Blogodak - srpski blogovi na jednom mestu

Pismeni ljudi tvrde da je nekad u istoriji postojalo društvo koje se zvalo Antička Grčka, društvo koje je delilo isto nacionalno poreklo, ali koje je bilo podeljeno na stotine gradova-država u kojima je u proseku živelo od 5 do 30 hiljada stanovnika. Grčki mislioci, filozofi, državotvorci i vojskovođe su sa najvećim gnušanjem gledali na državu koja bi bila veća od toga grada - polisa, smatrajući da je za dobrobit jednog političkog sistema jako važno da se ljudi međusobno poznaju kako bi sa punim meritumom mogli da se odnose prema vladajućima i kandidatima za vladajuće. Bio je to jedan čudan sistem, posmatrajući to iz današnje perspektive, sistem u kome su građani bili maksimalno ograničeni u privatnoj sferi (oikos), ali su bili maksimalno suvereni u sferi politike (polis). Pričalo se da svirači na liri nisu mogli da dodaju nijednu žicu svom instrumentu dok to ne odobri skupština. Bio je to spoj privatnog i javnog na takav način da se nikako nije moglo razmrsiti, niti su to Grci želeli, mogli i umeli da urade. To im uopšte nije ni dopiralo do mozga... Jednom rečju, bio je to sistem koji je bio potpuno obrnut od današnjeg...

Uvod mi promašuje poentu koja bi bila ta da su se ljudi u polisu međusobno uglavnom svi poznavali. To je pomagalo da sfera politike bude prozirnija, nije bilo tamnih mesta prouzrokovanih nedostatkom informacija o pojedinim ljudima. Deca su se predstavljala svojim i očevim imenom (Polimarh, sin Kefalov npr.) i kult predaka je bio jak. Međutim, kakve veze ovo moje trućanje ima sa našim "polisom" na ušću Grnčarskog potoka u Arnautu?

Pa, kao što rekoh, taj sistem je nekad bio potpuno obrnut od današnjeg. Specijalizacija poslova, usložnjavanje društvenih odnosa i druge komplikacije su dovele do ustanovljavanja principa odvajanja privatnog i javnog. Javna sfera je postala sfera koja se tiče svih i na koju utiču svi, privatna sfera je postala sfera nedodirljiva za sistem i stvar pojedinca, porodice i raznih udruženja civilnog društva. Religijsko opredeljenje, seksualne preferencije, način vaspitavanja dece, način češljanja i sve ostalo je postalo isključivo privatna stvar osim ako nije en general uticalo na sama pravila sistema i njegove dobre običaje...

To je glupa teorija, u praksi se razmrsivanje privatnog i javnog u malim zajednicama poput Boljevca nikad nije ni desilo, niti će to nešto kao biti moguće. I nije tu Boljevac nikakva crna ovca, jednostavno svuda gde postoji visoka i koncentrisana isprepletanost po rođačkim, kumovskim i (ne)prijateljskim linijama na malom prostoru, tu automatski dolazi do pojave nepotizma. Proklamovana jednakost u šansama je onda odmah ugrožena. Principi meritokratije se onda potpuno gaze, a na scenu dolaze kriterijumi porekla, moći i novca. Sve se ove stvari sublimiraju u jednoj legendarnoj upitnoj rečenici koja glasi: "Čiji si ti?" Ceo sistem koji se zasniva na toj rečenici funkcioniše na tako proklamovanom principu prisvajanja. Svako je u suštini nečiji, iza svakog stoji otac, majka, komšija, kum, partija... Samosvojni integritet se ne prihvata, postojanje mentora u takvom sistemu postaje egzistencijalna potreba. Međuljudski odnosi tako često postaju svojevrsna trgovina uslugama (usluga u smislu engleske reči favor) i ljudi se sve više i više pasiviziraju. Na red nastupa maksima da nikog ne treba dirati, jer ko zna kada će vam baš taj čovek zatrebati! Takozvana spirala ćutanja i oportunog samozavaravanja je osnovni modus vivendi u jednoj takvoj zajednici...

Cut the crap već jednom kažem ja i bacam se na ilustracije. Plastičan primer ovoga što velim je isprepletanost svih funkcija u našem gradu. Politika, privreda, obrazovanje, kultura, zdravstvo, usluge, sport, sve to mora da bude povezano, ali kod nas se brate, da izvinete, ne zna ko koga jebe! Privilegije se iz jedne sfere prelivaju u drugu, iz druge u četvrtu, iz pete u drugu, od muža na ženu, od dede na unuka, od babe na šurnjaju, od predsednika partije na njegove vojnike itd. Nepotizam i partitokratija su postali grana primenjene matematike. Svi računaju ko je čiji, koliko je naših, a ko je njihov. Naši mogu, njihovi će moći kad dođu njihovi, a ničiji neće moći nikad!

Donedavno je u Boljevcu bila legendarna disciplina urgiranja za decu da uče engleski jezik u školi. Sa sociološkog stanovišta bi stvarno plodno bilo istražiti strukturu dece koja su završavala u "ruskim" odeljenjima. Stvarno bi bilo zanimljivo videti obrazovnu, ekonomsku, statusnu i strukturu na liniji selo/grad kod roditelja te dece. I u osnovnoj i u srednjoj školi su neki bili dobri zahvaljujući svojoj glavi, drugi zahvaljujući glavi svojih roditelja, a treći zahvaljujući prasećoj glavi, i to mrtvoj... Jedan moj drug sa muzičke akademije je na mesec dana bio ovde, ali pošto je morao da vežba klavir za ispit, otišao je do naše osnovne škole da porazgovara sa direktorkom o mogućnosti korišćenja njihovog klavira. Prvo pitanje koje je ona postavila je naravno "A čiji si ti?" Dečku je pala roletna i dao fenomenalan odgovor: "Mikin i Milinkin!" Kasnije je ipak dobio pristup klaviru bez obzira što je Mika vozač, a Milinka domaćica, ali hoću da kažem da nikad ništa ovde ne može da prođe bez tog legendarnog pitanja. Vođenje računa o tome da neki autsajder ne upadne u privilegovani krug svirača na klaviru bi mi možda bio smešan u nekom filmu, ovako mi samo dođe da šutiram dupeta pojedinim ljudima.

Deca od malena kapiraju da stvari funkcionišu na toj razini. Škola ih in vivo uči nejednakosti u šansama, toliko toga postaju nesvesni da na kraju, kada odrastu, ljudi ne razlikuju više dobro od lošeg, normalnost od korupcije... Koleginica sa fakulteta mi je jednom spomenula kako je počela da radi u italijanskom kulturnom centru. Na moje poluiznenađeno pitanje jel imala vezu, ona je odgovorila "Ma ne, nego moja majka zna nekog tamo." Toliko, odmorite se uz muzički intermeco, ovaj post je trebao da bude kraći pošto sam mislio da se bavim više benignom i nesvesnom stranom korupcije, a da hard-core obradim drugi put.

Poštovaoci mog lika i dela već znaju da se po pozivu Vojske Srbije već pet meseci bavim šumarstvom, a uz svesrdnu pomoć trojice giliptera (Ljubiša, Šujo i Bložiću, i dalje možete da mi oralno opštite sa spolovilom). Tako smo i danas imali zadatak da izmarkiramo nekih 35 hektara drveta za obaranje, ali provod je bio dobar... Elem, mesto dešavanja sledeće dogodovštine je radilište Straža, to je ono kad krenete za Paraćin, pa pre Čestobrodice, levo... Nas šestorica sedi u kancelariji šefa radilišta, prozor gleda na put Paraćin-Zaječar i šumarke koji se pružaju preko njega. Pričaju ljudi tako o budućnosti JP Srbijašuma kad sa one strane puta iz šume ispada neki momak sa ogromnim rancem na leđima, sa kosom do pola leđa i praznom plastičnom flašom. Tematika razgovora se menja...

