu dа sе ulogujеm nа kompjutеr nа poslu.
- Kаko?
- Kаžе dа jе nеki еror.
- Dа ti nijе uključеno Caps Lock?
- Štа?
- Caps Lock? Sijа li ti lаmpicа nа tаstаturi, gorе dеsno, iznаd ispod kojе pišе CAPS LOCK?
- Mа, slušаj, nе mogu dа sе ulogujеm!
- Sijа li tа lаmpicа?
- Nе sijа. Ali kаkvе to vеzе imа?
- Jеsi li dobro učukаlа lozinku?
- Jеsаm, dvа putа.
- A korisničko imе?
- … (tаjаc)
- Mаmа?
- Nisаm.
- Pа ukucаj korisničko imе i lozinku, i bićе OK.
- Džеjn.
- Dа?
- Kаko jа dа znаm kojе mi jе korisničko imе?
- Molim?
- Korisničko imе, kojе mi jе? Logovаo mi sе kolеgа prе mеnе, pа sе obrisаlo.
- Čеkаj, rаdiš zа tim kompjutеrom vеć trеću godinu, nisi zаpаmtilа korisničko imе?
- Nisаm.
- Zеzаš mе?!
- Ej, Džеjn, možеš li ti mеni dа pomognеš ili nе?
- Morаćеš zvаti tеhničku podršku ili informаtičаrа u firmi, sori.
- Dobro, znаlа sаm dа od tеbе nikаkvе koristi.

11:31
- Dа?
- Thе filе godišnji izvеštаj аlrеаdu еksists… Do ju vаnt to…
- Mа ko jе to? (nаrаvno dа znаm ko jе to, imаm idеntifikаciju dolаznog pozivа)
- …rеplаcе еksistin fаjl… sаvе šаnžеs vith…
- Čеkаj, čеkаj, koči, stаni… štа si urаdilа? (nаrаvno dа mi jе jаsno štа jе u pitаnju)
- Hoću dа snimim fаjl, а on mi nе dа!
- Morаš mu promеniti imе, pokušаvаš dа gа snimiš pod nаzivom dokumеntа koji vеć postoji, izmеni nеšto.
- Čеkаj… budi nа vеzi (u pozаdini sе čujе čukеtаnjе po tаstаturi)
- Kаko idе?
- Evo… Čеkаj… Idеm nа Sаvе, jеl’ tаko?
- Nеmoj, idi nа Save As, tj „sаvе аs“… i ondа odаbеrеš lokаciju gdе ćеš dа gа snimiš…
- Ovo trеbа dа pošаljеm mеjlom poslе. Gdе dа gа snimim?
- Snimi gа nа dеsktop, dа ti budе nа vidiku. Idеš gorе nа „Filе“, pа izаbеrеš „Sаvе аs“…
- Čеkаj… lеvo dugmе?
- Dа, lеvo, jеdnom… Idеš „Filе“, pа „Sаvе аs“… jеl’ti sе otvorio novi prozor?
- Čеkаj… jеstе. Štа sаd?
- Klikni sа lеvе strаnе prozorа dugmе nа komе pišе „Dеsktop“…
- Dobro…
- I sаdа učukаj novo imе dokumеntа i pritisni „еntеr“… i to jе to.
- Čеkаj… Dobro. ‘Aj ćаo.

11:52
- Džеjn!
- Dа?
- Nеmа mi dokumеntа!
- Kаko nеmа?
- Sаd sаm uzеlа dа gа pošаljеm mеjlom kolеgi, išlа sаm nа spаjаlicu kаko si mе učilа, i nеmа gа.
- Kаko?
- U stvаri imа gа, аli jе onа vеrzijа kojа nijе dobrа, stаrа.
- Trеbа dа dodаš onu vеrziju sа dеsktopа.
- Čеkаj, budi nа vеzi… Gdе jе dеkstop?
- Molim?
- Gdе jе dеkstop?
- Dеsktop. Dеsk-top.
- Molim?
- ‘Ajmo polаko… Idi nа spаjаlicu… i nа tom prozoru opеt klikni sа lеvе strаnе nа dugmе nа komе pišе „dеsktop“…
- Čеkаj… To… Subjеkt… (čujе sе čukеtаnjе)… аtаšmеn… dobro… еvo gа, dеkstop…
- Dеsktop.
- Molim?
- Dеsk… nеmа vеzе, klikni nа dеsktop… i jеl’ ti sе pojаvio fаjl tu u prozoru?
- Jеstе.
- Klikni duplo nа njеgа.
- Dobro…
- Jеl’ sе zаtvorio prozor?
- Jеstе.
- I sаd idi nа „Sеnd“… i to jе to.
- Čеkаj… dobro. Kаko dа znаm dа jе to otišlo?
- Poglеdаj u foldеru Sent Items…
- Čеkаj, gdе jе to?
- Tu, sа lеvе strаnе… vidiš gdе ti pišе Inboks?
- Dа?
- E, pа isto foldеr… ispod Inboksа… Jеl pišе „Sеnt itеms?“
- Pišе.
- E, klikni tu… Imа li gа nа dnu?
- Imа! LJubаv mаjkinа! ‘Ajd, ćаo!