...jer se ispostavlja da postoji izvesno okupljanje ljudi sa rancima, šatorima i ostalom kamp opremom u brdima prema Brezovici (srce Kučajskih planina). Šumari lucidno iznalaze dve varijante: ili je to sekta ili su narkomani. Šef radilišta (inače, taj čovek je moj utisak godine u negativnom smislu) izlazi sa respektabilnom tezom kako bi snage bezbednosti trebalo obavestiti o tome i kako bi tu njih trebalo držati na oku jer postoji realna opasnost od ugrožavanja bezbednosti poretka, imovine, lica i u tom pravcu. Sranje, rekoh ja, i izađoh da popričam sa tim momkom koji je već prešao na našu stranu puta i došao do obližnje česme da natoči vodu.

I ispostavlja se da je dečko iz Varšave, Republika Poljska. Time to brush my English... Došao je tu jer su tu organizovali okupljanje ljubitelja prirode, pacifista, anarhista, komunitarista i ostalih pripadnika tih tzv. alternativnih životnih stilova. Momak mi objašnjava kako ih ima iz cele Evrope, kako su svake godine u nekoj drugoj zemlji, pričamo dvadesetak minuta, razmenjujemo mejlove i čovek me poziva da ih posetim u brdima neki dan. O čemu se tu zapravo radi pogledajte ovde i ovde.

Kad sam se vratio "kolegama" šumarima i kad sam im rekao da je dečko iz Poljske, prva reakcija bistrog šefa radilišta je bila: "Katolik!" Ostali ga pratili u stopu objasnivši mi kako su i juče videli par njih i kako su odmah zaključili "da to nisu naši." Po čemu? Po izgledu dakako!

Toliko o dnevničkoj strukturi ovog pisanija, sad malo analize. U daljem tekstu ću pokušati da se poserem na sve četiri "šumarske teze" (Hajdeger inače ima knjigu Šumski putevi, sic!) koje su se pojavile u roku od pola sata: teza o sekti, teza o narkomanima, teza o Katoličanstvu i teza o razlikovanju od nas.

1. Strah od sekte je kod Srba rašireniji od straha od promaje, sekti se plaše svi, a promaje samo oni sa 40+ godina. Sekte su slične promaji inače, nevidljive su, nečujne, niko ih ne pominje u medicinskim enciklopedijama, ali su ipak smrtonosne. Šumarska dijalektika nas uči tome da pripadnici sekti imaju duge kose i brade, oblače se čudno (obično vrlo šareno), nose čudne ogrlice i narukvice, glave su im pune perli, govore više jezika, putuju auto-stopom i ne jedu hranu životinjskog porekla. E da, okupljaju se po šumama i deluju anti-državno. U konkretnom slučaju, ova komuna planira verovatno da izvrši invaziju na Krivi Vir i izvrši žrtvovanje svih muških i ženskih devica na oltar svog boga u obliku falusa, a potom pojede njihove genitalije?

Zanimljivo je da kod nas u Homoljskim planinama postoje manastiri zilota koji su neka vrsta ekstremnih pravoslavaca i koji se mogu smatrati pravoslavnom sektom u smislu alternativne religijske zajednice. Ziloti su imali i svoj neki shrine u Krivom Viru, ali ih je odatle proterala grupa pravovernih dizel pravoslavaca smatrajući ih, naravno, satanistima... Što se mene tiče, meni su sekte simpatične, čak i one satanističke. Sve što ide uz britvu velikim religijskim zajednicama i malim, glupim "šumarskim dijalektičarima" ima moje poštovanje. Uvek ću više ceniti iskrenog pravoslavnog zilota koji se drži maksime "Pravoslavlje ili smrt" od nekog ateiste sa krstom oko vrata (naša profesorka filozofije u srednjoj školi) ili od neke dobre pravoslavne devojčice koja u subotu uveče pred Uskrs ide u crkvu, pokrivajući kaputom sise koje će pokazati par desetina minuta kasnije u diskoteci, a na pohotnu radost pripadnika svih konfesija!

2. Narkomani su takođe opasna društvena grupacija. Radovi iz oblasti šumarske dijalektike nam ukazuju da su oni jako organizovana mala zajednica, nešto poput terorističke ćelije. Mosad je odskora počeo da se bavi i narkomanskim terorizmom svedoče pisani mediji iz Jerusalima i Tel Aviva. Opšte je poznato da je Osama bio navučen na gibanicu sa makom koju mu je spremala njegova četvrta žena gledano unazad. A i on ima bradu, čudno odelo i čudan šešir...

Moje naklapanje o narkomaniji ste mogli naslutiti u pretprošlom tekstu, ali mene i dalje oduševljava boljevačko gledište na uzimanje droge. To gledište se otprilike zasniva na tome da je drogiranje određeno kolektivno preduzimanje akcije... Šumari npr. misle da je za drogiranje potrebno da se skupi dosta ljudi na nekom tajnovitom i zabačenom mestu i da se onda svi zajedno naroljaju neke droge, a gde je kolektivno drogiranje, tu su i orgije, pederi i sam crni đavo! Ne, šupci retardirani, onaj ko se drogira radi to uglavnom sam kod kuće, a ako se nađe na javnom mestu, onda nađe neki toalet... A vi "šumarska braćo" ste uroljani od alkohola i kod kuće, i na radnom mestu, i u WC-u, i u Ladi Nivi i u bukovoj šumi! Vi ste narkomani!

3. Poljak=Katolik. Srbin=Pravoslavac. Turčin=Musliman. Japanac=žut. Papuac-Novogvinejac=? A šta da radimo mi ateisti i agnostici? Šta da radi dečko koji je ljubitelj prirode, vegetarijanac i pacifista i još je iz Varšave? Koju on religiju ispoveda? Možda je ateista, možda panteista, možda paganin, možda nešto sasvim levo... Ne, kaže nama osnivač šumarske dijalektike i šef radilišta Straža u Šumskoj upravi Boljevac. Ne, on implicira Poljakovu vezu sa samim Vatikanom, a ako ne znate šta je sve Vatikan onda niste Srbin već običan ustaša koji čita blog na latiničnom pismu!

4. Šumari su poznati po oku sokolovom, sa sto metara po izgledu razlikuju naše od onih koji to nisu, vrsni su poznavaoci srpske anatomije i boljevačke frenologije. Ja još ne mogu da budem iniciran u šumara pošto stvarno nisam ukapirao da je onaj dečko stranac dok mi sam nije rekao, ne bih mogao da ukapiram čak ni da mu je kurac izrastao nasred čela, ali to je moj problem nedovoljne posvećenosti srži šumarskih misterija. E sad, postoji realna opasnost da će ti stranci seksualno opštiti sa našim ženskinjama i tako ukaljati rasnost, pa zato predlažem nekoliko ljudi koje moramo klonirati da šire srpsko seme diljem Balkana:

Ratko Mladić, vojnik. Provereno razlikuje Srbe od Muslimana i Holanđana. Određeni krugovi tvrde da se razume u šumarstvo i geomorfologiju Dinarskih planina. Pije, puši i nije homoseksualac. Trenutno u bekstvu.