Bitnа nаpomеnа: kеvi sаm prе godinu dаnа kupilа bogаto ilustrovаn Windows XP priručnik, koji jе otvorilа jеdnom, i to dа stаvi svojе imе i prеzimе u ugаo strаnicе. Žеnа jе аpsolutni аntitаlеnаt zа tеhniku. Počеv od kompjutеrа, do mobilnih tеlеfonа i tеlеvizorа. To jе nе zаnimа ni 2% i smаtrа Božijom kаznom činjеnicu dа to morа dа nаuči zbog poslа. Svаki, pа i nаjmаnji dеtаlj ovog dijаlogа jе vеć „izvеdеn“ po 10-20 putа.

Nеgo, mеnе zаnimа jеdnа stvаr… Kаko vi izlаzitе nа krаj sа ovаkvim ljudimа? Onimа koji vаs konstаntno cimаju zа svаku sitnicu, pri čеmu nе pokаzuju ni trunku voljе dа to nаučе?

Tweet This Post

iliti: U, jeee, zar smo već stigli do broja 11?

I
Razmišljajući kako da otvorim ovogodišnju „sezonu blogovanja“ na Two Cents, reših da malo pretrkeljišem prethodne tekstove. Tako dođoh do pomalo mučne spoznaje: nisam hejtovala od 30. novembra. Jeebus… :S Da ne znam da je uzrok tome moje pretprazničko ludilo, pomislila bih da imam kakav proces na mozgu – ipak je ovo ogromna promena karaktera. No, kako su praznici prošli, tako i nivo hormona sreće u mom krvotoku polako „vapi“. Prema tome, HEJT!

II
Odakle početi? Od novogodišnjeg TV programa? Ako kažem da je iz godine u godinu sve gori, neću reći ništa novo. TV Stink je sa svoje „četri jahačice apokalipse“ (Kiš, Bačić Alimpić, Vojtehovski, Marinković) ponovo žario i palio po celoj zemlji, a ni drugi kanali nisu bili ništa inventivniji. Istina, drugi program RTS-a je izvukao stvar emitovanjem filmskih klasika. Šteta što moramo da čekamo NG da bi neko rešio da pusti 5 odličnih, starijih filmova. Filmski maratoni su cool. Čuješ, Tijaniću! Tebi se obraćam! Naša kinoteka je jedna od najjačih u Evropi, daj mu ga malo po brisanju prašine! Za početak predlažem cikluse Bergmana i Kurosawe (da se omladina „uputi u gradivo“), a posle možemo da pređemo i na Kieslowskog, Pasolinija i td.

III
Vest da je Savet Evrope rešio da sprovede istragu o povezanosti WHO, farmaceutskih kompanija i ekspertskih grupa u vezi proglašavanja pandemije i nametanja nedovoljno ispitanih vakcina prošla je prilično neopaženo u Vladi R. Srbije i našem resornom ministarstvu. Sada čitam da se planira masovno vakcinisanje školaraca. Hmm. Biće da Tomica i ja ne čitamo iste novine i ne pratimo iste izveštaje. A i Kon se nešto ućutao. Mis’im, OK je ako Tomica i njegova svita želi da vakciniše svoju decu (ne znam zašto mi je prva asocijacija biblijska priča o Avramu i Isaku, samo što nisam sigurna da je čika Delta bog kome se treba moliti), ali čemu širenje panike? Sećate se pomračenja sunca 1999. godine? Isti šablon. Uspaničeni spikeri na Dnevniku koji su u fazonu „we’re all gonna diiiiiiiieeeeee! Ne gledajte u sunce, sklonite se sa sunca, navucite roletne, čučnite ispod stolova i budite tihi“, puste ulice, prazni trgovi… Mi Srbi se primamo k’o saučešće. Mnogo smo glupi. Zato smo i tako poslušni. ’Ajde, glupi Srbine, zavrni rukav da ti čika Delta da bocu! Čika Delta zna šta je najbolje za tebe!“

IV
Evo ga još jedan hejt: ovaj put prema novogodišnjim odlukama. Mislim, čemu to? Nisam ja neko preduzeće ili d.o.o. pa da pravim plan i program za naredni kvartal. Niti je moj život kupovina, pa da mi treba spisak šta sve treba da kupim. Na stranu što novogodišnje odluke nikada ne ispoštujem; poenta je u tome što se u životu oslanjam samo na 2 mehanizma: adaptaciju i improvizaciju. Pravljenje planova je za zaludne i dokone. A Džejn nije ni jedno, ni drugo.

V
Elem, ovaj post, prvi u 2010. godini ću završiti osvrtom na jednu trivijalnu činjenicu. Ovog januara, Two Cents slavi 2. rođendan. Pre tačno 2 godine, Džejn je „digla kredit kod domaće banke i kupila stan u izgradnji“. Stan je još uvek u izgradnji, krečimo svakih par meseci, menjamo raspored nameštaja (ali uvek tako da kauč i fotelje ne budu okrenuti prema televizoru – valjda je jasno da sam ja nobles koji prezire te pučke vidove zabave, muahaha), ali su njegova vrata uvek otvorena svima. Evo kolačića!

Love, Džejn.

Došli smo do samog kraja ovog mini kursa, zamišljenog kao malecki uvod u vegetarijanstvo za neupućene. Trudila sam se da budem koncizna i da vas ne davim detaljima, već da se držim najbitnijeg. Naravno, ukoliko imate neko pitanje ili vam treba dodatno razjašnjenje, imate dole polje za komentar, a ja ću se potruditi da vam odgovorim što pre.

E, sad… Kao vegetarijanci, znamo da je sve dozvoljeno – osim mesa. To u principu znači da je „po JUS-u“ da, recimo, za doručak pojedete kesicu čipsa i popijete Pepsi, da ručate burek sa pečurkama, za užinu smažete „milku“ od 100 grama, a večerate špagete u sosu od 4 sira. Mislim, možete… Ali takav način ishrane vam neće doneti ništa dobro, iako je, strogo gledano, vegetarijanski.

Najčešća greška koju svaki vegetarijanac početnik može da napravi je da se hrani jednolično i nezdravo. To što ne jedemo meso jeste naš „zaštitini znak“, ali on čini samo 30% od onoga što nas čini vegetarijancima. Izbacivanje mesa iz ishrane jeste odlična stvar, ali pravi efekat ćete postići tek kada fokus vaše celokupne ishrane premestite ka povrću, a ne ka pecivima i testu. To ne znači da ne smete jesti slatkiše, pomfrit i junk food bez mesa, naprotiv. Poenta je da svoju ishranu obogatite kvalitetnim biljnim namirnicama i da se hranite raznovrsno.

To je verovatno i najbitnija stvar u celoj vegetarijanskoj ishrani. Ukoliko bih morala da izaberem jednu jedinu reč kojom bih opisala dobar veggie jelovnik, to bi bila “raznovrsnost“. Tanjir tokom dana mora biti šaren. Mora biti zelen, žut, crven… Jedite i čvrstu i tečnu hranu. Presnu, kuvanu, pečenu, dinstanu, pa čak i prženu.

Jedna od zamki neraznovrsne i nebalansirane vegetarijanske ishrane je neunošenje dovoljno kalcijuma, gvožđa i nekih vitamina. Sve ono što vam nudi meso možete pronaći i u povrću, barem kada je količina minerala i vitamina u pitanju, ali ukoliko se ne hranite kako treba, postoji rizik da vam krvna slika jednostavno „padne“. Internet je zaista prepun sajtova koji će vam pomoći kako da kroz povrće i voće dođete do preko potrebnih minerala i vitamina, ali bih svakom vegetarijancu početniku prvih mesečak dana, dok ne uđe u fazon, preporučila da svakodnevno uzima multivitaminske suplemente (po 1 dnevno). Kada jednom naučite koje povrće, voće i zrnevlje ima ono što treba vašem organizmu, suplementi više neće biti potrebni.

Još jedna stvar na koju bih želela da skrenem posebnu pažnju budućim vegetarijancima je soja. Po pravilima koje važe širom sveta, pa i u našoj zemlji, u ljudskoj ishrani je strogo zabranjeno korišćenje genetski modifikovane soje. No, pre nekoliko godina, Srbija je uvezla nekoliko tona genetski-modifikovane soje namenjene uzgoju stoke. Zvanična priča je da je ta celokupna soja uništena, ali skepsa u zemlji poput Srbije nikada nije bila bez osnova. Ipak, kada kupujete sojine proizvode, obratite posebnu pažnju da li postoji napomena da je korišćena genetski nemodifikovana stoja (non-GM). Koliko sam uspela da primetim do sada, svi naši i strani proizvođaći na ambalaži vidno ističu garanciju da je u pitanju 100% non-GM soja. Ukoliko tu garanciju ne vidite na proizvodu, zaobiđite ga u širokom luku (iako je najverovatnije u redu, što rizikovati?).