Danilo Ikodinović, uspešan sportista, neuspešan motociklista i opsesija dokonih i priglupih fejsbuklija. Lep kao Apolon, jak kao Atlas, ali sa trajnom onaničkom disfunkcijom desne ruke. Trenutno u komi.

Aleksandar Vučić, političar. Da nije oženjen i da imam ćerku spremnu za udaju, pojurio bih ovog čoveka za zeta. Harizmatičan, blagoglagoljiv, erudita. Navija za Crvenu Zvezdu i bio je u Bariju 1991. Trenutno u modricama.

Moj favorit je ipak Velimir "The Stallion" Ilić. On je kombinacija genetskog koda prethodne trojice. Političar i intelektualac (magistar železničke mostogradnje), izuzetan sportista (mali fudbal) i prekaljeni ratnik (kafana Zlatno burence) + čovek sa patrijarhalno usađenom mizoginijom, jednom rečju Srbin za budućnost. Treba ga klonirati i postaviti ga za Predsednika opštine Boljevac, a takođe bi po jedan trebao da bude i predsednik u svakoj mesnoj zajednici. Čovek za 22. vek!

Zaključak. Rasplinuo sam se malo, ali na kraju ću da postavim pitanje: Koja je razlika između Boljevčana i krupne stoke? Pa osim toga što ovi prvi nemaju kopita, te se onda i ne potkuju, ja druge razlike ne mogu da pohvatam. Toliko od mene, tri je sata ujutru, vreme je za prelazak u horizontalno agregatno stanje. Hvala na pažnji. Prijatno veče.

Malo kasnim sa ovim tekstom, ali tako je to kad je čovek vrlo lenj... Naime, sedmi april se obeležava kao Svetski dan zdravlja još od 1948. Ne sećam se da se tako nešto dešavalo ovde (doduše, nisam ni bio tu zadnjih godina), ali ovog ponedeljka je Svetski dan zdravlja obeležen i u Boljevcu i to prigodnim kulturno-umetničkim programom štono bi rekli dopisnici RTS-a iz provincije. Pošto list Timok nema svoje Internet izdanje, moraću da vam citiram par rečenica iz njihovog teksta i da ih malkice proanaliziram...

Sedmi april, Svetski dan zdravlja, Boljevčani su obeležili u znaku očuvanja životnog prostora koji najdirektnije utiče na zdravlje ljudi. Manifestacija se odvijala na Gradskom trgu, gde je priređena izložba učeničkih radova na temu klimatskih promena, a prisutnima je deljen propagandni materijal Crvenog krsta

OK, podržavam ja sve te stvari koje se tiču zdravlja, mislim, to se valjda podrazumeva. Ali, hoće li mi neko objasniti ove glupe konstrukcije u tekstu poput "klimatskih promena"? Znam ja da je jako popularno danas govoriti o svim tim fenomenima, ali prvo preporučujem da se svako ko planira da palamudi o tome prethodno informiše o čemu se tu zapravo radi. Za početak preporučujem poučan tekst na ovoj stranici. Dugačko? Znam, ali nauku nećete videti u Večernjim novostima niti je čuti u zbornici osnovne škole. Da ne pričam kako se naš lokalni prosvetni kadar (u obe škole) prilično zapustio čim je završio fakultet, neki od njih posle diplome u životu više nisu knjigu pročitali... Premisa boljevačkih aktivista je verovatno da zagađenje štetnim gasovima utiče na globalno zagrevanje i na klimatske promene, a to se povratno odražava na zdravlje ljudi. Razne bolesti haraju Boljevcom, razne bolesti modernog doba, bolesti kao što su živci, rak, visok krvni pritisak itd... A toga, draga komšinice, nekada nije bilo... Gospoda organizatori su potpuno permutovali stvari. Alo, degeni! Ovo je dan zdravlja a ne dan borbe protiv ugljen-dioksida! Zagađenje vazduha je možda opasno u Boru ili Pančevu, ali u Boljevcu je to tridesetosmi uzročnik bolesti, if any...

-Uz pomoć radnika saobraćajne policije samo na trenutak smo zaustavili saobraćaj na gradskim ulicama kako bismo i na simboličan način sprečili zagađivanje naše ekološke sredine, dok su istovremeno svoje bicikle i rolere vozili najmlađi - kaže Dragica Kovačević, sekretar Crvenog krsta Boljevca.

Eto, sad vidite šta se ustvari dešavalo u Boljevcu tog ponedeljka. Sprečeno je zagađenje ekološke sredine! I to ne bilo kako, nego simbolično! Akcija je ostavila dubok utisak na građane... Već sutra su ljudi na posao kretali svojim biciklima ili pešaka, policija je ostavila svoje Fiate i u patrole krenula jašući biciklove ili rasne konje iz Lipica, potrošači su bojkotovali obe benzinske pumpe, a autoprevoznik koji je svojim kamionom pokušao da prođe kroz grad da bi nasipao put kod Osnića je zaustavljen, isteran iz vozila i bičovan ispred Rtanj kafane! Građani su shvatili kako su mnogo zdraviji otkad nema emisije štetnih gasova u atmosferu i postali su svetski poznat primer ekološke zajednice. Majkl Mur je došao da snimi dokumentarni film o segregaciji neistomišljenika koji bi i dalje da teraju svoje APN-ce. Da, ali malo sutra...

Ja sam tog istog dana išao putem Paraćin-Zaječar iz pravca Paraćina i video kako putari rade na čišćenju smeća pored puta. Od ulaza u Lukovo do skretanja za Jablanicu su skupili nekih osamdesetak plastičnih vreća punih otpada. E to je bila akcija dragi moji, a ne ovo kvaziintelektualno i fake NGO delovanje... To se zove očuvanje životne sredine, a ne glupo okupljanje poluinformisane "boljevačke elite" i zaustavljanje saobraćaja. Ali, ni putarima nije bilo lako. Sreću im je pokvarila upravo saobraćajna policija i to na dva načina. Prvo, pretekli su nas u naseljenom mestu gde ograničenje brzine to ne dozvoljava i tako su, zbog većeg broja obrtaja motora prilikom ubrzavanja, emitovali više štetnih gasova u atmosferu i time ugrozili naše pravo na zdrav život. Drugo, kad su nas pretekli, bacili su konzervu Red Bulla na upravo očišćenu deonicu puta i time naterali nekog momka da se vrati i skupi to sranje koje je Red i Zakon ne trepnuvši napravilo. Možda sam trebao da ih prijavim u policijsku stanicu?

U obeležavanju ovogodišnjeg dana zdravlja su, pored Crvenog krsta i radnika policije bili uključeni i prosvetni radnici, kao i učenici osnovnih i srednje škole i polaznici predškolske ustanove.

Ne bi me čudilo da su posle uspešno završene diverzije svi zajedno otišli na prasećinu, jer se drže maksime da zdravlje na usta ulazi, a mrtva svinja ionako nikom nije naškodila... Elem, ovo je primer kako ljudi nemaju šta da rade, praktični primer izreke o dokonom popu. Sreća da je sedmi april bio ponedeljak pa je bilo pravog posla koji se mogao eskivirati, da se Dan zdravlja pao u nedelju niko se ne bi pojavio, lepše je gledati Žiku na RTS-u. A drugi problem je što nedeljom nema saobraćaja u gradu, već zamišljam kako bi panduri čekali nekih dva sata da zaustave bilo kakvo vozilo i ispoštuju Dan zdravlja, dan koji se u Boljevcu obeležava tako što se zaustavlja saobraćaj na simboličan način... Svejedno, kogod organizovao ovako nešto dobija pet bambija od našeg bloga za glupost nedelje!