Što se odnosa prema okolini tiče (o tome kako će se okolina odnositi prema vama sam već pisala), važno je biti tolerantan. Nemojte svima nabijati na nos da je mesožderstvo loše i zlo, to je, premda tačno, izuzetno kontraproduktivno. Uostalom, nismo se mi rodili kao vegetarijanci. To je odluka koju smo sami doneli, svako iz svojih pobuda. I svaki naš prijatelj koji jede meso je zapravo potencijalni vegetarijanac. Zato, ne treba biti militantan i agresivan. Ponesite vašem prijatelju mesožderu neku vegetarijansku poslasticu, i pošto je u slast smaže, recite mu da u njoj nema mesa. Propagirajte nove začine i dodatke jelima. A ono najbitnije, a to je sjajno zdravlje, prijatelji će primetiti i sami.

Ja nisam baš najiskusniji vegetarijanac. Pre nekih par dana sam navršila tek 10 meseci. Ali već sada mogu da kažem da se broj nazeba, koji su me prethodnih godina mučili, ove godine drastično opao. Kažu da čovek prosečno tokom godine im 5-6 nazeba i lakših respiratornih infekcija. Ja sam ove godine imala svega 2. Prva je trajala 5 dana, a druga, koju skoro preležah, 3 dana. Iako me je napala i visoka temperatura, iako me je bolelo grlo – otresla sam je sa sebe za nepuna 3 dana, bio je dovoljan samo jedan brufen. Ono što hoću da kažem je da naš imunitet itekako zavisi od naše ishrane. Vreme koje će biti potrebno našem organizmu da se oslobodi infekcije zaista dosta zavisi od toga šta jedemo. Ne kaže se uzalud da „zdravlje ulazi na usta“.

I, na samom kraju, linkovi ka bitnim odredištima za sve buduće i aktuelne vegetarijance. Forumi, blogovi, baze recepata, istraživanja, online prodavnice…

Vegetarian Times

Go Veg

BioŠpajz

Zdrava ishrana

All Recipes – Vegetarian

I, ne zaboravite:

Ukoliko se vaša ishrana bazira prvesntveno na mesu i mislite da ćete se teško adaptirati na vegetarijansku ishranu, dozovlite da vas razuverim. Vašem organizmu su potrebni proteini i vrlo lako može da se dogodi da vam nedostaje onaj osećaj sitosti i „unutrašnje toplote“ koje paradajz-čorba jednostavno ne može da pruži. Ništa zato. Mi vegetarijanci imamo puno aduta kada su proteini u pitanju.

Krenimo od najpoznatije biljne alternative mesu. Soja – paradigma vegetarijanstva, i to ne bez razloga. Soja je zaista magična mahunrka koja u sebi sadrži svih 11 esenijalnih aminokiselina, i čijom se preradom mogu dobiti najneverovatnije vegetarijanske alternative. Počev od neverovatnog sojinog mleka, tofu sira, pa do gurmanskih specijaliteta kao što su paštete, viršle, tempeh i burgeri. Ne zaboravimo i sojine ljuspice koje su sjajna alternativa mlevenom mesu u mnogim jelima (ko još ne voli posnu sarmu? ). Sojino mleko možete praviti i u svom domu, a kako vegetarijanstvo postaje sve popularnije i u našim krajevima, isto možete pazariti i u svakom bolje snadbevenom supermaketu. Ukoliko imate sladak zub, možete uživati i u sojinom čokoladnom ili vanila mleku fantastičnog ukusa (nedavno sam izvela mini eksperiment kada sam matorcu poturila šolju sojinog čokoladnog mleka – nije primetio razliku), ali i u brojnim hladnim dezertima baziranim na sojinom mleku. Svaki pravi vegan se kune u tofu sir – a zašto i ne bi? Jedini „problem“ sa sirom od soje je u tome što mnogi neupućeni vegetarijanci ne umeju da ga jedu kako treba. Tofu je prava stvar tek pošto se termički obradi i kada se pomeša sa ostalim namirnicama. Uostalom, kao dokaz da je soja izuzetan izvor proteina su i brojni suplementi koji se koriste u body building-u, a čiju osnovu čini izolat soja proteina.

No, nije sve u soji. Postoji čitav niz ostalih povrćki koje su u stanju da „zagreju“ vaš stomak. Pre svega, pasulj i sočivo. I jedno i drugo su prepuni proteina, ali i biljnih vlakana. U tome je i štos: za razliku od mesa koje sadrži isključivo proteine, vegetarijanci uz sočivo i pasulj unose i biljna vlakna čiji je doprinos nemerljiv u regulisanju varenja. Samim tim, probavni sistem prosečnog vegetarijanca je kudikamo bolji i „prohodniji“ nego kod svaštojeda. Pored „tradicionalnog“ pasulja, kvalitetna alternativa mesu je seitan, proizvod čija je osnova pšenični gluten. Pored navedenih izvora proteina koji su uglavnom sastavni delovi lokalnih nacionalnih kuhinja, valja pomenuti i jedan koji dolazi sa Anda, a to je kinoa (qinoa). Smatra se da je qinoa bila jedna od osnovih namirnica starih civilizacija Južne Amerike. Izuzetno je bogata proteinima, sadrži više kalcijuma nego mleko, a veoma jednostavna za pripremu. Najbitnije od svega – pored toga što je izuzetno ukusna, sadrži i gvožđe.

OK, pošto smo to apsolvirali, hajde da se upoznamo sa konceptom organskog voća i povrća. Ukoliko često idete u neki od bolje snadbevenih marketa, često ćete naići na voće i povrće pomalo neugledne spoljašnosti i nešto više cene, koje nosi oznaku „organic“. Iako razlika u ceni može da bude odlučujući faktor da kupite, recimo, običnu šargarepu, ipak vas savetujem da, kada vam god to finansijske mogućnosti dozvoljavaju, kupite organski gajenu varijantu. Zašto? Kod hrane koja je organski gajena, vodi se posebna briga o svakom detalju, počev od kvaliteta zemljišta pa do kvaliteta semena. Upotreba herbicida i pesticida je najstrožije zabranjena, što iziskuje izuzetan trud i brigu onih koji se bave organskim uzgojem. Zato je i cena viša, ponekad i duplo, no to je cena koju danas treba platiti za 100% zdrav i neprskan proizvod, bez trunke hemije u sebi.

Za kraj ovog dela veggie kursa, osvrnućemo se na makrobiotiku. Makrobiotičari svoju inspiraciju crpe u ideji da i zdarvlje i bolest imaju osnov u našem načinu ishrane. Upravo zbog toga, makrobiotičari insistiraju na zdravoj ishrani, i to u meri koja prevazilazi onu staru „one apple a day keeps doctor away“. Makrobiotika i vegetarijanstvo zato često idu ruku pod ruku, a svaki iskusniji vegetarijanac često vremenom postane i makrobiotičar, ili barem principe makrobiotike inkorporira u svoju ishranu. Makrobiotičari insistiraju na prirodnoj, oganskoj ishrani, pri čemu iz svoje ishrane izbacuju sve „štetne“ sastojke; umesto šećera i zaslađivača najčešće koriste agavu, med ili ječmeni slad (maltex); vrlo slabo sole hranu, a i kada to rade, koriste uglavnom kalijumovu so. Kafu menjaju cikorijom, a često koriste i rogač umesto kakaoa. Belo brašno menjaju integralnim (kukuruzno, ražano…), mada često iz ishrane izbacuju testa. Hrane se mahom kuvanom i hranom spremljenom na vrlo malo biljne masti. Pa čak i kada koriste biljne masti, porebno vode računa da to bude ulje visokog nutritivnog kvaliteta, bogato omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, kao što je susamovo, laneno ili bundevino ulje. Takođe, koriste i hladno ceđeno maslinovo ulje, ali i palmino ulje. Prilikom spravljanja hrane, skoro ništa ne bacaju; kore od povrća koriste za pravljenje bujona. Ishranu obogaćuju klicama visoke nutritivne vrednosti, a često koriste i alge i egzotične mahunarke.

Tu negde, na osnovama makrobiotike počiva i protokol ishrane koji je osmislio Rudolf Brojs (Breuss), namenjen prvenstveno onima čije je zdravlje bitno ugroženo, naročito usled maligniteta i hemoterapija, ali i svima drugima kojima je zdravlje apsolutni prioritet. No, kako Brojsov protokol zaslužuje mnogo više pažnje, o njemu u posebnom tekstu, i to u najskorije vreme.

Toliko za ovaj „čas“. Sutra, u poslednjoj „epizodi“ početnog veggie kursa, bavićemo se klopkama na koje vegetarijanac početnik može naići, pričaćemo o stvarima na koje treba obratiti posebnu pažnju, odnosu prema okolini, a tu će biti i par linkova ka sajtovima koji vam mogu biti od izuzetne koristi ukoliko se rešite da isprobate kako je to živeti kao Džejn.

Dobro, već smo apsolvirali (barem se nadam) da vegetarijanstvo ne znači nužno život na zelenoj salati. U pogledu ishrane, ukoliko ste u nedoumici da li nešto pojesti ili ne, dovoljno je da sebi postavite pitanje: da li je to što želite da pojedete imalo oči? Ukoliko je odgovor: „da“, onda je zaključak „ne“.

Zašto postati vegetarijanac? 100 vegetarijanaca će vam dati 100 odgovora. Svako ima svoj motiv. Moj motiv je ljubav prema životinjama i svest da je svako parče mesa koje stoji u rashladnoj tezgi bilo koje mesare u Srbiji (ali i šire) rezultat mučnog života ispunjenog patnjom i nehumane smrti. Ne želim da vam pričam horor-priče iz klanica, kokošinjaca, pa čak ni da vas podsećam na to kako izgleda tipičan srpski svinjokolj. To je nešto što svi vi dobro znate; nešto što ogroman broj vas potisne i zablokira u svojoj svesti svaki put kada prinese meso ustima.