Ideja za ovo nas je strefila još krajem prošlog leta dok smo se, sedeći na klupici u parku, preko dvolitarke sa klakerom bavili ljudima koji su šetali okolo gledajući svoja posla i izmišljali inicijative koja bi naša neformalna organizacija trebala da preuzme na sebe... Zanimljivo je da nije sve ostalo na rečima i stvari su se polako pomerale ka tome da se ovaj fest stvarno održi. Prvo je planirano da to bude festival isključivo dokumentarnog i kratkometražnog filma i to uglavnom domaćih autora, ali smo brzo uvideli da je to previše specijalizovana i uska tematika za jednu malu sredinu poput Boljevca. Mislim da je dobro što smo od toga (za sad) odustali, što ne znači da će neki sledeći fest upravo biti posvećen tim stvarima. Naravno, neke preliminarne pripreme u tom pravcu su urađene, kontaktirano je nekoliko manje poznatih autora iz Niša i Beograda, čak nam je i Želimir Žilnik dozvolio da emitujemo prva dva filma iz njegove trilogije o Kenediju, ali koncepcija je na pola puta promenjena i odlučili smo da se prikazuju strani filmovi koje u Srbiji ne možete naći ni u bioskopskoj distribuciji niti na DVD-jevima, a koji svojim kvalitetom zaslužuju da ih ljudi pogledaju. Nadamo se da nismo pogrešili...

Oko organizacije festivala su nam potpunu podršku, bez dodatnih pitanja i snebivanja, dali Kulturno-obrazovni centar koji nam je ustupio prostor i svu tehniku potrebnu za emitovanje, kao i Srednja škola "Nikola Tesla" koja nam je dozvolila da se festival održi u prostorijama škole ukoliko bude problema sa prostorom u KOC-u.



Da pomenem i filmove koji će se prikazivati:

- Persepolis, animirani film u francusko-američkoj koprodukciji pravljen po četvorotomnom stripu istog naslova. Film koji prikazuje život običnih ljudi (pre svega, običnih žena) u Iranu, film koji potvrđuje činjenice koje je pre par godina Momir Turudić naveo u svojim putopisnim tekstovima iz nedeljnika Vreme o ovoj zemlji, a to je da to nije zemlja ludih Muslimana koji drže nož u zubima i ubijaju strance na ulicama, već je to zemlja gostoljubivih ljudi sa svojom specifičnom istorijom i kulturom i sa nesrećom da žive u državi sa teokratsko-totalitarnim uređenjem. Ovo je film koji pokazuje kako jedan totalitarni sistem može da pritisne pojedinca i negira ga kao ličnost. Čovek u tom slučaju ima nekoliko opcija na raspolaganju: da se konformira sistemu, spašavajući goli život, da mu se suprotstavi, spašavajući svoje ideale, ili da ga napusti tražeći sreću na nekom mestu gde neće morati da pravi izbor između te dve stvari.

- Mržnja, film o trojici nefrancuza u Parizu koji, budući bez posla, obrazovanja i perspektive, postaju sitni delikventi ujedno zato što moraju, jer im je to jedini način da prežive, ali i zato što tako hoće da pokažu vlastima da nešto nije u redu sa načinom života ne periferiji. Nasilje, rasizam, kriminal i beznađe su glavni lajtmotivi života u getu, to su stvari koje bi svakog od nas naterale da pokaže duboko skrivene životinjske instinkte... Ovo je jedan od mojih omiljenih filmova, i ostavio je prejak utisak na mene kad sam ga prvi put gledao. Fenomenalna priča, fenomenalna gluma, maestralan rad kamere, neverovatno kadriranje i nagrada za najbolju režiju na Filmskom festivalu u Kanu (Metju Kasovic) su argumenti koji utemeljuju moju preporuku da obavezno pogledate ovaj film.

- Majstori vriska, lep dokumentarni film koji nam pokazuje osobenosti islandske muzičke scene. Islanđani su rođeni muzičari, u zemlji veličine Novog Sada ima više bendova i muzičara nego u celoj nekadašnjoj SFRJ. Ali tu nije reč samo o kvantitetu, autori poput Bjork, Sigur Ros i Mum potvrđuju da je Island leglo vrlo talentovanih muzičara vrlo upečatljivog stila i zvuka. Jedinstvena kombinacija drevnih paganskih melodija i ritmova i savremenih muzičkih tendencija će učiniti da i među hiljadu bendova uvek prepoznate onaj koji dolazi sa ovog ostrva u severnom Atlantiku. Film je vrlo opuštajući, nije eksplicitno politički angažovan, ali kada vidite kako izgleda rok svirka u rezidenciji predsednika republike ili proba benda u lokalnoj seoskoj crkvi, shvatićete da se na nekim mestima živi mnogo opuštenije.

- Isusov kamp je verovatno najkontroverzniji film koji ćemo prikazati. Amerika je slobodna zemlja (Bog je blagoslovio), ujedno je i zemlja koja gubi oslonac pod nogama, i samo se u jednoj takvoj državi mogu videti stvari koje ćete videti u ovom filmu. Samo se u SAD može videti ovakvo praktikovanje hrišćanstva i desničarski evangelizam koje će mnoge neodlučne ljude naterati da postanu ateisti ili agnostici. Jedno je sigurno, u ovom filmu ćete videti decu koja se obučavaju da postanu sveci, decu koja su postala vojnici vere i decu koja govore jezikom koji kao da nije sa ovoga sveta... Film će vas sigurno ubiti u pojam i zato nije gubljenje vremena pogledati ga...

E sad, Festival alternativnog filma će se održati u petak i subotu, 25. i 26. aprila, u Kulturno-obrazovnom centru u Boljevcu. Svako veče će projekcije počinjati u 20 i 22h, a ulaz je slobodan.

Pun prikaz filmova koji će biti emitovani na: http://newalternative.wordpress.com

LICA

Gospodin Bložić, referent u vojnom odseku
Gospodin Ninković, fotograf
Gospodin Jelić, psiholog u Zavodu za socijalnu zaštitu
Gospođa Milojević, psiholog u vojnom odeljku u Zaječaru
Gospodin Trajković, referent u vojnom odeljku u Zaječaru
Regrut

SCENA PRVA

Boljevac. Kuća gospodina Jelića i lokal gospodina Ninkovića.

(Ninković telefonira. Telefon zvoni u kući gospodina Jelića.)

JELIĆ: (javlja se na telefon.) Halo?
NINKOVIĆ: De si Šujo? Ljubiša je...
JELIĆ: E, zdravo!
NINKOVIĆ: Šta radiš?
JELIĆ: Pa ništa... Taman se spremam da siđem do grada. Zaboravio sam da kupim antifriz kod Toplice...
NINKOVIĆ: Da, dobro me podseti... Ja sad idem do Paraćina. Nego...Znaš šta sam hteo? Kakva je situacija oko Nemanje? Gera mi rek'o da je Bložić zadužen za martovsku klasu...
JELIĆ: Znam... Pitao sam ja Bložića i čovek mi rekao da nema problema. Znači, nek Nemanja samo napiše da hoće u socijalno, Bložić će da sredi to da ga ovi iz Zaječara rasporede kod nas.
NINKOVIĆ: E super! Hvala ti puno!
JELIĆ: Ma daj, nema problema... Se vidimo večeras na fudbal?
NINKOVIĆ: E, košarkaši imaju neki turnir večeras tako da je zauzeta hala. Sad mi javila Javorka, idemo večeras da snimamo nešto tamo kao...
JELIĆ: Pa ništa onda, vidimo se u ponedeljak onda. Će svratiš kod nas u firmu.
NINKOVIĆ: Hoću, hoću... Taman da ti narežem onaj disk ako ne zaboravim...
JELIĆ: Onaj klip sa onom?
NINKOVIĆ: Aha...
JELIĆ: E, može... Vidimo se onda u ponedeljak.
NINKOVIĆ: Važi... Zdravo...
JELIĆ: Ajde...