Pa čak i da vas pitam: da li ste u stanju da sami, svojim rukama ubijete prase ili jagnje, pa da ga pojedete? Da otmete bebu od svoje majke, zavežete udove sirotoj životinji koja u tom trenutku počinje da vrišti u svom užasu i predosećaju šta je čeka, da uzmete dugo i hladno sečivo i zarijete ga u telo sirotog živog bića i pustite ga da iskrvari do kraja? Ili da ga „humano“ ubijate strujom… da ga šokirate priručnim elektrodama sve dok siroto stvorenje ne ispusti dušu u mukama zbog kojih bi, da je u pitanju čovek, svaki iole razuman sudija odrezao barem 20 godina strogog zatvora?

Ispričaću vam istinitu priču o svom teči. On je bio lovac dugo godina. Lovom je prestao da se bavi kada je jednom prilikom u šumi upucao srnu. Prišao je srni koja je polako krvarila na smrt i video je suze u njenim očima. I on je zaplakao i više nikada nije uzeo pušku u ruke.

Ne morate meni da date odgovor na ovo pitanje. Dovoljno je da budete iskreni prema sebi. Ali razmislite još o jednoj stvari: da li je neophodno da drugo živo stvorenje umre da bi naša glad bila utoljena? Glad može da utoli i prženi krompir. Pečurke na žaru. Tanjir italijanske paste sa parmezanom. Izgleda da je naš hedonizam jedini uzrok patnje drugih živih bića. Mislite o tome.

Spremni ste da isprobate kako je to biti vegetarijanac? Odlično. Imate moje poštovanje i svu moguću podršku.

Pitate se odakle početi? Da li otrčati do kuhinje i pobacati svo meso iz frižidera i zamrzivača, a ukućanima zabraniti da jedu meso? Ne. Odredite jedan dan. I taj dan se najedite mesa. Nije cilj toga da vam se meso ogadi, već da se na dostojanstven način oprostite sa dosadašnjim načinom života. To je vaš poslednji mesožderski obrok i treba da bude bogat. Već narednog dana, okrećemo novi list, ispunjen najrazličitijim i najšarenijim voćem, povrćem, mahunarkama, začinima, semenkama i grickalicama! Upoznajemo čitav jedan novi svet, bolji svet u kome je sve što je živo sveto i vredno poštovanja. Svet bez surovosti. A vaše telo će vam biti zahvalno zbog toga.

Prva stvar koju bi morali da uradite „prvog dana ostatka vašeg života“ je da posetite zelenu pijacu, ili barem voćno-povrćni deo vašeg supermarketa i obavite prvi veggie šoping. Budite raznovrsni, pazarite po nekoliko vrsta najrazličitijih povrćki, pa čak i onih koje nikada ranije niste probali, ali i onih koje ste do sada izbegavali. Važno je da bude što šarenije. I zapamtite: svaka voćka ili povrćka koju kupite je zapravo dobra za vas.

Inače, kad smo već kod povrća, moram da priznam jednu stvar… Dok sam bila mesojed, mrzela sam boraniju i grašak. I to iz dubine srca. Spadala sam u one ljude koje zeleno ne vole da vide čak ni u sendviču. Međutim, kako sam postala veggie, da li zbog autosugestije ili čega već, počela sam neviđeno da gotivim i boraniju i grašak, koji danas čine sastavni deo mog standardnog jelovnika, i to barem jednom nedeljno.

Pored toga, vegetarijanstvo vas podstiče da isprobavate nove stvari i nove ukuse. Brokoli sam prvi put probala tek kada sam postala vegetarijanac. Sočivo (leću) takođe. A uz eksperimentisanje sa povrćem, logično je došlo i eksperimentisanje sa začinima i začinskim i aromatičnim biljem… Mirođijom, bosiljkom (bazilikom), mentom, ruzmarinom, korijanderom, đumbirom, ali i čilijem i raznim vrstama ljutih paprika. No, o tome ćemo u sledećem nastavku.

Na kraju ovog dela, kratko bih se osvrnula i na korist koju vegetarijanstvo donosi kada je zdravlje u pitanju. Pored već dobro poznatih činjenica kao što su da vegetarijanci žive duže, imaju manji rizik za obolevanje od maligniteta, kao i činjenice da su „ukusniji“ od mesoždera, (LOL) postoji još nekoliko razloga zbog kojih bi valjalo da razmislite o prelasku na vegetarijanski način ishrane.