SCENA DRUGA

Boljevac. Vojni odsek. Kancelarija gospodina Bložića.

(Regrut stoji nad stolom gospodina Bložića. Nalaze se usred razgovora.)

BLOŽIĆ: Pa možeš da odložiš!
REGRUT: Znam... Ali neću, nema svrhe. Spremaću diplomski paralelno sa vojskom, mislim da je tako brže...
BLOŽIĆ: Pa dobro... Ti si beše novinar?
REGRUT: Ne, promenio sam smer. Bio sam na novinarskom prve dve godine ali sam se prebacio na politikološki smer. Ne sviđa mi se novinarstvo...
BLOŽIĆ: Pa dobro... I šta ćeš posle?
REGRUT: Ne znam, videću... Možda odem na postdiplomske...
BLOŽIĆ: Mhm... Znači u civilnu ćeš?
REGRUT: Da.
BLOŽIĆ: Siguran si da nećeš da odložiš?
REGRUT: Neću.
BLOŽIĆ: Sto posto?
REGRUT: Da!
BLOŽIĆ: Dobro... Evo ti ovaj upitnik, će ga popuniš, pa će mi doneseš. Ovde za razlog napiši nešto... Da se plašiš oružja ili tako nešto...
REGRUT: Dobro, smisliću nešto... A ovde?
BLOŽIĆ: Tu napiši gde bi hteo da služiš civilno. Napiši pošta ili KOC, neće bude problema da tu upadneš...
REGRUT: A socijalno? Pošto meni to struka znate? To rade ovi sa mojim faksom...
BLOŽIĆ: Pa ne može u socijalno, ne primaju nikog u martu. Primili su jednog u decembru i jednog će u junu...
REGRUT: Pa dobro sad...
BLOŽIĆ: Piši pošta ili KOC, oni primaju po jednog sad u martu.
REGRUT: Dobro.
BLOŽIĆ: Važi onda... Popuni to i donesi mi u toku dana ili sutra.
REGRUT: (Kreće ka vratima.) Dobro, ću ga donesem za pola sata.
BLOŽIĆ: Važi... Ajde, zdravo...
REGRUT: Doviđenja. (Izlazi.)

SCENA TREĆA

Zaječar. Vojni odeljak. Kancelarija Gospodina Trajkovića.

(Gospođa Milojević i gospoda Trajković i Bložić sede. Regrut ulazi u prostoriju i seda naspram njih.)

REGRUT: Dobar dan.
OSTALI: Dobar dan!
MILOJEVIĆ: Nikolić?
REGRUT: Da.
MILOJEVIĆ: Ti si student, što nisi odložio kad možeš još?
REGRUT: Ma neću... Ostao mi samo diplomski, pa bih obe stvari što pre da završim...
MILOJEVIĆ: Dobro... Daćeš mi ličnu kartu samo... (Regrut joj dodaje ličnu kartu.)
TRAJKOVIĆ: A šta studiraš?
REGRUT: Političke nauke.
TRAJKOVIĆ: To u Beogradu?
REGRUT: Da.
TRAJKOVIĆ: I šta ćeš posle? Će budeš političar, a?
REGRUT: Ne.
TRAJKOVIĆ: Pa šta ćeš?
REGRUT: Ću budem poljoprivrednik... (Gospođa Milojević i gospodin Trajković razmeniše poglede. Gospodin Bložić gleda u jednu tačku ispred sebe.)
MILOJEVIĆ: (Gleda papire ispred sebe i prekida tišinu.) Šta si napisao ovde gde hoćeš? Poštu je dobio ovaj što je bio pre tebe...
REGRUT: Pa ako... Čovek ima višu elektrotehničku, i treba tamo da ide...
MILOJEVIĆ: KOC? (Okreće se ka gospodinu Trajkoviću i šapuće mu.) Pa ne možemo ovog u KOC, to je rezervisano za onog, a?
TRAJKOVIĆ: (Mršti se.) Mhm... (Gospodin Bložić i dalje gleda u istu tačku.)
MILOJEVIĆ: Ćeš da izađeš pet minuta samo dok se dogovorimo oko tvog zahteva?
REGRUT: Naravno, nema problema... (Izlazi. Zavesa.)

EPILOG

- Regrut je raspoređen u Šumsku upravu u Boljevcu.
- Mesto u KOC-u je dobio momak za koga je to mesto bilo ranije rezervisano.
- Socijalno je ipak primilo jednog vojnika u martu, vojnika bez ijedne godine fakulteta, ali sa pozadinom! Bložić je lagao! Vojnik koji je primljen u tu ustanovu je isti onaj vojnik za koga je gospodin Ninković urgirao kod gospodina Jelića!
- Miroslav Bložić je uzoran građanin Boljevca. I dalje je referent u vojnom odseku. I dalje šalje momke sa sela u Šumsku upravu ili u JKP Uslugu, a tatine sinove i boljevačke džabalebaroše na bolja mesta. Na njega se da primeniti izreka mog pradede: “Džabe si sišao u grad kad ti brabonjci sa dupeta još nisu ispali!”
- Ljubiša Ninković je uzoran građanin Boljevca. Bavi se umetničkom fotografijom, snimanjem dokumentarnih filmova sa svadbi i novinarstvom.
- Milosav Jelić je uzoran građanin Boljevca. I dalje je psiholog u Zavodu za socijalnu zaštitu i nadležan je za vojnike koji vojni rok služe u toj ustanovi.

Znači, radi se o koncertu, a ne o snimanju Timočke bune 2. Kao što su anarho braća iz Niša najavila, Zagrepčani dolaze u Boljevac da sviraju kurcu. Domaća podrška (tako se valjda to sad zove) su Humanist iz Niša i Pinheads Victim iz Zaječara, ali njih smo već gledali xy puta...

Na svirci će naravno biti dostupan i distro arsenal DHP-a, Pushmajkara i Nirdale ako ste baš nastrojeni razmeni prljavog novca. Sve u svemu, biće to bučna HC/punk/crust svirka što znači da će se skupiti boljevački padavičari i minđušari što dalje implicira da ću i ja biti tamo... Jedino ako budu dobri gosti u Utisku nedelje, onda možda i ne dođem...

Svirka je zakazana za nedelju, 20. april i počinje u 21h. Mesto dešavanja je podrum KOC-a. Ulaz je teoretski besplatan, ali spremite se da date neku kintu ljudima, ipak trebaju da se vrate u Zagreb...

Zaslužio je, ne? Mislim, toliko ljudskog smeća na tako malom prostoru se mora nekako artikulisati kroz neku formu pisanija koje bi zainteresovani mogli da vide. A blog nam se učinio najlakšim za sprovesti... U pomoć nam je pritekla i povećana popularnost Interneta u Boljevcu sve zahvaljujući strašnom hajpu oko raznoraznih klipova hard-core sadržine... No to je bilo i prošlo, ono što je bitno da znate je da je ovaj weblog zamišljen kao opitno mesto za dekonstrukciju boljevačkog otpada. To ne znači da neće biti i konstruktivnih tekstova, ali glavni akcenat će biti stavljen na pljuvačinu.

Naš je stav da većina Boljevčana ne razume normalan dijalog pomoću argumenata niti želi da se ijedan pedalj pomeri ka demokratskom i participativnom diskursu komunikacije. Zato mi na ovom blogu nećemo koristiti reči i rečenice kao što je bila ova prethodna. Glavni način pisanja će se sastojati u radikalnom korišćenju najgorih metoda žute štampe. Naš prosečan sugrađanin će ostati ravnodušan na sve dok ga govnetom ne opališ po licu. Zato ćemo mi koristiti tračeve, insinuacije, poluargumente, optužbe, pa čak i klevete kako bi neki Boljevčani koji su neki faktor u ovom gradu osetili da postoji trn u njihovom debelom dupetu. Radikalnost nemara, korupcije, lopovluka, nepotizma i licemerja koji čine osnovu na kojoj stoji naša mala zajednica se može popravljati samo radikalnim sredstvima. Quod medicamenta non sanant, ferrum sanat... Da bismo bili još eksplicitniji i user-friendly, koristićemo lična imena ljudi koje optužujemo u našim tekstovima! Gospodo, ako ste uradili nešto što ne valja, što nije u skladu sa zakonom, što se kosi sa opštim etičkim principima, očekujte da ćemo vas spomenuti i na ime vam se posrati! Žalbe možete slati na mail koji vidite u profilu ili se možete žaliti sudu, ombudsmanu, Narodnoj kancelariji - zabole nas pimpek! Takođe, pozivamo sve ljude koji žele da daju doprinos konstrukciji bolje lokalne zajednice kroz njenu dekonstrukciju da nam pomognu tako što će slati svoje tekstove ili samo dojavljivati o nebulozama koje naši politikanti, rukovodioci, službenici, privatnici, lekari, profesori i ini praktikuju... Mi ćemo to malko (ne puno!) istražiti i naša saznanja obnarodovati.

Toliko za ovaj uvodni tekst. Sa (naivnom) nadom da će nam nedostajati tema za pisanje, i željama našim čitaocima da ih naše tastature zaobiđu, sve najlepše vam želi Spider Jerusalem!

Ljudi su društveni. Čovek nije ono što jeste zbog svojih bioloških, već upravo zbog svojih socijalno-kulturoloških osobina. Interakcija sa drugim ljudima je uslov bez koga čovek jednostavno ne bi postojao. E sad, postoje vrlo različiti oblici interakcije, neke od njih možemo smatrati i vrlo čudnim, ali pravilo je i nužnost da nijedan čovek ne može ostati potpuno izvan okvira zajednice u kojoj obitava. Potpuna samostalnost je nemoguća.

Hm, šta vaš omiljeni hroničar želi da kaže? Ljudi žele da obaveste druge ljude da jednostavno postoje. Neko piše blog, neko napravi profil na Myspaceu, neko prodaje lubenice na pijaci, neko se skine go za vreme fudbalske utakmice, neko vodi kviz, a neko postane ratni zločinac... Uspesi i neuspesi se lakše vare kada se dele sa drugima, pa makar te druge i ne poznavali eksplicitno. Smrt se obznanjuje javno, u čituljama i na umrlicama, ljudi se odriču svojih najbližih putem novina, preko radija se upućuju čestitke i pozdravi, na televizijama se prikazuju svadbe potpunih anonimusa...

Jedan od običaja neverbalne komunikacije u manjim zajednicama u Srbiji je i obznanjivanje slika dece koja su maturirala te godine. Uspeh završetka jednog perioda života za tu decu postaje javna stvar koja se daje na znanje svima. Neću sad o tome da li se to meni sviđa ili ne, koga to briga, ali hoću malo da vidimo zašto je tu zanimljiv boljevački slučaj.

Naime, od ove godine i u našem gradu imamo nasmejane slike devojaka i momaka koji su završili srednju školu istaknute na javnom mestu u centru grada. Oba uslova za to (postojanje svršenih srednjoškolaca i postojanje bivše robne kuće u čijem će izlogu njihove slike stajati) su naravno ispunjena. OK, u čemu je tu problem? Well, naša se srednja škola bavi obrazovanjem četiri profila: gimnazijalci i ekonomski tehničari su četvorogodišnje, a šumari i automehaničari su trogodišnje škole. Ali svi su oni zajedno maturirali onog trenutka kada su odradili ceo svoj program, završili sa pozitivnim uspehom i dobili svedočanstva. Maturant je maturant pa završio on Matematičku gimnaziju u Beogradu ili Srednju školu za svinjogojstvo u Gadžinom Hanu!

Zašto su onda istaknute samo slike dva četvorogodišnja profila, gimnazijalaca i ekonomista kog đavola? Gde su mehaničari i (meni posebno dragi) šumari!? Ovo pisanije odlagao sam preko mesec dana želeći da vidim da li će ipak okačiti i njih, ali nisu naravno... E sad, postoje razna opravdanja: možda ta odeljenja to nisu htela, možda nisu obezbeđene njihove slike ili je to bila inicijativa samih razreda, a ne škole ili nešto četvrto? Mislim ipak da tako trivijalna objašnjenja ne drže vodu, to su banalna opravdanja, škola je jednostavno trebala da okači slike svih učenika ili ni jednog jedinog bez obzira ko je pokrenuo tu inicijativu.

Mislim da je objašnjenje za ovako nešto ipak - nemar. Jedan gimnazijalac iz te generacije mi je tvrdio da to nisu uradili iz jednostavnog razloga zato što se radi o šumarima i mašincima. Jednostavno, ko ih jebe što nisu tako mladi, lepi i pametni kao dva elitna odeljenja (koliko god se taj pojam elite rastegao da obuhvati boljevačke učenike). Ko ih jebe, njih ionako niko ne zna, došli su iz Slatine, Žagubice, Podgorac-Timoka, zašto da degradiramo lepotu i simetriju izloženog panoa takvim divljim životinjama? Zašto da savršenost jednog parčeta kartona unizimo uključivanjem rugoba i idiota u jednu takvu savršenost?

Sad, ne tvrdim ja da da je to eksplicitno objašnjenje koje bi uprava škole dala, ali tvrdim da se to podsvesno nalazi u glavama svakog profesora koji gore predaje. Ne kažem ja sad da su ta odeljenja nešto preterano dobro i da zaslužuju vanredne počasti, ali i oni su maturirali boga mu, i to ih čini jednakim sa ostalim učenicima! A kad već kačite njihove slike u holu škole ne vidim nikakvo opravdanje da ih ne zakačite i dole u centru.

Mislim, ako nije bilo uslova da se stave svi, jednostavno nemojte da stavite nikoga. Ta praksa je ionako glupa! Jak ti je achievement da završiš srednju školu u Boljevcu, to svaka četvrta šimpanza može da uradi. Verovatno je to onaj sindrom iz američkih filmova - "that's my son" - koji progovara iz starijih i želja da se svi upoznamo sa "nadrealnim" uspehom mlade boljevačke "elite".