Vegetarijanska dijeta je „Bog i batina“ kada su kardio-vaskularna obolenja u pitanju. Ishrana bez mesa koja je bogata povrćem i voćem će efikasno oboriti holesterol i trigliceride, a sniziće i krvni pritisak. Pored toga, vegetarijanci imaju znatno manje šanse da dožive ishemijski moždani udar, ali i da se kod njih razvije dijabetes. Vegetarijanska ishrana je weapon of choice i kod osoba skolnih razvijanju kamena u bubregu i žučnoj kesi, ali i kao preventiva kod osteoporoze. Takođe, postoje i studije koje pokazuju brojne koristi vegetarijanske ishrane kod astmatičara.

Toliko za ovu „epizodu“ Veggie 101 kursa. U sledećoj epizodi ćemo pričati o alternativama za meso, organski gajenom voću i povrću, a tu će biti i kratak osvrt na makrobiotiku, ali i dr Brojsa. Stay tuned!

Tweet This Post

Nakon nekoliko tekstova kroz koje sam provlačila činjenicu da sam vegetarijanac, a naročito nakon velikog broja pitanja vezanih za ovaj način ishrane, reših da napišem par tekstova sa ciljem da demistifikujem vegetarijanstvo i pokažem da to nije nešto ekstremno i teško ostvarivo, već da je u pitanju životni stil koji može promeniti ne samo vaše prehrambene navike, već i u dobroj meri – pogled na svet, a da usput poboljša vaše zdravlje. A kako smo već u periodu „teških krvljanja“, ko zna, možda neko dobije inspiraciju u narednim tekstovima.

Kada su prehrambene navike u pitanju, preovladava stav koji sve nas prilično grubo deli na mesojede i vegetarijance. U ovoj podeli, mesojedi su zapravo svaštojedi; u svom jelovniku jedu i voće, i povrće, i plodove, i meso. Kao alternativa mesojedima, postoji jedan uopšten pojam, „vegetarijanci“. Neka uobičajena definicija bi bila: oni koji ne jedu meso.

Međutim, vegetarijanci predstavljaju samo jedan deo, istina, većinski, onih koji su iz svoje prehrane izbacili meso. Pored nas, postoji još nekoliko grupa sa specifičnim prehrambenim navikama. To su vegani, raw-vegani (ili sirovojedači) i frutarijanci. Krenimo redom.

Vegetarijanci imaju ishranu koja je najsličnija svaštojedima. Ne jedemo meso i mesne prerađevine (bez obzira na vrstu životinje), ali zato konzumiramo mleko, mlečne proizvode i jaja. Meni nam je bogat povrćem, voćem i plodovima, a ishrana prilično izbalansirana.

Vegani predstavljaju jedan korak napred u ograničavanju ishrane. Za razliku od vegetarijanaca, vegani u potpunosti izbacuju hranu životinjskog porekla iz ishrane. Kod ove vrste režima ishrane, ukoliko se ne vodi računa o raznovrsnosti jelovnika, postoji rizik da dođe do nedostatka vitamina B12, ali i gvožđa, kalcijuma i još nekih minerala.

Raw-vegani ili sirovojedači predstavljaju sledeći korak. Ideja iza raw-food pokreta koji je sve popularniji u svetu je da hrana ne sme biti termički obrađena, već se jede onakva kakvom je majka Priroda napravila. Raw-food pokret je naročito popularan kod survivalista. Kao i veganstvo, potrebno je dobro predznanje šta sve treba da se unese u organizam da bi isti funkcionisao „kao švajcarski sat“. Ideja iza pokreta je da termički obrađena hrana ne samo da gubi svoja korisna svojstva, već i da može biti štetna po zdravlje. Valjda napomenuti da postoji i paralelna varijanta ovog pokreta i kod svaštojeda, koja pored presnog voća i povrća, konzumira i presno meso. Weird.

Na samom kraju režima ishrane koji isključuju meso su frutarijanci. Kao što možete da naslutite iz samog naslova, frutarijanci jedu isključivo voće i plodove (semenke). Povrće je izbačeno iz jelovnika. Ideja iza ove grupe je da ishrana čoveka ne sme da „ubije“ nijedno živo biće, bilo da je u pitanju životinja, bilo da je šargarepa. Po njima, ukoliko pojedemo šargarepu, mi smo je samim tim „ubili“. Ali ako pojedemo jabuku, jedemo samo njen plod, drvo ostaje da živi i dalje. Prilično ekstremno, čak i za moje fleksibilno poimanje zdrave ishrane.

Pored navedenih, postoje još 2 grupe. Prva su peskatarijanci. Peskatarijanci ne jedu meso i mesne prerađevine, ali zato jedu ribu. A kako vegetarijanci (i grupe koje potom slede) život smatraju svetim, makar bio on i životinjski, na iste gledamo sa prezirom. Druga grupa, koja za sada još uvek postoji samo u domenu rubrika „verovali ili ne“ su tzv. bretarijanci (breatharians). Breatharianci veruju da im nije potrebna hrana u formi u kojoj je savremeni čovek poznaje, već da je ljudski organizam sposoban da sam u sebi sintetiše hranljive materije uz prisustvo sunčeve svetlosti i naprednih tehnika disanja. Glupost, ako mene pitate, nije čovek fikus pa da vrši fotosintezu. Istini za volju, dokumentovano je nekoliko slučajeva u kojima su ljudi bili bez hrane i vode danima, samo „na suncu“, i preživeli. Yeah, right.

Dakle, odluka da postanete vegetarijanac (u užem smislu) uopšte ne mora da predstavlja neku dramatičnu promenu vaših prehrambenih navika. Uostalom, ako bi svaki svaštojed na kraju godine podvukao crtu i prebrojao sve dane tokom kojih nije pojeo meso, sigurna sam da bi došao do zaključka da je barem 3 meseca nesvesno bio vegetarijanac. Pa čak i kada postimo (naročito pred pričest, kada se ne jede ni riba), mi smo vegani. Sigurno da imamo i po nekoliko raw-veganskih i frutarijanskih obroka tokom nedelje.

Toliko za prvi čas o vegetarijanstvu. U sledećojh epizodi, obradićemo pitanje motivacije, prelaska na nov režim ishrane, a blago ćemo se dotaći i koristi vegetarijanstva po zdravlje! Stay tuned!

Tweet This Post

Obećanje je obećanje.
Disclaimer: slušate na sopstvenu odgovornost.

Tweet This Post

Google Analytics je tako zgodna stvarčica. Pored toga što vam daje pregršt manje i više korisnih statističkih podataka o vašoj internet stranici, Guglova Analitika vam daje i uvid u to koje su reči posetioci sajta koristili da bi došli do ovog bloga koji upravo čitate. A tu počinje prava zabava, pošto gro upita koje je Google prosledio na moj sajt nemaju skoro nikakve veze sa onim o čemu pišem. Zato je ovaj post posvećen onima koji zalutaše na ovo parčence weba.

Dakle, krenimo sa nekoliko najzanimljivijih key words-a!

Pre svega, dosta upita u vezi medicine, koji su verovatno posledica mojih pisanija o H1N1, ali i o mom nekadašnjem fejkiranju bolesti zarad izostanaka iz škole. Zato, samo kratko:

„antibiotici i beo jezik“ – da, to često ide jedno sa drugim, pošto antibiotici potamane i ono što ne treba, pa se smetala poput Candide namnože kao lude.

„antraks velike boginje svinjski grip biolosko oruzje“ – biološko oružje i bioterorizam su teme o kojima imam nameru da pišem u dogledno vreme. Do tada, za početak preporučujem jednu od retkih knjiga iz te tematike, koje su prevedene na srpski: „Klice“ – Džudit Miler.

„bajadere kraš“ – uh, zakon! Da nisu skupljikave, jela bih ih svaki dan!

„bake sa prevodom na srpski“ – OK, ovo nemam pojma šta je. Mislim, „bake?“ Ko još prevodi bake na strani jezik? Da li mislimo na istu stvar? WTF?

„bandaziranje skocnog zgloba slika“ – još bolje, evo ga video!

„biljna ishrana slobodan milosevic“ – Ovaaaj… what?

„besplatni gej filmovi za gledanje“ – ne držimo. Google magic, my friend.

„da li cemo svi umreti od h1n1 gripa?“ – VEĆ SMO SVI MRTVIIIII!!!

„da li sme da se pije koka kola za vreme posta“ – rokaj slobodno. Mada, ako baš mora gazirano, bolje uzmi Cocktu, pošto ne sadržo ortofosfornu kiselinu.

„da li su dima bilan i elena k. zajedno“ – koga briga?

„džejn linč“ – likuša koja glumi Sue u seriji „Glee“. Faca.

„gde kupiti elektro sok“ – ovaaaj… what?

„grupa histerija iz uzica“ – nisam čula, mada i nisam najmerodavnija kada su lokalni bendovi u pitanju.

„kvalitet usluge mts“ – bolje da ne počinjem o njima, počeću da psujem!

„lekira narodni poslanik ukratko prepricana“ – ne može. Čitaj!

„povecanje inteligencije slusanje kompozicija“ – ne znam koliko ima istine u tome, ali postoji nekoliko svetskih firmi koje prodaju CD-ove sa muzikom koja je posebno modifikovana i filtrirana da utiče na mozak, na ovaj ili onaj način. Jedan od paketa koji je najviše hvaljen upravo za povećanje IQ-a je „BrainAmp“ od iMusic-a. Više o tome na njihovom sajtu.

„uzicke konobarice“ – mahom veoma ljubazne, skoro sve prave odličan cappuccino.

Toliko za ovaj blogpost. Ali ukoliko u ovom tekstu niste našli na odogovor koji ste tražili, bez brige. Periodično ću se baviti vašim upitima. Veoma me zabavljaju!

Tweet This Post