Moja generacija je srećom u srednju školu išla još pre uvođenja demokratije u boljevačke ustanove, a ljudima tada na pamet nisu padale nikakve ideje, pa ni one glupe. I mi smo tada bili mladi, lepi i pametni i, srećom, uskraćeni za javnu promociju. Doduše ja sam još uvek mlad, lep i pametan. Jesam stariji jedno sedam godina od prosečnog maturanta koji nije ponavljao, ali mi ništa ne fali. Da sam lep i fotogeničan, to je opštepoznata činjenica, pogledajte npr. ovu sliku ispod uslikanu pre jedno dve godine.


Ipak, pamet je moja glavna osobina. Toliko sam pametan da na Wikipediji u članku o bozi (bezalkoholnom piću) postoji link na ovaj blog u odeljku o metaforičkoj upotrebi reči boza. Sve u svemu, ako su naši sugrađani propustili jednu takvu veličinu da vide na panou u robnoj kući pre nekoliko godina, kog vraga su onda stavili ove?

Izgubio sam pet kila zadnjih mesec dana kako me nema na blogu... Strašan je posao izaći na kraj sa svim tim obožavateljkama koje me spopadaju što uživo, što virtuelno, što individualno, što u jatima, krdima i rojevima! Pred noge mi bacaju svoje telo i duh želeći da u praksi nauče kako je to staviti tri tačke na kraj rečenice! Srce me sve češće probada od svakodnevnog upumpavanja adrenalina, a karst iz bubrega od silnog napora počinje da se odronjava niz liticu... Nije lako biti oficijelni antiboljevački bloger u ovim smutnim vremenima, ne dao Bog nikome... No, danas nije bilo vremena za takve tričarije! Grabova šuma i baliranje sena je posao za prave muškarce, kao i ovo o čemu ću sad da pišem...

A to je - fudbal! Legendarna boljevačka igra sa loptom, sveta krava boljevačkog sporta, zanimacija u kojoj se oni koji igraju i oni koji gledaju takmiče ko će da bude gluplji, zabava u kojoj se znojavi muškarci pipaju na jedan potpuno heteroseksualan način...

Povod za ovaj tekst je naravno mogućnost da FK Rtanj ispadne iz Zone i upadne u Okružnu ligu. Da se legitimišem prvo... Igrao sam u Rtnju skoro deset godina, prošao sam sve selekcije od petlića do prvog tima, prestao sam kada sam upisao fakultet. Znači, znam da igram fudbal, razumem taj sport, i dalje ga ponekad upražnjavam... Nisam dakle neki košarkaš, rukometaš, planinar, ribolovac ili umetnik koji bi sada pljuvao po fudbalu zato što ga mrzi... Mada, nije i da ga ne pljujem...

Glavni trigger zbog koga sam i počeo da razmišljam na ovu temu je tekst koji možete naći ovde. Posebno me zasvrbela sledeća rečenica:

Boljevčani su sada na granici ispadanja i samo ih čudo ili neka nova reorganizacija može spasiti od ispadanja u Okružnu ligu Zaječar, što bi bilo veoma pogubno po boljevački fudbal.

Pitanje je jednostavno: Zbog čega bi ispadanje Rtnja iz bilo koje lige u bilo koju drugu ligu bilo pogubno po boljevački fudbal? Šta je to "boljevački fudbal"? Jel Rtanj boljevački fudbal? Ima li fudbala van fudbalskog kluba? Ima li u opštini još fudbalskih klubova? Ne znam, ali ako se cela pogubnost ispadanja svodi na prekid tradicije onda je čak i dobro da Rtanj konačno ispadne u ligu u kojoj mu je i mesto. Sport je prosta stvar, ako si loš, takmičićeš se u kategoriji sa podjednako lošima. Pomoravsko-timočka zona se od strane svih relevantnih «fudbalskih radnika» shvatala kao zajebancija. Idite npr. da vidite koliko prvotimaca Rtnja dolazi na treninge i da li je moguće uopšte pobediti neku ekipu u prilično jakoj ligi sa kafedžijama, pekarima i rudarima u ekipi... Nije da oni sad ne znaju da igraju fudbal, dapače, ali to nije dovoljno za današnju Zonu. Jedinstvo i Hajduk Veljko nisu rekreativci! Prema tome, svako prema mogućnostima...

Nije sad ni da sam ja pobornik neke profesionalizacije fudbala. Profesionalni fudbal je čisto zlo. Profesionalni fudbaleri, treneri, navijači i fudbalski novinari su zaista nešto najgluplje što Srbija ima da ponudi na bilo kom stočnom vašaru... To i sami znate gledanjem televizije npr... Ali, ako je cilj FK Rtnja bio opstanak u Zoni, onda je trebalo i da se funkcioneri, treneri i igrači ponašaju adekvatno tome i učine sve da ne dođe do ovoga sada. Ljudi nažalost podilaze sebi samima zato što se takmiče za jedan od starijih klubova u ovom delu Srbije koji ima i lepu tradiciju, solidne uslove za rad, podršku političkih i privrednih struktura... To je i ubilo bilo kakav sportski duh u klubu. Još dok sam i ja igrao (a i sada verovatno) su igrači bili ponosni na to kako su tukli sudije, funkcioneri kako su istim sudijama plaćali ručkove, a ugledni građani na tribinama kako su smišljali avangardne psovke upućene svima koji nisu naši. Džabe tradicija, najbolji teren i štajaznam, FK Rtanj je bio, jeste i biće jedna obična seljačka ekipa koja juri za loptom na livadi. Simple as that.

Druga stvar u gornjem citatu koja me i najviše zaintrigirala jeste spominjanje nove reorganizacije koja će nas možda spasiti od ispadanja. Šta je to? Reorganizovanje lige, kupovina mesta u Zoni ili ponovno fuzionisanje sa nekim klubom koji nema para kako bi ime Rtanj i dalje bilo jedan stepenik više od zasluženog? To je ovaj klub već radio, tako da ne bi bilo čudo da (na žalost) Rtanj i opstane zahvaljujući višku nepotrebne galantnosti i manjku zdrave pameti. Bolje da ispadnu u Okružnu «supervlašku» ligu, uštedeće novac, igraće sa sebi ravnima i spustiće se malo na zemlju. Ako znaju da igraju i ako to zaslužuju, sledeće godine će se vratiti nazad. Čista aritmetika...

Nisam baš hteo da pišem na ovu temu, ali danas je situacija u gradu bila baš politička. Demokrate, LDP-ovci i Vlasi su ispadali sa drveća i izlazili iz šahti deleći propagandni materijal. Ostale nisam video, a možda su i bili tu negde, ali samo sam prolazio dva puta kroz centar i bilo je dovoljno gužve i bez njih... Propagandni materijal sam maksimalno kulturno odbijao, pravdajući se omladinkama da sam nepismen. Sreća da ih ta rečenica malo uspori pa imam vremena da šmugnem inače bih morao da slušam usmena obrazloženja o superiornosti identičnih programa, a onda bih već morao da budem i nekulturan...

Na forumu Boljevac.net svi imate priliku da vidite liste kandidata za odbornike za lokalnu skupštinu. Liste su naravno urnebesne! Kakvih sve likova tu nema, Bog nam pomogao! Da znaju centrale po Beogradu kakve dunstere imaju na lokalu ovde, otišli bi u srce Homoljskih planina da budu Ziloti. Mislim, nemam šta da objašnjavam mnogo, link je gore, gledajte i plačite od smeha. Ja ću samo malo da seciram svaku listu ponaosob...

1. DSS
Glavni favoriti na izborima. Ljudi znaju šta je "politika" i vredno su radili protekle četiri godine na tome da se njihovi ljudi inkorporiraju u sve institucije ili obrnuto, da se ljudi iz institucija inkorporiraju u DSS. Epilog je takav da je ova stranka enormno ubrzala lavinu partijašenja po Boljevcu. Mislim, ima tu par OK ljudi, ali nešto mi se DSS opcija ne sviđa po sebi, onako na ontološkoj razini. Naravno, tu su i legendarne ličnosti boljevačke političke scene. Mislim na prvu dvojicu na listi. Meni je malo žao što Nebojša nije kandidat za narodnog poslanika (verovatno je Milka Canić dala veto imajući u vidu predsednikove oralne majstorije) jerbo bi to bilo baš onako simpatično za gledanje. Doduše onda bi Neli (Furtado?) bio nosilac liste, a to nije baš preporučljivo da vam nosilac liste bude neko sa epitetom "direktor Usluge". Ko zna o čemu pričam – zna, ko ne zna – pokvaren mu vodomer...

2. DS
U koaliciji sa respektabilnim Dži17plus, ova lista nastupa pod genijalnim nazivom: "Za evropsku Srbiju – Boris Tadić". Alergičan sam na dve reči u politici – Evropa i Kosovo. Lista za lokalne izbore usred vukojebine ima reference na evropsku Srbiju, sic! Da mi je samo znati ko je smislio sintagmu evropska Srbija, poveo bih svog jarca iz šupe da ga siluje. I njegovu ženu i psa takođe. To o naslovu... Kad dalje malo pogledamo listu, vidimo da su Evropejci ponosno turili diplomirane glave na prvu trećinu liste, a najveće glave imaju vođe Toroglan i onaj ubiveni lik iz Dobrujevca što je i pilot i menadžer i politikolog. "Nema budale dok školu ne izuči" veli stara srpska izreka. Mislim, ima i ovde par likova koji su OK, ali ima i teških muljatora. Ali džabe si muljator kad si zaslužan za stranku! Naravno, highlight liste je kandidat pod rednim brojem 19. Iz kog vira na Timoku su njega iščupali da mi je znati, legendarni Dr Bađikić je svojevremeno u McDonaldsu kupovao "Big Mac za pojesti". Haha, čovek je pun narodnih mudrosti...

3.SPS
Ovo je prava lista za mene! Ne znam nikog, nema nikog mlađeg od 40 godina, a samo je troje na listi mlađe od pola veka! Dalje, nemam pojma šta o ovima da pišem. Uporno dobijaju svoj redovan kontigent glasova, a ne znam niti jednog čoveka koji će za njih da glasa. To je tajno društvo čiji član hoću i ja da postanem, nešto kao Iluminati, masoni, ljudi koji vide vanzemaljce... Toliko, stvarno ne znam šta o njima da pišem, ljudi su totalni autsajderi, a i (osim dvoje-troje) potpuno su mi nepoznati...

4.SRS
Pih, radikali... Šta o njima reći? Gledano na državnom nivou, to je stvarno stranka koju čini specijalni tip ljudi. Nema svrhe da ih pljujem, ništa novo neću reći... Na lokalnom nivou, doduše, priča nije tako crno-bela. Ova lista nije ništa bolja niti gora od ostalih šest. Program koji su sastavili je identičan kao i kod ostalih partija, jednostavno, pričica koja mora da se napiše a koja je puna opštih mesta i floskula, bolje da su taj papir dali Ciganima da prodaju u otpad... Verovatno ni ovi neće loše da prođu na izborima, takva je situacija, ali oni su najmanje zaslužni za svoj dobar rezultat. Glavni krivci su ipak gospoda sa prve i druge liste...

5.LDP
Uf! Kakva lista, dođavola. Znači, smejao sam se cirka 15 minuta kad sam pročitao ko je sve kandidat ovde. Mislim, ja jesam pripadnik Agrarne Gerile, ali ovu količinu agrarnosti i ovu količinu gerile ni ja ne mogu da pratim! Ne znam, meni i dalje jedan deo mozga misli da je ova njihova lista namerno parodiranje boljevačke političke scene. Nažalost, izgleda da su ozbiljni! Sreća te neće da uzmu više od dva mandata... Jebemu dikobraza, LDP je onako otprilike građansko-urbana-obrazovana opcija, zar nisu mogli da listu svedu na 10-12 kandidata ali koji bi, brate, bili normalni. Ovo su većim delom no-liferi sa magistrale Jaran-Drca-Čokano koji su džumle čuli da postoji stvar koja se zove politika i da je jedini uslov za pristup biti punoletan. Mislim, ova lista nije samo nenamerna parodija boljevačke političke scene, to je i radikalan spoof same politike LDP-a. Pa 90% ovih ljudi imaju veze sa građansko-liberalnom opcijom kao što ja imam veze sa kvantnom mehanikom fluida. Ali ako partijske vođe misle da će iz tog rurbanog kvantiteta da izroni i neki kvalitet, ja im želim sreću. Meni je ovo dno...

6. Pokret za Boljevac
Ovi se predstavljaju kao nevladina organizacija. Trabunjaju nešto kako su iznad i izvan partijskih podela i slično, to idite pričajte mojoj prababi u Bogovinu... Inače meni je baš kul što su se tu neki privatnici udružili i napravili listu. Ekonomska elita je odavno u politici, sad kreću i ovi sitni, stvarno nam je super stanje u zemlji kad svako mora da lično bude i politički aktivan da bi pomerio stvari sa nule... Ni ovi nemaju baš neke šanse, lepo je jedan moj kolega predlagao da oni u kampanji treba da govore kako bi otkupili IMT od one lopuždare Gobeljića kad dođu na vlast. To bi im osiguralo više mandata... Zamislite, Škemba, Vrinić i Gojković na čelu IMT-a, grad cveta, ljudi srećni, natalitet skače, Arnauta miriše, fudbaleri pobeđuju, meritokratija vlada, Mića Pop biva premešten u Kuršumljiu, Dule kupuje novi kompjuter... Idila... Bullshit!

7.Ujedinjeni Vlasi
Jedan moj poznanik odgovorno tvrdi da su Vlasi nastali iz seksualnog odnosa čoveka i ovce. Mislim da nije mnogo pogrešio iako je on, onako pijan, verovatno video vlašku narodnu nošnju... Mislim da su Vlasi biološki zaista bliski papkarima, a ako mislite da je ovo govor mržnje, možete slobodno da me uhvatite za patku! Ja sam 100% Vlah, i ponosim se svojim ovnujskim precima! Ustvari, možda se i ne ponosim baš toliko... Šalu na stranu, Vlasi rešili da samostalno učestvuju. Nije dovoljno što ih (nas) ima na svakoj listi i to u nadpolovičnim procentima, nego su sad rešili da prodaju i neku etnocentričnu demagogiju koja je dosad bila karakteristična za džiberske vlaške krajeve okolo Bora i Negotina. Mrzim partije sa nacionalnim predznakom, mogu oni da se pozivaju na manjinska prava koliko hoće, to je glupost. Još učestvuju i na parlamentarnim izborima sa sve plakatima na kojima piše kako ih je na popisu iz 2002. bilo oko 44 hiljade. Pa u koji parlament vi mislite da uđete sa tim brojem, živino rogata?!

Na kraju, da se izjasnim da ću ja u nedelju da izađem na glasanje i da ću verovatno da zaokružim listu pod rednim brojem 8 – Atomska bomba za Boljevac – Spider Jerusalem – dipl. ing. za stajsko đubrivo. Za koga vi da glasate? Seva mi paja za koga ćete! Ili, ako ne razumete srpski – Ma dore n'pula đe voj!